Online:


    • Vijest dana
      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

    • Vijest dana

      2017-07-22

      Đukanović sa obezbjeđenjem

      ĐUKANOVIĆ ZADRŽAO POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE I NAKON ISTEKA ZAKONSKIH ROKOVA

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      ANB je predložila da se bivšem premijeru Milu Đukanoviću odobri korištenje policijskog obezbjeđenja do daljnjeg, jer smatraju da mu je bezbjednost ugrožena Obezbjeđenje je ukinuto bivšim predsjednicima Skupštine Ranku Krivokapiću i Darku Pajoviću, a trenutno u državi 11 lica ima pravo na stalne telohranitelje


      Biv­šem pre­mi­je­ru i ak­tu­el­nom pred­sjed­ni­ku De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lu Đu­ka­nov­ću do dalj­njeg je pro­du­že­no pra­vo na po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje, iako su istekli zakonski rokovi po kojima je zaštitu mogao koristiti tri mjeseca nakon odlaska sa državne funkcije. To je ura­đe­no na osno­vu pre­po­ru­ke Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) ko­ja da­je pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ak­tu­elnih i biv­ših funk­ci­o­ne­ra.
      Prema nezvaničnim saznanjima „Dana”, Đukanovića trenutno čuva između 10 i 13 tjelohranitelja, koji su mu na raspolaganju 24 sata dnevno.
      Đu­ka­no­vi­ću je funk­ci­ja pre­sta­la u no­vem­bru 2016, a to­kom man­da­ta po Pra­vil­ni­ku o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji si­ste­ma­ti­za­ci­ji MUP-a imao je pra­vo na prat­nju do 13 po­li­ci­ja­ca. Ko­li­ko po­li­ca­ja­ca sa­da ču­va Đu­ka­no­vi­ća Upra­va po­li­ci­je ne želi da saopšti iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga.
      – Biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re obez­bje­đu­je po­tre­ban broj slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je, od­no­sno biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de obez­bje­đu­je broj slu­žbe­ni­ka ko­ji se od­re­đu­ju shod­no bez­bjed­no­snoj pro­cje­ni ugro­že­no­sti – kazali su „Danu” iz Uprave policije.
      U policiji kažu da će obezbjeđivati biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de dok god po­sto­je raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, u skla­du sa Od­lu­kom o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je.
      Pre­ma tom do­ku­men­tu, funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji­ma pre­sta­ne funk­ci­ja, za­šti­ta bez­bjed­no­sti će se pro­du­ži­ti tri mje­se­ca od da­na pre­stan­ka funk­ci­je ako to zah­ti­je­va­ju raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, na osno­vu pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ANB. Ako bez­bjed­no­sna pro­cje­na ugro­že­no­sti uka­zu­je na po­sto­ja­nje raz­lo­ga bez­bjed­no­sti, „za­šti­ta bez­bjed­no­sti mo­že se pro­du­ži­ti i na­kon is­te­ka po­me­nu­tog ro­ka od tri mje­se­ca, za vri­je­me po­sto­ja­nja raz­lo­ga i bez­bjed­no­sti”. O pro­du­že­nju za­šti­te bez­bjed­no­sti od­lu­ču­je Vla­da, na pred­log Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP).
      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je vi­še ne obez­bje­đu­ju biv­še pred­sjed­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća i Dar­ka Pa­jo­vi­ća.
      U Upra­vi po­li­ci­je ka­žu da u skla­du sa Od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je, stal­na bez­bjed­no­sna za­šti­ta obez­bi­je­đe­na je za 11 lič­no­sti.
      U smi­slu čla­na tri ove Od­lu­ke, Upra­va po­li­ci­je u oba­ve­zi je da pri­mje­nju­je mje­re za­šti­te lič­ne bez­bjed­no­sti u od­no­su na pred­sjed­ni­ke Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća, Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, mi­ni­stre prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na, unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­na Nu­ho­dži­ća, vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­cu Stan­ko­vi­ća, glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­snu Me­de­ni­cu, di­rek­to­ra ANP-a De­ja­na Pe­ru­ni­či­ća, di­rek­to­ra po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Ta­ko­đe, za­šti­tu ima­ju i čla­no­vi uže po­ro­di­ce pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Vla­de i Skup­šti­ne.
      – Pra­vil­ni­kom o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti oba­vlja 87 slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je. Po­sao slu­žbe­ni­ka ko­ji vr­še po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti pod­ra­zu­mi­je­va spro­vo­đe­nje fi­zič­ke za­šti­te šti­će­ne lič­no­sti; upra­vlja­nje mo­tor­nim vo­zi­li­ma u bez­bjed­no­snom eskor­tu (eskort­na vo­žnja); spro­vo­đe­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih ak­tiv­no­sti; po po­tre­bi pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći; pri­mje­na po­li­cij­skih ovla­šće­nja i osta­lo po na­lo­gu pret­po­sta­vlje­nog. Sva­ka ak­tiv­nost slu­žbe­ni­ka usmje­re­na na pre­po­zna­va­nju, ot­kri­va­nju i spre­ča­va­nju no­si­la­ca ugro­ža­va­nja no­si od­re­đe­ni ri­zik u za­vi­sno­sti od ni­voa pri­jet­nji po bez­bjed­nost šti­će­nih lič­no­sti – ka­žu u Upra­vi po­li­ci­je.
      Slu­žbe­ni­ci ko­ji su an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma fi­zič­kog obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti u kon­ti­nu­i­te­tu se ob­u­ča­va­ju za vr­še­nje ovih po­slo­va u di­je­lu te­o­rij­skog i prak­tič­nog usa­vr­ša­va­nja ko­ri­ste­ći ras­po­lo­ži­ve re­sur­se Upra­ve po­li­ci­je, Me­di­cin­skog cen­tra MUP-a, Po­li­cij­ske aka­de­mi­je – Da­ni­lov­grad i Voj­ske Cr­ne Go­re.
      – Ta­ko­đe, u pret­hod­nom pe­ri­o­du spro­ve­de­no je ne­ko­li­ko po­sje­ta slu­žba­ma re­gi­o­na ko­je vr­še ove po­slo­ve, kao i edu­ka­ci­ja slu­žbe­ni­ka u ino­stran­stvu i nji­ho­vo ospo­so­blja­va­nje da ste­če­na zna­nja i vje­šti­ne pre­ne­su na ko­le­ge – ka­žu u po­li­ci­ji.
      M.S.

      Če­ti­ri ste­pe­na za­šti­te

      Za vr­še­nje po­slo­va obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti is­klju­či­vo se ko­ri­ste ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva Upra­ve po­li­ci­je i nji­ma ru­ku­ju slu­žbe­ni­ci or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce ko­ji oba­vlja­ju ove po­slo­ve.
      – U za­vi­sno­sti od funk­ci­je ko­ju oba­vlja­ju, ste­pe­na za­šti­te i pri­ro­de ak­tiv­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, na ras­po­la­ga­nje se mo­gu sta­vi­ti i dru­ga ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva dr­žav­nih or­ga­na. Čla­nom 11 Od­lu­ke pro­pi­sa­ne su od­re­đe­ne mje­re za­šti­te. Shod­no tom čla­nu, obez­bje­đe­nje lič­no­sti, kao i obje­ka­ta i pro­sto­ra, pod­ra­zu­mi­je­va pla­ni­ra­nje, ko­or­di­ni­ra­nje i iz­vr­ša­va­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih, fi­zič­kih, pre­ven­tiv­no-teh­nič­kih, zdrav­stve­nih, bi­o­lo­ško-sa­ni­tar­nih i hi­gi­jen­sko-epi­de­mi­o­lo­ških mje­ra. Obim i vr­sta mje­ra iz ovog čla­na, od­re­đu­ju se od pr­vog do če­tvr­tog ste­pe­na za­šti­te, u za­vi­sno­sti od bez­bjed­no­sne pro­cje­ne ugro­že­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, obje­ka­ta ili pro­sto­ra – po­ja­šnja­va­ju u Upra­vi po­li­ci­je.



    • Hronika
      Survala se u provaliju

      Survala se u provaliju

    • Hronika

      2017-07-22

      Mjesto nesreće

      U NESREĆI NA BIOČU STRADALA Z.S. (64), POLICIJA ISPITUJE UZROK TRAGEDIJE

      Survala se u provaliju


      Pod­go­ri­čan­ka Z.S. (64) po­gi­nu­la je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če do­go­di­la na ma­gi­stral­nom pu­tu Pod­go­ri­ca–Ko­la­šin. Do ne­sre­će je do­šlo oko 15 ča­so­va u mje­stu Bi­o­če. Z.S. je upra­vlja­la auto­mo­bi­lom re­gi­star­skih ozna­ka PG BC 356.
      Iz za sa­da ne­u­tvr­đe­nih raz­lo­ga, ona je iz­ne­na­da iz­gu­bi­la kon­tro­lu nad vo­zi­lom ka­da je skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju du­bo­ku ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra. Smr­ska­no vo­zi­lo za­u­sta­vi­lo se na sti­je­ni po­red ri­je­ke.
      Ne­sre­ća je od­mah pri­ja­vlje­na po­li­ci­ji, ko­ja je iza­šla na li­ce mje­sta. Me­đu­tim, po­što je vo­zi­lo bi­lo na sti­je­ni, pot­pu­no slu­pa­no od pre­vr­ta­nja niz li­ti­cu, mo­ra­li su do­ći pri­pad­ni­ci Slu­žbe spa­sa­va­nja ka­ko bi iz­vu­kli ti­je­lo.
      Po­li­ci­ja je sa mje­sta ne­sre­će pri­ku­pi­la niz do­ka­za ka­ko bi se utvr­dio uzrok ne­sre­će. Tra­gič­ni do­ga­đaj po­li­ci­ji je pri­ja­vio oče­vi­dac ko­ji je is­pri­čao da dru­gog uče­sni­ka u ne­sre­ći ni­je bi­lo i da je Z.S. iz­ne­na­da skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju.
      O ne­sre­ći je oba­vi­je­šte­no nad­le­žno tu­ži­la­štvo, ko­je je na­re­di­lo da se oba­vi ob­duk­ci­ja ti­je­la stra­da­le. Ta­ko­đe, na­re­đe­no je i da se oba­vi vje­šta­če­nje vo­zi­la ka­ko bi se utvr­dio mo­tiv ne­sre­će.M.V.P.

      U 13 ude­sa 4 po­vri­je­đe­no

      U Cr­noj Go­ri u pro­te­kla 24 sa­ta do­go­di­lo se 13 sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, u ko­ji­ma su če­ti­ri oso­ba lak­še po­vri­je­đe­ne. Po­li­ci­ja je od­u­ze­la 29 vo­zač­kih do­zvo­la i 13 pa­ri re­gi­star­skih ta­bli­ca. Iz­da­ta su 542 na­lo­ga za upla­tu nov­ča­nih ka­zni i pod­ni­je­to je 48 pre­kr­šaj­nih pri­ja­va.



