Online:


    • Hronika
      „Škaljarca” odao DNK

      „Škaljarca” odao DNK

    • Hronika

      2018-02-25

      PODGORIČANIN DALIBOR ĆETKOVIĆ (31) UHAPŠEN ZBOG BOMBAŠKOG NAPADA

      „Škaljarca” odao DNK


      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca su ra­svi­je­tli­li ak­ti­vi­ra­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve ko­ja je ba­če­na na po­ro­dič­nu ku­ću S.T. u no­vem­bru 2017. go­di­ne. Tom pri­li­kom po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su li­ši­li slo­bo­de Dalibora Ćetkovića osumnjičenog za kri­vič­no dje­lo ne­do­zvolj­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa  kri­vič­nim dje­lom iza­zva­nje op­šte opa­sno­sti.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca, u sa­dej­stvu sa slu­žbe­ni­ci­ma Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja, 23.2.2018.go­di­ne li­ši­li su slo­bo­de bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce D.Ć. (33) zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti na šte­tu S.T. iz Pod­go­ri­ce – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je.
      Ka­ko se sum­nja, Ćetković je 25.11.2017. go­di­ne, to­kom no­ći, ba­cio eks­plo­ziv­nu na­pra­vu – ruč­nu bom­bu, na te­ra­su pr­vog spra­ta po­ro­dič­ne ku­će ko­ja je u vla­sni­štvu S.T. Usled dej­stva eks­plo­zi­je, na­sta­la su ošte­će­nja na ku­ći, ali ni­je bi­lo po­vri­je­đe­nih.
      Od­mah po sa­zna­nju da je po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u ko­or­di­na­ci­ji sa nad­le­žnim tu­ži­o­cem i po nje­go­vom na­lo­gu, iz­vr­ši­li su uvi­đaj.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca su od­mah pri­stu­pi­li pred­u­zi­ma­nju neo­p­hod­nih slu­žbe­nih mje­ra i rad­nji u ci­lju pri­ku­plja­nja ma­te­ri­jal­nih do­ka­za ko­ji mo­gu da do­pri­ne­su ra­svje­tlja­va­nju okol­no­sti u ve­zi sa ak­ti­vi­ra­njem eks­plo­ziv­ne na­pra­ve.
      Sve pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti re­zul­ti­ra­le su iden­ti­fi­ko­va­njem, lo­ci­ra­njem i li­še­njem slo­bo­de D.Ć. Osum­nji­če­ni je bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce i u pret­hod­nom pe­ri­o­du je iz­dr­ža­vao za­tvor­sku ka­znu zbog kri­vič­nog dje­la raz­boj­ni­štvo i za njim su bi­le ras­pi­sa­ne dvi­je po­tjer­ni­ce, na­ci­o­nal­na i me­đu­na­rod­na, zbog iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
        O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji je na­lo­žio da mu se Ćetković pri­ve­de uz kri­vič­nu pri­ja­vu zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio na­ve­de­na kri­vič­na dje­la.Vj.D.



    • Hronika
      Pregazio ga sopstveni kamion

      Pregazio ga sopstveni kamion

    • Hronika

      2018-02-25

      PLAVLJANIN AHMET JAHDADIĆ (62) IZGUBIO ŽIVOT U NESREĆI KOD TIVTA

      Pregazio ga sopstveni kamion


      Vo­zač ka­mi­o­na Ahmet Jahdadić (62)  iz Pla­va na­stra­dao je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če, oko 13.10, do­go­di­la na Se­lja­no­vu, u Tiv­tu. On  je upra­vljao ki­pe­rom mar­ke MAN bu­dvan­skih re­gi­star­skih ozna­ka, a ne­sre­ća se do­go­di­la ka­da je on iza­šao iz ka­mi­o­na, a vo­zi­lo kre­nu­lo niz­br­do. 
      Ka­ko su sa­op­šti­li iz po­li­ci­je, Pla­vlja­nin je po­ku­šao  da usko­či u ka­mi­on i za­u­sta­vi ga. U toj na­mje­ri ni­je uspio jer je pao,a ka­mi­on ga je pre­ga­zio. 
      – Ka­mi­on je na­sta­vio da se kre­će niz­br­do, uda­rio je ne­ko­li­ko vo­zi­la, a na kra­ju uli­ce se za­u­sta­vio, te­ško ošte­tiv­ši par­ki­ra­ni auto­mo­bil i obo­riv­ši be­ton­ski zid i ogra­du jed­ne od ku­ća – pre­nio je Ra­dio Ti­vat.
       Eki­pa Hit­ne po­mo­ći Ti­vat, ko­ja je br­zo sti­gla na li­ce mje­sta, ni­je mo­gla po­mo­ći vo­za­ču. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šte­no Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je na­lo­ži­lo is­tra­gu. Tu­ži­lac je iz­dao na­red­bu vje­šta­ci­ma sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke da sa­či­ne na­laz ka­ko bi bio utvr­đen ta­čan uzrok ne­sre­će. Vj.D.



    • Drustvo
      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

    • Drustvo

      2018-02-25

      Lazović

      SKANDALOZNA ODLUKA AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Iako Zakon striktno propisuje da su funkcioneri dužni da u roku od 30 dana od prelaska na novu funkciju podnesu izvještaj o imovini i prihodima, ASK je uputila dopis Vujici Lazoviću da nakon stupanja na funkciju ambasadora u Sloveniji ne mora da prijavi imovinu


      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK), su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, da­je mi­šlje­nja jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da ni­je­su oba­ve­zni da pod­no­se iz­vje­šta­je o imo­vi­ni 30 da­na od stu­pa­nja na no­vu funk­ci­ju, iako član 23 tog ak­ta strikt­no pro­pi­su­je tu oba­ve­zu. Na taj na­čin ASK pod­sti­če kr­še­nje ak­ta za či­ju pri­mje­nu je nad­le­žna, a je­dan od pri­mje­ra za to je i slu­čaj am­ba­sa­do­ra Vu­ji­ce La­zo­vi­ća ko­jem je sa­op­šte­no da ne mo­ra da po­stu­pi po za­ko­nu.
      Na saj­tu ASK ni­je ob­ja­vljen iz­vje­štaj ko­ji je La­zo­vić tre­ba­lo da do­sta­vi 30 da­na na­kon do­la­ska na funk­ci­ju, jer u toj in­sti­tu­ci­ji ka­žu da za tim ni­je ni bi­lo po­tre­be jer je on po­sla­nič­ku ulo­gu za­mi­je­nio di­plo­mat­skom.
      – U skla­du sa čla­nom 23 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju ni­je du­žan da do­sta­vi Agen­ci­ji iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, već da pu­tem oba­vje­šte­nja in­for­mi­še Agen­ci­ju o na­sta­loj pro­mje­ni – na­vo­de u ASK, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje „Da­na” da li će po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stu­pak pro­tiv La­zo­vi­ća i tra­ži­ti nje­go­vu smje­nu.
      S dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ne pro­pi­su­je ono što ka­žu u ASK, već na­pro­tiv.
      – U slu­ča­ju pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da u ro­ku od 30 da­na od da­na pre­stan­ka funk­ci­je o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju i pod­ne­se iz­vje­štaj – pi­še u za­ko­nu.
      Do­dat­no se pre­ci­zi­ra da je „jav­ni funk­ci­o­ner du­žan da pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju, kao i u slu­ča­ju iz­bo­ra, ime­no­va­nja, od­no­sno po­sta­vlje­nja na još jed­nu jav­nu funk­ci­ju, u ro­ku od 30 da­na od na­stan­ka pro­mje­ne o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju”.
      Za­kon u čla­nu 23 ni u jed­noj ri­je­či ne oslo­ba­đa funk­ci­o­ne­re oba­ve­ze pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja u ro­ku od 30 da­na od pre­la­ska na no­vu funk­ci­ju, pa ču­di no­vo kre­a­tiv­no tu­ma­če­nje pro­pi­sa in­sti­tu­ci­je ko­ju vo­di Sre­ten Ra­do­njić.
      U ASK ka­žu da ih je Vu­ji­ca La­zo­vić oba­vi­je­stio 27. de­cem­bra 2016. da mu je 28. no­vem­bra 2016. pre­stao man­dat pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, a da mu je 7. no­vem­bra 2016. po­tvr­đen man­dat po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, od­no­sno da od 28. no­vem­bra 2016. pra­vo na za­ra­du ostva­ru­je u Skup­šti­ni. La­zo­vić je u mar­tu 2017. pre­dao Agen­ci­ji re­do­van iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2016, po osno­vu funk­ci­je po­sla­ni­ka.
      – Agen­ci­ji je u skla­du sa čla­nom 23 stav pet Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ta­ko­đe do­sta­vljen akt Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va od 25. sep­tem­bra 2017, sa pri­lo­že­nom iz­ja­vom La­zo­vi­ća od 20. sep­tem­bra 2017, ko­jom je on oba­vi­je­stio Agen­ci­ju da je 28. av­gu­sta 2017. stu­pio na du­žnost am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji. De­talj­ne po­dat­ke o jav­nim funk­ci­ja­ma ko­je je oba­vljao u 2017. jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da do­sta­vi u re­dov­nom go­di­šnjem iz­vje­šta­ju ko­ji se pod­no­si do 31. mar­ta 2018. go­di­ne – ka­žu u ASK.
      Prak­sa ASK da žmu­ri na oči­gled­no kr­še­nje za­ko­na po­če­la je for­mi­ra­njem Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, sa ko­jim je di­rek­tor Agen­ci­je Sre­ten Ra­do­njić u rod­bin­skim ve­za­ma. Pod­no­še­nje iz­vje­šta­ja 30 da­na na­kon stu­pa­nja na funk­ci­ju pre­sta­lo je da bu­de oba­ve­zno Ra­do­nji­će­vom od­lu­kom na­kon što de­vet mi­ni­sta­ra Vla­de Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ni­je pod­ni­je­lo iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni po ime­no­va­nju, već su o pre­la­sku na no­ve-sta­re funk­ci­je na­vod­no oba­vje­šte­njem in­for­mi­sa­li ASK. Nji­ho­ve ko­le­ge, upr­kos to­me što ih je ve­ći­na bi­la na jav­nim funk­ci­ja­ma i pri­je iz­bo­ra no­ve vla­de, ured­no su pri­ja­vi­li svo­je pri­ho­de i imo­vi­nu, što je ob­ja­vlje­no na saj­tu Agen­ci­je.
      Upr­kos to­me što su do­la­skom na mi­ni­star­ska mje­sta, ili pre­la­skom na no­ve mi­ni­star­ske po­zi­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ne­ri iza­bra­ni i u vla­di­na ti­je­la, bi­li du­žni da pri­ja­ve pri­ma­nja sa tih funk­ci­ja, Agen­ci­ja to ni­je ob­ja­vi­la ili to ni­je na­ve­de­no u „oba­vje­šte­nju“.
      M.S.

      Am­ba­sa­dor je is­po­što­vao za­kon

      Iz am­ba­sa­de Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji za „Dan” je sa­op­šte­no da je La­zo­vić po stu­pa­nju na funk­ci­ju am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji oba­vi­je­stio ASK da je pre­šao na no­vu funk­ci­ju, te da su mu oni re­kli da ne mo­ra da pod­ne­se iz­vje­štaj do 31. mar­ta 2018, što je ina­če re­dov­ni po­stu­pak.
      – To je ura­đe­no do­pi­som od 20. sep­tem­bra 2017. go­di­ne na ko­ji je na­čel­ni­ca Od­sje­ka za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa jav­nih funk­ci­o­ne­ra 26. sep­tem­bra 2017. go­di­ne do­sta­vi­la od­go­vor da je pod­no­še­njem pred­met­nog oba­vje­šte­nja o stu­pa­nju na jav­nu funk­ci­ju prof. dr Vu­ji­ca La­zo­vić is­pu­nio svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu pro­pi­sa­nu čla­nom 23 stav 5 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će de­talj­ni­je po­dat­ke u ve­zi sa funk­ci­jom ko­ju oba­vlja do­sta­vi­ti u iz­vje­šta­ju o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2017. go­di­nu, ko­ji se pod­no­si Agen­ci­ji do 31. mar­ta ove go­di­ne – ka­za­li su u am­ba­sa­di.



    • Srbija
      Albanci pretukli srpskog studenta

      Albanci pretukli srpskog studenta

    • Srbija

      2018-02-25

      INCIDENT U JUŽNOJ MITROVICI

      Albanci pretukli srpskog studenta


      Stu­dent Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci srp­ske na­ci­o­nal­no­sti na­pad­nut je u pe­tak ve­če u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce i tom pri­li­kom su mu na­ni­je­te po­vre­de gla­ve, pre­nio je Ra­dio ,,Kon­takt plus”. In­ci­dent se, ka­ko se na­vo­di, do­go­dio ne­što pri­je 18 sa­ti, ka­da su na stu­den­ta na­sr­nu­la tro­ji­ca ne­po­zna­tih na­pa­da­ča, ko­ji su go­vo­ri­li al­ban­skim je­zi­kom. Po­li­ci­ja je mla­di­ća na­kon in­ci­den­ta od­ve­la u Kli­nič­ko-bol­nič­ki cen­tar u Mi­tro­vi­ci. Stu­dent je, ka­ko na­vo­di ,,Kon­takt plus”, ro­dom iz Pri­šti­ne. Slu­čaj je pri­ja­vljen ko­sov­skoj po­li­ci­ji ko­ja je na­pra­vi­la za­pi­snik. Pre­ma ri­je­či­ma stu­den­ta, mje­sto na ko­jem se in­ci­dent do­go­dio po­kri­ve­no je si­gur­no­snim ka­me­ra­ma.
      M.Nj.



    • Drustvo
      Preminuo profesor Radovan Bakić

      Preminuo profesor Radovan Bakić

    • Drustvo

      2018-02-25

      IN MEMORIAM

      Preminuo profesor Radovan Bakić


      Pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i ra­ni­ji mi­ni­star u Vla­di Cr­ne Go­re prof. dr Ra­do­van Ba­kić (83) pre­mi­nuo je ju­če u Pod­go­ri­ci.
      Ba­kić je ro­đen 1935. go­di­ne u se­lu Za­br­đe, op­šti­na An­dri­je­vi­ca, gdje je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i ni­žu gim­na­zi­ju. Uči­telj­sku ško­lu za­vr­ša­va u Be­ra­na­ma, a Vi­šu pe­da­go­šku, Od­sjek za ge­o­gra­fi­ju i isto­ri­ju, na Ce­ti­nju. Ško­lo­va­nje na­sta­vlja u Sko­plju, gdje je di­plo­mi­rao na Pri­rod­no-ma­te­me­tič­kom fa­kul­te­tu. Na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du ma­gi­stri­rao je 1970. go­di­ne. Na tom fa­kul­te­tu je ste­kao i di­plo­mu dok­to­ra na­u­ka 1973. go­di­ne.
      Ra­do­van Ba­kić je bio mi­ni­star za ure­đe­nje pro­sto­ra u Vla­di Cr­ne Go­re (1994–2000), a u pe­ri­o­du (2000–2001) i na­rod­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Ak­tiv­no je ra­dio u struč­nim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma: od­bo­ri za de­mo­gra­fi­ju, ge­o­lo­gi­ju i ge­o­gra­fi­ju, et­no­lo­gi­ju, ži­vot­nu sre­di­nu CA­NU. Bio je eks­pert HA­BI­TAT-a za pro­stor­no pla­ni­ra­nje. Pro­fe­sor Ra­do­van Ba­kić je do­bit­nik Or­de­na ra­da sa zlat­nim vi­jen­cem, Zlat­ne pla­ke­te Mi­ni­star­stva za ele­men­tar­ne ne­po­go­de Vla­de Re­pu­bli­ke Ita­li­je, Se­dam­na­e­sto­jul­ske na­gra­de An­dri­je­vi­ce, Sre­br­ne pla­ke­te za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, i dru­gih di­plo­ma i za­hval­ni­ca.
      Ba­kić će da­nas bi­ti sa­hra­njen na gro­blju Če­pur­ci, u Pod­go­ri­ci.M.S.



    • Hronika
      Oduzet pornografski materijal

      Oduzet pornografski materijal

    • Hronika

      2018-02-25

      IZVRŠENI PRETRESI NA CETINJU

      Oduzet pornografski materijal


      Pred­u­zi­ma­ju­ći mje­re i rad­nje iz svo­je nad­le­žno­sti, sa ak­cen­tom na kon­tro­lu bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­nih li­ca, ce­tinj­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, ma­nju ko­li­či­nu opoj­ne dro­ge ek­sta­zi i dru­ge pred­me­te.
      Pre­tre­som sta­na i dru­gih pro­sto­ri­ja ko­je ko­ri­sti I.D. (46) iz Ce­ti­nja po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, kao i ma­če­tu sa fu­tro­lom, 400 CD-ova, 19 VHS ka­se­ta, tri hard-di­ska, me­mo­rij­sku kar­ti­cu, mi­krokar­ti­cu, če­tri­ri mo­bil­na te­le­fo­na, šest sim kar­ti­ca, če­ti­ri USB me­mo­ri­je i dva ku­ći­šta ra­ču­na­ra.
      Od­u­ze­ti pred­me­ti bi­će upu­će­ni u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ce­ti­nju ko­ji će se na­kon vje­šta­če­nja iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.
      Ta­ko­đe, u mje­stu Oči­ni­ći, na ma­gi­stral­nom pu­tu Ce­ti­nje – Bu­dva, po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li „da­e­vu ma­tis” plje­valj­skih re­gi­star­skih ozna­ka, ko­jim je upra­vljao B.M. (21) iz Pod­go­ri­ce dok se sa njim u vo­zi­lu na­la­zio S.D. (22) iz Tr­ste­ni­ka. Pri­li­kom pre­gle­da S.D. po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli ma­nju ko­li­či­na opoj­ne dro­ge ek­sta­zi.
      O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će se na­knad­no iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.M.V.P.



    • Drustvo
      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

    • Drustvo

      2018-02-25

      Ministri u nekadašnjoj vladi Mila Đukanovića (arhiva „Dana»)

      INSTITUCIJE GODINAMA ŽMURE NA KRŠENJE USTAVA I ZAKONA

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Nadležni organi, umjesto da djeluju proaktivno, uglavnom su ćutali na sva ona kršenja na koja smo ukazivali, upozorila je Ana Nenezić iz CGO