    • Hronika
      Slučajno zapalio četiri sela

      Slučajno zapalio četiri sela

    • Hronika

      2017-07-22

      DANILOVGRAĐANIN R.D. (67) UHAPŠEN ZBOG KRIVIČNOG DJELA IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI

      Slučajno zapalio četiri sela


      Da­ni­lov­gra­đa­nin R.D. (67) iz Bar­ja­mo­vi­ce uhap­šen je ju­če zbog sum­nje da je či­ste­ći li­va­du iza­zvao po­žar ko­ji je za­hva­tio če­ti­ri se­la. On je pri­ve­den zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. R.D. je osum­nji­čen da je pri­je 15 da­na slu­čaj­no to­kom či­šće­nja ima­nja iza­zvao po­žar ve­li­kih raz­mje­ra, ko­ji je za­hva­tio ne­ko­li­ko se­la u Ka­tun­skoj na­hi­ji – op­šti­na­ma Ce­ti­nje i Da­ni­lov­grad, ali i dio pla­ni­ne Ga­rač.
      Za ga­še­nje po­ža­ra an­ga­žo­va­na je i avi­ja­ci­ja, me­đu­tim do da­nas ni­je lo­ka­li­zo­van.
      Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma „Da­na”, Da­ni­lov­gra­đa­nin je či­ste­ći ima­nje 7. ju­la, ko­ri­stio va­tru ko­ja se ras­plam­sa­la zbog vje­tra i pre­ra­sla u ve­li­ki po­žar, ko­ji ni­je mo­gao da se za­u­sta­vi.
      Po­li­ci­ja je na­kon pred­u­ze­tih ope­ra­tiv­nih rad­nji do­šla do po­da­tka o mo­gu­ćem iz­vr­ši­o­cu dje­la i po­zva­la R.D. na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u svoj­stvu gra­đa­ni­na.
      Ju­če po­sli­je sa­slu­ša­nja u zgra­di ce­tinj­ske po­li­ci­je, on je za­dr­žan u pri­tvo­ru po na­lo­gu za­mje­ni­ka osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­nje Ra­du­no­vić.
      Po­žar ko­ji da­ni­ma bi­je­sni za­hva­tio je se­la Bar­ja­mo­vi­cu, Ve­le­sto­vo, Gor­nju i Do­nju Mar­ko­vi­nu, na­kon če­ga se pro­ši­rio na pod­ruč­je Op­šti­ne Da­ni­lov­grad, ali i pla­ni­ne Ga­rač.
      – Ovaj po­žar još uvi­jek ni­je lo­ka­li­zo­van i pri­či­nje­na je ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta ka­ko pri­vat­ne, ta­ko i dr­žav­ne imo­vi­ne – sa­op­šte­no je ju­če iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Ko­man­dir ce­tinj­ske va­tro­ga­sne je­di­ni­ce Pe­đa Mo­štro­kol ka­zao je pri­je ne­ko­li­ko da­na za „Ce­tinj­ski list” da ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­ju pre­ven­tiv­nom dje­lo­va­nju ka­ko ne bi do­la­zi­lo do po­ža­ra, ko­je naj­če­šće uzro­ku­je ljud­ski fak­tor. Ljud­stvo ce­tinj­ske va­tro­ga­sne eks­po­zi­tu­re da­ni­ma se bo­ri i sa po­ža­rom u Bar­ja­mo­vi­ci i Ve­le­sto­vu, ko­ji je slu­čaj­no iza­zvao R.D.
      – Sva­ke go­di­ne pred ljet­nju se­zo­nu dje­lu­je­mo pre­ven­tiv­no, za­bra­nom va­tre na otvo­re­nom. Ali lju­di se to­ga ne pre­dr­ža­va­ju, pra­ve ve­li­ke pro­ble­me iz ko­jih pro­is­ti­ču ve­li­ki tro­ško­vi i ve­li­ka šte­ta – ka­zao je Mo­štro­kol.
      Dan ra­ni­je, po­li­ci­ja je uz po­moć gra­đa­na uhap­si­la Pre­la Ka­la­ja (56) iz Al­ba­ni­je, zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. On je za­pa­lio tra­vu i ni­sko ra­sti­nje u Go­lu­bov­ci­ma i ti­me do­veo u opa­snost objek­te i ži­vo­te U.D. (44), A.J. (62) i K.D. (48). Vl. O.

      Ka­zna za­tvo­ra do pet godina

      Pre­ma za­kon­skim pro­pi­si­ma na­še dr­ža­ve, zbog iza­zi­va­nja po­ža­ra pred­vi­đe­na je ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na.
      – Ko po­ža­rom, po­pla­vom, eks­plo­zi­jom, otro­vom ili otrov­nim ga­som, ra­di­o­ak­tiv­nim ili dru­gim jo­ni­zu­ju­ćim zra­če­njem, elek­trič­nom ener­gi­jom, mo­tor­nom si­lom ili ka­kvom dru­gom op­šte­o­pa­snom rad­njom ili op­šte­o­pa­snim sred­stvom iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura, ka­zni­će se za­tvo­rom od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Ka­znom iz sta­va 1 ovog čla­na ka­zni­će se slu­žbe­no ili od­go­vor­no li­ce ko­je ne po­sta­vi pro­pi­sa­ne ure­đa­je za za­šti­tu od po­ža­ra, po­pla­ve, eks­plo­zi­je, otro­va ili otrov­nog ga­sa, ra­di­o­ak­tiv­nih ili dru­gih jo­ni­zu­ju­ćih zra­če­nja, elek­trič­ne ener­gi­je ili dru­gih opa­snih sred­sta­va ili ove ure­đa­je ne odr­ža­va u is­prav­nom sta­nju ili ih u slu­ča­ju po­tre­be ne sta­vi u dej­stvo ili uop­šte ne po­stu­pa po pro­pi­si­ma ili teh­nič­kim pra­vi­li­ma o mje­ra­ma za­šti­te i ti­me iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura – pro­pi­sa­no je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom.
      Uko­li­ko je dje­lo uči­nje­no iz ne­ha­ta pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra do tri go­di­ne.



    • Hronika
      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

    • Hronika

      2017-07-22

      SVETOZAR I MILOŠ MAROVIĆ DOGOVORILI SE SA AUSTRIJSKOM KOMPANIJOM U SPORU OKO JAHTE

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima


      Austrijska kompanija „Heta lizing” (Heta Leasing Kärnten GmbH & Co KG) iz Klagenfurta odrekla se tužbe protiv visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića i njegovog sina Miloša Marovića, pa je sudija kotorskog Osnovnog suda Veljko Bulatović iz tog razloga juče donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev austrijske kompanije da joj dvojica Marovića nadoknade blizu deset miliona eura.
      Time je stavljena tačka na okolnosti kupovine luksuzne mega jahte „Kenco”, koja se već duže vrijeme ne nalazi u budvanskoj marini, a za koju se svojevremeno spekulisalo da je vlasništvo porodice budvanskog DPS funkcionera.
      Na jučerašnjem ročištu nije se pojavio nijedan od dvojice Marovića, za kojima je raspisana međunarodna potjernica, iako su bili uredno pozvani. U sudnicu je pristupio punomoćnik „Hete”, beogradski advokat Andrej Jelenković.
      Stranke su, kako je saopšteno na jučerašnjoj glavnoj raspravi, postigle poravnanje mimo suda, pa je Jelenković predložio da sud donese presudu na osnovu odricanja i da svaka stranka snosi svoje troškove shodno zajedničkom podnesku stranaka. Ugovor o poravnanju nije dostavljen Osnovnom sudu u Kotoru. Ipak, prema saznanjima „Dana”, dogovor između Marovića i austrijske kompanije postigli su advokati iz Velike Britanije na Djevičanskim ostrvima.
      Sudija Bulatović prihvatio je takav predlog i na osnovu odricanja donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev „Hete” kojim je tražila da se Marovići obavežu da „Heti” naknade blizu deset miliona eura sa pripadajućom zakonskom kamatom počev od 13. 2. 2015. godine, kao i da svaka stranka snosi svoje troškove.
      U obrazloženju presude navodi se da je sud u pravnoj stvari tužioca kompanije „Heta lizing” protiv tuženih Svetozara Marovića i Miloša Marovića radi utvrđenja, donio presudu shodno odredbi člana 338 ZPP-a. To iz razloga što se tužilac preko punomoćnika u podnesku od 19. 7. 2017. godine odrekao tužbenog zahtjeva.
      Predmet spora, koji se između „Hete” i Marovića pred kotorskim sudom vodio unazad nekoliko godina, bio je naplata novčanog potraživanja u iznosu od 9.980.076,15 eura, za šta su Marovići 2008. godine austrijskoj kompaniji garantovali mjenicama i svom svojom imovinom.
      „Heta” je naime pokrenula prinudnu naplatu nad njihovom imovinom prema mjenicama kojima su oni kako jemči of šor firmi „Galaksi grup LTD” garantovali da će austrijskoj kompaniji kredit biti vraćen.
      Tim novcem, posredstvom firme „Galaksi” registrovane u karipskoj ostrvskoj državi Sveti Vinsent i Grenadini, 2008. godine kupljena je luksuzna motorna jahta koja, po ugovoru o lizingu, ostaje u vlasništvu „Hete” do potpune naplate svih njenih potraživanja po osnovu ugovora, odnosno sve dok „Galaksi” za nju ne plati i poslednju ratu kredita.
      Međutim, plaćanje rata je obustavljeno, pri čemu nema zvaničnih informacija o tome gdje se jahta od 176 bruto tona sada nalazi. U javnosti se spekuliše da je plovilo sada ukotvljeno u marini grčkog ostrva Krf.
      Inače, nekadašnji predsjednik državne zajednice Srbija i Crna Gora i njegov sin nalaze se već duže vrijeme u Crnoj Gori.
      Svetozar Marovića, koji je je u Višem sudu priznao da je bio na čelu kriminalne grupe koja je budžet Opštine Budva oštetila za više miliona eura, iza spuških rešetaka treba da izdržava robiju u trajanju od tri godine i devet mjeseci.
      On je sa Specijalnim državnim tužilaštvom (SDT) zaključio dva sporazuma o priznanju krivice, a koje je potvrdio Viši sud. Osim zatvorske kazne, on mora da vrati oko 1,1 milion eura u budžet, ali i da u humanitarne svrhe uplati stotinu hiljada eura, što još nije učinio.
      Mlađi Marović, kome je preostalo još 11 mjeseci zatvorske kazne, u međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, pri čemu njegovi pravni zastupnici traže da on u toj zemlji odsluži kaznu.
      B.M.

      Miloš nikada neće doći

      Advokat Zdravko Begović kazao je da je Miloš Marović stranac pošto je uzeo državljanstvo Srbije i da neće doći u Crnu Goru, a da je njegov otac na liječenju.
      – Miloš je stranac i on nikada neće doći u Crnu Goru, bar ne u nekom narednom periodu, a Svetozar je u bolnici tako da, još se liječi – kazao je on za portal Antena M.



    • Politika
      Neće sa Frontom na proteste

      Neće sa Frontom na proteste

    • Politika

      2017-07-22

      Rudović i Stanić

      URA I SDP ODBILI PREDLOG MILANA KNEŽEVIĆA

      Neće sa Frontom na proteste

      Iz SDP-a poručili da ne razmišljaju o medijskim pozivima Milana Kneževića na proteste i da im je prioritet promocija manifesta o objedinjavanju progresivnih snaga


      Gra­đan­ski po­kret URA i So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja od­bi­li su ju­če pred­log Mi­la­na Kne­že­vi­ća, ko­ji je na­ja­vio da će De­mo­krat­ski front po­zva­ti ci­je­lu opo­zi­ci­ju na pro­te­ste na je­sen. Iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA po­ru­ču­ju da pro­te­sti mo­ra­ju bi­ti re­zul­tat do­go­vo­ra ci­je­le opo­zi­ci­je dok je za SDP tre­nut­no u pr­vom pla­nu oku­plja­nje pro­gre­siv­nih struk­tu­ra dru­štva oko kon­cep­ta ko­ji su ne­dav­no po­nu­di­li usva­ja­ju­ći ma­ni­fest.
      – Gra­đan­ski po­kret URA je­ste za pro­te­ste, ali ne na na­čin ka­ko je to za­mi­slio DF i na do­sa­da­šnjem kon­cep­tu tog po­li­tič­kog sa­ve­za. Da se ci­je­la opo­zi­ci­ja pr­vo do­go­vo­ri­la oko or­ga­ni­za­ci­je, kon­cep­ta i ci­lja pro­te­sta, pa ob­ja­vi­la da će oni po­če­ti od­mah po­sli­je lje­ta, to bi već zna­či­lo da smo na­pra­vi­li po­mak i da su ne­ki opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti pre­ki­nu­li prak­su pu­kog re­kla­mi­ra­nja sa krat­ko­roč­nim efek­ti­ma. To je ono za šta se za­la­že Gra­đan­ski po­kret URA. Ova­ko, oni po sta­rom za­ka­zu­ju i zo­vu ne­is­kre­no sve osta­le da se pri­dru­že, da bi se­be pri­ka­za­li kao ne­ku vo­de­ću sna­gu – re­kao je za „Dan” Ne­đelj­ko Ru­do­vić, pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA).
      Ka­ko je do­dao, „pro­te­sti ra­di no­vih iz­bo­ra, a no­vi iz­bo­ri ra­di svr­ga­va­nja uzur­pa­to­ra vla­sti i za­u­sta­vlja­nja eko­nom­sko-so­ci­jal­nog slo­ma ze­mlje su vid po­li­tič­ke bor­be za ko­ji mi­slim da po­sta­je ne­iz­bje­žan”.
      – Ono što je ta­ko­đe ne­iz­bje­žno, ako iskre­no že­li­mo da us­pi­je­mo je da ti pro­te­sti ne­ma­ju ni­šta slič­no sa oni­ma ko­je je do­sad or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front – za­klju­čio je Ru­do­vić.
      Kne­že­vić je, go­vo­re­ći o na­red­nim po­te­zi­ma po­li­tič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je, na­ja­vio da će DF po­nu­di­ti opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma za je­sen or­ga­ni­zo­va­nje se­ri­je pro­te­sta i ka­zao da, uko­li­ko od­bi­ju, „jav­no će ime­no­va­ti koč­ni­ča­re opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje i po­vu­ći po­te­ze ko­ji će ih pot­pu­no ras­krin­ka­ti”.
      U So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji ne raz­mi­šlja­ju o Kne­že­vi­će­vim me­dij­skim po­zi­vi­ma na pro­te­ste.
      Ka­ko je ka­zao port­pa­rol SDP-a Mir­ko Sta­nić pred­sta­vlja­nje i afir­ma­ci­ja Ma­ni­fe­sta za oku­plja­nje pro­gre­siv­nih sna­ga je pri­o­ri­tet te par­ti­je u ovom mo­men­tu.
      – So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja je u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku kao rje­še­nje za iz­laz iz du­bo­ke po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne kri­ze po­nu­di­la Ma­ni­fest za oku­plja­nje pro­gre­si­vi­nih sna­ga. Re­ak­ci­je ko­je ima­mo u pe­ri­o­du od pred­sta­vlja­nja ovog do­ku­men­ta su iz­u­zet­no po­zi­tiv­ne sa ni­zom pred­stav­ni­ka ra­znih dru­štve­nih gru­pa ko­je su ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ne za po­je­di­ne seg­men­te Ma­ni­fe­sta. Po­sli­je ve­o­ma uspje­šnog pre­sta­vlja­vlja­nja do­ku­men­ta am­ba­sa­do­ri­ma i čla­no­vi­ma di­plo­mat­skog ko­ra ko­je je imao pred­sjed­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić u po­ne­dje­ljak, kre­nu­će­mo u da­lje pred­sta­vlja­nje i afir­mi­sa­nje ovog do­ku­men­ta – na­ja­vlju­je Sta­nić.
      Ka­ko je za­klju­čio, u SDP-u sma­tra­ju da Ma­ni­fest mo­že bi­ti po­la­zna tač­ka za oku­plja­nje svih sna­ga ko­je Cr­nu Go­ru vi­de kao mo­der­nu, de­mo­krat­sku, gra­đan­sku, evrop­sku i evro­a­tlant­sku ze­mlju.
      Iz DF-a su i ra­ni­je u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­li pro­te­ste to­kom je­se­ni. Po­ru­či­va­li su da će, ako ne bu­du do­bi­li po­dr­šku osta­lih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta, De­mo­krat­ski front na­sta­vi­ti svo­jim pu­tem.
      V.R.

      Ru­do­vić: Već vi­đe­no

      Go­vo­re­ći o na­ja­vi Mi­la­na Kne­že­vi­ća da će DF ci­je­lu opo­zi­ci­ju po­zva­ti na pro­te­ste na je­sen, Ne­đelj­ko Ru­do­vić (URA) ka­zao je da, osim što je to sve već vi­đe­no i što po­sta­je de­gu­tant­no, ti­me se ne po­sti­že cilj.
      – Cilj je na­tje­ra­ti De­mo­krat­sku par­ti­ju so­ci­ja­li­sta na pri­je­vre­me­ne iz­bo­re pro­te­sti­ma ko­ji ima­ju gra­đan­ski ka­rak­ter i ko­ji ni­čim, pa ni iko­no­gra­fi­jom, ne do­vo­de u pi­ta­nje dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i njen pro­za­pad­ni kurs – ob­ja­šnja­va Ru­do­vić.



    • Hronika
      Nestao Budvanin

      Nestao Budvanin

    • Hronika

      2017-07-22

      Ćetković

      POLICIJA TRAGA ZA JOVOM ĆETKOVIĆEM

      Nestao Budvanin


      Bu­dva­nin Jo­vo Ćet­ko­vić (34) ne­stao je u ne­dje­lju, 16. ju­la. Po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no da je po­sled­nji put vi­đen u Bu­dvi na mo­to­ru „su­zu­ki” si­ve bo­je, re­gi­star­skih ozna­ka BD-AP-70.
      Na fejsbu­k stra­ni­ci „Pod­go­rič­ki vre­me­plov” ob­ja­vljen je apel svim gra­đa­ni­ma da uko­li­ko ima­ju po­dat­ke o Ćet­ko­vi­ću po­zo­vu po­li­ci­ju ili na broj 067284080.
      U po­tra­gu za Ćet­ko­vi­ćem, osim po­li­ca­ja­ca, uklju­či­li su se pri­pad­ni­ci Slu­žbe za­šti­te i spasavanja.
      Po­sled­nji put mo­bil­ni te­le­fon ne­sta­log Bu­dva­ni­na lo­ci­ran je iz­me­đu Be­či­ća i Sve­tog Ste­fa­na.M.V.P.



    • Drustvo
      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

    • Drustvo

      2017-07-22

      Spomenik Barešiću

      GRAĐANI OD VLADE CRNE GORE TRAŽE INFORMACIJU O PROTESTNOJ NOTI ZAGREBU ZBOG VELIČANJA MIRA BAREŠIĆA

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Spomenik Miru Barešiću, koji je na ciničan i svirep način učestvovao u monstruoznom ubistvu ambasadora Jugoslavije Vladimira Rolovića, svečano je otvoren 31. avgusta 2016. godine – podsjećaju potpisnici peticije


      Gru­pa gra­đa­na za­tra­ži­la je od pred­sjed­ni­ka Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća da oba­vi­je­ste jav­nost o efek­ti­ma pro­test­ne no­te ko­ja je 1. av­gu­sta 2016. po­sla­ta Za­gre­bu zbog po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću u Dra­ga­ma u Hr­vat­skoj.
      Pod­sje­ti­mo, cr­no­gor­ske dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je eks­pre­sno su re­a­go­va­le ka­da je tre­ba­lo uklo­ni­ti spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću, ko­ji je po­dig­nut na pri­vat­nom ima­nju u Sla­ti­ni kod An­dri­je­vi­ce. Va­so­je­vi­ći su spri­je­či­li me­ha­ni­za­ci­ju da sru­ši spo­me­nik, ali su po­tom sa­mi uklo­ni­li spo­men-plo­ču.
      Otvo­re­no pi­smo Mar­ko­vi­ću i Dar­ma­no­vi­ću pot­pi­sa­lo je 170 gra­đa­na, iz svih dru­štve­nih gru­pa, i svi tra­že za­šti­tu dr­žav­nog do­sto­jan­stva Cr­ne Go­re i po­sve­će­nost pro­ce­su su­o­ča­va­nja s pro­šlo­šću, a sve na ba­zi prin­ci­pa ko­ji jed­na­ko va­že za sve. Oni na­vo­de da su sa pa­žnjom pro­pra­ti­li ne­dav­nu eks­pre­snu re­ak­ci­ju Vla­de na od­re­đe­ne pre­ten­zi­je iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ko­je je zva­nič­ni Za­greb upu­tio pu­tem di­plo­mat­ske no­te, ali i re­ak­ci­ju hr­vat­skih po­li­tič­kih par­ti­ja i dr­žav­nih me­di­ja o spor­nom pi­ta­nju.
      – Ipak, ne mo­že­mo se ote­ti uti­sku da je po istom, ili čak go­rem pi­ta­nju, zva­nič­na Hr­vat­ska re­a­go­va­la di­ja­me­tral­no su­prot­no, što je i te ka­ko za­bri­nja­va­ju­će jer se ra­di o slu­ča­je­vi­ma ko­ji se ne mo­gu za­o­bi­ći u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve. Ovom pe­ti­ci­jom že­li­mo upu­ti­ti jav­no ne­za­do­volj­stvo zbog po­zi­ci­je Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va (MVP) Cr­ne Go­re, ko­ji sko­ro go­di­nu ću­ti o ig­no­ri­sa­nju pro­test­ne no­te ko­ju je Cr­na Go­ra upu­ti­la Hr­vat­skoj 1. av­gu­sta 2016. po­vo­dom po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću. U tom smi­slu, neo­p­hod­no je da se Vla­da i Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re jav­no iz­ja­sne o tom pi­ta­nju, te jav­nost oba­vi­je­ste o efek­ti­ma svo­je pro­test­ne no­te zva­nič­nom Za­gre­bu. Jav­nost Cr­ne Go­re i te ka­ko in­te­re­su­je – ka­kva je bi­la po­zi­ci­ja hr­vat­ske stra­ne, nji­ho­ve Vla­de i MVP-a Hr­vat­ske, o ovom pi­ta­nju– ka­že se u pi­smu.
      Oni tra­že i hr­vat­ska obra­zlo­že­nja u od­go­vo­ru na pro­test­nu no­tu, ako je od­go­vo­ra bi­lo i, ko­ji je ko­na­čan stav zva­nič­ne Cr­ne Go­re u ve­zi sa tim.
      – Jav­no­sti je po­zna­to da je spo­me­nik te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću, ko­ji je na ci­ni­čan i svi­rep na­čin uče­stvo­vao u mon­stru­o­znom ubi­stvu am­ba­sa­do­ra Ju­go­sla­vi­je Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća, ro­đe­nog Ba­ra­ni­na, u na­pa­du iz­vr­še­nom 7. apri­la 1971. u Stok­hol­mu, sve­ča­no otvo­ren 31. av­gu­sta 2016. u Dra­ga­ma kod Pa­ko­šta­na, na tr­gu ko­ji no­si ime istog zlo­čin­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća. Osim tog ne­ču­ve­nog ak­ta, ve­li­ča­nje te­ro­ri­ste je na­sta­vlje­no pa je u Spli­tu ime­no­va­na Uli­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća, a u Se­get Vra­nji­ci Oba­la Mi­ra Ba­re­ši­ća. Upra­vo za­to nas in­te­re­su­je va­še ob­ja­šnje­nje na ko­jim prin­ci­pi­ma Hr­vat­ska do­no­si od­lu­ke o di­za­nju spo­me­ni­ka, ime­no­va­nju uli­ca, tr­go­va i oba­la u čast mon­stru­o­zne lič­no­sti, ali i vaš pla­ni­ra­ni od­go­vor na ta­kav ne­ču­ve­ni po­stu­pak, kao i ig­no­ri­sa­nje pro­te­sta iz Cr­ne Go­re? Osim to­ga, jav­nost ima pra­vo da zna na ko­ji će na­čin zva­nič­na Cr­na Go­ra nje­go­va­ti sje­ća­nje na taj te­ro­ri­stič­ki akt i zlo­čin nad svo­jim si­nom, am­ba­sa­do­rom Vla­di­mi­rom Ro­lo­vi­ćem, ko­ji je stra­dao mu­če­nič­kom smr­ću i pro­gla­šen na­rod­nim he­ro­jom – is­ti­če se u peti­ci­ji.
      Osim od­go­vo­ra o ovom pi­ta­nju, od Vla­de i mi­ni­star­stva se tra­že in­for­ma­ci­je o ko­nač­noj kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji su kao rat­ni za­ro­blje­ni­ci mu­če­nič­ki po­stra­da­li u lo­go­ru Lo­ra u Spli­tu.
      – Šta se ura­di­lo o pi­ta­nju pri­vo­đe­nja prav­di uprav­ni­ka i stra­ža­ra, od­no­sno hr­vat­skih slu­žbe­nih li­ca od­go­vor­nih za mu­če­nje i li­kvi­da­ci­ju pe­to­ri­ce Nik­ši­ća­na, rat­nih voj­nih za­ro­blje­ni­ka u split­skoj Lo­ri. De­ta­lji to­ga, umu ne­pojm­lji­vog zlo­či­na u hr­vat­skom dr­žav­nom za­tvo­ru da­ti su u Iz­vje­šta­ju Am­nesty in­ter­na­ci­o­nal za 1993, u vi­du svje­do­če­nja Ga­vri­la Trip­ko­vi­ća iz Ča­plji­ne. Iz otvo­re­nih iz­vo­ra sa­zna­je se in­for­ma­ci­ja da ni­ko od slu­žbe­nih oso­ba hr­vat­skog lo­go­ra Lo­ra ni­ka­da ni­je od­go­va­rao za taj mon­stru­o­zni zlo­čin. Upra­vo za­to, na­me­će se pi­ta­nje šta pla­ni­ra­ju i šta mo­gu ura­di­ti pra­vo­sud­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re o pi­ta­nju ra­svje­tlja­va­nja ovo­ga tra­gič­nog slu­ča­ja na­ših gra­đa­na, i na ko­ji na­čin se pla­ni­ra­ju na dr­žav­nom ni­vou nje­go­va­ti sje­ća­nja na stra­da­nje cr­no­gor­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka – is­ti­ču pot­pi­sni­ci pe­ti­ci­je.
      Za­klju­ču­ju da će na osno­vu od­go­vo­ra Vla­de jav­nost bi­ti u pri­li­ci da na osno­vu či­nje­ni­ca su­di o ri­je­še­no­sti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske da se na ade­kva­tan na­čin, i od­go­vor­no od­no­si pre­ma pi­ta­nji­ma ko­ja su od in­te­re­sa i zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru i nje­nje gra­đa­ne.
      – Na­rav­no, i pri­je sve­ga da su­di o ka­pa­ci­te­ti­ma cr­no­gor­skih dr­žav­nih or­ga­na da vo­de prin­ci­pi­jel­nu spolj­nu po­li­ti­ku ko­ja uva­ža­va in­te­re­se gra­đa­na Cr­ne Go­re u ni­šta ma­njoj mje­ri od one ko­je dru­ge dr­ža­ve is­ka­zu­ju pre­ma in­te­re­si­ma svog na­ro­da. Jav­nost Cr­ne Go­re ima sva pra­va da zna šta je o ovim pi­ta­nji­ma ura­di­la Vla­da Cr­ne Go­re, i ko­je su bu­du­će stra­te­gi­je – za­ku­ču­je se u pe­ti­ci­ji. M.S.