      Naj­ma­nje 14 biv­ših i sa­da­šnjih mi­ni­sta­ra, po­red funk­ci­je u Vla­di, pro­fe­si­o­nal­no su oba­vlja­li i dru­gu dje­lat­nost, upr­kos Usta­vu ko­ji to za­bra­nju­je. Ve­ći­na ak­tu­el­nih i biv­ših čla­no­va vla­de ima­li su du­plu funk­ci­ju na fa­kul­te­ti­ma, a po­je­di­ni u dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Po­stu­pak je po­kre­nut je­di­no pro­tiv ak­tu­el­nog mi­ni­stra evrop­skih po­slo­va Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, na­kon pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), poslije čega je on podnio ostavku na ministarsku funkciju i poziciju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.
      Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­la je još 2014. go­di­ne od ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da raz­ri­je­ši šest mi­ni­sta­ra zbog kr­še­nja čla­na 104 Usta­va o ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja. Tim čla­nom pro­pi­sa­no je da „pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
      Ini­ci­ja­ti­vom su tra­ži­li smje­nu ta­da­šnje mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, ko­ja je pre­da­va­la na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran i Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num u Be­o­gra­du. Ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­tar Iva­no­vić, osim za rad u Mi­ni­star­stvu, pri­mao je do­dat­ne na­kna­de kao pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca. Na UDG je pre­da­vao i biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić, kao i ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i mi­ni­star vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić. Ta­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, po­red mi­ni­star­ske pla­te, pri­mao je i na­kna­du kao pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu, a iz CGO su ta­da ka­za­li da se na sajtu Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ba­ru na­vo­dio kao pre­da­vač. Biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić u isto vri­je­me pre­da­va­la je na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, dok je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ta­da mi­ni­star kul­tu­re, ostva­ri­vao pri­ma­nja kao pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
      Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ujed­no je pre­da­vao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu, dok je ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de i čel­nik re­so­ra za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić do­dat­no bio an­ga­žo­van kao pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu.
      I u no­vom sa­zi­vu Vla­de ima mi­ni­sta­ra ko­ji ima­ju du­ple funk­ci­je. Na fa­kul­te­ti­ma cr­no­gor­skih uni­ver­zi­te­ta, po iz­bo­ru na mi­ni­star­ske funk­ci­je, pre­da­va­li su šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić. Biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu pod­nio ostav­ku, ta­ko­đe je pre­da­vao na fa­kul­te­tu, dok je mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić an­ga­žo­van kao pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Evrop­ske ru­ko­met­ne fe­de­ra­ci­je, gdje ostva­ru­je na­kna­du.
      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) do­sad je je­di­no re­a­go­va­la u slu­ča­ju mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, ko­ji je ujed­no oba­vljao i am­ba­sa­dor­sku funk­ci­ju. U nje­go­vom slu­ča­ju utvr­đe­no je kr­še­nje Usta­va, za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i o vanj­skim po­slo­vi­ma.
      Iz CGO su ka­za­li za „Dan” da su uka­zi­va­li na sve one slu­ča­je­ve gdje je po­sto­ja­la sum­nja da se jav­ni funk­ci­o­ner na­la­zi u su­ko­bu in­te­re­sa i ko­ji na taj na­čin mo­že jav­ni in­te­res pod­re­di­ti pri­vat­nom. Ka­ko je ka­za­la Ana Ne­ne­zić iz te NVO, ve­ći­na ovih ini­ci­ja­ti­va ni­je pro­ce­su­i­ra­na.
      – Nad­le­žni or­ga­ni, umje­sto da dje­lu­ju pro­ak­tiv­no, uglav­nom su ću­ta­li na sva ona kr­še­nja na ko­ja smo uka­zi­va­li – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan”.
      Ona je do­da­la da se CGO go­di­na­ma prin­ci­pi­jel­no za­la­že za za­ko­ni­to i tran­spa­rent­no dje­lo­va­nje i po­stu­pa­nje jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, po­seb­no onih ko­ji se na­la­ze na naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma i či­je od­lu­ke su od po­seb­nog zna­ča­ja za dru­štvo.
      – Va­žno je na­po­me­nu­ti da Ustav Cr­ne Go­re i Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno de­fi­ni­šu sve one si­tu­a­ci­je ko­je ni­je­su do­zvo­lje­ne, a oba­ve­za je nad­le­žnih or­ga­na da se sta­ra­ju o pu­noj i bla­go­vre­me­noj pri­mje­ni po­sto­je­ćih rje­še­nja, ka­ko bi za­šti­ti­li jav­ni in­te­res i ugled dr­ža­ve. Ustav ja­sno de­fi­ni­še prin­cip ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja, kroz čla­no­ve 104, 123 i 138, u ko­ji­ma se na­vo­di da pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost. Ta­ko­đe, ista za­bra­na je pro­pi­sna za su­di­je i dr­žav­ne tu­ži­o­ce. Sa dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu 9 pro­pi­su­je da jav­ni funk­ci­o­ner, pa sa­mim tim i član Vla­de, mo­že da se ba­vi na­uč­nom, na­stav­nom, kul­tur­nom, umjet­nič­kom i sport­skom dje­lat­no­šću i da sti­če pri­ho­de od autor­skih, pa­tent­nih i slič­nih pra­va, ali po­sle­dič­no to ne mo­že bi­ti nji­ho­va pro­fe­si­o­nal­na dje­lat­nost – po­ja­sni­la je Ne­ne­zi­će­va.
      Do­da­la je da u svim raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma, ko­ji­ma Cr­na Go­ra de­kla­ra­tiv­no te­ži, no­si­o­ci naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja su upra­vo oni ko­ji svo­jim po­na­ša­njem da­ju pri­mjer svi­ma osta­li­ma te je nji­ho­va od­go­vor­nost znat­no ve­ća.
      Ne­ne­zi­će­va sma­tra da bi slu­čaj Pe­jo­vi­ća tre­ba­lo da bu­de upo­zo­re­nje za sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
      – Ovaj slu­čaj je otvo­ren u jav­no­sti mno­go pri­je ne­go što je CGO is­ko­ri­stio in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme i po­kre­nuo po­stu­pak pred Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Na ba­zi do­stup­nih in­for­ma­ci­ja bi­lo je oče­ki­va­no da re­a­gu­ju Vla­da sa jed­ne i ASK, sa dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe, sam Pe­jo­vić ko­ji je ta­da od­bi­jao da se jav­no iz­ja­sni po ovom pi­ta­nju, mo­rao je zna­ti da svo­jim po­stu­pa­njem kr­ši ustav­ne od­red­be i od­red­be za­ko­na, te je ima­ju­ći u vi­du zna­čaj funk­ci­ja ko­je po­kri­va tre­ba da po­ka­že ozbilj­nost u pri­stu­pu i bla­go­vre­me­no re­a­gu­je. Do­dat­no, ovaj slu­čaj je po­ka­zao i ne­do­stat­no­sti u ra­du ASK, u di­je­lu kon­tro­le naj­vi­ših dr­žav­nih fuk­ci­o­ne­ra, pa oče­ku­je­mo da se u naj­sko­ri­je vri­je­me to ot­klo­ni i ASK po­ka­že da za­i­sta ra­di u jav­nom, a ne in­te­re­su bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je – za­klju­či­la je Ne­ne­zi­će­va.A.O.

      Skan­dal zbog ko­jeg bi pa­la Vla­da

      Te­žnja An­dri­je Pe­jo­vi­ća da pri­mi ne­ko­li­ko pla­ta za je­dan po­sao je svoj­stve­na oni­ma ko­ji te­že ne­po­što­va­nju za­ko­na i ko­rup­ci­o­na­škim ope­ra­ci­ja­ma, a pro­blem ve­ći­ne ta­kvih je­ste u to­me što ne uspi­je­va­ju da na­đu po­kro­vi­te­lje i po­ma­ga­če ko­ji bi im to omo­gu­ći­li, po­ru­či­la je Ti­na Ra­i­če­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa. Ona ci­je­ni da ih je Pe­jo­vić na­šao u Vla­di i Glav­nom od­bo­ru stran­ke či­ji je član.
      – Bez tih po­kro­vi­te­lja Pe­jo­vić ni­je mo­gao iz­ve­sti ovu nov­ča­no-uzur­pa­tor­sku ope­ra­ci­ju. Ja­sno je svi­ma da za plat­ni spi­sak i pri­mlje­ne iz­no­se čla­no­va Vla­de ni­je­su od­go­vor­ne teh­nič­ke oso­be sa šal­te­ra, već je­di­no Vla­da ko­ja je po Usta­vu i za­ko­nu od­go­vor­na za sta­nje u dru­štvu, a ti­me valj­da i za za­ko­ni­tost pri­mlje­nih pla­ta svo­jih čla­no­va. U sva­koj ele­men­tar­no de­mo­krat­skoj ze­mlji ova­kav skan­dal, za­i­sta ri­jet­kih di­men­zi­ja, za po­sle­di­cu, po­red prav­nog sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca, imao bi i pad Vla­de – sma­tra ona.



    • Vijest dana
      Svetu vratili stan u Budvi

      Svetu vratili stan u Budvi

    • Vijest dana

      2018-02-25

      Marović

      VIŠI SUD UVAŽIO ŽALBU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Svetu vratili stan u Budvi

      Bivšem potpredsjedniku DPS-a  vraćen je stan  od 90 kvadrata kod budvanske Osnovne škole „Stefan Mitrov Ljubiša”, dok su i dalje blokirani četvorospratna vila njegove supruge Đorđine u naselju Babin do i dio penthausa od 193 kvadrata


      Biv­šem pot­pred­sjed­ni­ku DPS-a Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću i zva­nič­no je vra­ćen stan u Bu­dvi ko­ji mu je bio pri­vre­me­no od­u­zet, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Oni pod­sje­ća­ju da je do­ni­je­ta  na­red­ba ko­jom se od­re­đu­je pri­vre­me­na mje­ra obez­bje­đe­nja – za­bra­na ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ne­po­kret­no­sti uz za­bi­lje­žbu za­bra­ne u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a ko­ja se od­no­si na ne­po­kret­no­sti - broj/pod­broj 1906 KO Bu­dva, Ba­bin do.
      Ra­di se o po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di po­vr­ši­ne 259m2, voć­nja­ku 2. kla­se po­vr­ši­ne 41m2 i dvo­ri­štu po­vr­ši­ne 500m2, upi­sa­ni u LN 1511.
      – Od­lu­ču­ju­ći o pred­lo­zi­ma Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci do­nio je rje­še­nje Kris. br. 57/17 od 28.07.2017. go­di­ne ko­jim je od­re­dio pri­vre­me­nu mje­ru obez­bje­đe­nja za­bra­ne ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ozna­če­nih ne­po­kret­no­sti. Pro­tiv na­ve­de­nog rje­še­nja su­di­je za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, okri­vlje­ni i sa nji­ma po­ve­za­na li­ca iz­ja­vi­li su žal­be, ko­je su od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne. Sud je usvo­jio žal­bu pu­no­moć­ni­ka osu­đe­nog M.S. i pre­i­na­čio rje­še­nje su­di­je za is­tra­gu ta­ko što je uki­nuo pri­vre­me­nu mje­ru u od­no­su na imo­vi­nu – stan M.S. – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
      „Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da su Ma­ro­vi­će­vi bra­ni­o­ci u žal­bi is­ta­kli da se ra­di o imo­vi­ni ko­ja je ste­če­na 1991. go­di­ne. 
      – To je ured­no i pla­će­no i uknji­že­no na ime Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ta­ko da sma­tra­mo, s ob­zi­rom na to da mu se sta­vlja na te­ret da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo 2006. go­di­ne, da je pri­mi­je­nje­na re­tro­ak­tiv­na mje­ra – ka­za­li su bra­ni­o­ci biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a.  
      Do blo­ka­de imo­vi­ne je do­šlo na­kon što je ana­li­zom ban­kar­ske do­ku­men­ta­ci­je i do­ku­men­ta­ci­je Upra­ve za ne­kret­ni­ne utvr­đe­no da Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­go­va po­ro­di­ca ni­je­su ima­li na ras­po­la­ga­nju no­vac za ku­po­vi­nu mi­li­on­ske imo­vi­ne. Na spi­sku blo­ki­ra­ne imo­vi­ne je stan Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća od 90 kva­dra­ta kod bu­dvan­ske Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la nje­go­ve su­pru­ge Đor­đi­ne u na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa od 193 kva­dra­ta, ko­ji je upi­san na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, oko 10 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta mla­đeg Ma­ro­vi­ća u Mr­če­vom po­lju, za­tim dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj, ko­ja je u vla­sni­štvu Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re, kao i njen stan od 52 kva­dra­ta u Bu­dvi. Pod blo­ka­dom je i stan iste kva­dra­tu­re u pot­kro­vlju zgra­de u cen­tru Bu­dve, ko­ji se vo­di na ime Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća, te nje­gov stan od 123 kva­dra­ta, po­slov­ni pro­stor od 40 kva­dra­ta i po­drum od 18 kva­dra­ta.
      In­ter­pol Pod­go­ri­ca je ras­pi­sao po­tjer­ni­cu za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za. Ma­ro­vi­ći se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na s ob­zi­rom da je uzeo dr­ža­vljan­stvo Sr­bi­je. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je. On je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri. Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000.M.V.P..

      Slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom 

      Iako su osu­đe­ni na vi­še­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, Sve­to­zar i Mi­loš Ma­ro­vić slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom gdje ima­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­lište.  Po­tjer­ni­ca je ak­tu­el­na, ali se po njoj ne po­stu­pa.  Ma­ro­vić je zva­nič­no na li­je­če­nju u Be­o­gra­du.



    • Ekonomija
      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

    • Ekonomija

      2018-02-25

      Mijušković

      ODT U KOTORU NAKON PET GODINA ODBACILO PRIJAVU TIVĆANKE SANJE MIJUŠKOVIĆ I VIŠE NE GONI SLUŽBENIKE NLB BANKE

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      ODT Kotor je odbilo prijavu iako su utvrdili da „postoji osnovana sumnja da su zaposleni u NLB banci učinili krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju iz člana 272 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog zakonika, za koje je nadležan SDT”


      Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru je na­kon pet go­di­na od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv NLB ban­ke i nje­nog biv­šeg di­rek­to­ra Čr­to­mi­ra Me­sa­ri­ča. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi zbog sum­nji u zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, ko­ju je još u no­vem­bru 2012. go­di­ne pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
      Ona je tvr­di­la da je pri­je vi­še od de­set go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, ka­ko je ka­za­la, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću – ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Osim Me­sa­ri­ča, Mi­ju­ško­vi­će­va je za, ka­ko je tvr­di­la, ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje okri­vi­la i ban­ka­re Di­na Re­dže­pa­gi­ća, Iva­nu Sol­dat, Mar­ka Ga­je­vi­ća...
      – Iz na­ve­de­nog, kao i iz od­bra­ne osum­nji­če­nog (Me­sa­ri­ča) pro­iz­i­la­zi da isti ni­je uče­stvo­vao u po­stup­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, utvr­đi­va­nja do­spje­lo­sti oba­ve­za po osno­vu oba kre­di­ta, ras­ki­da ugo­vo­ra i na­pla­te po­tra­ži­va­nja ban­ke pre­ma Sa­nji Mi­ju­ško­vić – ko­ri­sni­ku kre­di­ta... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. U obra­zlo­že­nju rje­še­nja ko­tor­skog tu­ži­la­štva pi­še da kri­vič­na dje­la ni­su po­či­ni­li ni osta­li ban­ka­ri ko­je je u kri­vič­noj pri­ja­vi po­me­nu­la Mi­ju­ško­vi­će­va.
      – U kon­kret­nom slu­ča­ju ne­ma osno­va za da­lje po­stu­pa­nje ovog tu­ži­la­štva u ovom pred­me­tu, već se ra­di o gra­đan­sko-prav­nom od­no­su ime­đu ban­ke i nje­nog kli­jen­ta – ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a što je pred­met par­nič­nog po­stup­ka ko­ji se vo­dio kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju ODT-a Ko­tor.
      Mi­ju­ško­vi­će­va je bi­la ogor­če­na na­kon od­bi­ja­nja pri­ja­ve ODT-a i is­ta­kla da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo to što su vje­šta­ci Bu­ji­šić i Ru­ža Osto­jić do­ka­za­li da je re­dov­no vra­ća­la kre­di­te.
      – Pre­vi­dje­li su i či­nje­ni­cu da NLB ban­ka ni­je is­pla­ti­la 100.000 eura po ve­ćem kre­di­tu i da je za se­be za­dr­ža­la 3.178 eura upla­te od na­vod­no gre­škom upla­će­nih pro­fak­tu­ra – re­kla je Mi­ju­ško­vić za „Dan” i do­da­la da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo či­nje­ni­cu da ban­ka ni­je oba­vi­je­sti­la CBCG o sud­skim pro­ce­si­ma.
      – Ta­ko­đe, ni­je­su kon­sta­to­va­li da je CBCG oba­vi­je­sti­la da se ra­di o re­struk­tu­ri­ra­nom kre­di­tu, a za­pra­vo ra­di­lo se o anek­si­ra­nom kre­di­tu, i na taj na­čin iza­zi­va­ju ka­šnje­nje i na­pla­ću­ju glav­ni­cu i ka­ma­tu na no­vac ko­ji ni­je is­pla­ćen – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
      Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, NLB ban­ka je da­la pu­no­moć­je advo­ka­tu Bo­jo­vi­ću da u nje­no ime pro­da plac ban­ci, a da pri­tom ona ni­je ade­kvat­no oba­vi­je­šte­na.
      – Tu­ži­la­štvo je do­ka­za­lo re­dov­no vra­ća­nje kre­di­ta. Tvr­de i da sam nov­cem od ma­njeg kre­di­ta ku­pi­la plac, što ni­je isti­na. Za sve po­sje­du­jem do­ka­ze ko­je sam pre­da­la tu­ži­la­štvu. Tvr­de i da je vri­jed­nost pla­ca če­tri pu­ta ma­nja, iako imam iz­vod iz Po­re­ske upra­ve ko­ji ka­že dru­ga­či­je – na­ve­la je Mi­ju­ško­vić.
      Is­ta­kla je da je ja­sno da je u pi­ta­nju pre­va­ra.
      – Za sva­ku pre­va­ru ve­ću od 40.000 eura nad­le­žno je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), me­đu­tim, iz SDT-a su od­bi­li da ra­de svoj po­sao, a da pri­tom ni­su pro­vje­ri­li ni­je­dan na­vod, ni do­kaz. Za­to sam pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) pro­tiv NLB ban­ke, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Živ­ku Sa­vo­vi­ću i osnov­noj dr­žav­noj tu­ži­telj­ki iz Ko­to­ra Lji­lja­ni Mi­lić, ko­ja je od­bi­la mo­ju kri­vič­nu pri­ja­vu na­kon pet go­di­na vi­je­ća­nja. To sam uči­ni­la jer tu­ži­la­štvo šti­ti pre­va­ru ban­ke i uče­stvu­je u šte­ti ko­ju tr­pim pu­nih de­vet go­di­na – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.
      Iz NLB ban­ke, ko­men­ta­ri­šu­ći slu­čaj Sa­nje Mi­ju­ško­vić, ra­ni­je su sa­op­šti­li da su ra­di­li pro­fe­si­o­nal­no i u skla­du s pro­ce­du­ra­ma.
      U ve­zi sa pred­me­tom po kri­vič­noj pri­ja­vi Mi­ju­ško­vi­će­ve ra­ni­je su vi­je­ća­li i u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), iz ko­jeg ni­je­su htje­li da po­dig­nu op­tu­žni­cu upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) u 2015. go­di­ni utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
      Iz ODT-a Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su za­po­sle­ni u NLB Mon­te­ne­gro ban­ci uči­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi sa st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žan SDT”.
      Spi­si tog pred­me­ta do­sta­vlje­ni su SDT-u 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT ni­je do­nio na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.Vl.O.

      Osum­nji­čen u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”

      Biv­ši di­rek­tor NLB ban­ke Čr­to­mir Me­sa­rič ne po­mi­nje se sa­mo u kri­vič­noj pri­ja­vi Tiv­ćan­ke Sa­nje Mi­ju­ško­vić. Me­sa­rič je u ma­ju pro­šle go­di­ne pu­šten da se bra­ni sa slo­bo­de na­kon sa­slu­ša­nja u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. On je je­dan od osum­nji­če­nih i u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”. U tom pred­me­tu SDT sum­nji­či Me­sa­ri­ča i bi­zni­sme­na Ne­boj­šu Bo­ško­vi­ća da su na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je na­vod­no ošte­ti­la dr­ža­vu za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. U na­red­bi za spro­vo­đe­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge na­vo­di se da je vi­šeč­la­na kri­mi­nal­na gru­pa, u ko­joj su i ne­ki vla­di­ni či­nov­ni­ci, bu­džet dr­ža­ve di­rekt­no ošte­ti­la za če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali i da je pri­vat­nom bi­zni­sme­nu ne­za­ko­ni­to pri­pa­la dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na oko 15 mi­li­o­na eura.



-
    • Hronika
      „Škaljarca” odao DNK

      „Škaljarca” odao DNK

    • Hronika

      2018-02-25

      PODGORIČANIN DALIBOR ĆETKOVIĆ (31) UHAPŠEN ZBOG BOMBAŠKOG NAPADA

      „Škaljarca” odao DNK


      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca su ra­svi­je­tli­li ak­ti­vi­ra­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve ko­ja je ba­če­na na po­ro­dič­nu ku­ću S.T. u no­vem­bru 2017. go­di­ne. Tom pri­li­kom po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su li­ši­li slo­bo­de Dalibora Ćetkovića osumnjičenog za kri­vič­no dje­lo ne­do­zvolj­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa  kri­vič­nim dje­lom iza­zva­nje op­šte opa­sno­sti.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca, u sa­dej­stvu sa slu­žbe­ni­ci­ma Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja, 23.2.2018.go­di­ne li­ši­li su slo­bo­de bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce D.Ć. (33) zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti na šte­tu S.T. iz Pod­go­ri­ce – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je.
      Ka­ko se sum­nja, Ćetković je 25.11.2017. go­di­ne, to­kom no­ći, ba­cio eks­plo­ziv­nu na­pra­vu – ruč­nu bom­bu, na te­ra­su pr­vog spra­ta po­ro­dič­ne ku­će ko­ja je u vla­sni­štvu S.T. Usled dej­stva eks­plo­zi­je, na­sta­la su ošte­će­nja na ku­ći, ali ni­je bi­lo po­vri­je­đe­nih.
      Od­mah po sa­zna­nju da je po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u ko­or­di­na­ci­ji sa nad­le­žnim tu­ži­o­cem i po nje­go­vom na­lo­gu, iz­vr­ši­li su uvi­đaj.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca su od­mah pri­stu­pi­li pred­u­zi­ma­nju neo­p­hod­nih slu­žbe­nih mje­ra i rad­nji u ci­lju pri­ku­plja­nja ma­te­ri­jal­nih do­ka­za ko­ji mo­gu da do­pri­ne­su ra­svje­tlja­va­nju okol­no­sti u ve­zi sa ak­ti­vi­ra­njem eks­plo­ziv­ne na­pra­ve.
      Sve pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti re­zul­ti­ra­le su iden­ti­fi­ko­va­njem, lo­ci­ra­njem i li­še­njem slo­bo­de D.Ć. Osum­nji­če­ni je bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce i u pret­hod­nom pe­ri­o­du je iz­dr­ža­vao za­tvor­sku ka­znu zbog kri­vič­nog dje­la raz­boj­ni­štvo i za njim su bi­le ras­pi­sa­ne dvi­je po­tjer­ni­ce, na­ci­o­nal­na i me­đu­na­rod­na, zbog iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
        O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji je na­lo­žio da mu se Ćetković pri­ve­de uz kri­vič­nu pri­ja­vu zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio na­ve­de­na kri­vič­na dje­la.Vj.D.



    • Hronika
      Pregazio ga sopstveni kamion

      Pregazio ga sopstveni kamion

    • Hronika

      2018-02-25

      PLAVLJANIN AHMET JAHDADIĆ (62) IZGUBIO ŽIVOT U NESREĆI KOD TIVTA

      Pregazio ga sopstveni kamion


      Vo­zač ka­mi­o­na Ahmet Jahdadić (62)  iz Pla­va na­stra­dao je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če, oko 13.10, do­go­di­la na Se­lja­no­vu, u Tiv­tu. On  je upra­vljao ki­pe­rom mar­ke MAN bu­dvan­skih re­gi­star­skih ozna­ka, a ne­sre­ća se do­go­di­la ka­da je on iza­šao iz ka­mi­o­na, a vo­zi­lo kre­nu­lo niz­br­do. 
      Ka­ko su sa­op­šti­li iz po­li­ci­je, Pla­vlja­nin je po­ku­šao  da usko­či u ka­mi­on i za­u­sta­vi ga. U toj na­mje­ri ni­je uspio jer je pao,a ka­mi­on ga je pre­ga­zio. 
      – Ka­mi­on je na­sta­vio da se kre­će niz­br­do, uda­rio je ne­ko­li­ko vo­zi­la, a na kra­ju uli­ce se za­u­sta­vio, te­ško ošte­tiv­ši par­ki­ra­ni auto­mo­bil i obo­riv­ši be­ton­ski zid i ogra­du jed­ne od ku­ća – pre­nio je Ra­dio Ti­vat.
       Eki­pa Hit­ne po­mo­ći Ti­vat, ko­ja je br­zo sti­gla na li­ce mje­sta, ni­je mo­gla po­mo­ći vo­za­ču. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šte­no Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je na­lo­ži­lo is­tra­gu. Tu­ži­lac je iz­dao na­red­bu vje­šta­ci­ma sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke da sa­či­ne na­laz ka­ko bi bio utvr­đen ta­čan uzrok ne­sre­će. Vj.D.