      Ro­lo­vić na­rod­ni he­roj

      Vla­di­mir Ro­lo­vić bio je uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be, dru­štve­no-po­li­tič­ki rad­nik SFRJ i SR Cr­ne Go­re, am­ba­sa­dor i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Još kao đak ce­tinj­ske gim­na­zi­je, opre­di­je­lio se za rad­nič­ki po­kret, a 1935. po­stao je član Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je (SKOJ), a po­čet­kom 1936. i član Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (KPJ). Zbog re­vo­lu­ci­o­nar­nog ra­da, hap­šen je 1935. na Ce­ti­nju i 1938. go­di­ne u Be­o­gra­du.
      Po­sli­je April­skog ra­ta i oku­pa­ci­je Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, vra­tio se u rod­ni kraj, gdje se od­mah ak­tiv­no uklju­čio u pri­pre­me za usta­nak. Uče­snik je Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka. Kao bo­rac Lov­ćen­skog ba­ta­ljo­na, uče­stvo­vao je u na­pa­du na Plje­vlja.
      Po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, 1945. go­di­ne, upu­ćen je na rad u Odje­lje­nje za za­šti­tu na­ro­da Ju­go­sla­vi­je (OZNA), gdje je oba­vljao du­žno­sti na­čel­ni­ka Odje­lje­nja i dao ve­li­ki do­pri­nos u uni­šte­nju za­o­sta­lih usta­ških i čet­nič­kih gru­pa. Bio je član Vla­de Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, po­moć­nik sa­ve­znog mi­ni­stra za ino­stra­ne po­slo­ve, član Grad­skog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Be­o­gra­da, am­ba­sa­dor SFRJ u Nor­ve­škoj, Ja­pa­nu i Šved­skoj.
      U Stok­hol­mu, na du­žno­sti am­ba­sa­do­ra, 7. apri­la 1971. go­di­ne, smrt­no ga je ra­ni­la gru­pa te­ro­ri­sta pre­do­vo­đe­nih Mi­rom Ba­re­ši­ćem, a osam da­na ka­sni­je, 15. apri­la, umro je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

      Du­kić pri­znao kri­vi­cu

      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić po­sti­gao je sa Osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Be­ra­na­ma Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, i ti­me iz­bje­gao da­lje kri­vič­no go­nje­nje zbog bes­prav­nog po­di­za­nja ovog spo­me­ni­ka, go­nje­nje ko­je mu je iz­vje­sno pri­je­ti­lo. On je por­ta­lu „Vi­je­sti” re­kao da je ka­žnjen šest mje­se­ci za­tvo­ra, uslov­no na dvi­je go­di­ne.
      – Ja sam svu kri­vi­cu pre­u­zeo na se­be, iako nas je u Od­bo­ru bi­lo se­dam čla­no­va. Ne že­lim da iko dru­gi bu­de ka­žnjen. Mo­ram re­ći da je ko­mu­ni­ka­ci­ja s tu­ži­la­štvom bi­la ko­rekt­na. Ipak me ču­di br­zi­na ko­jom je sve ura­đe­no. Za ovo dje­lo sve je za­vr­še­no u ro­ku od tri da­na, dok se mno­go te­ža kri­vič­na dje­la, pljač­ke i ubi­stva, po tu­ži­la­štvi­ma i su­do­vi­ma raz­vla­če go­di­na­ma – ka­zao je Du­kić.



    • Povodi
      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

    • Povodi

      2017-07-22

      Sa poslednje sjednice Upravnog odbora

      RADMILA VOJVODIĆ IZGUBILA PREVLAST U UO UNIVERZITETA CRNE GORE

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Pet članova, predstavnika Vlade, predalo je zahtjev za održavanje sjednice UO naredne sedmice Licenca se ne može izdati suprotno akreditaciji, odnosno za ono zašta nije tražena od UCG, sve ovo već je navedeno u žalbi na rješenje Prosvjetne inspekcije, kao i u upravnoj tužbi protiv nezakonito izdate licence za Berane, kaže Aleksandar Vujović sa UCG


      Uprav­ni od­bor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) naj­vje­ro­vat­ni­je će ras­pi­sa­ti kon­kurs za upis 70 stu­de­na­ta na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li po­čet­kom sed­mi­ce, po­što je Vla­da ime­no­va­la tri no­va čla­na i do­bi­la ve­ći­nu, u od­no­su na član­stvo ko­je je na stra­ni rek­to­ra Rad­mi­le Voj­vo­dić, iz Rek­to­ra­ta je po­tvr­đe­no za „Dan”. Za­htjev za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce UO na­red­ne sed­mi­ce, pre­da­lo je pet čla­no­va, pred­stav­ni­ka Vla­de. Vla­da je pre­kju­če ime­no­va­la no­ve čla­no­va u UO UCG Mu­be­ru Kur­pe­jo­vić, Na­ta­šu Pe­šić i Go­ra­na Jo­ve­ti­ća, či­me je ostva­ri­la pra­vlast pri­li­kom gla­sa­nja u upra­vljač­kom ti­je­lu UCG. Sa­go­vor­nik „Da­na” iz UO is­ti­če da će od­lu­ku Vla­de da UCG ras­pi­še kon­kurs u Be­ra­na­ma po­dr­ža­ti osam čla­no­va na sjed­ni­ci ko­ja će bi­ti odr­ža­na po­čet­kom sed­mi­ce. Rek­to­rat ima rok do utor­ka da oba­vi­je­sti pi­sa­nim pu­tem Pro­svjet­nu in­spek­ci­ja je­su li iz­vr­ši­li na­red­bu i ras­pi­sa­li kon­kurs u Be­re­na­ma, na­kon če­ga će, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz In­spek­ci­je, po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stup­šak i od­re­di­ti nov­ča­nu ka­znu za UCG.
      – Uz no­ve čla­no­ve UO, oče­ku­je se da od­lu­ku Vla­de i ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa po­dr­že Du­ško Bje­li­ca, ko­ji je dao ostav­ku na mje­stu pred­sjed­ni­ka, ali za­dr­žao član­stvo, pre­stav­ni­ci osni­va­ča Mi­lan­ko Da­mja­no­vić, Vla­dan Jo­ko­vić, pred­stav­nik ne­a­ka­dem­skog oso­blja De­san­ka Ra­do­ji­čić i pred­stav­nik aka­dem­skog oso­blja Mi­ran Be­gić, ko­ji su gla­sa­li i na pro­šloj sjed­ni­ci za pred­log da se oba­vi upis na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma. Pro­tiv ta­kve od­lu­ke i da­lje su pred­stav­ni­ci stu­de­na­ta i če­ti­ri pred­stav­ni­ka aka­dem­skog oso­blja – is­ti­če sa­go­vor­nik „Da­na”.
      Di­rek­tor Cen­tra za stu­di­je i kon­tro­lu kva­li­te­ta Alek­san­dar Vu­jo­vić sa­op­štio je da je ela­bo­rat Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le sa­stav­ni dio ela­bo­ra­ta Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, u ko­me sto­ji pre­ci­zno gdje se na­sta­va i ka­ko iz­vo­di, sa ko­jim na­stav­nim oso­bljem.
      – U ovom slu­ča­ju sve u ela­bo­ra­tu pre­ci­zi­ra­no je na adre­si Pod­go­ri­ca – am­fi­te­a­tri i la­bo­ra­to­ri­je Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, Kli­nič­ki cen­tar, kao i dru­ge zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je – In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Dom zdra­vlja Pod­go­ri­ca. Na­sta­va se or­ga­ni­zu­je u pro­sto­ri­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta ko­je su je­di­ni obra­zov­ni stan­dard za spro­vo­đe­nje na­stav­nih pro­gra­ma, a u ovom slu­ča­ju to je op­se­žan broj ča­so­va, go­to­vo dvi­je tre­ći­ne oba­ve­zne kli­nič­ke prak­se. Svi ovi ele­men­ti na­sta­ve klju­čan su i neo­dvo­jiv dio pro­ce­sa akre­di­ta­ci­je i akre­di­ta­ci­o­nog ela­bo­ra­ta, pa je ta­ko i sa li­cen­com za ovaj stu­dij­ski pro­gram – is­ti­če Vu­jo­vić.
      On ka­že da u pro­ce­du­ru akre­di­ta­ci­je spa­da ela­bo­rat Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ko­ji odo­bra­va Se­nat i me­đu­na­rod­ni eks­per­ti.
      – Tre­ba li ob­ja­šnja­va­ti da se li­cen­ca ne mo­že da­ti su­prot­no akre­di­ta­ci­ji, od­no­sno za ono za šta ni­je tra­že­na od UCG. Sve ovo već je na­ve­de­no u žal­bi na rje­še­nje Pro­svjet­ne in­spek­ci­je, kao i u uprav­noj tu­žbi pro­tiv ne­za­ko­ni­to iz­da­te li­cen­ce za Be­ra­ne. Su­šti­na za­kon­ske pro­ce­du­re je­ste sa­gla­snost svih ele­men­ta akre­di­ta­ci­je, za­to smo i tra­ži­li i li­cen­cu za akre­di­to­va­ni pro­gram u Pod­go­ri­ci, a ne u Be­ra­na­ma – ka­že Vu­jo­vić.
      Iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja po­zva­li su UCG da se iz­ja­sne da li su ge­ne­ra­ci­je svr­še­nih stu­de­na­ta Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le iz Be­ra­na ne­struč­ni, ne­do­volj­no ob­u­če­ni i da li ne­kva­li­tet­no pru­ža­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu na­šim gra­đa­ni­ma.
      – Po­zi­va­mo ih da se iz­ja­sne da li će ge­ne­ra­ci­je ko­je tre­nut­no stu­di­ra­ju, stu­den­ti dru­ge i tre­će go­di­ne stu­di­ja bi­ti ob­u­če­ni da na kva­li­te­tan, stru­čan i pro­fe­si­o­na­lan na­čin pru­ža­ju uslu­ge na­šim gra­đa­ni­ma. Da smo u pra­vu, naj­bo­lje po­tvr­đu­je upra­vo Me­di­cin­ski fa­kul­tet, ko­ji je pred­vi­dio kom­pe­ten­ci­je vi­so­ke me­di­cin­ske se­stre do se­kun­dar­nog ni­voa – na­vo­de u sa­op­šte­nju.D.B.

      U avgustu upisuju 673 brucoša

      Sa UCG je sa­op­šte­no da će dru­gi upi­sni rok za bru­co­še ko­ji kon­ku­ri­šu na fa­kul­te­ti­ma UCG bi­ti or­ga­ni­zo­van 28. av­gu­sta, a mje­sta ima za 673 kan­di­da­ta.
      – Te­sto­vi iz dva pred­me­ta od zna­ča­ja za sa­vla­da­va­nje iza­bra­nog stu­dij­skog pro­gra­ma za kan­di­da­te ko­ji ni­je­su ima­li ma­tur­ski, od­no­sno struč­ni is­pit ko­ji se po­la­že eks­ter­no, i do­pun­ski is­pi­ti za fa­kul­te­te i aka­de­mi­je ko­ji ih or­ga­ni­zu­ju, po­la­žu se, pre­ma ras­po­re­du ko­ji će bi­ti is­tak­nut na ogla­snim ta­bla­ma uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, od 29. do 30. av­gu­sta 2017. Upis kan­di­da­ta i iz­da­va­nje uvje­re­nja iz­vr­ši­ti za­ključ­no sa 1. sep­tem­brom – na­vo­de u sa­op­šte­nju.

      Politika i Hipokrat ne idu zajedno

      Rek­tor Voj­vo­di­će­va je ka­za­la u re­a­go­va­nju da bez Kli­nič­kog cen­tra Me­di­cin­ski fa­kul­tet ne mo­že bi­ti to što tre­ba da bu­de. Iz KKCG je sa­op­šte­no da isti pro­fe­so­ri pre­da­ju i na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, i na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma u okvi­ru stu­dij­skog pro­gra­ma se­strin­skog obra­zo­va­nja. Iz KCCG na­vo­de da ni­je­su ima­li pri­mjed­bi na za­po­sle­ne stu­den­te i di­plo­mi­ra­ne me­di­cin­ske se­stre sa Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le i na nji­hov pro­fe­si­o­nal­ni i struč­ni rad.
      – Upra­vo za­to tra­ži­mo ne­po­di­je­lje­nu po­dr­šku i za­šti­tu, jer igra u me­di­cin­skoj pro­fe­si­ji je­ste igra sa ljud­skim ži­vo­ti­ma, ka­ko bi KCCG stao uz ra­me Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Ve­ri­fi­ko­va­ni stu­dij­ski pro­gram Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la re­a­li­zu­je u Pod­go­ri­ci i shod­no to­me vr­ši upis stu­de­na­ta. Po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i ok­tro­i­sa­nim od­lu­ka­ma ne smi­je­mo do­pu­sti­ti mi­je­ša­nje u ono što su ne­pri­ko­sno­ve­ni stan­dar­di stru­ke, prin­ci­pi Hi­po­kra­to­ve za­kle­tve, baš kao i auto­no­mi­ja u obra­zo­va­nju ko­ja je, od ka­da je na ovom svi­je­tu uni­ver­zi­te­ta, bra­nje­na od bi­lo ko­je in­stan­ce mo­ći, pa ma­kar to bi­le i Vla­de kao osni­va­ča – po­ru­ču­je Voj­vo­dićeva.

      Otvaraju Univerzitetski centar

      Kra­jem sep­tem­bra ili po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne bi­će otvo­ren no­vi uni­ver­zi­tet­ski cen­tar u Be­ra­na­ma vri­je­dan 3,5 mi­li­o­na eura – sa­op­šti­li su me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va. Ra­di se o objek­tu ukup­ne po­vr­ši­ne od oko 5.300 me­ta­ra kva­drat­nih. Obje­kat ima 134 so­be za smje­štaj pre­ko 200 stu­de­na­ta, kao i 20 smje­štaj­nih je­di­ni­ca za stu­den­te sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
      – Po­red smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta pro­jek­tom re­kon­struk­ci­je objek­ta pla­ni­ra­ne su pro­sto­ri­je struč­ne slu­žbe, či­ta­o­ni­ca, vi­še­na­mjen­ske sa­le, ka­bi­ne­ti i uči­o­ni­ce za prak­tič­nu na­sta­vu, tr­pe­za­ri­je, i ku­hi­nja – sa­op­šte­no je me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.D.J.



    • Na ivici
      Prava je sreća raditi za beća

      Prava je sreća raditi za beća

    • Na ivici

      2017-07-22

      Radnici su imali pune ruke posla...

      BOJE I LAKOVI „KAMELEON” UZ POMOĆ KOMPANIJE MAxIMA IZ LUČANA ADAPTIRALI DOM SLOBODANA DOŠLJAKA, DJEČJEG PJESNIKA IZ PODGORICE

      Prava je sreća raditi za beća


      Uli­ca Ra­do­sa­va Bu­ri­ća 128, na Za­bje­lu u Pod­go­ri­ci. Slo­bo­dan Be­ćo Do­šljak u svom do­mu na li­stu pa­pi­ra za­pi­su­je sti­ho­ve. U so­bi ka­uč na ko­jem su na­ba­ca­ne stva­ri, oma­nja sto­li­ca, a na sto­lu još sto­ji do po­la sa­go­re­la šte­ri­ka ko­ja svje­do­či o do­sko­ra­šnjem ži­vo­tu bez stru­je. Ali, i da se na­đe za „ne daj bo­že”. A ni­je bi­lo ta­ko dav­no kad je ta šte­ri­ka bi­la sva svje­tlost do­ma omi­lje­nog dječ­jeg pje­sni­ka. Ona je osvje­tlja­va­la, ali na ne­ki na­čin i pri­kri­va­la za­pu­šte­ne zi­do­ve, is­pu­ca­li i od ga­re­ži po­cr­nje­li pla­fon, ras­kli­ma­na sta­ra vra­ta, ne­u­slov­no ku­pa­ti­lo, ne­is­pra­van špo­ret... Sko­ro šest de­ce­ni­ja sta­re ba­ra­ke ko­je je on­da­šnji si­stem pra­vio za rad­nič­ku kla­su u ovom di­je­lu gra­da još odo­li­je­va­ju zu­bu vre­me­na. Ova Be­ćo­va, ne­ka­ko naj­ži­la­vi­ja, svje­do­či o mno­go če­mu. Ona je bi­la dom po­ro­di­ce Do­šljak. Te dvi­je pro­sto­ri­je bi­le su do­volj­ne da pru­že uto­či­šte dje­ci dok od­ra­stu, za­vr­še ško­le i na­đu kom­for­ni­je. Da­nas je pod tim kro­vom ostao je­di­no Be­ćo, da odo­li­je­va zu­bu vre­me­na i bre­me­nu ko­je mu je isto do­ni­je­lo. Pje­snik ni­je imao nov­ca da bi­lo što pro­mi­je­ni.
      – Tih 65 eura mje­seč­no ko­li­ko pri­mam ni­je do­volj­no ni­za­što. Če­sto sam raz­mi­šljao da pod­mla­dim ovu mo­ju sta­ri­cu-ba­ra­ku, ali ka­ko, sa čim? Za­jed­no smo sta­ra­li ona i ja. Ne bih znao da vam ka­žem ko se u ovim go­di­na­ma bo­lje dr­ži – kroz osmi­jeh ka­že Be­ćo.
      Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da su lju­di do­bre vo­lje i ve­li­kog sr­ca vi­djev­ši u ka­kvim uslo­vi­ma bo­ra­vi pje­snik od­lu­či­li da po­kre­nu ve­li­ku ak­ci­ju. Mi­ško, Sla­đa­na, Mir­ko, Bo­ris, Bran­ka, Sa­ša, Bi­lja­na... sa­ku­pi­li su do­volj­no da pje­snik pla­ti stru­ju i obez­bi­je­di uslo­ve za nor­ma­lan ži­vot. Po­moć i po­dr­ška sti­za­li su sa svih stra­na. Be­ćo je bez ob­zi­ra na uslo­ve u ko­ji­ma je ži­vio pi­sao sti­ho­ve ko­ji su po­bra­li mno­ge sim­pa­ti­je, po­čev­ši od nje­go­vih kom­ši­ja Za­bjel­ča­na, pa na­da­lje pre­ko ci­je­le Pod­go­ri­ce i ši­re. Upra­vo zbog sti­ho­va, sa­nja­li­ca, za­go­net­ki i pi­ta­li­ca ple­me­ni­ti lju­di su se po­tru­di­li da ovaj pi­sac na­sta­vi sa svo­jim za­dat­kom, ali u bo­ljim uslo­vi­ma. Po­čet­kom ju­la u po­moć Be­ću pri­sti­gla je gru­pa rad­ni­ka Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” sa na­mje­rom da adap­ti­ra nje­gov dom.
      – Ka­da smo kre­nu­li sa ak­ci­jom „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017.“ je­dan od pri­o­ri­te­ta bio je da i na­šem Be­ću adap­ti­ra­mo ku­ću u ko­joj ži­vi i stva­ra. Kao dru­štve­no od­go­vor­na fir­ma ko­ja po­slu­je na Za­bje­lu i kao Za­bjel­ča­ni sma­tra­li smo na­šom oba­ve­zom da po­mog­ne­mo čo­vje­ku ko­ji je svo­jim sti­ho­vi­ma uljep­šao dje­tinj­stvo mno­gih ge­ne­ra­ci­ja. I sad kad je po­sao za­vr­šen mo­že­mo sa ve­li­kim za­do­volj­stvom re­ći da je pra­va sre­ća ra­di­ti za Be­ća – ka­za­li su iz Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” ko­ji uz po­moć kom­pa­ni­je Ma­xi­ma iz Lu­ča­na spro­vo­de ak­ci­ju. Maj­sto­ri su pr­vo po­sta­vi­li de­mit fa­sa­du, za­tim sa­ni­ra­li ošte­će­nja na pri­lič­no do­tra­ja­lim zi­do­vi­ma. Na­kon to­ga ure­đe­no je dvo­ri­šte, ofar­ba­na sto­la­ri­ja i bra­va­ri­ja. Za­tim se pri­stu­pi­lo sre­đi­va­nju unu­tra­šnjo­sti ku­će. Po­sta­vlje­na je ke­ra­mi­ka u ku­pa­ti­lu, no­va pvc sto­la­ri­ja, zi­do­vi pri­pre­mlje­ni za gle­to­va­nje i kre­če­nje, vra­ta ofar­ba­na....
      – Ka­da su mi iz „Ka­me­le­o­na” ka­za­li da će adap­ti­ra­ti ku­ću, ob­ra­do­vao sam se, ali sam znao da to ne­će bi­ti lak po­sao. Tru­dio sam se da ko­li­ko mo­gu po­mog­nem maj­sto­ri­ma. Ne­dje­lju da­na su ra­di­li i za­i­sta se po­tru­di­li. Sad sve iz­gle­da pre­li­je­po. Čak sam od pri­ja­te­lja Dar­ka na po­klon do­bio i kli­mu. Hva­la svi­ma – ka­zao je Be­ćo, dok je u no­vom am­bi­jen­tu svo­ga do­ma sla­gao pa­pi­re sa pje­sma­ma za svo­ju sle­de­ću zbir­ku. Ka­že da će se u njoj na­ći i ne­ko­li­ko stro­fa za sve lju­de ve­li­kog sr­ca ko­ji su mu po­mo­gli. I dok su maj­sto­ri pa­ko­va­li stva­ri i spre­ma­li se za no­ve ra­do­ve u okvi­ru ak­ci­je ko­ju spro­vo­de „Ka­me­le­on” i Ma­xi­ma, Be­ćo je sta­jao na vra­ti­ma svo­ga do­ma. Sa dva ek­se­ra pri­ku­cao je broj 128 na zid. Broj ko­ji pro­la­zni­ku slu­ži da se lak­še sna­đe, a pje­sni­ku mno­go vi­še.