    • Drustvo
      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

    • Drustvo

      2018-02-25

      Lazović

      SKANDALOZNA ODLUKA AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Iako Zakon striktno propisuje da su funkcioneri dužni da u roku od 30 dana od prelaska na novu funkciju podnesu izvještaj o imovini i prihodima, ASK je uputila dopis Vujici Lazoviću da nakon stupanja na funkciju ambasadora u Sloveniji ne mora da prijavi imovinu


      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK), su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, da­je mi­šlje­nja jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da ni­je­su oba­ve­zni da pod­no­se iz­vje­šta­je o imo­vi­ni 30 da­na od stu­pa­nja na no­vu funk­ci­ju, iako član 23 tog ak­ta strikt­no pro­pi­su­je tu oba­ve­zu. Na taj na­čin ASK pod­sti­če kr­še­nje ak­ta za či­ju pri­mje­nu je nad­le­žna, a je­dan od pri­mje­ra za to je i slu­čaj am­ba­sa­do­ra Vu­ji­ce La­zo­vi­ća ko­jem je sa­op­šte­no da ne mo­ra da po­stu­pi po za­ko­nu.
      Na saj­tu ASK ni­je ob­ja­vljen iz­vje­štaj ko­ji je La­zo­vić tre­ba­lo da do­sta­vi 30 da­na na­kon do­la­ska na funk­ci­ju, jer u toj in­sti­tu­ci­ji ka­žu da za tim ni­je ni bi­lo po­tre­be jer je on po­sla­nič­ku ulo­gu za­mi­je­nio di­plo­mat­skom.
      – U skla­du sa čla­nom 23 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju ni­je du­žan da do­sta­vi Agen­ci­ji iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, već da pu­tem oba­vje­šte­nja in­for­mi­še Agen­ci­ju o na­sta­loj pro­mje­ni – na­vo­de u ASK, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje „Da­na” da li će po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stu­pak pro­tiv La­zo­vi­ća i tra­ži­ti nje­go­vu smje­nu.
      S dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ne pro­pi­su­je ono što ka­žu u ASK, već na­pro­tiv.
      – U slu­ča­ju pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da u ro­ku od 30 da­na od da­na pre­stan­ka funk­ci­je o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju i pod­ne­se iz­vje­štaj – pi­še u za­ko­nu.
      Do­dat­no se pre­ci­zi­ra da je „jav­ni funk­ci­o­ner du­žan da pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju, kao i u slu­ča­ju iz­bo­ra, ime­no­va­nja, od­no­sno po­sta­vlje­nja na još jed­nu jav­nu funk­ci­ju, u ro­ku od 30 da­na od na­stan­ka pro­mje­ne o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju”.
      Za­kon u čla­nu 23 ni u jed­noj ri­je­či ne oslo­ba­đa funk­ci­o­ne­re oba­ve­ze pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja u ro­ku od 30 da­na od pre­la­ska na no­vu funk­ci­ju, pa ču­di no­vo kre­a­tiv­no tu­ma­če­nje pro­pi­sa in­sti­tu­ci­je ko­ju vo­di Sre­ten Ra­do­njić.
      U ASK ka­žu da ih je Vu­ji­ca La­zo­vić oba­vi­je­stio 27. de­cem­bra 2016. da mu je 28. no­vem­bra 2016. pre­stao man­dat pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, a da mu je 7. no­vem­bra 2016. po­tvr­đen man­dat po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, od­no­sno da od 28. no­vem­bra 2016. pra­vo na za­ra­du ostva­ru­je u Skup­šti­ni. La­zo­vić je u mar­tu 2017. pre­dao Agen­ci­ji re­do­van iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2016, po osno­vu funk­ci­je po­sla­ni­ka.
      – Agen­ci­ji je u skla­du sa čla­nom 23 stav pet Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ta­ko­đe do­sta­vljen akt Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va od 25. sep­tem­bra 2017, sa pri­lo­že­nom iz­ja­vom La­zo­vi­ća od 20. sep­tem­bra 2017, ko­jom je on oba­vi­je­stio Agen­ci­ju da je 28. av­gu­sta 2017. stu­pio na du­žnost am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji. De­talj­ne po­dat­ke o jav­nim funk­ci­ja­ma ko­je je oba­vljao u 2017. jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da do­sta­vi u re­dov­nom go­di­šnjem iz­vje­šta­ju ko­ji se pod­no­si do 31. mar­ta 2018. go­di­ne – ka­žu u ASK.
      Prak­sa ASK da žmu­ri na oči­gled­no kr­še­nje za­ko­na po­če­la je for­mi­ra­njem Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, sa ko­jim je di­rek­tor Agen­ci­je Sre­ten Ra­do­njić u rod­bin­skim ve­za­ma. Pod­no­še­nje iz­vje­šta­ja 30 da­na na­kon stu­pa­nja na funk­ci­ju pre­sta­lo je da bu­de oba­ve­zno Ra­do­nji­će­vom od­lu­kom na­kon što de­vet mi­ni­sta­ra Vla­de Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ni­je pod­ni­je­lo iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni po ime­no­va­nju, već su o pre­la­sku na no­ve-sta­re funk­ci­je na­vod­no oba­vje­šte­njem in­for­mi­sa­li ASK. Nji­ho­ve ko­le­ge, upr­kos to­me što ih je ve­ći­na bi­la na jav­nim funk­ci­ja­ma i pri­je iz­bo­ra no­ve vla­de, ured­no su pri­ja­vi­li svo­je pri­ho­de i imo­vi­nu, što je ob­ja­vlje­no na saj­tu Agen­ci­je.
      Upr­kos to­me što su do­la­skom na mi­ni­star­ska mje­sta, ili pre­la­skom na no­ve mi­ni­star­ske po­zi­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ne­ri iza­bra­ni i u vla­di­na ti­je­la, bi­li du­žni da pri­ja­ve pri­ma­nja sa tih funk­ci­ja, Agen­ci­ja to ni­je ob­ja­vi­la ili to ni­je na­ve­de­no u „oba­vje­šte­nju“.
      M.S.

      Am­ba­sa­dor je is­po­što­vao za­kon

      Iz am­ba­sa­de Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji za „Dan” je sa­op­šte­no da je La­zo­vić po stu­pa­nju na funk­ci­ju am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji oba­vi­je­stio ASK da je pre­šao na no­vu funk­ci­ju, te da su mu oni re­kli da ne mo­ra da pod­ne­se iz­vje­štaj do 31. mar­ta 2018, što je ina­če re­dov­ni po­stu­pak.
      – To je ura­đe­no do­pi­som od 20. sep­tem­bra 2017. go­di­ne na ko­ji je na­čel­ni­ca Od­sje­ka za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa jav­nih funk­ci­o­ne­ra 26. sep­tem­bra 2017. go­di­ne do­sta­vi­la od­go­vor da je pod­no­še­njem pred­met­nog oba­vje­šte­nja o stu­pa­nju na jav­nu funk­ci­ju prof. dr Vu­ji­ca La­zo­vić is­pu­nio svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu pro­pi­sa­nu čla­nom 23 stav 5 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će de­talj­ni­je po­dat­ke u ve­zi sa funk­ci­jom ko­ju oba­vlja do­sta­vi­ti u iz­vje­šta­ju o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2017. go­di­nu, ko­ji se pod­no­si Agen­ci­ji do 31. mar­ta ove go­di­ne – ka­za­li su u am­ba­sa­di.



    • Srbija
      Albanci pretukli srpskog studenta

      Albanci pretukli srpskog studenta

    • Srbija

      2018-02-25

      INCIDENT U JUŽNOJ MITROVICI

      Albanci pretukli srpskog studenta


      Stu­dent Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci srp­ske na­ci­o­nal­no­sti na­pad­nut je u pe­tak ve­če u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce i tom pri­li­kom su mu na­ni­je­te po­vre­de gla­ve, pre­nio je Ra­dio ,,Kon­takt plus”. In­ci­dent se, ka­ko se na­vo­di, do­go­dio ne­što pri­je 18 sa­ti, ka­da su na stu­den­ta na­sr­nu­la tro­ji­ca ne­po­zna­tih na­pa­da­ča, ko­ji su go­vo­ri­li al­ban­skim je­zi­kom. Po­li­ci­ja je mla­di­ća na­kon in­ci­den­ta od­ve­la u Kli­nič­ko-bol­nič­ki cen­tar u Mi­tro­vi­ci. Stu­dent je, ka­ko na­vo­di ,,Kon­takt plus”, ro­dom iz Pri­šti­ne. Slu­čaj je pri­ja­vljen ko­sov­skoj po­li­ci­ji ko­ja je na­pra­vi­la za­pi­snik. Pre­ma ri­je­či­ma stu­den­ta, mje­sto na ko­jem se in­ci­dent do­go­dio po­kri­ve­no je si­gur­no­snim ka­me­ra­ma.
      M.Nj.



    • Drustvo
      Preminuo profesor Radovan Bakić

      Preminuo profesor Radovan Bakić

    • Drustvo

      2018-02-25

      IN MEMORIAM

      Preminuo profesor Radovan Bakić


      Pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i ra­ni­ji mi­ni­star u Vla­di Cr­ne Go­re prof. dr Ra­do­van Ba­kić (83) pre­mi­nuo je ju­če u Pod­go­ri­ci.
      Ba­kić je ro­đen 1935. go­di­ne u se­lu Za­br­đe, op­šti­na An­dri­je­vi­ca, gdje je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i ni­žu gim­na­zi­ju. Uči­telj­sku ško­lu za­vr­ša­va u Be­ra­na­ma, a Vi­šu pe­da­go­šku, Od­sjek za ge­o­gra­fi­ju i isto­ri­ju, na Ce­ti­nju. Ško­lo­va­nje na­sta­vlja u Sko­plju, gdje je di­plo­mi­rao na Pri­rod­no-ma­te­me­tič­kom fa­kul­te­tu. Na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du ma­gi­stri­rao je 1970. go­di­ne. Na tom fa­kul­te­tu je ste­kao i di­plo­mu dok­to­ra na­u­ka 1973. go­di­ne.
      Ra­do­van Ba­kić je bio mi­ni­star za ure­đe­nje pro­sto­ra u Vla­di Cr­ne Go­re (1994–2000), a u pe­ri­o­du (2000–2001) i na­rod­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Ak­tiv­no je ra­dio u struč­nim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma: od­bo­ri za de­mo­gra­fi­ju, ge­o­lo­gi­ju i ge­o­gra­fi­ju, et­no­lo­gi­ju, ži­vot­nu sre­di­nu CA­NU. Bio je eks­pert HA­BI­TAT-a za pro­stor­no pla­ni­ra­nje. Pro­fe­sor Ra­do­van Ba­kić je do­bit­nik Or­de­na ra­da sa zlat­nim vi­jen­cem, Zlat­ne pla­ke­te Mi­ni­star­stva za ele­men­tar­ne ne­po­go­de Vla­de Re­pu­bli­ke Ita­li­je, Se­dam­na­e­sto­jul­ske na­gra­de An­dri­je­vi­ce, Sre­br­ne pla­ke­te za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, i dru­gih di­plo­ma i za­hval­ni­ca.
      Ba­kić će da­nas bi­ti sa­hra­njen na gro­blju Če­pur­ci, u Pod­go­ri­ci.M.S.



    • Hronika
      Oduzet pornografski materijal

      Oduzet pornografski materijal

    • Hronika

      2018-02-25

      IZVRŠENI PRETRESI NA CETINJU

      Oduzet pornografski materijal


      Pred­u­zi­ma­ju­ći mje­re i rad­nje iz svo­je nad­le­žno­sti, sa ak­cen­tom na kon­tro­lu bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­nih li­ca, ce­tinj­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, ma­nju ko­li­či­nu opoj­ne dro­ge ek­sta­zi i dru­ge pred­me­te.
      Pre­tre­som sta­na i dru­gih pro­sto­ri­ja ko­je ko­ri­sti I.D. (46) iz Ce­ti­nja po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, kao i ma­če­tu sa fu­tro­lom, 400 CD-ova, 19 VHS ka­se­ta, tri hard-di­ska, me­mo­rij­sku kar­ti­cu, mi­krokar­ti­cu, če­tri­ri mo­bil­na te­le­fo­na, šest sim kar­ti­ca, če­ti­ri USB me­mo­ri­je i dva ku­ći­šta ra­ču­na­ra.
      Od­u­ze­ti pred­me­ti bi­će upu­će­ni u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ce­ti­nju ko­ji će se na­kon vje­šta­če­nja iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.
      Ta­ko­đe, u mje­stu Oči­ni­ći, na ma­gi­stral­nom pu­tu Ce­ti­nje – Bu­dva, po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li „da­e­vu ma­tis” plje­valj­skih re­gi­star­skih ozna­ka, ko­jim je upra­vljao B.M. (21) iz Pod­go­ri­ce dok se sa njim u vo­zi­lu na­la­zio S.D. (22) iz Tr­ste­ni­ka. Pri­li­kom pre­gle­da S.D. po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli ma­nju ko­li­či­na opoj­ne dro­ge ek­sta­zi.
      O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će se na­knad­no iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.M.V.P.



    • Drustvo
      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

    • Drustvo

      2018-02-25

      Ministri u nekadašnjoj vladi Mila Đukanovića (arhiva „Dana»)

      INSTITUCIJE GODINAMA ŽMURE NA KRŠENJE USTAVA I ZAKONA

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Nadležni organi, umjesto da djeluju proaktivno, uglavnom su ćutali na sva ona kršenja na koja smo ukazivali, upozorila je Ana Nenezić iz CGO


      Naj­ma­nje 14 biv­ših i sa­da­šnjih mi­ni­sta­ra, po­red funk­ci­je u Vla­di, pro­fe­si­o­nal­no su oba­vlja­li i dru­gu dje­lat­nost, upr­kos Usta­vu ko­ji to za­bra­nju­je. Ve­ći­na ak­tu­el­nih i biv­ših čla­no­va vla­de ima­li su du­plu funk­ci­ju na fa­kul­te­ti­ma, a po­je­di­ni u dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Po­stu­pak je po­kre­nut je­di­no pro­tiv ak­tu­el­nog mi­ni­stra evrop­skih po­slo­va Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, na­kon pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), poslije čega je on podnio ostavku na ministarsku funkciju i poziciju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.
      Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­la je još 2014. go­di­ne od ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da raz­ri­je­ši šest mi­ni­sta­ra zbog kr­še­nja čla­na 104 Usta­va o ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja. Tim čla­nom pro­pi­sa­no je da „pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
      Ini­ci­ja­ti­vom su tra­ži­li smje­nu ta­da­šnje mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, ko­ja je pre­da­va­la na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran i Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num u Be­o­gra­du. Ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­tar Iva­no­vić, osim za rad u Mi­ni­star­stvu, pri­mao je do­dat­ne na­kna­de kao pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca. Na UDG je pre­da­vao i biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić, kao i ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i mi­ni­star vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić. Ta­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, po­red mi­ni­star­ske pla­te, pri­mao je i na­kna­du kao pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu, a iz CGO su ta­da ka­za­li da se na sajtu Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ba­ru na­vo­dio kao pre­da­vač. Biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić u isto vri­je­me pre­da­va­la je na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, dok je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ta­da mi­ni­star kul­tu­re, ostva­ri­vao pri­ma­nja kao pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
      Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ujed­no je pre­da­vao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu, dok je ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de i čel­nik re­so­ra za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić do­dat­no bio an­ga­žo­van kao pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu.
      I u no­vom sa­zi­vu Vla­de ima mi­ni­sta­ra ko­ji ima­ju du­ple funk­ci­je. Na fa­kul­te­ti­ma cr­no­gor­skih uni­ver­zi­te­ta, po iz­bo­ru na mi­ni­star­ske funk­ci­je, pre­da­va­li su šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić. Biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu pod­nio ostav­ku, ta­ko­đe je pre­da­vao na fa­kul­te­tu, dok je mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić an­ga­žo­van kao pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Evrop­ske ru­ko­met­ne fe­de­ra­ci­je, gdje ostva­ru­je na­kna­du.
      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) do­sad je je­di­no re­a­go­va­la u slu­ča­ju mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, ko­ji je ujed­no oba­vljao i am­ba­sa­dor­sku funk­ci­ju. U nje­go­vom slu­ča­ju utvr­đe­no je kr­še­nje Usta­va, za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i o vanj­skim po­slo­vi­ma.
      Iz CGO su ka­za­li za „Dan” da su uka­zi­va­li na sve one slu­ča­je­ve gdje je po­sto­ja­la sum­nja da se jav­ni funk­ci­o­ner na­la­zi u su­ko­bu in­te­re­sa i ko­ji na taj na­čin mo­že jav­ni in­te­res pod­re­di­ti pri­vat­nom. Ka­ko je ka­za­la Ana Ne­ne­zić iz te NVO, ve­ći­na ovih ini­ci­ja­ti­va ni­je pro­ce­su­i­ra­na.
      – Nad­le­žni or­ga­ni, umje­sto da dje­lu­ju pro­ak­tiv­no, uglav­nom su ću­ta­li na sva ona kr­še­nja na ko­ja smo uka­zi­va­li – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan”.
      Ona je do­da­la da se CGO go­di­na­ma prin­ci­pi­jel­no za­la­že za za­ko­ni­to i tran­spa­rent­no dje­lo­va­nje i po­stu­pa­nje jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, po­seb­no onih ko­ji se na­la­ze na naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma i či­je od­lu­ke su od po­seb­nog zna­ča­ja za dru­štvo.
      – Va­žno je na­po­me­nu­ti da Ustav Cr­ne Go­re i Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno de­fi­ni­šu sve one si­tu­a­ci­je ko­je ni­je­su do­zvo­lje­ne, a oba­ve­za je nad­le­žnih or­ga­na da se sta­ra­ju o pu­noj i bla­go­vre­me­noj pri­mje­ni po­sto­je­ćih rje­še­nja, ka­ko bi za­šti­ti­li jav­ni in­te­res i ugled dr­ža­ve. Ustav ja­sno de­fi­ni­še prin­cip ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja, kroz čla­no­ve 104, 123 i 138, u ko­ji­ma se na­vo­di da pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost. Ta­ko­đe, ista za­bra­na je pro­pi­sna za su­di­je i dr­žav­ne tu­ži­o­ce. Sa dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu 9 pro­pi­su­je da jav­ni funk­ci­o­ner, pa sa­mim tim i član Vla­de, mo­že da se ba­vi na­uč­nom, na­stav­nom, kul­tur­nom, umjet­nič­kom i sport­skom dje­lat­no­šću i da sti­če pri­ho­de od autor­skih, pa­tent­nih i slič­nih pra­va, ali po­sle­dič­no to ne mo­že bi­ti nji­ho­va pro­fe­si­o­nal­na dje­lat­nost – po­ja­sni­la je Ne­ne­zi­će­va.
      Do­da­la je da u svim raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma, ko­ji­ma Cr­na Go­ra de­kla­ra­tiv­no te­ži, no­si­o­ci naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja su upra­vo oni ko­ji svo­jim po­na­ša­njem da­ju pri­mjer svi­ma osta­li­ma te je nji­ho­va od­go­vor­nost znat­no ve­ća.
      Ne­ne­zi­će­va sma­tra da bi slu­čaj Pe­jo­vi­ća tre­ba­lo da bu­de upo­zo­re­nje za sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
      – Ovaj slu­čaj je otvo­ren u jav­no­sti mno­go pri­je ne­go što je CGO is­ko­ri­stio in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme i po­kre­nuo po­stu­pak pred Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Na ba­zi do­stup­nih in­for­ma­ci­ja bi­lo je oče­ki­va­no da re­a­gu­ju Vla­da sa jed­ne i ASK, sa dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe, sam Pe­jo­vić ko­ji je ta­da od­bi­jao da se jav­no iz­ja­sni po ovom pi­ta­nju, mo­rao je zna­ti da svo­jim po­stu­pa­njem kr­ši ustav­ne od­red­be i od­red­be za­ko­na, te je ima­ju­ći u vi­du zna­čaj funk­ci­ja ko­je po­kri­va tre­ba da po­ka­že ozbilj­nost u pri­stu­pu i bla­go­vre­me­no re­a­gu­je. Do­dat­no, ovaj slu­čaj je po­ka­zao i ne­do­stat­no­sti u ra­du ASK, u di­je­lu kon­tro­le naj­vi­ših dr­žav­nih fuk­ci­o­ne­ra, pa oče­ku­je­mo da se u naj­sko­ri­je vri­je­me to ot­klo­ni i ASK po­ka­že da za­i­sta ra­di u jav­nom, a ne in­te­re­su bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je – za­klju­či­la je Ne­ne­zi­će­va.A.O.