-
    • Vijest dana
      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

    • Vijest dana

      2017-07-22

      Đukanović sa obezbjeđenjem

      ĐUKANOVIĆ ZADRŽAO POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE I NAKON ISTEKA ZAKONSKIH ROKOVA

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      ANB je predložila da se bivšem premijeru Milu Đukanoviću odobri korištenje policijskog obezbjeđenja do daljnjeg, jer smatraju da mu je bezbjednost ugrožena Obezbjeđenje je ukinuto bivšim predsjednicima Skupštine Ranku Krivokapiću i Darku Pajoviću, a trenutno u državi 11 lica ima pravo na stalne telohranitelje


      Biv­šem pre­mi­je­ru i ak­tu­el­nom pred­sjed­ni­ku De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lu Đu­ka­nov­ću do dalj­njeg je pro­du­že­no pra­vo na po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje, iako su istekli zakonski rokovi po kojima je zaštitu mogao koristiti tri mjeseca nakon odlaska sa državne funkcije. To je ura­đe­no na osno­vu pre­po­ru­ke Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) ko­ja da­je pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ak­tu­elnih i biv­ših funk­ci­o­ne­ra.
      Prema nezvaničnim saznanjima „Dana”, Đukanovića trenutno čuva između 10 i 13 tjelohranitelja, koji su mu na raspolaganju 24 sata dnevno.
      Đu­ka­no­vi­ću je funk­ci­ja pre­sta­la u no­vem­bru 2016, a to­kom man­da­ta po Pra­vil­ni­ku o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji si­ste­ma­ti­za­ci­ji MUP-a imao je pra­vo na prat­nju do 13 po­li­ci­ja­ca. Ko­li­ko po­li­ca­ja­ca sa­da ču­va Đu­ka­no­vi­ća Upra­va po­li­ci­je ne želi da saopšti iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga.
      – Biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re obez­bje­đu­je po­tre­ban broj slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je, od­no­sno biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de obez­bje­đu­je broj slu­žbe­ni­ka ko­ji se od­re­đu­ju shod­no bez­bjed­no­snoj pro­cje­ni ugro­že­no­sti – kazali su „Danu” iz Uprave policije.
      U policiji kažu da će obezbjeđivati biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de dok god po­sto­je raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, u skla­du sa Od­lu­kom o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je.
      Pre­ma tom do­ku­men­tu, funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji­ma pre­sta­ne funk­ci­ja, za­šti­ta bez­bjed­no­sti će se pro­du­ži­ti tri mje­se­ca od da­na pre­stan­ka funk­ci­je ako to zah­ti­je­va­ju raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, na osno­vu pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ANB. Ako bez­bjed­no­sna pro­cje­na ugro­že­no­sti uka­zu­je na po­sto­ja­nje raz­lo­ga bez­bjed­no­sti, „za­šti­ta bez­bjed­no­sti mo­že se pro­du­ži­ti i na­kon is­te­ka po­me­nu­tog ro­ka od tri mje­se­ca, za vri­je­me po­sto­ja­nja raz­lo­ga i bez­bjed­no­sti”. O pro­du­že­nju za­šti­te bez­bjed­no­sti od­lu­ču­je Vla­da, na pred­log Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP).
      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je vi­še ne obez­bje­đu­ju biv­še pred­sjed­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća i Dar­ka Pa­jo­vi­ća.
      U Upra­vi po­li­ci­je ka­žu da u skla­du sa Od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je, stal­na bez­bjed­no­sna za­šti­ta obez­bi­je­đe­na je za 11 lič­no­sti.
      U smi­slu čla­na tri ove Od­lu­ke, Upra­va po­li­ci­je u oba­ve­zi je da pri­mje­nju­je mje­re za­šti­te lič­ne bez­bjed­no­sti u od­no­su na pred­sjed­ni­ke Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća, Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, mi­ni­stre prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na, unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­na Nu­ho­dži­ća, vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­cu Stan­ko­vi­ća, glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­snu Me­de­ni­cu, di­rek­to­ra ANP-a De­ja­na Pe­ru­ni­či­ća, di­rek­to­ra po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Ta­ko­đe, za­šti­tu ima­ju i čla­no­vi uže po­ro­di­ce pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Vla­de i Skup­šti­ne.
      – Pra­vil­ni­kom o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti oba­vlja 87 slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je. Po­sao slu­žbe­ni­ka ko­ji vr­še po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti pod­ra­zu­mi­je­va spro­vo­đe­nje fi­zič­ke za­šti­te šti­će­ne lič­no­sti; upra­vlja­nje mo­tor­nim vo­zi­li­ma u bez­bjed­no­snom eskor­tu (eskort­na vo­žnja); spro­vo­đe­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih ak­tiv­no­sti; po po­tre­bi pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći; pri­mje­na po­li­cij­skih ovla­šće­nja i osta­lo po na­lo­gu pret­po­sta­vlje­nog. Sva­ka ak­tiv­nost slu­žbe­ni­ka usmje­re­na na pre­po­zna­va­nju, ot­kri­va­nju i spre­ča­va­nju no­si­la­ca ugro­ža­va­nja no­si od­re­đe­ni ri­zik u za­vi­sno­sti od ni­voa pri­jet­nji po bez­bjed­nost šti­će­nih lič­no­sti – ka­žu u Upra­vi po­li­ci­je.
      Slu­žbe­ni­ci ko­ji su an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma fi­zič­kog obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti u kon­ti­nu­i­te­tu se ob­u­ča­va­ju za vr­še­nje ovih po­slo­va u di­je­lu te­o­rij­skog i prak­tič­nog usa­vr­ša­va­nja ko­ri­ste­ći ras­po­lo­ži­ve re­sur­se Upra­ve po­li­ci­je, Me­di­cin­skog cen­tra MUP-a, Po­li­cij­ske aka­de­mi­je – Da­ni­lov­grad i Voj­ske Cr­ne Go­re.
      – Ta­ko­đe, u pret­hod­nom pe­ri­o­du spro­ve­de­no je ne­ko­li­ko po­sje­ta slu­žba­ma re­gi­o­na ko­je vr­še ove po­slo­ve, kao i edu­ka­ci­ja slu­žbe­ni­ka u ino­stran­stvu i nji­ho­vo ospo­so­blja­va­nje da ste­če­na zna­nja i vje­šti­ne pre­ne­su na ko­le­ge – ka­žu u po­li­ci­ji.
      M.S.

      Če­ti­ri ste­pe­na za­šti­te

      Za vr­še­nje po­slo­va obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti is­klju­či­vo se ko­ri­ste ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva Upra­ve po­li­ci­je i nji­ma ru­ku­ju slu­žbe­ni­ci or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce ko­ji oba­vlja­ju ove po­slo­ve.
      – U za­vi­sno­sti od funk­ci­je ko­ju oba­vlja­ju, ste­pe­na za­šti­te i pri­ro­de ak­tiv­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, na ras­po­la­ga­nje se mo­gu sta­vi­ti i dru­ga ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva dr­žav­nih or­ga­na. Čla­nom 11 Od­lu­ke pro­pi­sa­ne su od­re­đe­ne mje­re za­šti­te. Shod­no tom čla­nu, obez­bje­đe­nje lič­no­sti, kao i obje­ka­ta i pro­sto­ra, pod­ra­zu­mi­je­va pla­ni­ra­nje, ko­or­di­ni­ra­nje i iz­vr­ša­va­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih, fi­zič­kih, pre­ven­tiv­no-teh­nič­kih, zdrav­stve­nih, bi­o­lo­ško-sa­ni­tar­nih i hi­gi­jen­sko-epi­de­mi­o­lo­ških mje­ra. Obim i vr­sta mje­ra iz ovog čla­na, od­re­đu­ju se od pr­vog do če­tvr­tog ste­pe­na za­šti­te, u za­vi­sno­sti od bez­bjed­no­sne pro­cje­ne ugro­že­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, obje­ka­ta ili pro­sto­ra – po­ja­šnja­va­ju u Upra­vi po­li­ci­je.



    • Hronika
      Survala se u provaliju

      Survala se u provaliju

    • Hronika

      2017-07-22

      Mjesto nesreće

      U NESREĆI NA BIOČU STRADALA Z.S. (64), POLICIJA ISPITUJE UZROK TRAGEDIJE

      Survala se u provaliju


      Pod­go­ri­čan­ka Z.S. (64) po­gi­nu­la je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če do­go­di­la na ma­gi­stral­nom pu­tu Pod­go­ri­ca–Ko­la­šin. Do ne­sre­će je do­šlo oko 15 ča­so­va u mje­stu Bi­o­če. Z.S. je upra­vlja­la auto­mo­bi­lom re­gi­star­skih ozna­ka PG BC 356.
      Iz za sa­da ne­u­tvr­đe­nih raz­lo­ga, ona je iz­ne­na­da iz­gu­bi­la kon­tro­lu nad vo­zi­lom ka­da je skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju du­bo­ku ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra. Smr­ska­no vo­zi­lo za­u­sta­vi­lo se na sti­je­ni po­red ri­je­ke.
      Ne­sre­ća je od­mah pri­ja­vlje­na po­li­ci­ji, ko­ja je iza­šla na li­ce mje­sta. Me­đu­tim, po­što je vo­zi­lo bi­lo na sti­je­ni, pot­pu­no slu­pa­no od pre­vr­ta­nja niz li­ti­cu, mo­ra­li su do­ći pri­pad­ni­ci Slu­žbe spa­sa­va­nja ka­ko bi iz­vu­kli ti­je­lo.
      Po­li­ci­ja je sa mje­sta ne­sre­će pri­ku­pi­la niz do­ka­za ka­ko bi se utvr­dio uzrok ne­sre­će. Tra­gič­ni do­ga­đaj po­li­ci­ji je pri­ja­vio oče­vi­dac ko­ji je is­pri­čao da dru­gog uče­sni­ka u ne­sre­ći ni­je bi­lo i da je Z.S. iz­ne­na­da skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju.
      O ne­sre­ći je oba­vi­je­šte­no nad­le­žno tu­ži­la­štvo, ko­je je na­re­di­lo da se oba­vi ob­duk­ci­ja ti­je­la stra­da­le. Ta­ko­đe, na­re­đe­no je i da se oba­vi vje­šta­če­nje vo­zi­la ka­ko bi se utvr­dio mo­tiv ne­sre­će.M.V.P.

      U 13 ude­sa 4 po­vri­je­đe­no

      U Cr­noj Go­ri u pro­te­kla 24 sa­ta do­go­di­lo se 13 sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, u ko­ji­ma su če­ti­ri oso­ba lak­še po­vri­je­đe­ne. Po­li­ci­ja je od­u­ze­la 29 vo­zač­kih do­zvo­la i 13 pa­ri re­gi­star­skih ta­bli­ca. Iz­da­ta su 542 na­lo­ga za upla­tu nov­ča­nih ka­zni i pod­ni­je­to je 48 pre­kr­šaj­nih pri­ja­va.



    • Hronika
      Slučajno zapalio četiri sela

      Slučajno zapalio četiri sela

    • Hronika

      2017-07-22

      DANILOVGRAĐANIN R.D. (67) UHAPŠEN ZBOG KRIVIČNOG DJELA IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI

      Slučajno zapalio četiri sela


      Da­ni­lov­gra­đa­nin R.D. (67) iz Bar­ja­mo­vi­ce uhap­šen je ju­če zbog sum­nje da je či­ste­ći li­va­du iza­zvao po­žar ko­ji je za­hva­tio če­ti­ri se­la. On je pri­ve­den zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. R.D. je osum­nji­čen da je pri­je 15 da­na slu­čaj­no to­kom či­šće­nja ima­nja iza­zvao po­žar ve­li­kih raz­mje­ra, ko­ji je za­hva­tio ne­ko­li­ko se­la u Ka­tun­skoj na­hi­ji – op­šti­na­ma Ce­ti­nje i Da­ni­lov­grad, ali i dio pla­ni­ne Ga­rač.
      Za ga­še­nje po­ža­ra an­ga­žo­va­na je i avi­ja­ci­ja, me­đu­tim do da­nas ni­je lo­ka­li­zo­van.
      Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma „Da­na”, Da­ni­lov­gra­đa­nin je či­ste­ći ima­nje 7. ju­la, ko­ri­stio va­tru ko­ja se ras­plam­sa­la zbog vje­tra i pre­ra­sla u ve­li­ki po­žar, ko­ji ni­je mo­gao da se za­u­sta­vi.
      Po­li­ci­ja je na­kon pred­u­ze­tih ope­ra­tiv­nih rad­nji do­šla do po­da­tka o mo­gu­ćem iz­vr­ši­o­cu dje­la i po­zva­la R.D. na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u svoj­stvu gra­đa­ni­na.
      Ju­če po­sli­je sa­slu­ša­nja u zgra­di ce­tinj­ske po­li­ci­je, on je za­dr­žan u pri­tvo­ru po na­lo­gu za­mje­ni­ka osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­nje Ra­du­no­vić.
      Po­žar ko­ji da­ni­ma bi­je­sni za­hva­tio je se­la Bar­ja­mo­vi­cu, Ve­le­sto­vo, Gor­nju i Do­nju Mar­ko­vi­nu, na­kon če­ga se pro­ši­rio na pod­ruč­je Op­šti­ne Da­ni­lov­grad, ali i pla­ni­ne Ga­rač.
      – Ovaj po­žar još uvi­jek ni­je lo­ka­li­zo­van i pri­či­nje­na je ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta ka­ko pri­vat­ne, ta­ko i dr­žav­ne imo­vi­ne – sa­op­šte­no je ju­če iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Ko­man­dir ce­tinj­ske va­tro­ga­sne je­di­ni­ce Pe­đa Mo­štro­kol ka­zao je pri­je ne­ko­li­ko da­na za „Ce­tinj­ski list” da ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­ju pre­ven­tiv­nom dje­lo­va­nju ka­ko ne bi do­la­zi­lo do po­ža­ra, ko­je naj­če­šće uzro­ku­je ljud­ski fak­tor. Ljud­stvo ce­tinj­ske va­tro­ga­sne eks­po­zi­tu­re da­ni­ma se bo­ri i sa po­ža­rom u Bar­ja­mo­vi­ci i Ve­le­sto­vu, ko­ji je slu­čaj­no iza­zvao R.D.
      – Sva­ke go­di­ne pred ljet­nju se­zo­nu dje­lu­je­mo pre­ven­tiv­no, za­bra­nom va­tre na otvo­re­nom. Ali lju­di se to­ga ne pre­dr­ža­va­ju, pra­ve ve­li­ke pro­ble­me iz ko­jih pro­is­ti­ču ve­li­ki tro­ško­vi i ve­li­ka šte­ta – ka­zao je Mo­štro­kol.
      Dan ra­ni­je, po­li­ci­ja je uz po­moć gra­đa­na uhap­si­la Pre­la Ka­la­ja (56) iz Al­ba­ni­je, zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. On je za­pa­lio tra­vu i ni­sko ra­sti­nje u Go­lu­bov­ci­ma i ti­me do­veo u opa­snost objek­te i ži­vo­te U.D. (44), A.J. (62) i K.D. (48). Vl. O.

      Ka­zna za­tvo­ra do pet godina

      Pre­ma za­kon­skim pro­pi­si­ma na­še dr­ža­ve, zbog iza­zi­va­nja po­ža­ra pred­vi­đe­na je ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na.
      – Ko po­ža­rom, po­pla­vom, eks­plo­zi­jom, otro­vom ili otrov­nim ga­som, ra­di­o­ak­tiv­nim ili dru­gim jo­ni­zu­ju­ćim zra­če­njem, elek­trič­nom ener­gi­jom, mo­tor­nom si­lom ili ka­kvom dru­gom op­šte­o­pa­snom rad­njom ili op­šte­o­pa­snim sred­stvom iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura, ka­zni­će se za­tvo­rom od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Ka­znom iz sta­va 1 ovog čla­na ka­zni­će se slu­žbe­no ili od­go­vor­no li­ce ko­je ne po­sta­vi pro­pi­sa­ne ure­đa­je za za­šti­tu od po­ža­ra, po­pla­ve, eks­plo­zi­je, otro­va ili otrov­nog ga­sa, ra­di­o­ak­tiv­nih ili dru­gih jo­ni­zu­ju­ćih zra­če­nja, elek­trič­ne ener­gi­je ili dru­gih opa­snih sred­sta­va ili ove ure­đa­je ne odr­ža­va u is­prav­nom sta­nju ili ih u slu­ča­ju po­tre­be ne sta­vi u dej­stvo ili uop­šte ne po­stu­pa po pro­pi­si­ma ili teh­nič­kim pra­vi­li­ma o mje­ra­ma za­šti­te i ti­me iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura – pro­pi­sa­no je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom.
      Uko­li­ko je dje­lo uči­nje­no iz ne­ha­ta pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra do tri go­di­ne.



    • Hronika
      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

    • Hronika

      2017-07-22

      SVETOZAR I MILOŠ MAROVIĆ DOGOVORILI SE SA AUSTRIJSKOM KOMPANIJOM U SPORU OKO JAHTE

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima


      Austrijska kompanija „Heta lizing” (Heta Leasing Kärnten GmbH & Co KG) iz Klagenfurta odrekla se tužbe protiv visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića i njegovog sina Miloša Marovića, pa je sudija kotorskog Osnovnog suda Veljko Bulatović iz tog razloga juče donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev austrijske kompanije da joj dvojica Marovića nadoknade blizu deset miliona eura.
      Time je stavljena tačka na okolnosti kupovine luksuzne mega jahte „Kenco”, koja se već duže vrijeme ne nalazi u budvanskoj marini, a za koju se svojevremeno spekulisalo da je vlasništvo porodice budvanskog DPS funkcionera.
      Na jučerašnjem ročištu nije se pojavio nijedan od dvojice Marovića, za kojima je raspisana međunarodna potjernica, iako su bili uredno pozvani. U sudnicu je pristupio punomoćnik „Hete”, beogradski advokat Andrej Jelenković.
      Stranke su, kako je saopšteno na jučerašnjoj glavnoj raspravi, postigle poravnanje mimo suda, pa je Jelenković predložio da sud donese presudu na osnovu odricanja i da svaka stranka snosi svoje troškove shodno zajedničkom podnesku stranaka. Ugovor o poravnanju nije dostavljen Osnovnom sudu u Kotoru. Ipak, prema saznanjima „Dana”, dogovor između Marovića i austrijske kompanije postigli su advokati iz Velike Britanije na Djevičanskim ostrvima.
      Sudija Bulatović prihvatio je takav predlog i na osnovu odricanja donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev „Hete” kojim je tražila da se Marovići obavežu da „Heti” naknade blizu deset miliona eura sa pripadajućom zakonskom kamatom počev od 13. 2. 2015. godine, kao i da svaka stranka snosi svoje troškove.
      U obrazloženju presude navodi se da je sud u pravnoj stvari tužioca kompanije „Heta lizing” protiv tuženih Svetozara Marovića i Miloša Marovića radi utvrđenja, donio presudu shodno odredbi člana 338 ZPP-a. To iz razloga što se tužilac preko punomoćnika u podnesku od 19. 7. 2017. godine odrekao tužbenog zahtjeva.
      Predmet spora, koji se između „Hete” i Marovića pred kotorskim sudom vodio unazad nekoliko godina, bio je naplata novčanog potraživanja u iznosu od 9.980.076,15 eura, za šta su Marovići 2008. godine austrijskoj kompaniji garantovali mjenicama i svom svojom imovinom.
      „Heta” je naime pokrenula prinudnu naplatu nad njihovom imovinom prema mjenicama kojima su oni kako jemči of šor firmi „Galaksi grup LTD” garantovali da će austrijskoj kompaniji kredit biti vraćen.
      Tim novcem, posredstvom firme „Galaksi” registrovane u karipskoj ostrvskoj državi Sveti Vinsent i Grenadini, 2008. godine kupljena je luksuzna motorna jahta koja, po ugovoru o lizingu, ostaje u vlasništvu „Hete” do potpune naplate svih njenih potraživanja po osnovu ugovora, odnosno sve dok „Galaksi” za nju ne plati i poslednju ratu kredita.
      Međutim, plaćanje rata je obustavljeno, pri čemu nema zvaničnih informacija o tome gdje se jahta od 176 bruto tona sada nalazi. U javnosti se spekuliše da je plovilo sada ukotvljeno u marini grčkog ostrva Krf.
      Inače, nekadašnji predsjednik državne zajednice Srbija i Crna Gora i njegov sin nalaze se već duže vrijeme u Crnoj Gori.
      Svetozar Marovića, koji je je u Višem sudu priznao da je bio na čelu kriminalne grupe koja je budžet Opštine Budva oštetila za više miliona eura, iza spuških rešetaka treba da izdržava robiju u trajanju od tri godine i devet mjeseci.
      On je sa Specijalnim državnim tužilaštvom (SDT) zaključio dva sporazuma o priznanju krivice, a koje je potvrdio Viši sud. Osim zatvorske kazne, on mora da vrati oko 1,1 milion eura u budžet, ali i da u humanitarne svrhe uplati stotinu hiljada eura, što još nije učinio.
      Mlađi Marović, kome je preostalo još 11 mjeseci zatvorske kazne, u međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, pri čemu njegovi pravni zastupnici traže da on u toj zemlji odsluži kaznu.
      B.M.