      Skan­dal zbog ko­jeg bi pa­la Vla­da

      Te­žnja An­dri­je Pe­jo­vi­ća da pri­mi ne­ko­li­ko pla­ta za je­dan po­sao je svoj­stve­na oni­ma ko­ji te­že ne­po­što­va­nju za­ko­na i ko­rup­ci­o­na­škim ope­ra­ci­ja­ma, a pro­blem ve­ći­ne ta­kvih je­ste u to­me što ne uspi­je­va­ju da na­đu po­kro­vi­te­lje i po­ma­ga­če ko­ji bi im to omo­gu­ći­li, po­ru­či­la je Ti­na Ra­i­če­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa. Ona ci­je­ni da ih je Pe­jo­vić na­šao u Vla­di i Glav­nom od­bo­ru stran­ke či­ji je član.
      – Bez tih po­kro­vi­te­lja Pe­jo­vić ni­je mo­gao iz­ve­sti ovu nov­ča­no-uzur­pa­tor­sku ope­ra­ci­ju. Ja­sno je svi­ma da za plat­ni spi­sak i pri­mlje­ne iz­no­se čla­no­va Vla­de ni­je­su od­go­vor­ne teh­nič­ke oso­be sa šal­te­ra, već je­di­no Vla­da ko­ja je po Usta­vu i za­ko­nu od­go­vor­na za sta­nje u dru­štvu, a ti­me valj­da i za za­ko­ni­tost pri­mlje­nih pla­ta svo­jih čla­no­va. U sva­koj ele­men­tar­no de­mo­krat­skoj ze­mlji ova­kav skan­dal, za­i­sta ri­jet­kih di­men­zi­ja, za po­sle­di­cu, po­red prav­nog sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca, imao bi i pad Vla­de – sma­tra ona.



    • Vijest dana
      Svetu vratili stan u Budvi

      Svetu vratili stan u Budvi

    • Vijest dana

      2018-02-25

      Marović

      VIŠI SUD UVAŽIO ŽALBU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Svetu vratili stan u Budvi

      Bivšem potpredsjedniku DPS-a  vraćen je stan  od 90 kvadrata kod budvanske Osnovne škole „Stefan Mitrov Ljubiša”, dok su i dalje blokirani četvorospratna vila njegove supruge Đorđine u naselju Babin do i dio penthausa od 193 kvadrata


      Biv­šem pot­pred­sjed­ni­ku DPS-a Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću i zva­nič­no je vra­ćen stan u Bu­dvi ko­ji mu je bio pri­vre­me­no od­u­zet, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Oni pod­sje­ća­ju da je do­ni­je­ta  na­red­ba ko­jom se od­re­đu­je pri­vre­me­na mje­ra obez­bje­đe­nja – za­bra­na ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ne­po­kret­no­sti uz za­bi­lje­žbu za­bra­ne u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a ko­ja se od­no­si na ne­po­kret­no­sti - broj/pod­broj 1906 KO Bu­dva, Ba­bin do.
      Ra­di se o po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di po­vr­ši­ne 259m2, voć­nja­ku 2. kla­se po­vr­ši­ne 41m2 i dvo­ri­štu po­vr­ši­ne 500m2, upi­sa­ni u LN 1511.
      – Od­lu­ču­ju­ći o pred­lo­zi­ma Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci do­nio je rje­še­nje Kris. br. 57/17 od 28.07.2017. go­di­ne ko­jim je od­re­dio pri­vre­me­nu mje­ru obez­bje­đe­nja za­bra­ne ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ozna­če­nih ne­po­kret­no­sti. Pro­tiv na­ve­de­nog rje­še­nja su­di­je za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, okri­vlje­ni i sa nji­ma po­ve­za­na li­ca iz­ja­vi­li su žal­be, ko­je su od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne. Sud je usvo­jio žal­bu pu­no­moć­ni­ka osu­đe­nog M.S. i pre­i­na­čio rje­še­nje su­di­je za is­tra­gu ta­ko što je uki­nuo pri­vre­me­nu mje­ru u od­no­su na imo­vi­nu – stan M.S. – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
      „Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da su Ma­ro­vi­će­vi bra­ni­o­ci u žal­bi is­ta­kli da se ra­di o imo­vi­ni ko­ja je ste­če­na 1991. go­di­ne. 
      – To je ured­no i pla­će­no i uknji­že­no na ime Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ta­ko da sma­tra­mo, s ob­zi­rom na to da mu se sta­vlja na te­ret da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo 2006. go­di­ne, da je pri­mi­je­nje­na re­tro­ak­tiv­na mje­ra – ka­za­li su bra­ni­o­ci biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a.  
      Do blo­ka­de imo­vi­ne je do­šlo na­kon što je ana­li­zom ban­kar­ske do­ku­men­ta­ci­je i do­ku­men­ta­ci­je Upra­ve za ne­kret­ni­ne utvr­đe­no da Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­go­va po­ro­di­ca ni­je­su ima­li na ras­po­la­ga­nju no­vac za ku­po­vi­nu mi­li­on­ske imo­vi­ne. Na spi­sku blo­ki­ra­ne imo­vi­ne je stan Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća od 90 kva­dra­ta kod bu­dvan­ske Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la nje­go­ve su­pru­ge Đor­đi­ne u na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa od 193 kva­dra­ta, ko­ji je upi­san na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, oko 10 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta mla­đeg Ma­ro­vi­ća u Mr­če­vom po­lju, za­tim dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj, ko­ja je u vla­sni­štvu Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re, kao i njen stan od 52 kva­dra­ta u Bu­dvi. Pod blo­ka­dom je i stan iste kva­dra­tu­re u pot­kro­vlju zgra­de u cen­tru Bu­dve, ko­ji se vo­di na ime Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća, te nje­gov stan od 123 kva­dra­ta, po­slov­ni pro­stor od 40 kva­dra­ta i po­drum od 18 kva­dra­ta.
      In­ter­pol Pod­go­ri­ca je ras­pi­sao po­tjer­ni­cu za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za. Ma­ro­vi­ći se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na s ob­zi­rom da je uzeo dr­ža­vljan­stvo Sr­bi­je. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je. On je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri. Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000.M.V.P..

      Slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom 

      Iako su osu­đe­ni na vi­še­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, Sve­to­zar i Mi­loš Ma­ro­vić slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom gdje ima­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­lište.  Po­tjer­ni­ca je ak­tu­el­na, ali se po njoj ne po­stu­pa.  Ma­ro­vić je zva­nič­no na li­je­če­nju u Be­o­gra­du.



    • Ekonomija
      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

    • Ekonomija

      2018-02-25

      Mijušković

      ODT U KOTORU NAKON PET GODINA ODBACILO PRIJAVU TIVĆANKE SANJE MIJUŠKOVIĆ I VIŠE NE GONI SLUŽBENIKE NLB BANKE

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      ODT Kotor je odbilo prijavu iako su utvrdili da „postoji osnovana sumnja da su zaposleni u NLB banci učinili krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju iz člana 272 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog zakonika, za koje je nadležan SDT”


      Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru je na­kon pet go­di­na od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv NLB ban­ke i nje­nog biv­šeg di­rek­to­ra Čr­to­mi­ra Me­sa­ri­ča. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi zbog sum­nji u zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, ko­ju je još u no­vem­bru 2012. go­di­ne pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
      Ona je tvr­di­la da je pri­je vi­še od de­set go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, ka­ko je ka­za­la, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću – ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Osim Me­sa­ri­ča, Mi­ju­ško­vi­će­va je za, ka­ko je tvr­di­la, ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje okri­vi­la i ban­ka­re Di­na Re­dže­pa­gi­ća, Iva­nu Sol­dat, Mar­ka Ga­je­vi­ća...
      – Iz na­ve­de­nog, kao i iz od­bra­ne osum­nji­če­nog (Me­sa­ri­ča) pro­iz­i­la­zi da isti ni­je uče­stvo­vao u po­stup­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, utvr­đi­va­nja do­spje­lo­sti oba­ve­za po osno­vu oba kre­di­ta, ras­ki­da ugo­vo­ra i na­pla­te po­tra­ži­va­nja ban­ke pre­ma Sa­nji Mi­ju­ško­vić – ko­ri­sni­ku kre­di­ta... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. U obra­zlo­že­nju rje­še­nja ko­tor­skog tu­ži­la­štva pi­še da kri­vič­na dje­la ni­su po­či­ni­li ni osta­li ban­ka­ri ko­je je u kri­vič­noj pri­ja­vi po­me­nu­la Mi­ju­ško­vi­će­va.
      – U kon­kret­nom slu­ča­ju ne­ma osno­va za da­lje po­stu­pa­nje ovog tu­ži­la­štva u ovom pred­me­tu, već se ra­di o gra­đan­sko-prav­nom od­no­su ime­đu ban­ke i nje­nog kli­jen­ta – ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a što je pred­met par­nič­nog po­stup­ka ko­ji se vo­dio kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju ODT-a Ko­tor.
      Mi­ju­ško­vi­će­va je bi­la ogor­če­na na­kon od­bi­ja­nja pri­ja­ve ODT-a i is­ta­kla da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo to što su vje­šta­ci Bu­ji­šić i Ru­ža Osto­jić do­ka­za­li da je re­dov­no vra­ća­la kre­di­te.
      – Pre­vi­dje­li su i či­nje­ni­cu da NLB ban­ka ni­je is­pla­ti­la 100.000 eura po ve­ćem kre­di­tu i da je za se­be za­dr­ža­la 3.178 eura upla­te od na­vod­no gre­škom upla­će­nih pro­fak­tu­ra – re­kla je Mi­ju­ško­vić za „Dan” i do­da­la da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo či­nje­ni­cu da ban­ka ni­je oba­vi­je­sti­la CBCG o sud­skim pro­ce­si­ma.
      – Ta­ko­đe, ni­je­su kon­sta­to­va­li da je CBCG oba­vi­je­sti­la da se ra­di o re­struk­tu­ri­ra­nom kre­di­tu, a za­pra­vo ra­di­lo se o anek­si­ra­nom kre­di­tu, i na taj na­čin iza­zi­va­ju ka­šnje­nje i na­pla­ću­ju glav­ni­cu i ka­ma­tu na no­vac ko­ji ni­je is­pla­ćen – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
      Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, NLB ban­ka je da­la pu­no­moć­je advo­ka­tu Bo­jo­vi­ću da u nje­no ime pro­da plac ban­ci, a da pri­tom ona ni­je ade­kvat­no oba­vi­je­šte­na.
      – Tu­ži­la­štvo je do­ka­za­lo re­dov­no vra­ća­nje kre­di­ta. Tvr­de i da sam nov­cem od ma­njeg kre­di­ta ku­pi­la plac, što ni­je isti­na. Za sve po­sje­du­jem do­ka­ze ko­je sam pre­da­la tu­ži­la­štvu. Tvr­de i da je vri­jed­nost pla­ca če­tri pu­ta ma­nja, iako imam iz­vod iz Po­re­ske upra­ve ko­ji ka­že dru­ga­či­je – na­ve­la je Mi­ju­ško­vić.
      Is­ta­kla je da je ja­sno da je u pi­ta­nju pre­va­ra.
      – Za sva­ku pre­va­ru ve­ću od 40.000 eura nad­le­žno je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), me­đu­tim, iz SDT-a su od­bi­li da ra­de svoj po­sao, a da pri­tom ni­su pro­vje­ri­li ni­je­dan na­vod, ni do­kaz. Za­to sam pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) pro­tiv NLB ban­ke, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Živ­ku Sa­vo­vi­ću i osnov­noj dr­žav­noj tu­ži­telj­ki iz Ko­to­ra Lji­lja­ni Mi­lić, ko­ja je od­bi­la mo­ju kri­vič­nu pri­ja­vu na­kon pet go­di­na vi­je­ća­nja. To sam uči­ni­la jer tu­ži­la­štvo šti­ti pre­va­ru ban­ke i uče­stvu­je u šte­ti ko­ju tr­pim pu­nih de­vet go­di­na – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.
      Iz NLB ban­ke, ko­men­ta­ri­šu­ći slu­čaj Sa­nje Mi­ju­ško­vić, ra­ni­je su sa­op­šti­li da su ra­di­li pro­fe­si­o­nal­no i u skla­du s pro­ce­du­ra­ma.
      U ve­zi sa pred­me­tom po kri­vič­noj pri­ja­vi Mi­ju­ško­vi­će­ve ra­ni­je su vi­je­ća­li i u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), iz ko­jeg ni­je­su htje­li da po­dig­nu op­tu­žni­cu upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) u 2015. go­di­ni utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
      Iz ODT-a Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su za­po­sle­ni u NLB Mon­te­ne­gro ban­ci uči­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi sa st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žan SDT”.
      Spi­si tog pred­me­ta do­sta­vlje­ni su SDT-u 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT ni­je do­nio na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.Vl.O.

      Osum­nji­čen u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”

      Biv­ši di­rek­tor NLB ban­ke Čr­to­mir Me­sa­rič ne po­mi­nje se sa­mo u kri­vič­noj pri­ja­vi Tiv­ćan­ke Sa­nje Mi­ju­ško­vić. Me­sa­rič je u ma­ju pro­šle go­di­ne pu­šten da se bra­ni sa slo­bo­de na­kon sa­slu­ša­nja u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. On je je­dan od osum­nji­če­nih i u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”. U tom pred­me­tu SDT sum­nji­či Me­sa­ri­ča i bi­zni­sme­na Ne­boj­šu Bo­ško­vi­ća da su na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je na­vod­no ošte­ti­la dr­ža­vu za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. U na­red­bi za spro­vo­đe­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge na­vo­di se da je vi­šeč­la­na kri­mi­nal­na gru­pa, u ko­joj su i ne­ki vla­di­ni či­nov­ni­ci, bu­džet dr­ža­ve di­rekt­no ošte­ti­la za če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali i da je pri­vat­nom bi­zni­sme­nu ne­za­ko­ni­to pri­pa­la dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na oko 15 mi­li­o­na eura.



    • Politika
      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše

      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše

    • Politika

      2018-02-25

      DIK BEZ MEHANIZMA ZA PROVJERU PODRŠKE GRAĐANA PREDSJEDNIČKIM KANDIDATIMA

      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše


      Si­stem pri­ku­plja­nja pot­pi­sa po­dr­ške pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu u Cr­noj Go­ri pro­pi­san je ta­ko da ne obez­bje­đu­je spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­ba, to jest fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa, jer ne­ma gra­fo­lo­ške pro­vje­re ni­ti je mo­gu­će utvr­di­ti da li je pot­pis auten­ti­čan. Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) je na sjed­ni­ci kra­jem ja­nu­a­ra ove go­di­ne do­ni­je­la od­lu­ku o po­treb­nom bro­ju pot­pi­sa bi­ra­ča za po­dr­šku kan­di­da­tu za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve na iz­bo­ri­ma ko­ji će bi­ti odr­ža­ni 15. apri­la, i ta­da je utvr­đe­no da su po­treb­na 7.993 pot­pi­sa po­dr­ške kan­di­da­tu za pred­sjed­ni­ka da bi kan­di­da­tu­ra bi­la pri­hva­će­na.
      Na­vo­di se da bi­rač mo­že pot­pi­som po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta, a Ko­mi­si­ja je utvr­di­la i ka­len­dar za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji za iz­bor pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re.
      Od­lu­ka Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re iz 2016.go­di­ne da one­mo­gu­ći pri­ku­plja­nje pot­pi­sa po­dr­ške pred iz­bor­nim ko­mi­si­ja­ma zna­či da se pri­ku­plja­nje pot­pi­sa po­dr­ške pre­pu­šta po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma. Ne­mo­gu­će je iz­vr­ši­ti gra­fo­lo­šku pro­vje­ru pot­pi­sa gra­đa­na ko­ji po­dr­ža­va­ju li­ste ili kan­di­da­ta, iz raz­lo­ga što je rok za po­tvr­đi­va­nje iz­bor­ne li­ste sa­mo 48 sa­ti.
      Mo­že se utvr­di­ti da li oso­ba ko­ja je po­dr­ža­va­la iz­bor­nu li­stu ima pra­vo gla­sa u Cr­noj Go­ri i mo­že se pro­vje­ri­ti da li je jed­na oso­ba pot­pi­sa­la po­dr­šku za vi­še od jed­ne iz­bor­ne li­ste ili jed­nog pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta.
      Ako se do­đe u si­tu­a­ci­ju da se je­dan gra­đa­nin po­ja­vi kao bi­rač ko­ji je pot­pi­som po­dr­žao vi­še iz­bor­nih li­sta ili kan­di­da­ta, na ras­po­la­ga­nju je po­kre­ta­nje po­stup­ka pro­tiv oso­be ko­ja je to ura­di­la, pa bi se pred su­dom do­ka­zi­va­lo ko je ko­ga po­dr­žao i u slu­ča­ju fal­si­fi­ko­va­nja pro­tiv od­go­vor­nih mo­že da bu­de po­kre­nut po­stu­pak.
      Po­seb­no je in­di­ka­tiv­no što dr­žav­ni or­ga­ni jav­no sa­op­šta­va­ju da ne­ma­ju evi­den­ci­ju gra­đa­na ko­ji se na­la­ze u bi­rač­kom spi­sku a ži­ve u ino­stran­stvu, a uz to se i ne tru­de da na­pra­ve tu evi­den­ci­ju. Ustav Cr­ne Go­re u čla­nu 45 pro­pi­su­je da pra­vo gla­sa ima­ju dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re ko­ji su na­vr­ši­li 18 go­di­na i ima­ju pre­bi­va­li­šte u Cr­noj Go­ri u tra­ja­nju od 24 mje­se­ca, što je de­fi­ni­sa­no kao re­zi­den­ci­jal­ni uslov.
      Me­đu­tim, pre­ma ocje­ni opo­zi­ci­je, ve­li­ki je broj gra­đa­na ko­ji ne ži­ve u Cr­noj Go­ri, ma­da se ni­je­su od­ja­vi­li, i do­la­ze or­ga­ni­zo­va­no na dan iz­bo­ra da po­dr­že vla­da­ju­ću stran­ku.
      Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je za „Dan” da je na­čin pri­ku­plja­nja pot­pi­sa po­dr­ške pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu pro­pi­san ta­ko da ne obez­bje­đu­je spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­ba, od­no­sno fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa.
      – Na­i­me, za­kon sa­mo pred­vi­đa na­čin na ko­ji se pot­pi­si po­dr­ške pri­ku­plja­ju. Shod­no mi­šlje­nju Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, eks­pert­skog ti­je­la Sa­vje­ta Evro­pe, kan­di­da­tu­ra se mo­že uslo­vi­ti pri­ku­plja­njem mi­ni­mal­nog bro­ja pot­pi­sa. Me­đu­tim, Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja ta­ko­đe uka­zu­je da mo­ra­ju po­sto­ja­ti ja­sna pra­vi­la za pro­vje­ru pot­pi­sa. Ta­kva pra­vi­la u Za­ko­nu o iz­bo­ru pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, ili u bi­lo kom dru­gom pro­pi­su, ne po­sto­je. Za­to osta­je ogro­man pro­stor za zlo­u­po­tre­be i fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa – uka­zao je Ra­du­lo­vić.
      Ustav­ni sud je u fe­bru­a­ru 2016.go­di­ne pro­gla­sio ne­u­stav­nim od­red­be za­ko­na ko­ji­ma je utvr­đe­no da pot­pi­se po­dr­ške li­sta­ma i kan­di­da­ti­ma pri­ku­plja­ju čla­no­vi iz­bor­nih ko­mi­si­ja. Stav Ustav­nog su­da je da je pri­ku­plja­njem pot­pi­sa po­dr­ške iz­bor­nim li­sta­ma pred čla­no­vi­ma iz­bor­nih ko­mi­si­ja pre­kr­šen Usta­vom pro­pi­sa­ni prin­cip taj­no­sti gla­sa. Dio po­li­tič­kih su­bje­ka­ta upo­zo­ra­vao je da uki­da­nje oba­ve­ze pri­ku­plja­nja pot­pi­sa pred ko­mi­si­ja­ma otva­ra pro­stor za mo­gu­će zlo­u­po­tre­be ili fal­si­fi­ka­te.
      M.V.

      Dr­žav­ni or­ga­ni pod­sti­ču fal­si­fi­ko­va­nje

      Ra­du­lo­vić je is­ta­kao da iz­o­sta­nak re­ak­ci­je dr­žav­nih or­ga­na po­vo­dom na­vo­da da su pot­pi­si šver­co­va­ni pod­sti­če dru­ge da po­dr­šku tra­že fal­si­fi­ka­ti­ma.
      – Či­nje­ni­ca da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni ra­ni­je ni­je­su re­a­go­va­le na op­tu­žbe da se pot­pi­si fal­si­fi­ku­ju do­dat­no pod­sti­če sva za­in­te­re­so­va­na li­ca da pot­pi­se pri­ku­pe na lak­ši na­čin, od­no­sno fal­si­fi­ko­va­njem – sma­tra Ra­du­lo­vić.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Hronika
      „Škaljarca” odao DNK

      „Škaljarca” odao DNK

    • Hronika

      2018-02-25

      PODGORIČANIN DALIBOR ĆETKOVIĆ (31) UHAPŠEN ZBOG BOMBAŠKOG NAPADA

      „Škaljarca” odao DNK


      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca su ra­svi­je­tli­li ak­ti­vi­ra­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve ko­ja je ba­če­na na po­ro­dič­nu ku­ću S.T. u no­vem­bru 2017. go­di­ne. Tom pri­li­kom po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su li­ši­li slo­bo­de Dalibora Ćetkovića osumnjičenog za kri­vič­no dje­lo ne­do­zvolj­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa  kri­vič­nim dje­lom iza­zva­nje op­šte opa­sno­sti.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca, u sa­dej­stvu sa slu­žbe­ni­ci­ma Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja, 23.2.2018.go­di­ne li­ši­li su slo­bo­de bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce D.Ć. (33) zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti na šte­tu S.T. iz Pod­go­ri­ce – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je.
      Ka­ko se sum­nja, Ćetković je 25.11.2017. go­di­ne, to­kom no­ći, ba­cio eks­plo­ziv­nu na­pra­vu – ruč­nu bom­bu, na te­ra­su pr­vog spra­ta po­ro­dič­ne ku­će ko­ja je u vla­sni­štvu S.T. Usled dej­stva eks­plo­zi­je, na­sta­la su ošte­će­nja na ku­ći, ali ni­je bi­lo po­vri­je­đe­nih.
      Od­mah po sa­zna­nju da je po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u ko­or­di­na­ci­ji sa nad­le­žnim tu­ži­o­cem i po nje­go­vom na­lo­gu, iz­vr­ši­li su uvi­đaj.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca su od­mah pri­stu­pi­li pred­u­zi­ma­nju neo­p­hod­nih slu­žbe­nih mje­ra i rad­nji u ci­lju pri­ku­plja­nja ma­te­ri­jal­nih do­ka­za ko­ji mo­gu da do­pri­ne­su ra­svje­tlja­va­nju okol­no­sti u ve­zi sa ak­ti­vi­ra­njem eks­plo­ziv­ne na­pra­ve.
      Sve pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti re­zul­ti­ra­le su iden­ti­fi­ko­va­njem, lo­ci­ra­njem i li­še­njem slo­bo­de D.Ć. Osum­nji­če­ni je bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce i u pret­hod­nom pe­ri­o­du je iz­dr­ža­vao za­tvor­sku ka­znu zbog kri­vič­nog dje­la raz­boj­ni­štvo i za njim su bi­le ras­pi­sa­ne dvi­je po­tjer­ni­ce, na­ci­o­nal­na i me­đu­na­rod­na, zbog iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
        O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji je na­lo­žio da mu se Ćetković pri­ve­de uz kri­vič­nu pri­ja­vu zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio na­ve­de­na kri­vič­na dje­la.Vj.D.



    • Hronika
      Pregazio ga sopstveni kamion

      Pregazio ga sopstveni kamion

    • Hronika

      2018-02-25

      PLAVLJANIN AHMET JAHDADIĆ (62) IZGUBIO ŽIVOT U NESREĆI KOD TIVTA

      Pregazio ga sopstveni kamion


      Vo­zač ka­mi­o­na Ahmet Jahdadić (62)  iz Pla­va na­stra­dao je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če, oko 13.10, do­go­di­la na Se­lja­no­vu, u Tiv­tu. On  je upra­vljao ki­pe­rom mar­ke MAN bu­dvan­skih re­gi­star­skih ozna­ka, a ne­sre­ća se do­go­di­la ka­da je on iza­šao iz ka­mi­o­na, a vo­zi­lo kre­nu­lo niz­br­do. 
      Ka­ko su sa­op­šti­li iz po­li­ci­je, Pla­vlja­nin je po­ku­šao  da usko­či u ka­mi­on i za­u­sta­vi ga. U toj na­mje­ri ni­je uspio jer je pao,a ka­mi­on ga je pre­ga­zio. 
      – Ka­mi­on je na­sta­vio da se kre­će niz­br­do, uda­rio je ne­ko­li­ko vo­zi­la, a na kra­ju uli­ce se za­u­sta­vio, te­ško ošte­tiv­ši par­ki­ra­ni auto­mo­bil i obo­riv­ši be­ton­ski zid i ogra­du jed­ne od ku­ća – pre­nio je Ra­dio Ti­vat.
       Eki­pa Hit­ne po­mo­ći Ti­vat, ko­ja je br­zo sti­gla na li­ce mje­sta, ni­je mo­gla po­mo­ći vo­za­ču. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šte­no Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je na­lo­ži­lo is­tra­gu. Tu­ži­lac je iz­dao na­red­bu vje­šta­ci­ma sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke da sa­či­ne na­laz ka­ko bi bio utvr­đen ta­čan uzrok ne­sre­će. Vj.D.



    • Drustvo
      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

    • Drustvo

      2018-02-25

      Lazović

      SKANDALOZNA ODLUKA AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Iako Zakon striktno propisuje da su funkcioneri dužni da u roku od 30 dana od prelaska na novu funkciju podnesu izvještaj o imovini i prihodima, ASK je uputila dopis Vujici Lazoviću da nakon stupanja na funkciju ambasadora u Sloveniji ne mora da prijavi imovinu


      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK), su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, da­je mi­šlje­nja jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da ni­je­su oba­ve­zni da pod­no­se iz­vje­šta­je o imo­vi­ni 30 da­na od stu­pa­nja na no­vu funk­ci­ju, iako član 23 tog ak­ta strikt­no pro­pi­su­je tu oba­ve­zu. Na taj na­čin ASK pod­sti­če kr­še­nje ak­ta za či­ju pri­mje­nu je nad­le­žna, a je­dan od pri­mje­ra za to je i slu­čaj am­ba­sa­do­ra Vu­ji­ce La­zo­vi­ća ko­jem je sa­op­šte­no da ne mo­ra da po­stu­pi po za­ko­nu.
      Na saj­tu ASK ni­je ob­ja­vljen iz­vje­štaj ko­ji je La­zo­vić tre­ba­lo da do­sta­vi 30 da­na na­kon do­la­ska na funk­ci­ju, jer u toj in­sti­tu­ci­ji ka­žu da za tim ni­je ni bi­lo po­tre­be jer je on po­sla­nič­ku ulo­gu za­mi­je­nio di­plo­mat­skom.
      – U skla­du sa čla­nom 23 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju ni­je du­žan da do­sta­vi Agen­ci­ji iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, već da pu­tem oba­vje­šte­nja in­for­mi­še Agen­ci­ju o na­sta­loj pro­mje­ni – na­vo­de u ASK, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje „Da­na” da li će po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stu­pak pro­tiv La­zo­vi­ća i tra­ži­ti nje­go­vu smje­nu.
      S dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ne pro­pi­su­je ono što ka­žu u ASK, već na­pro­tiv.
      – U slu­ča­ju pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da u ro­ku od 30 da­na od da­na pre­stan­ka funk­ci­je o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju i pod­ne­se iz­vje­štaj – pi­še u za­ko­nu.
      Do­dat­no se pre­ci­zi­ra da je „jav­ni funk­ci­o­ner du­žan da pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju, kao i u slu­ča­ju iz­bo­ra, ime­no­va­nja, od­no­sno po­sta­vlje­nja na još jed­nu jav­nu funk­ci­ju, u ro­ku od 30 da­na od na­stan­ka pro­mje­ne o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju”.
      Za­kon u čla­nu 23 ni u jed­noj ri­je­či ne oslo­ba­đa funk­ci­o­ne­re oba­ve­ze pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja u ro­ku od 30 da­na od pre­la­ska na no­vu funk­ci­ju, pa ču­di no­vo kre­a­tiv­no tu­ma­če­nje pro­pi­sa in­sti­tu­ci­je ko­ju vo­di Sre­ten Ra­do­njić.
      U ASK ka­žu da ih je Vu­ji­ca La­zo­vić oba­vi­je­stio 27. de­cem­bra 2016. da mu je 28. no­vem­bra 2016. pre­stao man­dat pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, a da mu je 7. no­vem­bra 2016. po­tvr­đen man­dat po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, od­no­sno da od 28. no­vem­bra 2016. pra­vo na za­ra­du ostva­ru­je u Skup­šti­ni. La­zo­vić je u mar­tu 2017. pre­dao Agen­ci­ji re­do­van iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2016, po osno­vu funk­ci­je po­sla­ni­ka.
      – Agen­ci­ji je u skla­du sa čla­nom 23 stav pet Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ta­ko­đe do­sta­vljen akt Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va od 25. sep­tem­bra 2017, sa pri­lo­že­nom iz­ja­vom La­zo­vi­ća od 20. sep­tem­bra 2017, ko­jom je on oba­vi­je­stio Agen­ci­ju da je 28. av­gu­sta 2017. stu­pio na du­žnost am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji. De­talj­ne po­dat­ke o jav­nim funk­ci­ja­ma ko­je je oba­vljao u 2017. jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da do­sta­vi u re­dov­nom go­di­šnjem iz­vje­šta­ju ko­ji se pod­no­si do 31. mar­ta 2018. go­di­ne – ka­žu u ASK.
      Prak­sa ASK da žmu­ri na oči­gled­no kr­še­nje za­ko­na po­če­la je for­mi­ra­njem Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, sa ko­jim je di­rek­tor Agen­ci­je Sre­ten Ra­do­njić u rod­bin­skim ve­za­ma. Pod­no­še­nje iz­vje­šta­ja 30 da­na na­kon stu­pa­nja na funk­ci­ju pre­sta­lo je da bu­de oba­ve­zno Ra­do­nji­će­vom od­lu­kom na­kon što de­vet mi­ni­sta­ra Vla­de Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ni­je pod­ni­je­lo iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni po ime­no­va­nju, već su o pre­la­sku na no­ve-sta­re funk­ci­je na­vod­no oba­vje­šte­njem in­for­mi­sa­li ASK. Nji­ho­ve ko­le­ge, upr­kos to­me što ih je ve­ći­na bi­la na jav­nim funk­ci­ja­ma i pri­je iz­bo­ra no­ve vla­de, ured­no su pri­ja­vi­li svo­je pri­ho­de i imo­vi­nu, što je ob­ja­vlje­no na saj­tu Agen­ci­je.
      Upr­kos to­me što su do­la­skom na mi­ni­star­ska mje­sta, ili pre­la­skom na no­ve mi­ni­star­ske po­zi­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ne­ri iza­bra­ni i u vla­di­na ti­je­la, bi­li du­žni da pri­ja­ve pri­ma­nja sa tih funk­ci­ja, Agen­ci­ja to ni­je ob­ja­vi­la ili to ni­je na­ve­de­no u „oba­vje­šte­nju“.
      M.S.

      Am­ba­sa­dor je is­po­što­vao za­kon

      Iz am­ba­sa­de Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji za „Dan” je sa­op­šte­no da je La­zo­vić po stu­pa­nju na funk­ci­ju am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji oba­vi­je­stio ASK da je pre­šao na no­vu funk­ci­ju, te da su mu oni re­kli da ne mo­ra da pod­ne­se iz­vje­štaj do 31. mar­ta 2018, što je ina­če re­dov­ni po­stu­pak.
      – To je ura­đe­no do­pi­som od 20. sep­tem­bra 2017. go­di­ne na ko­ji je na­čel­ni­ca Od­sje­ka za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa jav­nih funk­ci­o­ne­ra 26. sep­tem­bra 2017. go­di­ne do­sta­vi­la od­go­vor da je pod­no­še­njem pred­met­nog oba­vje­šte­nja o stu­pa­nju na jav­nu funk­ci­ju prof. dr Vu­ji­ca La­zo­vić is­pu­nio svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu pro­pi­sa­nu čla­nom 23 stav 5 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će de­talj­ni­je po­dat­ke u ve­zi sa funk­ci­jom ko­ju oba­vlja do­sta­vi­ti u iz­vje­šta­ju o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2017. go­di­nu, ko­ji se pod­no­si Agen­ci­ji do 31. mar­ta ove go­di­ne – ka­za­li su u am­ba­sa­di.



    • Srbija
      Albanci pretukli srpskog studenta

      Albanci pretukli srpskog studenta

    • Srbija

      2018-02-25

      INCIDENT U JUŽNOJ MITROVICI

      Albanci pretukli srpskog studenta


      Stu­dent Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci srp­ske na­ci­o­nal­no­sti na­pad­nut je u pe­tak ve­če u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce i tom pri­li­kom su mu na­ni­je­te po­vre­de gla­ve, pre­nio je Ra­dio ,,Kon­takt plus”. In­ci­dent se, ka­ko se na­vo­di, do­go­dio ne­što pri­je 18 sa­ti, ka­da su na stu­den­ta na­sr­nu­la tro­ji­ca ne­po­zna­tih na­pa­da­ča, ko­ji su go­vo­ri­li al­ban­skim je­zi­kom. Po­li­ci­ja je mla­di­ća na­kon in­ci­den­ta od­ve­la u Kli­nič­ko-bol­nič­ki cen­tar u Mi­tro­vi­ci. Stu­dent je, ka­ko na­vo­di ,,Kon­takt plus”, ro­dom iz Pri­šti­ne. Slu­čaj je pri­ja­vljen ko­sov­skoj po­li­ci­ji ko­ja je na­pra­vi­la za­pi­snik. Pre­ma ri­je­či­ma stu­den­ta, mje­sto na ko­jem se in­ci­dent do­go­dio po­kri­ve­no je si­gur­no­snim ka­me­ra­ma.
      M.Nj.



    • Drustvo
      Preminuo profesor Radovan Bakić

      Preminuo profesor Radovan Bakić

    • Drustvo

      2018-02-25

      IN MEMORIAM

      Preminuo profesor Radovan Bakić


      Pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i ra­ni­ji mi­ni­star u Vla­di Cr­ne Go­re prof. dr Ra­do­van Ba­kić (83) pre­mi­nuo je ju­če u Pod­go­ri­ci.
      Ba­kić je ro­đen 1935. go­di­ne u se­lu Za­br­đe, op­šti­na An­dri­je­vi­ca, gdje je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i ni­žu gim­na­zi­ju. Uči­telj­sku ško­lu za­vr­ša­va u Be­ra­na­ma, a Vi­šu pe­da­go­šku, Od­sjek za ge­o­gra­fi­ju i isto­ri­ju, na Ce­ti­nju. Ško­lo­va­nje na­sta­vlja u Sko­plju, gdje je di­plo­mi­rao na Pri­rod­no-ma­te­me­tič­kom fa­kul­te­tu. Na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du ma­gi­stri­rao je 1970. go­di­ne. Na tom fa­kul­te­tu je ste­kao i di­plo­mu dok­to­ra na­u­ka 1973. go­di­ne.
      Ra­do­van Ba­kić je bio mi­ni­star za ure­đe­nje pro­sto­ra u Vla­di Cr­ne Go­re (1994–2000), a u pe­ri­o­du (2000–2001) i na­rod­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Ak­tiv­no je ra­dio u struč­nim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma: od­bo­ri za de­mo­gra­fi­ju, ge­o­lo­gi­ju i ge­o­gra­fi­ju, et­no­lo­gi­ju, ži­vot­nu sre­di­nu CA­NU. Bio je eks­pert HA­BI­TAT-a za pro­stor­no pla­ni­ra­nje. Pro­fe­sor Ra­do­van Ba­kić je do­bit­nik Or­de­na ra­da sa zlat­nim vi­jen­cem, Zlat­ne pla­ke­te Mi­ni­star­stva za ele­men­tar­ne ne­po­go­de Vla­de Re­pu­bli­ke Ita­li­je, Se­dam­na­e­sto­jul­ske na­gra­de An­dri­je­vi­ce, Sre­br­ne pla­ke­te za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, i dru­gih di­plo­ma i za­hval­ni­ca.
      Ba­kić će da­nas bi­ti sa­hra­njen na gro­blju Če­pur­ci, u Pod­go­ri­ci.M.S.



    • Hronika
      Oduzet pornografski materijal

      Oduzet pornografski materijal

    • Hronika

      2018-02-25

      IZVRŠENI PRETRESI NA CETINJU

      Oduzet pornografski materijal


      Pred­u­zi­ma­ju­ći mje­re i rad­nje iz svo­je nad­le­žno­sti, sa ak­cen­tom na kon­tro­lu bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­nih li­ca, ce­tinj­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, ma­nju ko­li­či­nu opoj­ne dro­ge ek­sta­zi i dru­ge pred­me­te.
      Pre­tre­som sta­na i dru­gih pro­sto­ri­ja ko­je ko­ri­sti I.D. (46) iz Ce­ti­nja po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, kao i ma­če­tu sa fu­tro­lom, 400 CD-ova, 19 VHS ka­se­ta, tri hard-di­ska, me­mo­rij­sku kar­ti­cu, mi­krokar­ti­cu, če­tri­ri mo­bil­na te­le­fo­na, šest sim kar­ti­ca, če­ti­ri USB me­mo­ri­je i dva ku­ći­šta ra­ču­na­ra.
      Od­u­ze­ti pred­me­ti bi­će upu­će­ni u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ce­ti­nju ko­ji će se na­kon vje­šta­če­nja iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.
      Ta­ko­đe, u mje­stu Oči­ni­ći, na ma­gi­stral­nom pu­tu Ce­ti­nje – Bu­dva, po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li „da­e­vu ma­tis” plje­valj­skih re­gi­star­skih ozna­ka, ko­jim je upra­vljao B.M. (21) iz Pod­go­ri­ce dok se sa njim u vo­zi­lu na­la­zio S.D. (22) iz Tr­ste­ni­ka. Pri­li­kom pre­gle­da S.D. po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli ma­nju ko­li­či­na opoj­ne dro­ge ek­sta­zi.
      O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će se na­knad­no iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.M.V.P.



    • Drustvo
      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

    • Drustvo

      2018-02-25

      Ministri u nekadašnjoj vladi Mila Đukanovića (arhiva „Dana»)

      INSTITUCIJE GODINAMA ŽMURE NA KRŠENJE USTAVA I ZAKONA

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Nadležni organi, umjesto da djeluju proaktivno, uglavnom su ćutali na sva ona kršenja na koja smo ukazivali, upozorila je Ana Nenezić iz CGO


      Naj­ma­nje 14 biv­ših i sa­da­šnjih mi­ni­sta­ra, po­red funk­ci­je u Vla­di, pro­fe­si­o­nal­no su oba­vlja­li i dru­gu dje­lat­nost, upr­kos Usta­vu ko­ji to za­bra­nju­je. Ve­ći­na ak­tu­el­nih i biv­ših čla­no­va vla­de ima­li su du­plu funk­ci­ju na fa­kul­te­ti­ma, a po­je­di­ni u dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Po­stu­pak je po­kre­nut je­di­no pro­tiv ak­tu­el­nog mi­ni­stra evrop­skih po­slo­va Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, na­kon pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), poslije čega je on podnio ostavku na ministarsku funkciju i poziciju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.
      Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­la je još 2014. go­di­ne od ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da raz­ri­je­ši šest mi­ni­sta­ra zbog kr­še­nja čla­na 104 Usta­va o ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja. Tim čla­nom pro­pi­sa­no je da „pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
      Ini­ci­ja­ti­vom su tra­ži­li smje­nu ta­da­šnje mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, ko­ja je pre­da­va­la na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran i Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num u Be­o­gra­du. Ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­tar Iva­no­vić, osim za rad u Mi­ni­star­stvu, pri­mao je do­dat­ne na­kna­de kao pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca. Na UDG je pre­da­vao i biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić, kao i ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i mi­ni­star vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić. Ta­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, po­red mi­ni­star­ske pla­te, pri­mao je i na­kna­du kao pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu, a iz CGO su ta­da ka­za­li da se na sajtu Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ba­ru na­vo­dio kao pre­da­vač. Biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić u isto vri­je­me pre­da­va­la je na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, dok je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ta­da mi­ni­star kul­tu­re, ostva­ri­vao pri­ma­nja kao pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
      Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ujed­no je pre­da­vao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu, dok je ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de i čel­nik re­so­ra za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić do­dat­no bio an­ga­žo­van kao pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu.
      I u no­vom sa­zi­vu Vla­de ima mi­ni­sta­ra ko­ji ima­ju du­ple funk­ci­je. Na fa­kul­te­ti­ma cr­no­gor­skih uni­ver­zi­te­ta, po iz­bo­ru na mi­ni­star­ske funk­ci­je, pre­da­va­li su šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić. Biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu pod­nio ostav­ku, ta­ko­đe je pre­da­vao na fa­kul­te­tu, dok je mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić an­ga­žo­van kao pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Evrop­ske ru­ko­met­ne fe­de­ra­ci­je, gdje ostva­ru­je na­kna­du.
      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) do­sad je je­di­no re­a­go­va­la u slu­ča­ju mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, ko­ji je ujed­no oba­vljao i am­ba­sa­dor­sku funk­ci­ju. U nje­go­vom slu­ča­ju utvr­đe­no je kr­še­nje Usta­va, za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i o vanj­skim po­slo­vi­ma.
      Iz CGO su ka­za­li za „Dan” da su uka­zi­va­li na sve one slu­ča­je­ve gdje je po­sto­ja­la sum­nja da se jav­ni funk­ci­o­ner na­la­zi u su­ko­bu in­te­re­sa i ko­ji na taj na­čin mo­že jav­ni in­te­res pod­re­di­ti pri­vat­nom. Ka­ko je ka­za­la Ana Ne­ne­zić iz te NVO, ve­ći­na ovih ini­ci­ja­ti­va ni­je pro­ce­su­i­ra­na.
      – Nad­le­žni or­ga­ni, umje­sto da dje­lu­ju pro­ak­tiv­no, uglav­nom su ću­ta­li na sva ona kr­še­nja na ko­ja smo uka­zi­va­li – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan”.
      Ona je do­da­la da se CGO go­di­na­ma prin­ci­pi­jel­no za­la­že za za­ko­ni­to i tran­spa­rent­no dje­lo­va­nje i po­stu­pa­nje jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, po­seb­no onih ko­ji se na­la­ze na naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma i či­je od­lu­ke su od po­seb­nog zna­ča­ja za dru­štvo.
      – Va­žno je na­po­me­nu­ti da Ustav Cr­ne Go­re i Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno de­fi­ni­šu sve one si­tu­a­ci­je ko­je ni­je­su do­zvo­lje­ne, a oba­ve­za je nad­le­žnih or­ga­na da se sta­ra­ju o pu­noj i bla­go­vre­me­noj pri­mje­ni po­sto­je­ćih rje­še­nja, ka­ko bi za­šti­ti­li jav­ni in­te­res i ugled dr­ža­ve. Ustav ja­sno de­fi­ni­še prin­cip ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja, kroz čla­no­ve 104, 123 i 138, u ko­ji­ma se na­vo­di da pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost. Ta­ko­đe, ista za­bra­na je pro­pi­sna za su­di­je i dr­žav­ne tu­ži­o­ce. Sa dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu 9 pro­pi­su­je da jav­ni funk­ci­o­ner, pa sa­mim tim i član Vla­de, mo­že da se ba­vi na­uč­nom, na­stav­nom, kul­tur­nom, umjet­nič­kom i sport­skom dje­lat­no­šću i da sti­če pri­ho­de od autor­skih, pa­tent­nih i slič­nih pra­va, ali po­sle­dič­no to ne mo­že bi­ti nji­ho­va pro­fe­si­o­nal­na dje­lat­nost – po­ja­sni­la je Ne­ne­zi­će­va.
      Do­da­la je da u svim raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma, ko­ji­ma Cr­na Go­ra de­kla­ra­tiv­no te­ži, no­si­o­ci naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja su upra­vo oni ko­ji svo­jim po­na­ša­njem da­ju pri­mjer svi­ma osta­li­ma te je nji­ho­va od­go­vor­nost znat­no ve­ća.
      Ne­ne­zi­će­va sma­tra da bi slu­čaj Pe­jo­vi­ća tre­ba­lo da bu­de upo­zo­re­nje za sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
      – Ovaj slu­čaj je otvo­ren u jav­no­sti mno­go pri­je ne­go što je CGO is­ko­ri­stio in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme i po­kre­nuo po­stu­pak pred Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Na ba­zi do­stup­nih in­for­ma­ci­ja bi­lo je oče­ki­va­no da re­a­gu­ju Vla­da sa jed­ne i ASK, sa dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe, sam Pe­jo­vić ko­ji je ta­da od­bi­jao da se jav­no iz­ja­sni po ovom pi­ta­nju, mo­rao je zna­ti da svo­jim po­stu­pa­njem kr­ši ustav­ne od­red­be i od­red­be za­ko­na, te je ima­ju­ći u vi­du zna­čaj funk­ci­ja ko­je po­kri­va tre­ba da po­ka­že ozbilj­nost u pri­stu­pu i bla­go­vre­me­no re­a­gu­je. Do­dat­no, ovaj slu­čaj je po­ka­zao i ne­do­stat­no­sti u ra­du ASK, u di­je­lu kon­tro­le naj­vi­ših dr­žav­nih fuk­ci­o­ne­ra, pa oče­ku­je­mo da se u naj­sko­ri­je vri­je­me to ot­klo­ni i ASK po­ka­že da za­i­sta ra­di u jav­nom, a ne in­te­re­su bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je – za­klju­či­la je Ne­ne­zi­će­va.A.O.

      Skan­dal zbog ko­jeg bi pa­la Vla­da

      Te­žnja An­dri­je Pe­jo­vi­ća da pri­mi ne­ko­li­ko pla­ta za je­dan po­sao je svoj­stve­na oni­ma ko­ji te­že ne­po­što­va­nju za­ko­na i ko­rup­ci­o­na­škim ope­ra­ci­ja­ma, a pro­blem ve­ći­ne ta­kvih je­ste u to­me što ne uspi­je­va­ju da na­đu po­kro­vi­te­lje i po­ma­ga­če ko­ji bi im to omo­gu­ći­li, po­ru­či­la je Ti­na Ra­i­če­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa. Ona ci­je­ni da ih je Pe­jo­vić na­šao u Vla­di i Glav­nom od­bo­ru stran­ke či­ji je član.
      – Bez tih po­kro­vi­te­lja Pe­jo­vić ni­je mo­gao iz­ve­sti ovu nov­ča­no-uzur­pa­tor­sku ope­ra­ci­ju. Ja­sno je svi­ma da za plat­ni spi­sak i pri­mlje­ne iz­no­se čla­no­va Vla­de ni­je­su od­go­vor­ne teh­nič­ke oso­be sa šal­te­ra, već je­di­no Vla­da ko­ja je po Usta­vu i za­ko­nu od­go­vor­na za sta­nje u dru­štvu, a ti­me valj­da i za za­ko­ni­tost pri­mlje­nih pla­ta svo­jih čla­no­va. U sva­koj ele­men­tar­no de­mo­krat­skoj ze­mlji ova­kav skan­dal, za­i­sta ri­jet­kih di­men­zi­ja, za po­sle­di­cu, po­red prav­nog sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca, imao bi i pad Vla­de – sma­tra ona.



    • Vijest dana
      Svetu vratili stan u Budvi

      Svetu vratili stan u Budvi

    • Vijest dana

      2018-02-25

      Marović

      VIŠI SUD UVAŽIO ŽALBU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Svetu vratili stan u Budvi

      Bivšem potpredsjedniku DPS-a  vraćen je stan  od 90 kvadrata kod budvanske Osnovne škole „Stefan Mitrov Ljubiša”, dok su i dalje blokirani četvorospratna vila njegove supruge Đorđine u naselju Babin do i dio penthausa od 193 kvadrata


      Biv­šem pot­pred­sjed­ni­ku DPS-a Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću i zva­nič­no je vra­ćen stan u Bu­dvi ko­ji mu je bio pri­vre­me­no od­u­zet, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Oni pod­sje­ća­ju da je do­ni­je­ta  na­red­ba ko­jom se od­re­đu­je pri­vre­me­na mje­ra obez­bje­đe­nja – za­bra­na ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ne­po­kret­no­sti uz za­bi­lje­žbu za­bra­ne u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a ko­ja se od­no­si na ne­po­kret­no­sti - broj/pod­broj 1906 KO Bu­dva, Ba­bin do.
      Ra­di se o po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di po­vr­ši­ne 259m2, voć­nja­ku 2. kla­se po­vr­ši­ne 41m2 i dvo­ri­štu po­vr­ši­ne 500m2, upi­sa­ni u LN 1511.
      – Od­lu­ču­ju­ći o pred­lo­zi­ma Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci do­nio je rje­še­nje Kris. br. 57/17 od 28.07.2017. go­di­ne ko­jim je od­re­dio pri­vre­me­nu mje­ru obez­bje­đe­nja za­bra­ne ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ozna­če­nih ne­po­kret­no­sti. Pro­tiv na­ve­de­nog rje­še­nja su­di­je za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, okri­vlje­ni i sa nji­ma po­ve­za­na li­ca iz­ja­vi­li su žal­be, ko­je su od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne. Sud je usvo­jio žal­bu pu­no­moć­ni­ka osu­đe­nog M.S. i pre­i­na­čio rje­še­nje su­di­je za is­tra­gu ta­ko što je uki­nuo pri­vre­me­nu mje­ru u od­no­su na imo­vi­nu – stan M.S. – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
      „Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da su Ma­ro­vi­će­vi bra­ni­o­ci u žal­bi is­ta­kli da se ra­di o imo­vi­ni ko­ja je ste­če­na 1991. go­di­ne. 
      – To je ured­no i pla­će­no i uknji­že­no na ime Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ta­ko da sma­tra­mo, s ob­zi­rom na to da mu se sta­vlja na te­ret da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo 2006. go­di­ne, da je pri­mi­je­nje­na re­tro­ak­tiv­na mje­ra – ka­za­li su bra­ni­o­ci biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a.  
      Do blo­ka­de imo­vi­ne je do­šlo na­kon što je ana­li­zom ban­kar­ske do­ku­men­ta­ci­je i do­ku­men­ta­ci­je Upra­ve za ne­kret­ni­ne utvr­đe­no da Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­go­va po­ro­di­ca ni­je­su ima­li na ras­po­la­ga­nju no­vac za ku­po­vi­nu mi­li­on­ske imo­vi­ne. Na spi­sku blo­ki­ra­ne imo­vi­ne je stan Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća od 90 kva­dra­ta kod bu­dvan­ske Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la nje­go­ve su­pru­ge Đor­đi­ne u na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa od 193 kva­dra­ta, ko­ji je upi­san na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, oko 10 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta mla­đeg Ma­ro­vi­ća u Mr­če­vom po­lju, za­tim dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj, ko­ja je u vla­sni­štvu Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re, kao i njen stan od 52 kva­dra­ta u Bu­dvi. Pod blo­ka­dom je i stan iste kva­dra­tu­re u pot­kro­vlju zgra­de u cen­tru Bu­dve, ko­ji se vo­di na ime Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća, te nje­gov stan od 123 kva­dra­ta, po­slov­ni pro­stor od 40 kva­dra­ta i po­drum od 18 kva­dra­ta.
      In­ter­pol Pod­go­ri­ca je ras­pi­sao po­tjer­ni­cu za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za. Ma­ro­vi­ći se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na s ob­zi­rom da je uzeo dr­ža­vljan­stvo Sr­bi­je. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je. On je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri. Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000.M.V.P..

      Slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom 

      Iako su osu­đe­ni na vi­še­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, Sve­to­zar i Mi­loš Ma­ro­vić slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom gdje ima­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­lište.  Po­tjer­ni­ca je ak­tu­el­na, ali se po njoj ne po­stu­pa.  Ma­ro­vić je zva­nič­no na li­je­če­nju u Be­o­gra­du.



    • Ekonomija
      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

    • Ekonomija

      2018-02-25

      Mijušković

      ODT U KOTORU NAKON PET GODINA ODBACILO PRIJAVU TIVĆANKE SANJE MIJUŠKOVIĆ I VIŠE NE GONI SLUŽBENIKE NLB BANKE

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      ODT Kotor je odbilo prijavu iako su utvrdili da „postoji osnovana sumnja da su zaposleni u NLB banci učinili krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju iz člana 272 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog zakonika, za koje je nadležan SDT”


      Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru je na­kon pet go­di­na od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv NLB ban­ke i nje­nog biv­šeg di­rek­to­ra Čr­to­mi­ra Me­sa­ri­ča. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi zbog sum­nji u zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, ko­ju je još u no­vem­bru 2012. go­di­ne pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
      Ona je tvr­di­la da je pri­je vi­še od de­set go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, ka­ko je ka­za­la, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću – ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Osim Me­sa­ri­ča, Mi­ju­ško­vi­će­va je za, ka­ko je tvr­di­la, ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje okri­vi­la i ban­ka­re Di­na Re­dže­pa­gi­ća, Iva­nu Sol­dat, Mar­ka Ga­je­vi­ća...
      – Iz na­ve­de­nog, kao i iz od­bra­ne osum­nji­če­nog (Me­sa­ri­ča) pro­iz­i­la­zi da isti ni­je uče­stvo­vao u po­stup­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, utvr­đi­va­nja do­spje­lo­sti oba­ve­za po osno­vu oba kre­di­ta, ras­ki­da ugo­vo­ra i na­pla­te po­tra­ži­va­nja ban­ke pre­ma Sa­nji Mi­ju­ško­vić – ko­ri­sni­ku kre­di­ta... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. U obra­zlo­že­nju rje­še­nja ko­tor­skog tu­ži­la­štva pi­še da kri­vič­na dje­la ni­su po­či­ni­li ni osta­li ban­ka­ri ko­je je u kri­vič­noj pri­ja­vi po­me­nu­la Mi­ju­ško­vi­će­va.
      – U kon­kret­nom slu­ča­ju ne­ma osno­va za da­lje po­stu­pa­nje ovog tu­ži­la­štva u ovom pred­me­tu, već se ra­di o gra­đan­sko-prav­nom od­no­su ime­đu ban­ke i nje­nog kli­jen­ta – ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a što je pred­met par­nič­nog po­stup­ka ko­ji se vo­dio kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju ODT-a Ko­tor.
      Mi­ju­ško­vi­će­va je bi­la ogor­če­na na­kon od­bi­ja­nja pri­ja­ve ODT-a i is­ta­kla da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo to što su vje­šta­ci Bu­ji­šić i Ru­ža Osto­jić do­ka­za­li da je re­dov­no vra­ća­la kre­di­te.
      – Pre­vi­dje­li su i či­nje­ni­cu da NLB ban­ka ni­je is­pla­ti­la 100.000 eura po ve­ćem kre­di­tu i da je za se­be za­dr­ža­la 3.178 eura upla­te od na­vod­no gre­škom upla­će­nih pro­fak­tu­ra – re­kla je Mi­ju­ško­vić za „Dan” i do­da­la da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo či­nje­ni­cu da ban­ka ni­je oba­vi­je­sti­la CBCG o sud­skim pro­ce­si­ma.
      – Ta­ko­đe, ni­je­su kon­sta­to­va­li da je CBCG oba­vi­je­sti­la da se ra­di o re­struk­tu­ri­ra­nom kre­di­tu, a za­pra­vo ra­di­lo se o anek­si­ra­nom kre­di­tu, i na taj na­čin iza­zi­va­ju ka­šnje­nje i na­pla­ću­ju glav­ni­cu i ka­ma­tu na no­vac ko­ji ni­je is­pla­ćen – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
      Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, NLB ban­ka je da­la pu­no­moć­je advo­ka­tu Bo­jo­vi­ću da u nje­no ime pro­da plac ban­ci, a da pri­tom ona ni­je ade­kvat­no oba­vi­je­šte­na.
      – Tu­ži­la­štvo je do­ka­za­lo re­dov­no vra­ća­nje kre­di­ta. Tvr­de i da sam nov­cem od ma­njeg kre­di­ta ku­pi­la plac, što ni­je isti­na. Za sve po­sje­du­jem do­ka­ze ko­je sam pre­da­la tu­ži­la­štvu. Tvr­de i da je vri­jed­nost pla­ca če­tri pu­ta ma­nja, iako imam iz­vod iz Po­re­ske upra­ve ko­ji ka­že dru­ga­či­je – na­ve­la je Mi­ju­ško­vić.
      Is­ta­kla je da je ja­sno da je u pi­ta­nju pre­va­ra.
      – Za sva­ku pre­va­ru ve­ću od 40.000 eura nad­le­žno je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), me­đu­tim, iz SDT-a su od­bi­li da ra­de svoj po­sao, a da pri­tom ni­su pro­vje­ri­li ni­je­dan na­vod, ni do­kaz. Za­to sam pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) pro­tiv NLB ban­ke, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Živ­ku Sa­vo­vi­ću i osnov­noj dr­žav­noj tu­ži­telj­ki iz Ko­to­ra Lji­lja­ni Mi­lić, ko­ja je od­bi­la mo­ju kri­vič­nu pri­ja­vu na­kon pet go­di­na vi­je­ća­nja. To sam uči­ni­la jer tu­ži­la­štvo šti­ti pre­va­ru ban­ke i uče­stvu­je u šte­ti ko­ju tr­pim pu­nih de­vet go­di­na – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.
      Iz NLB ban­ke, ko­men­ta­ri­šu­ći slu­čaj Sa­nje Mi­ju­ško­vić, ra­ni­je su sa­op­šti­li da su ra­di­li pro­fe­si­o­nal­no i u skla­du s pro­ce­du­ra­ma.
      U ve­zi sa pred­me­tom po kri­vič­noj pri­ja­vi Mi­ju­ško­vi­će­ve ra­ni­je su vi­je­ća­li i u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), iz ko­jeg ni­je­su htje­li da po­dig­nu op­tu­žni­cu upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) u 2015. go­di­ni utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
      Iz ODT-a Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su za­po­sle­ni u NLB Mon­te­ne­gro ban­ci uči­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi sa st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žan SDT”.
      Spi­si tog pred­me­ta do­sta­vlje­ni su SDT-u 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT ni­je do­nio na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.Vl.O.

      Osum­nji­čen u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”

      Biv­ši di­rek­tor NLB ban­ke Čr­to­mir Me­sa­rič ne po­mi­nje se sa­mo u kri­vič­noj pri­ja­vi Tiv­ćan­ke Sa­nje Mi­ju­ško­vić. Me­sa­rič je u ma­ju pro­šle go­di­ne pu­šten da se bra­ni sa slo­bo­de na­kon sa­slu­ša­nja u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. On je je­dan od osum­nji­če­nih i u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”. U tom pred­me­tu SDT sum­nji­či Me­sa­ri­ča i bi­zni­sme­na Ne­boj­šu Bo­ško­vi­ća da su na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je na­vod­no ošte­ti­la dr­ža­vu za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. U na­red­bi za spro­vo­đe­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge na­vo­di se da je vi­šeč­la­na kri­mi­nal­na gru­pa, u ko­joj su i ne­ki vla­di­ni či­nov­ni­ci, bu­džet dr­ža­ve di­rekt­no ošte­ti­la za če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali i da je pri­vat­nom bi­zni­sme­nu ne­za­ko­ni­to pri­pa­la dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na oko 15 mi­li­o­na eura.



-
    • Hronika
      „Škaljarca” odao DNK

      „Škaljarca” odao DNK

    • Hronika

      2018-02-25

      PODGORIČANIN DALIBOR ĆETKOVIĆ (31) UHAPŠEN ZBOG BOMBAŠKOG NAPADA

      „Škaljarca” odao DNK


      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca su ra­svi­je­tli­li ak­ti­vi­ra­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve ko­ja je ba­če­na na po­ro­dič­nu ku­ću S.T. u no­vem­bru 2017. go­di­ne. Tom pri­li­kom po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su li­ši­li slo­bo­de Dalibora Ćetkovića osumnjičenog za kri­vič­no dje­lo ne­do­zvolj­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa  kri­vič­nim dje­lom iza­zva­nje op­šte opa­sno­sti.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca, u sa­dej­stvu sa slu­žbe­ni­ci­ma Spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog odje­lje­nja, 23.2.2018.go­di­ne li­ši­li su slo­bo­de bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce D.Ć. (33) zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja u sti­ca­ju sa kri­vič­nim dje­lom iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti na šte­tu S.T. iz Pod­go­ri­ce – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je.
      Ka­ko se sum­nja, Ćetković je 25.11.2017. go­di­ne, to­kom no­ći, ba­cio eks­plo­ziv­nu na­pra­vu – ruč­nu bom­bu, na te­ra­su pr­vog spra­ta po­ro­dič­ne ku­će ko­ja je u vla­sni­štvu S.T. Usled dej­stva eks­plo­zi­je, na­sta­la su ošte­će­nja na ku­ći, ali ni­je bi­lo po­vri­je­đe­nih.
      Od­mah po sa­zna­nju da je po­či­nje­no kri­vič­no dje­lo, po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u ko­or­di­na­ci­ji sa nad­le­žnim tu­ži­o­cem i po nje­go­vom na­lo­gu, iz­vr­ši­li su uvi­đaj.
      – Slu­žbe­ni­ci CB Pod­go­ri­ca su od­mah pri­stu­pi­li pred­u­zi­ma­nju neo­p­hod­nih slu­žbe­nih mje­ra i rad­nji u ci­lju pri­ku­plja­nja ma­te­ri­jal­nih do­ka­za ko­ji mo­gu da do­pri­ne­su ra­svje­tlja­va­nju okol­no­sti u ve­zi sa ak­ti­vi­ra­njem eks­plo­ziv­ne na­pra­ve.
      Sve pred­u­ze­te ak­tiv­no­sti re­zul­ti­ra­le su iden­ti­fi­ko­va­njem, lo­ci­ra­njem i li­še­njem slo­bo­de D.Ć. Osum­nji­če­ni je bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no li­ce i u pret­hod­nom pe­ri­o­du je iz­dr­ža­vao za­tvor­sku ka­znu zbog kri­vič­nog dje­la raz­boj­ni­štvo i za njim su bi­le ras­pi­sa­ne dvi­je po­tjer­ni­ce, na­ci­o­nal­na i me­đu­na­rod­na, zbog iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
        O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji je na­lo­žio da mu se Ćetković pri­ve­de uz kri­vič­nu pri­ja­vu zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio na­ve­de­na kri­vič­na dje­la.Vj.D.



    • Hronika
      Pregazio ga sopstveni kamion

      Pregazio ga sopstveni kamion

    • Hronika

      2018-02-25

      PLAVLJANIN AHMET JAHDADIĆ (62) IZGUBIO ŽIVOT U NESREĆI KOD TIVTA

      Pregazio ga sopstveni kamion


      Vo­zač ka­mi­o­na Ahmet Jahdadić (62)  iz Pla­va na­stra­dao je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če, oko 13.10, do­go­di­la na Se­lja­no­vu, u Tiv­tu. On  je upra­vljao ki­pe­rom mar­ke MAN bu­dvan­skih re­gi­star­skih ozna­ka, a ne­sre­ća se do­go­di­la ka­da je on iza­šao iz ka­mi­o­na, a vo­zi­lo kre­nu­lo niz­br­do. 
      Ka­ko su sa­op­šti­li iz po­li­ci­je, Pla­vlja­nin je po­ku­šao  da usko­či u ka­mi­on i za­u­sta­vi ga. U toj na­mje­ri ni­je uspio jer je pao,a ka­mi­on ga je pre­ga­zio. 
      – Ka­mi­on je na­sta­vio da se kre­će niz­br­do, uda­rio je ne­ko­li­ko vo­zi­la, a na kra­ju uli­ce se za­u­sta­vio, te­ško ošte­tiv­ši par­ki­ra­ni auto­mo­bil i obo­riv­ši be­ton­ski zid i ogra­du jed­ne od ku­ća – pre­nio je Ra­dio Ti­vat.
       Eki­pa Hit­ne po­mo­ći Ti­vat, ko­ja je br­zo sti­gla na li­ce mje­sta, ni­je mo­gla po­mo­ći vo­za­ču. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šte­no Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je na­lo­ži­lo is­tra­gu. Tu­ži­lac je iz­dao na­red­bu vje­šta­ci­ma sa­o­bra­ćaj­ne stru­ke da sa­či­ne na­laz ka­ko bi bio utvr­đen ta­čan uzrok ne­sre­će. Vj.D.



    • Drustvo
      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

    • Drustvo

      2018-02-25

      Lazović

      SKANDALOZNA ODLUKA AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE

      Vujicu oslobodili prijavljivanja imovine

      Iako Zakon striktno propisuje da su funkcioneri dužni da u roku od 30 dana od prelaska na novu funkciju podnesu izvještaj o imovini i prihodima, ASK je uputila dopis Vujici Lazoviću da nakon stupanja na funkciju ambasadora u Sloveniji ne mora da prijavi imovinu


      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK), su­prot­no Za­ko­nu o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, da­je mi­šlje­nja jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma da ni­je­su oba­ve­zni da pod­no­se iz­vje­šta­je o imo­vi­ni 30 da­na od stu­pa­nja na no­vu funk­ci­ju, iako član 23 tog ak­ta strikt­no pro­pi­su­je tu oba­ve­zu. Na taj na­čin ASK pod­sti­če kr­še­nje ak­ta za či­ju pri­mje­nu je nad­le­žna, a je­dan od pri­mje­ra za to je i slu­čaj am­ba­sa­do­ra Vu­ji­ce La­zo­vi­ća ko­jem je sa­op­šte­no da ne mo­ra da po­stu­pi po za­ko­nu.
      Na saj­tu ASK ni­je ob­ja­vljen iz­vje­štaj ko­ji je La­zo­vić tre­ba­lo da do­sta­vi 30 da­na na­kon do­la­ska na funk­ci­ju, jer u toj in­sti­tu­ci­ji ka­žu da za tim ni­je ni bi­lo po­tre­be jer je on po­sla­nič­ku ulo­gu za­mi­je­nio di­plo­mat­skom.
      – U skla­du sa čla­nom 23 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju ni­je du­žan da do­sta­vi Agen­ci­ji iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, već da pu­tem oba­vje­šte­nja in­for­mi­še Agen­ci­ju o na­sta­loj pro­mje­ni – na­vo­de u ASK, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje „Da­na” da li će po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stu­pak pro­tiv La­zo­vi­ća i tra­ži­ti nje­go­vu smje­nu.
      S dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ne pro­pi­su­je ono što ka­žu u ASK, već na­pro­tiv.
      – U slu­ča­ju pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da u ro­ku od 30 da­na od da­na pre­stan­ka funk­ci­je o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju i pod­ne­se iz­vje­štaj – pi­še u za­ko­nu.
      Do­dat­no se pre­ci­zi­ra da je „jav­ni funk­ci­o­ner du­žan da pri­li­kom pre­la­ska na dru­gu jav­nu funk­ci­ju, kao i u slu­ča­ju iz­bo­ra, ime­no­va­nja, od­no­sno po­sta­vlje­nja na još jed­nu jav­nu funk­ci­ju, u ro­ku od 30 da­na od na­stan­ka pro­mje­ne o to­me oba­vi­je­sti Agen­ci­ju”.
      Za­kon u čla­nu 23 ni u jed­noj ri­je­či ne oslo­ba­đa funk­ci­o­ne­re oba­ve­ze pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja u ro­ku od 30 da­na od pre­la­ska na no­vu funk­ci­ju, pa ču­di no­vo kre­a­tiv­no tu­ma­če­nje pro­pi­sa in­sti­tu­ci­je ko­ju vo­di Sre­ten Ra­do­njić.
      U ASK ka­žu da ih je Vu­ji­ca La­zo­vić oba­vi­je­stio 27. de­cem­bra 2016. da mu je 28. no­vem­bra 2016. pre­stao man­dat pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, a da mu je 7. no­vem­bra 2016. po­tvr­đen man­dat po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, od­no­sno da od 28. no­vem­bra 2016. pra­vo na za­ra­du ostva­ru­je u Skup­šti­ni. La­zo­vić je u mar­tu 2017. pre­dao Agen­ci­ji re­do­van iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2016, po osno­vu funk­ci­je po­sla­ni­ka.
      – Agen­ci­ji je u skla­du sa čla­nom 23 stav pet Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ta­ko­đe do­sta­vljen akt Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va od 25. sep­tem­bra 2017, sa pri­lo­že­nom iz­ja­vom La­zo­vi­ća od 20. sep­tem­bra 2017, ko­jom je on oba­vi­je­stio Agen­ci­ju da je 28. av­gu­sta 2017. stu­pio na du­žnost am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji. De­talj­ne po­dat­ke o jav­nim funk­ci­ja­ma ko­je je oba­vljao u 2017. jav­ni funk­ci­o­ner je du­žan da do­sta­vi u re­dov­nom go­di­šnjem iz­vje­šta­ju ko­ji se pod­no­si do 31. mar­ta 2018. go­di­ne – ka­žu u ASK.
      Prak­sa ASK da žmu­ri na oči­gled­no kr­še­nje za­ko­na po­če­la je for­mi­ra­njem Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, sa ko­jim je di­rek­tor Agen­ci­je Sre­ten Ra­do­njić u rod­bin­skim ve­za­ma. Pod­no­še­nje iz­vje­šta­ja 30 da­na na­kon stu­pa­nja na funk­ci­ju pre­sta­lo je da bu­de oba­ve­zno Ra­do­nji­će­vom od­lu­kom na­kon što de­vet mi­ni­sta­ra Vla­de Cr­ne Go­re, uklju­ču­ju­ći i pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, ni­je pod­ni­je­lo iz­vje­šta­je o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni po ime­no­va­nju, već su o pre­la­sku na no­ve-sta­re funk­ci­je na­vod­no oba­vje­šte­njem in­for­mi­sa­li ASK. Nji­ho­ve ko­le­ge, upr­kos to­me što ih je ve­ći­na bi­la na jav­nim funk­ci­ja­ma i pri­je iz­bo­ra no­ve vla­de, ured­no su pri­ja­vi­li svo­je pri­ho­de i imo­vi­nu, što je ob­ja­vlje­no na saj­tu Agen­ci­je.
      Upr­kos to­me što su do­la­skom na mi­ni­star­ska mje­sta, ili pre­la­skom na no­ve mi­ni­star­ske po­zi­ci­je, jav­ni funk­ci­o­ne­ri iza­bra­ni i u vla­di­na ti­je­la, bi­li du­žni da pri­ja­ve pri­ma­nja sa tih funk­ci­ja, Agen­ci­ja to ni­je ob­ja­vi­la ili to ni­je na­ve­de­no u „oba­vje­šte­nju“.
      M.S.

      Am­ba­sa­dor je is­po­što­vao za­kon

      Iz am­ba­sa­de Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji za „Dan” je sa­op­šte­no da je La­zo­vić po stu­pa­nju na funk­ci­ju am­ba­sa­do­ra Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji oba­vi­je­stio ASK da je pre­šao na no­vu funk­ci­ju, te da su mu oni re­kli da ne mo­ra da pod­ne­se iz­vje­štaj do 31. mar­ta 2018, što je ina­če re­dov­ni po­stu­pak.
      – To je ura­đe­no do­pi­som od 20. sep­tem­bra 2017. go­di­ne na ko­ji je na­čel­ni­ca Od­sje­ka za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa jav­nih funk­ci­o­ne­ra 26. sep­tem­bra 2017. go­di­ne do­sta­vi­la od­go­vor da je pod­no­še­njem pred­met­nog oba­vje­šte­nja o stu­pa­nju na jav­nu funk­ci­ju prof. dr Vu­ji­ca La­zo­vić is­pu­nio svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu pro­pi­sa­nu čla­nom 23 stav 5 Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će de­talj­ni­je po­dat­ke u ve­zi sa funk­ci­jom ko­ju oba­vlja do­sta­vi­ti u iz­vje­šta­ju o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2017. go­di­nu, ko­ji se pod­no­si Agen­ci­ji do 31. mar­ta ove go­di­ne – ka­za­li su u am­ba­sa­di.



    • Srbija
      Albanci pretukli srpskog studenta

      Albanci pretukli srpskog studenta

    • Srbija

      2018-02-25

      INCIDENT U JUŽNOJ MITROVICI

      Albanci pretukli srpskog studenta


      Stu­dent Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci srp­ske na­ci­o­nal­no­sti na­pad­nut je u pe­tak ve­če u ju­žnom di­je­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce i tom pri­li­kom su mu na­ni­je­te po­vre­de gla­ve, pre­nio je Ra­dio ,,Kon­takt plus”. In­ci­dent se, ka­ko se na­vo­di, do­go­dio ne­što pri­je 18 sa­ti, ka­da su na stu­den­ta na­sr­nu­la tro­ji­ca ne­po­zna­tih na­pa­da­ča, ko­ji su go­vo­ri­li al­ban­skim je­zi­kom. Po­li­ci­ja je mla­di­ća na­kon in­ci­den­ta od­ve­la u Kli­nič­ko-bol­nič­ki cen­tar u Mi­tro­vi­ci. Stu­dent je, ka­ko na­vo­di ,,Kon­takt plus”, ro­dom iz Pri­šti­ne. Slu­čaj je pri­ja­vljen ko­sov­skoj po­li­ci­ji ko­ja je na­pra­vi­la za­pi­snik. Pre­ma ri­je­či­ma stu­den­ta, mje­sto na ko­jem se in­ci­dent do­go­dio po­kri­ve­no je si­gur­no­snim ka­me­ra­ma.
      M.Nj.



    • Drustvo
      Preminuo profesor Radovan Bakić

      Preminuo profesor Radovan Bakić

    • Drustvo

      2018-02-25

      IN MEMORIAM

      Preminuo profesor Radovan Bakić


      Pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i ra­ni­ji mi­ni­star u Vla­di Cr­ne Go­re prof. dr Ra­do­van Ba­kić (83) pre­mi­nuo je ju­če u Pod­go­ri­ci.
      Ba­kić je ro­đen 1935. go­di­ne u se­lu Za­br­đe, op­šti­na An­dri­je­vi­ca, gdje je za­vr­šio osnov­nu ško­lu i ni­žu gim­na­zi­ju. Uči­telj­sku ško­lu za­vr­ša­va u Be­ra­na­ma, a Vi­šu pe­da­go­šku, Od­sjek za ge­o­gra­fi­ju i isto­ri­ju, na Ce­ti­nju. Ško­lo­va­nje na­sta­vlja u Sko­plju, gdje je di­plo­mi­rao na Pri­rod­no-ma­te­me­tič­kom fa­kul­te­tu. Na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du ma­gi­stri­rao je 1970. go­di­ne. Na tom fa­kul­te­tu je ste­kao i di­plo­mu dok­to­ra na­u­ka 1973. go­di­ne.
      Ra­do­van Ba­kić je bio mi­ni­star za ure­đe­nje pro­sto­ra u Vla­di Cr­ne Go­re (1994–2000), a u pe­ri­o­du (2000–2001) i na­rod­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Ak­tiv­no je ra­dio u struč­nim or­ga­ni­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma: od­bo­ri za de­mo­gra­fi­ju, ge­o­lo­gi­ju i ge­o­gra­fi­ju, et­no­lo­gi­ju, ži­vot­nu sre­di­nu CA­NU. Bio je eks­pert HA­BI­TAT-a za pro­stor­no pla­ni­ra­nje. Pro­fe­sor Ra­do­van Ba­kić je do­bit­nik Or­de­na ra­da sa zlat­nim vi­jen­cem, Zlat­ne pla­ke­te Mi­ni­star­stva za ele­men­tar­ne ne­po­go­de Vla­de Re­pu­bli­ke Ita­li­je, Se­dam­na­e­sto­jul­ske na­gra­de An­dri­je­vi­ce, Sre­br­ne pla­ke­te za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, i dru­gih di­plo­ma i za­hval­ni­ca.
      Ba­kić će da­nas bi­ti sa­hra­njen na gro­blju Če­pur­ci, u Pod­go­ri­ci.M.S.



    • Hronika
      Oduzet pornografski materijal

      Oduzet pornografski materijal

    • Hronika

      2018-02-25

      IZVRŠENI PRETRESI NA CETINJU

      Oduzet pornografski materijal


      Pred­u­zi­ma­ju­ći mje­re i rad­nje iz svo­je nad­le­žno­sti, sa ak­cen­tom na kon­tro­lu bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­nih li­ca, ce­tinj­ski po­li­caj­ci pro­na­šli su i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, ma­nju ko­li­či­nu opoj­ne dro­ge ek­sta­zi i dru­ge pred­me­te.
      Pre­tre­som sta­na i dru­gih pro­sto­ri­ja ko­je ko­ri­sti I.D. (46) iz Ce­ti­nja po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli i od­u­ze­li ve­ću ko­li­či­nu sum­nji­vog por­no­graf­skog ma­te­ri­ja­la, kao i ma­če­tu sa fu­tro­lom, 400 CD-ova, 19 VHS ka­se­ta, tri hard-di­ska, me­mo­rij­sku kar­ti­cu, mi­krokar­ti­cu, če­tri­ri mo­bil­na te­le­fo­na, šest sim kar­ti­ca, če­ti­ri USB me­mo­ri­je i dva ku­ći­šta ra­ču­na­ra.
      Od­u­ze­ti pred­me­ti bi­će upu­će­ni u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ce­ti­nju ko­ji će se na­kon vje­šta­če­nja iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.
      Ta­ko­đe, u mje­stu Oči­ni­ći, na ma­gi­stral­nom pu­tu Ce­ti­nje – Bu­dva, po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li „da­e­vu ma­tis” plje­valj­skih re­gi­star­skih ozna­ka, ko­jim je upra­vljao B.M. (21) iz Pod­go­ri­ce dok se sa njim u vo­zi­lu na­la­zio S.D. (22) iz Tr­ste­ni­ka. Pri­li­kom pre­gle­da S.D. po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pro­na­šli ma­nju ko­li­či­na opoj­ne dro­ge ek­sta­zi.
      O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će se na­knad­no iz­ja­sni­ti o kva­li­fi­ka­ci­ji dje­la.M.V.P.



    • Drustvo
      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

    • Drustvo

      2018-02-25

      Ministri u nekadašnjoj vladi Mila Đukanovića (arhiva „Dana»)

      INSTITUCIJE GODINAMA ŽMURE NA KRŠENJE USTAVA I ZAKONA

      Duple funkcije pokrivalo 14 ministara

      Nadležni organi, umjesto da djeluju proaktivno, uglavnom su ćutali na sva ona kršenja na koja smo ukazivali, upozorila je Ana Nenezić iz CGO


      Naj­ma­nje 14 biv­ših i sa­da­šnjih mi­ni­sta­ra, po­red funk­ci­je u Vla­di, pro­fe­si­o­nal­no su oba­vlja­li i dru­gu dje­lat­nost, upr­kos Usta­vu ko­ji to za­bra­nju­je. Ve­ći­na ak­tu­el­nih i biv­ših čla­no­va vla­de ima­li su du­plu funk­ci­ju na fa­kul­te­ti­ma, a po­je­di­ni u dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Po­stu­pak je po­kre­nut je­di­no pro­tiv ak­tu­el­nog mi­ni­stra evrop­skih po­slo­va Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, na­kon pri­ja­ve Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), poslije čega je on podnio ostavku na ministarsku funkciju i poziciju glavnog pregovarača sa Evropskom unijom.
      Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­la je još 2014. go­di­ne od ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da raz­ri­je­ši šest mi­ni­sta­ra zbog kr­še­nja čla­na 104 Usta­va o ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja. Tim čla­nom pro­pi­sa­no je da „pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost”.
      Ini­ci­ja­ti­vom su tra­ži­li smje­nu ta­da­šnje mi­ni­star­ke na­u­ke Sa­nje Vla­ho­vić, ko­ja je pre­da­va­la na Uni­ver­zi­te­tu Me­di­te­ran i Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num u Be­o­gra­du. Ta­da­šnji mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Pe­tar Iva­no­vić, osim za rad u Mi­ni­star­stvu, pri­mao je do­dat­ne na­kna­de kao pre­da­vač na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca. Na UDG je pre­da­vao i biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Vla­di­mir Ka­va­rić, kao i ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re i mi­ni­star vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Igor Luk­šić. Ta­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, po­red mi­ni­star­ske pla­te, pri­mao je i na­kna­du kao pre­da­vač na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu, a iz CGO su ta­da ka­za­li da se na sajtu Po­mor­skog fa­kul­te­ta u Ba­ru na­vo­dio kao pre­da­vač. Biv­ša mi­ni­star­ka od­bra­ne Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić u isto vri­je­me pre­da­va­la je na Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, dok je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić, ta­da mi­ni­star kul­tu­re, ostva­ri­vao pri­ma­nja kao pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu dram­skih umjet­no­sti.
      Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ujed­no je pre­da­vao na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu, dok je ta­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de i čel­nik re­so­ra za in­for­ma­ci­o­no dru­štvo Vu­ji­ca La­zo­vić do­dat­no bio an­ga­žo­van kao pro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu.
      I u no­vom sa­zi­vu Vla­de ima mi­ni­sta­ra ko­ji ima­ju du­ple funk­ci­je. Na fa­kul­te­ti­ma cr­no­gor­skih uni­ver­zi­te­ta, po iz­bo­ru na mi­ni­star­ske funk­ci­je, pre­da­va­li su šef di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić i mi­ni­star pro­svje­te Da­mir Še­ho­vić. Biv­ši mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu pod­nio ostav­ku, ta­ko­đe je pre­da­vao na fa­kul­te­tu, dok je mi­ni­star od­bra­ne Pre­drag Bo­ško­vić an­ga­žo­van kao pot­pred­sjed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra Evrop­ske ru­ko­met­ne fe­de­ra­ci­je, gdje ostva­ru­je na­kna­du.
      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) do­sad je je­di­no re­a­go­va­la u slu­ča­ju mi­ni­stra Alek­san­dra An­dri­je Pe­jo­vi­ća, ko­ji je ujed­no oba­vljao i am­ba­sa­dor­sku funk­ci­ju. U nje­go­vom slu­ča­ju utvr­đe­no je kr­še­nje Usta­va, za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je i o vanj­skim po­slo­vi­ma.
      Iz CGO su ka­za­li za „Dan” da su uka­zi­va­li na sve one slu­ča­je­ve gdje je po­sto­ja­la sum­nja da se jav­ni funk­ci­o­ner na­la­zi u su­ko­bu in­te­re­sa i ko­ji na taj na­čin mo­že jav­ni in­te­res pod­re­di­ti pri­vat­nom. Ka­ko je ka­za­la Ana Ne­ne­zić iz te NVO, ve­ći­na ovih ini­ci­ja­ti­va ni­je pro­ce­su­i­ra­na.
      – Nad­le­žni or­ga­ni, umje­sto da dje­lu­ju pro­ak­tiv­no, uglav­nom su ću­ta­li na sva ona kr­še­nja na ko­ja smo uka­zi­va­li – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan”.
      Ona je do­da­la da se CGO go­di­na­ma prin­ci­pi­jel­no za­la­že za za­ko­ni­to i tran­spa­rent­no dje­lo­va­nje i po­stu­pa­nje jav­nih fuk­ci­o­ne­ra, po­seb­no onih ko­ji se na­la­ze na naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma i či­je od­lu­ke su od po­seb­nog zna­ča­ja za dru­štvo.
      – Va­žno je na­po­me­nu­ti da Ustav Cr­ne Go­re i Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je ja­sno de­fi­ni­šu sve one si­tu­a­ci­je ko­je ni­je­su do­zvo­lje­ne, a oba­ve­za je nad­le­žnih or­ga­na da se sta­ra­ju o pu­noj i bla­go­vre­me­noj pri­mje­ni po­sto­je­ćih rje­še­nja, ka­ko bi za­šti­ti­li jav­ni in­te­res i ugled dr­ža­ve. Ustav ja­sno de­fi­ni­še prin­cip ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­ja, kroz čla­no­ve 104, 123 i 138, u ko­ji­ma se na­vo­di da pred­sjed­nik i čla­no­vi Vla­de ne mo­gu vr­ši­ti po­sla­nič­ku i dru­gu jav­nu funk­ci­ju, ni­ti pro­fe­si­o­nal­no oba­vlja­ti dru­gu dje­lat­nost. Ta­ko­đe, ista za­bra­na je pro­pi­sna za su­di­je i dr­žav­ne tu­ži­o­ce. Sa dru­ge stra­ne, Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je u čla­nu 9 pro­pi­su­je da jav­ni funk­ci­o­ner, pa sa­mim tim i član Vla­de, mo­že da se ba­vi na­uč­nom, na­stav­nom, kul­tur­nom, umjet­nič­kom i sport­skom dje­lat­no­šću i da sti­če pri­ho­de od autor­skih, pa­tent­nih i slič­nih pra­va, ali po­sle­dič­no to ne mo­že bi­ti nji­ho­va pro­fe­si­o­nal­na dje­lat­nost – po­ja­sni­la je Ne­ne­zi­će­va.
      Do­da­la je da u svim raz­vi­je­nim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma, ko­ji­ma Cr­na Go­ra de­kla­ra­tiv­no te­ži, no­si­o­ci naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja su upra­vo oni ko­ji svo­jim po­na­ša­njem da­ju pri­mjer svi­ma osta­li­ma te je nji­ho­va od­go­vor­nost znat­no ve­ća.
      Ne­ne­zi­će­va sma­tra da bi slu­čaj Pe­jo­vi­ća tre­ba­lo da bu­de upo­zo­re­nje za sve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma.
      – Ovaj slu­čaj je otvo­ren u jav­no­sti mno­go pri­je ne­go što je CGO is­ko­ri­stio in­sti­tu­ci­o­nal­ne me­ha­ni­zme i po­kre­nuo po­stu­pak pred Agen­ci­jom za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je. Na ba­zi do­stup­nih in­for­ma­ci­ja bi­lo je oče­ki­va­no da re­a­gu­ju Vla­da sa jed­ne i ASK, sa dru­ge stra­ne. Ta­ko­đe, sam Pe­jo­vić ko­ji je ta­da od­bi­jao da se jav­no iz­ja­sni po ovom pi­ta­nju, mo­rao je zna­ti da svo­jim po­stu­pa­njem kr­ši ustav­ne od­red­be i od­red­be za­ko­na, te je ima­ju­ći u vi­du zna­čaj funk­ci­ja ko­je po­kri­va tre­ba da po­ka­že ozbilj­nost u pri­stu­pu i bla­go­vre­me­no re­a­gu­je. Do­dat­no, ovaj slu­čaj je po­ka­zao i ne­do­stat­no­sti u ra­du ASK, u di­je­lu kon­tro­le naj­vi­ših dr­žav­nih fuk­ci­o­ne­ra, pa oče­ku­je­mo da se u naj­sko­ri­je vri­je­me to ot­klo­ni i ASK po­ka­že da za­i­sta ra­di u jav­nom, a ne in­te­re­su bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je – za­klju­či­la je Ne­ne­zi­će­va.A.O.

      Skan­dal zbog ko­jeg bi pa­la Vla­da

      Te­žnja An­dri­je Pe­jo­vi­ća da pri­mi ne­ko­li­ko pla­ta za je­dan po­sao je svoj­stve­na oni­ma ko­ji te­že ne­po­što­va­nju za­ko­na i ko­rup­ci­o­na­škim ope­ra­ci­ja­ma, a pro­blem ve­ći­ne ta­kvih je­ste u to­me što ne uspi­je­va­ju da na­đu po­kro­vi­te­lje i po­ma­ga­če ko­ji bi im to omo­gu­ći­li, po­ru­či­la je Ti­na Ra­i­če­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­sa. Ona ci­je­ni da ih je Pe­jo­vić na­šao u Vla­di i Glav­nom od­bo­ru stran­ke či­ji je član.
      – Bez tih po­kro­vi­te­lja Pe­jo­vić ni­je mo­gao iz­ve­sti ovu nov­ča­no-uzur­pa­tor­sku ope­ra­ci­ju. Ja­sno je svi­ma da za plat­ni spi­sak i pri­mlje­ne iz­no­se čla­no­va Vla­de ni­je­su od­go­vor­ne teh­nič­ke oso­be sa šal­te­ra, već je­di­no Vla­da ko­ja je po Usta­vu i za­ko­nu od­go­vor­na za sta­nje u dru­štvu, a ti­me valj­da i za za­ko­ni­tost pri­mlje­nih pla­ta svo­jih čla­no­va. U sva­koj ele­men­tar­no de­mo­krat­skoj ze­mlji ova­kav skan­dal, za­i­sta ri­jet­kih di­men­zi­ja, za po­sle­di­cu, po­red prav­nog sank­ci­o­ni­sa­nja po­či­ni­o­ca, imao bi i pad Vla­de – sma­tra ona.



    • Vijest dana
      Svetu vratili stan u Budvi

      Svetu vratili stan u Budvi

    • Vijest dana

      2018-02-25

      Marović

      VIŠI SUD UVAŽIO ŽALBU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Svetu vratili stan u Budvi

      Bivšem potpredsjedniku DPS-a  vraćen je stan  od 90 kvadrata kod budvanske Osnovne škole „Stefan Mitrov Ljubiša”, dok su i dalje blokirani četvorospratna vila njegove supruge Đorđine u naselju Babin do i dio penthausa od 193 kvadrata


      Biv­šem pot­pred­sjed­ni­ku DPS-a Sve­to­za­ru Ma­ro­vi­ću i zva­nič­no je vra­ćen stan u Bu­dvi ko­ji mu je bio pri­vre­me­no od­u­zet, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Oni pod­sje­ća­ju da je do­ni­je­ta  na­red­ba ko­jom se od­re­đu­je pri­vre­me­na mje­ra obez­bje­đe­nja – za­bra­na ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ne­po­kret­no­sti uz za­bi­lje­žbu za­bra­ne u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a ko­ja se od­no­si na ne­po­kret­no­sti - broj/pod­broj 1906 KO Bu­dva, Ba­bin do.
      Ra­di se o po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di po­vr­ši­ne 259m2, voć­nja­ku 2. kla­se po­vr­ši­ne 41m2 i dvo­ri­štu po­vr­ši­ne 500m2, upi­sa­ni u LN 1511.
      – Od­lu­ču­ju­ći o pred­lo­zi­ma Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci do­nio je rje­še­nje Kris. br. 57/17 od 28.07.2017. go­di­ne ko­jim je od­re­dio pri­vre­me­nu mje­ru obez­bje­đe­nja za­bra­ne ras­po­la­ga­nja i ko­ri­šće­nja ozna­če­nih ne­po­kret­no­sti. Pro­tiv na­ve­de­nog rje­še­nja su­di­je za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, okri­vlje­ni i sa nji­ma po­ve­za­na li­ca iz­ja­vi­li su žal­be, ko­je su od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne. Sud je usvo­jio žal­bu pu­no­moć­ni­ka osu­đe­nog M.S. i pre­i­na­čio rje­še­nje su­di­je za is­tra­gu ta­ko što je uki­nuo pri­vre­me­nu mje­ru u od­no­su na imo­vi­nu – stan M.S. – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
      „Dan” je ra­ni­je ob­ja­vio da su Ma­ro­vi­će­vi bra­ni­o­ci u žal­bi is­ta­kli da se ra­di o imo­vi­ni ko­ja je ste­če­na 1991. go­di­ne. 
      – To je ured­no i pla­će­no i uknji­že­no na ime Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ta­ko da sma­tra­mo, s ob­zi­rom na to da mu se sta­vlja na te­ret da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo 2006. go­di­ne, da je pri­mi­je­nje­na re­tro­ak­tiv­na mje­ra – ka­za­li su bra­ni­o­ci biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a.  
      Do blo­ka­de imo­vi­ne je do­šlo na­kon što je ana­li­zom ban­kar­ske do­ku­men­ta­ci­je i do­ku­men­ta­ci­je Upra­ve za ne­kret­ni­ne utvr­đe­no da Sve­to­zar Ma­ro­vić i nje­go­va po­ro­di­ca ni­je­su ima­li na ras­po­la­ga­nju no­vac za ku­po­vi­nu mi­li­on­ske imo­vi­ne. Na spi­sku blo­ki­ra­ne imo­vi­ne je stan Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća od 90 kva­dra­ta kod bu­dvan­ske Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la nje­go­ve su­pru­ge Đor­đi­ne u na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa od 193 kva­dra­ta, ko­ji je upi­san na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, oko 10 hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta mla­đeg Ma­ro­vi­ća u Mr­če­vom po­lju, za­tim dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj, ko­ja je u vla­sni­štvu Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re, kao i njen stan od 52 kva­dra­ta u Bu­dvi. Pod blo­ka­dom je i stan iste kva­dra­tu­re u pot­kro­vlju zgra­de u cen­tru Bu­dve, ko­ji se vo­di na ime Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća, te nje­gov stan od 123 kva­dra­ta, po­slov­ni pro­stor od 40 kva­dra­ta i po­drum od 18 kva­dra­ta.
      In­ter­pol Pod­go­ri­ca je ras­pi­sao po­tjer­ni­cu za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za. Ma­ro­vi­ći se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na s ob­zi­rom da je uzeo dr­ža­vljan­stvo Sr­bi­je. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je. On je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri. Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000.M.V.P..

      Slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom 

      Iako su osu­đe­ni na vi­še­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, Sve­to­zar i Mi­loš Ma­ro­vić slo­bod­no še­ta­ju Be­o­gra­dom gdje ima­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­lište.  Po­tjer­ni­ca je ak­tu­el­na, ali se po njoj ne po­stu­pa.  Ma­ro­vić je zva­nič­no na li­je­če­nju u Be­o­gra­du.



    • Ekonomija
      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

    • Ekonomija

      2018-02-25

      Mijušković

      ODT U KOTORU NAKON PET GODINA ODBACILO PRIJAVU TIVĆANKE SANJE MIJUŠKOVIĆ I VIŠE NE GONI SLUŽBENIKE NLB BANKE

      Tužilaštvo štiti bankarsku prevaru

      ODT Kotor je odbilo prijavu iako su utvrdili da „postoji osnovana sumnja da su zaposleni u NLB banci učinili krivično djelo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju iz člana 272 st. 3 u vezi sa st. 1 Krivičnog zakonika, za koje je nadležan SDT”


      Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru je na­kon pet go­di­na od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv NLB ban­ke i nje­nog biv­šeg di­rek­to­ra Čr­to­mi­ra Me­sa­ri­ča. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi zbog sum­nji u zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, ko­ju je još u no­vem­bru 2012. go­di­ne pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
      Ona je tvr­di­la da je pri­je vi­še od de­set go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, ka­ko je ka­za­la, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću – ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Osim Me­sa­ri­ča, Mi­ju­ško­vi­će­va je za, ka­ko je tvr­di­la, ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje okri­vi­la i ban­ka­re Di­na Re­dže­pa­gi­ća, Iva­nu Sol­dat, Mar­ka Ga­je­vi­ća...
      – Iz na­ve­de­nog, kao i iz od­bra­ne osum­nji­če­nog (Me­sa­ri­ča) pro­iz­i­la­zi da isti ni­je uče­stvo­vao u po­stup­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, utvr­đi­va­nja do­spje­lo­sti oba­ve­za po osno­vu oba kre­di­ta, ras­ki­da ugo­vo­ra i na­pla­te po­tra­ži­va­nja ban­ke pre­ma Sa­nji Mi­ju­ško­vić – ko­ri­sni­ku kre­di­ta... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. U obra­zlo­že­nju rje­še­nja ko­tor­skog tu­ži­la­štva pi­še da kri­vič­na dje­la ni­su po­či­ni­li ni osta­li ban­ka­ri ko­je je u kri­vič­noj pri­ja­vi po­me­nu­la Mi­ju­ško­vi­će­va.
      – U kon­kret­nom slu­ča­ju ne­ma osno­va za da­lje po­stu­pa­nje ovog tu­ži­la­štva u ovom pred­me­tu, već se ra­di o gra­đan­sko-prav­nom od­no­su ime­đu ban­ke i nje­nog kli­jen­ta – ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a što je pred­met par­nič­nog po­stup­ka ko­ji se vo­dio kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju ODT-a Ko­tor.
      Mi­ju­ško­vi­će­va je bi­la ogor­če­na na­kon od­bi­ja­nja pri­ja­ve ODT-a i is­ta­kla da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo to što su vje­šta­ci Bu­ji­šić i Ru­ža Osto­jić do­ka­za­li da je re­dov­no vra­ća­la kre­di­te.
      – Pre­vi­dje­li su i či­nje­ni­cu da NLB ban­ka ni­je is­pla­ti­la 100.000 eura po ve­ćem kre­di­tu i da je za se­be za­dr­ža­la 3.178 eura upla­te od na­vod­no gre­škom upla­će­nih pro­fak­tu­ra – re­kla je Mi­ju­ško­vić za „Dan” i do­da­la da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo či­nje­ni­cu da ban­ka ni­je oba­vi­je­sti­la CBCG o sud­skim pro­ce­si­ma.
      – Ta­ko­đe, ni­je­su kon­sta­to­va­li da je CBCG oba­vi­je­sti­la da se ra­di o re­struk­tu­ri­ra­nom kre­di­tu, a za­pra­vo ra­di­lo se o anek­si­ra­nom kre­di­tu, i na taj na­čin iza­zi­va­ju ka­šnje­nje i na­pla­ću­ju glav­ni­cu i ka­ma­tu na no­vac ko­ji ni­je is­pla­ćen – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
      Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, NLB ban­ka je da­la pu­no­moć­je advo­ka­tu Bo­jo­vi­ću da u nje­no ime pro­da plac ban­ci, a da pri­tom ona ni­je ade­kvat­no oba­vi­je­šte­na.
      – Tu­ži­la­štvo je do­ka­za­lo re­dov­no vra­ća­nje kre­di­ta. Tvr­de i da sam nov­cem od ma­njeg kre­di­ta ku­pi­la plac, što ni­je isti­na. Za sve po­sje­du­jem do­ka­ze ko­je sam pre­da­la tu­ži­la­štvu. Tvr­de i da je vri­jed­nost pla­ca če­tri pu­ta ma­nja, iako imam iz­vod iz Po­re­ske upra­ve ko­ji ka­že dru­ga­či­je – na­ve­la je Mi­ju­ško­vić.
      Is­ta­kla je da je ja­sno da je u pi­ta­nju pre­va­ra.
      – Za sva­ku pre­va­ru ve­ću od 40.000 eura nad­le­žno je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), me­đu­tim, iz SDT-a su od­bi­li da ra­de svoj po­sao, a da pri­tom ni­su pro­vje­ri­li ni­je­dan na­vod, ni do­kaz. Za­to sam pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) pro­tiv NLB ban­ke, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Živ­ku Sa­vo­vi­ću i osnov­noj dr­žav­noj tu­ži­telj­ki iz Ko­to­ra Lji­lja­ni Mi­lić, ko­ja je od­bi­la mo­ju kri­vič­nu pri­ja­vu na­kon pet go­di­na vi­je­ća­nja. To sam uči­ni­la jer tu­ži­la­štvo šti­ti pre­va­ru ban­ke i uče­stvu­je u šte­ti ko­ju tr­pim pu­nih de­vet go­di­na – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.
      Iz NLB ban­ke, ko­men­ta­ri­šu­ći slu­čaj Sa­nje Mi­ju­ško­vić, ra­ni­je su sa­op­šti­li da su ra­di­li pro­fe­si­o­nal­no i u skla­du s pro­ce­du­ra­ma.
      U ve­zi sa pred­me­tom po kri­vič­noj pri­ja­vi Mi­ju­ško­vi­će­ve ra­ni­je su vi­je­ća­li i u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), iz ko­jeg ni­je­su htje­li da po­dig­nu op­tu­žni­cu upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) u 2015. go­di­ni utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
      Iz ODT-a Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su za­po­sle­ni u NLB Mon­te­ne­gro ban­ci uči­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi sa st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žan SDT”.
      Spi­si tog pred­me­ta do­sta­vlje­ni su SDT-u 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT ni­je do­nio na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.Vl.O.

      Osum­nji­čen u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”

      Biv­ši di­rek­tor NLB ban­ke Čr­to­mir Me­sa­rič ne po­mi­nje se sa­mo u kri­vič­noj pri­ja­vi Tiv­ćan­ke Sa­nje Mi­ju­ško­vić. Me­sa­rič je u ma­ju pro­šle go­di­ne pu­šten da se bra­ni sa slo­bo­de na­kon sa­slu­ša­nja u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. On je je­dan od osum­nji­če­nih i u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”. U tom pred­me­tu SDT sum­nji­či Me­sa­ri­ča i bi­zni­sme­na Ne­boj­šu Bo­ško­vi­ća da su na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je na­vod­no ošte­ti­la dr­ža­vu za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. U na­red­bi za spro­vo­đe­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge na­vo­di se da je vi­šeč­la­na kri­mi­nal­na gru­pa, u ko­joj su i ne­ki vla­di­ni či­nov­ni­ci, bu­džet dr­ža­ve di­rekt­no ošte­ti­la za če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali i da je pri­vat­nom bi­zni­sme­nu ne­za­ko­ni­to pri­pa­la dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na oko 15 mi­li­o­na eura.



    • Politika
      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše

      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše

    • Politika

      2018-02-25

      DIK BEZ MEHANIZMA ZA PROVJERU PODRŠKE GRAĐANA PREDSJEDNIČKIM KANDIDATIMA

      Mogući šverc potpisa niko ne kontroliše


      Si­stem pri­ku­plja­nja pot­pi­sa po­dr­ške pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu u Cr­noj Go­ri pro­pi­san je ta­ko da ne obez­bje­đu­je spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­ba, to jest fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa, jer ne­ma gra­fo­lo­ške pro­vje­re ni­ti je mo­gu­će utvr­di­ti da li je pot­pis auten­ti­čan. Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) je na sjed­ni­ci kra­jem ja­nu­a­ra ove go­di­ne do­ni­je­la od­lu­ku o po­treb­nom bro­ju pot­pi­sa bi­ra­ča za po­dr­šku kan­di­da­tu za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve na iz­bo­ri­ma ko­ji će bi­ti odr­ža­ni 15. apri­la, i ta­da je utvr­đe­no da su po­treb­na 7.993 pot­pi­sa po­dr­ške kan­di­da­tu za pred­sjed­ni­ka da bi kan­di­da­tu­ra bi­la pri­hva­će­na.
      Na­vo­di se da bi­rač mo­že pot­pi­som po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta, a Ko­mi­si­ja je utvr­di­la i ka­len­dar za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji za iz­bor pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re.
      Od­lu­ka Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re iz 2016.go­di­ne da one­mo­gu­ći pri­ku­plja­nje pot­pi­sa po­dr­ške pred iz­bor­nim ko­mi­si­ja­ma zna­či da se pri­ku­plja­nje pot­pi­sa po­dr­ške pre­pu­šta po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma. Ne­mo­gu­će je iz­vr­ši­ti gra­fo­lo­šku pro­vje­ru pot­pi­sa gra­đa­na ko­ji po­dr­ža­va­ju li­ste ili kan­di­da­ta, iz raz­lo­ga što je rok za po­tvr­đi­va­nje iz­bor­ne li­ste sa­mo 48 sa­ti.
      Mo­že se utvr­di­ti da li oso­ba ko­ja je po­dr­ža­va­la iz­bor­nu li­stu ima pra­vo gla­sa u Cr­noj Go­ri i mo­že se pro­vje­ri­ti da li je jed­na oso­ba pot­pi­sa­la po­dr­šku za vi­še od jed­ne iz­bor­ne li­ste ili jed­nog pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta.
      Ako se do­đe u si­tu­a­ci­ju da se je­dan gra­đa­nin po­ja­vi kao bi­rač ko­ji je pot­pi­som po­dr­žao vi­še iz­bor­nih li­sta ili kan­di­da­ta, na ras­po­la­ga­nju je po­kre­ta­nje po­stup­ka pro­tiv oso­be ko­ja je to ura­di­la, pa bi se pred su­dom do­ka­zi­va­lo ko je ko­ga po­dr­žao i u slu­ča­ju fal­si­fi­ko­va­nja pro­tiv od­go­vor­nih mo­že da bu­de po­kre­nut po­stu­pak.
      Po­seb­no je in­di­ka­tiv­no što dr­žav­ni or­ga­ni jav­no sa­op­šta­va­ju da ne­ma­ju evi­den­ci­ju gra­đa­na ko­ji se na­la­ze u bi­rač­kom spi­sku a ži­ve u ino­stran­stvu, a uz to se i ne tru­de da na­pra­ve tu evi­den­ci­ju. Ustav Cr­ne Go­re u čla­nu 45 pro­pi­su­je da pra­vo gla­sa ima­ju dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re ko­ji su na­vr­ši­li 18 go­di­na i ima­ju pre­bi­va­li­šte u Cr­noj Go­ri u tra­ja­nju od 24 mje­se­ca, što je de­fi­ni­sa­no kao re­zi­den­ci­jal­ni uslov.
      Me­đu­tim, pre­ma ocje­ni opo­zi­ci­je, ve­li­ki je broj gra­đa­na ko­ji ne ži­ve u Cr­noj Go­ri, ma­da se ni­je­su od­ja­vi­li, i do­la­ze or­ga­ni­zo­va­no na dan iz­bo­ra da po­dr­že vla­da­ju­ću stran­ku.
      Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je za „Dan” da je na­čin pri­ku­plja­nja pot­pi­sa po­dr­ške pred­sjed­nič­kom kan­di­da­tu pro­pi­san ta­ko da ne obez­bje­đu­je spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­ba, od­no­sno fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa.
      – Na­i­me, za­kon sa­mo pred­vi­đa na­čin na ko­ji se pot­pi­si po­dr­ške pri­ku­plja­ju. Shod­no mi­šlje­nju Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, eks­pert­skog ti­je­la Sa­vje­ta Evro­pe, kan­di­da­tu­ra se mo­že uslo­vi­ti pri­ku­plja­njem mi­ni­mal­nog bro­ja pot­pi­sa. Me­đu­tim, Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja ta­ko­đe uka­zu­je da mo­ra­ju po­sto­ja­ti ja­sna pra­vi­la za pro­vje­ru pot­pi­sa. Ta­kva pra­vi­la u Za­ko­nu o iz­bo­ru pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, ili u bi­lo kom dru­gom pro­pi­su, ne po­sto­je. Za­to osta­je ogro­man pro­stor za zlo­u­po­tre­be i fal­si­fi­ko­va­nje pot­pi­sa – uka­zao je Ra­du­lo­vić.
      Ustav­ni sud je u fe­bru­a­ru 2016.go­di­ne pro­gla­sio ne­u­stav­nim od­red­be za­ko­na ko­ji­ma je utvr­đe­no da pot­pi­se po­dr­ške li­sta­ma i kan­di­da­ti­ma pri­ku­plja­ju čla­no­vi iz­bor­nih ko­mi­si­ja. Stav Ustav­nog su­da je da je pri­ku­plja­njem pot­pi­sa po­dr­ške iz­bor­nim li­sta­ma pred čla­no­vi­ma iz­bor­nih ko­mi­si­ja pre­kr­šen Usta­vom pro­pi­sa­ni prin­cip taj­no­sti gla­sa. Dio po­li­tič­kih su­bje­ka­ta upo­zo­ra­vao je da uki­da­nje oba­ve­ze pri­ku­plja­nja pot­pi­sa pred ko­mi­si­ja­ma otva­ra pro­stor za mo­gu­će zlo­u­po­tre­be ili fal­si­fi­ka­te.
      M.V.

      Dr­žav­ni or­ga­ni pod­sti­ču fal­si­fi­ko­va­nje

      Ra­du­lo­vić je is­ta­kao da iz­o­sta­nak re­ak­ci­je dr­žav­nih or­ga­na po­vo­dom na­vo­da da su pot­pi­si šver­co­va­ni pod­sti­če dru­ge da po­dr­šku tra­že fal­si­fi­ka­ti­ma.
      – Či­nje­ni­ca da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ni ra­ni­je ni­je­su re­a­go­va­le na op­tu­žbe da se pot­pi­si fal­si­fi­ku­ju do­dat­no pod­sti­če sva za­in­te­re­so­va­na li­ca da pot­pi­se pri­ku­pe na lak­ši na­čin, od­no­sno fal­si­fi­ko­va­njem – sma­tra Ra­du­lo­vić.