      Miloš nikada neće doći

      Advokat Zdravko Begović kazao je da je Miloš Marović stranac pošto je uzeo državljanstvo Srbije i da neće doći u Crnu Goru, a da je njegov otac na liječenju.
      – Miloš je stranac i on nikada neće doći u Crnu Goru, bar ne u nekom narednom periodu, a Svetozar je u bolnici tako da, još se liječi – kazao je on za portal Antena M.



    • Politika
      Neće sa Frontom na proteste

      Neće sa Frontom na proteste

    • Politika

      2017-07-22

      Rudović i Stanić

      URA I SDP ODBILI PREDLOG MILANA KNEŽEVIĆA

      Neće sa Frontom na proteste

      Iz SDP-a poručili da ne razmišljaju o medijskim pozivima Milana Kneževića na proteste i da im je prioritet promocija manifesta o objedinjavanju progresivnih snaga


      Gra­đan­ski po­kret URA i So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja od­bi­li su ju­če pred­log Mi­la­na Kne­že­vi­ća, ko­ji je na­ja­vio da će De­mo­krat­ski front po­zva­ti ci­je­lu opo­zi­ci­ju na pro­te­ste na je­sen. Iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA po­ru­ču­ju da pro­te­sti mo­ra­ju bi­ti re­zul­tat do­go­vo­ra ci­je­le opo­zi­ci­je dok je za SDP tre­nut­no u pr­vom pla­nu oku­plja­nje pro­gre­siv­nih struk­tu­ra dru­štva oko kon­cep­ta ko­ji su ne­dav­no po­nu­di­li usva­ja­ju­ći ma­ni­fest.
      – Gra­đan­ski po­kret URA je­ste za pro­te­ste, ali ne na na­čin ka­ko je to za­mi­slio DF i na do­sa­da­šnjem kon­cep­tu tog po­li­tič­kog sa­ve­za. Da se ci­je­la opo­zi­ci­ja pr­vo do­go­vo­ri­la oko or­ga­ni­za­ci­je, kon­cep­ta i ci­lja pro­te­sta, pa ob­ja­vi­la da će oni po­če­ti od­mah po­sli­je lje­ta, to bi već zna­či­lo da smo na­pra­vi­li po­mak i da su ne­ki opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti pre­ki­nu­li prak­su pu­kog re­kla­mi­ra­nja sa krat­ko­roč­nim efek­ti­ma. To je ono za šta se za­la­že Gra­đan­ski po­kret URA. Ova­ko, oni po sta­rom za­ka­zu­ju i zo­vu ne­is­kre­no sve osta­le da se pri­dru­že, da bi se­be pri­ka­za­li kao ne­ku vo­de­ću sna­gu – re­kao je za „Dan” Ne­đelj­ko Ru­do­vić, pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA).
      Ka­ko je do­dao, „pro­te­sti ra­di no­vih iz­bo­ra, a no­vi iz­bo­ri ra­di svr­ga­va­nja uzur­pa­to­ra vla­sti i za­u­sta­vlja­nja eko­nom­sko-so­ci­jal­nog slo­ma ze­mlje su vid po­li­tič­ke bor­be za ko­ji mi­slim da po­sta­je ne­iz­bje­žan”.
      – Ono što je ta­ko­đe ne­iz­bje­žno, ako iskre­no že­li­mo da us­pi­je­mo je da ti pro­te­sti ne­ma­ju ni­šta slič­no sa oni­ma ko­je je do­sad or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front – za­klju­čio je Ru­do­vić.
      Kne­že­vić je, go­vo­re­ći o na­red­nim po­te­zi­ma po­li­tič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je, na­ja­vio da će DF po­nu­di­ti opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma za je­sen or­ga­ni­zo­va­nje se­ri­je pro­te­sta i ka­zao da, uko­li­ko od­bi­ju, „jav­no će ime­no­va­ti koč­ni­ča­re opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje i po­vu­ći po­te­ze ko­ji će ih pot­pu­no ras­krin­ka­ti”.
      U So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji ne raz­mi­šlja­ju o Kne­že­vi­će­vim me­dij­skim po­zi­vi­ma na pro­te­ste.
      Ka­ko je ka­zao port­pa­rol SDP-a Mir­ko Sta­nić pred­sta­vlja­nje i afir­ma­ci­ja Ma­ni­fe­sta za oku­plja­nje pro­gre­siv­nih sna­ga je pri­o­ri­tet te par­ti­je u ovom mo­men­tu.
      – So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja je u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku kao rje­še­nje za iz­laz iz du­bo­ke po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne kri­ze po­nu­di­la Ma­ni­fest za oku­plja­nje pro­gre­si­vi­nih sna­ga. Re­ak­ci­je ko­je ima­mo u pe­ri­o­du od pred­sta­vlja­nja ovog do­ku­men­ta su iz­u­zet­no po­zi­tiv­ne sa ni­zom pred­stav­ni­ka ra­znih dru­štve­nih gru­pa ko­je su ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ne za po­je­di­ne seg­men­te Ma­ni­fe­sta. Po­sli­je ve­o­ma uspje­šnog pre­sta­vlja­vlja­nja do­ku­men­ta am­ba­sa­do­ri­ma i čla­no­vi­ma di­plo­mat­skog ko­ra ko­je je imao pred­sjed­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić u po­ne­dje­ljak, kre­nu­će­mo u da­lje pred­sta­vlja­nje i afir­mi­sa­nje ovog do­ku­men­ta – na­ja­vlju­je Sta­nić.
      Ka­ko je za­klju­čio, u SDP-u sma­tra­ju da Ma­ni­fest mo­že bi­ti po­la­zna tač­ka za oku­plja­nje svih sna­ga ko­je Cr­nu Go­ru vi­de kao mo­der­nu, de­mo­krat­sku, gra­đan­sku, evrop­sku i evro­a­tlant­sku ze­mlju.
      Iz DF-a su i ra­ni­je u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­li pro­te­ste to­kom je­se­ni. Po­ru­či­va­li su da će, ako ne bu­du do­bi­li po­dr­šku osta­lih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta, De­mo­krat­ski front na­sta­vi­ti svo­jim pu­tem.
      V.R.

      Ru­do­vić: Već vi­đe­no

      Go­vo­re­ći o na­ja­vi Mi­la­na Kne­že­vi­ća da će DF ci­je­lu opo­zi­ci­ju po­zva­ti na pro­te­ste na je­sen, Ne­đelj­ko Ru­do­vić (URA) ka­zao je da, osim što je to sve već vi­đe­no i što po­sta­je de­gu­tant­no, ti­me se ne po­sti­že cilj.
      – Cilj je na­tje­ra­ti De­mo­krat­sku par­ti­ju so­ci­ja­li­sta na pri­je­vre­me­ne iz­bo­re pro­te­sti­ma ko­ji ima­ju gra­đan­ski ka­rak­ter i ko­ji ni­čim, pa ni iko­no­gra­fi­jom, ne do­vo­de u pi­ta­nje dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i njen pro­za­pad­ni kurs – ob­ja­šnja­va Ru­do­vić.



    • Hronika
      Nestao Budvanin

      Nestao Budvanin

    • Hronika

      2017-07-22

      Ćetković

      POLICIJA TRAGA ZA JOVOM ĆETKOVIĆEM

      Nestao Budvanin


      Bu­dva­nin Jo­vo Ćet­ko­vić (34) ne­stao je u ne­dje­lju, 16. ju­la. Po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no da je po­sled­nji put vi­đen u Bu­dvi na mo­to­ru „su­zu­ki” si­ve bo­je, re­gi­star­skih ozna­ka BD-AP-70.
      Na fejsbu­k stra­ni­ci „Pod­go­rič­ki vre­me­plov” ob­ja­vljen je apel svim gra­đa­ni­ma da uko­li­ko ima­ju po­dat­ke o Ćet­ko­vi­ću po­zo­vu po­li­ci­ju ili na broj 067284080.
      U po­tra­gu za Ćet­ko­vi­ćem, osim po­li­ca­ja­ca, uklju­či­li su se pri­pad­ni­ci Slu­žbe za­šti­te i spasavanja.
      Po­sled­nji put mo­bil­ni te­le­fon ne­sta­log Bu­dva­ni­na lo­ci­ran je iz­me­đu Be­či­ća i Sve­tog Ste­fa­na.M.V.P.



    • Drustvo
      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

    • Drustvo

      2017-07-22

      Spomenik Barešiću

      GRAĐANI OD VLADE CRNE GORE TRAŽE INFORMACIJU O PROTESTNOJ NOTI ZAGREBU ZBOG VELIČANJA MIRA BAREŠIĆA

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Spomenik Miru Barešiću, koji je na ciničan i svirep način učestvovao u monstruoznom ubistvu ambasadora Jugoslavije Vladimira Rolovića, svečano je otvoren 31. avgusta 2016. godine – podsjećaju potpisnici peticije


      Gru­pa gra­đa­na za­tra­ži­la je od pred­sjed­ni­ka Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća da oba­vi­je­ste jav­nost o efek­ti­ma pro­test­ne no­te ko­ja je 1. av­gu­sta 2016. po­sla­ta Za­gre­bu zbog po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću u Dra­ga­ma u Hr­vat­skoj.
      Pod­sje­ti­mo, cr­no­gor­ske dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je eks­pre­sno su re­a­go­va­le ka­da je tre­ba­lo uklo­ni­ti spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću, ko­ji je po­dig­nut na pri­vat­nom ima­nju u Sla­ti­ni kod An­dri­je­vi­ce. Va­so­je­vi­ći su spri­je­či­li me­ha­ni­za­ci­ju da sru­ši spo­me­nik, ali su po­tom sa­mi uklo­ni­li spo­men-plo­ču.
      Otvo­re­no pi­smo Mar­ko­vi­ću i Dar­ma­no­vi­ću pot­pi­sa­lo je 170 gra­đa­na, iz svih dru­štve­nih gru­pa, i svi tra­že za­šti­tu dr­žav­nog do­sto­jan­stva Cr­ne Go­re i po­sve­će­nost pro­ce­su su­o­ča­va­nja s pro­šlo­šću, a sve na ba­zi prin­ci­pa ko­ji jed­na­ko va­že za sve. Oni na­vo­de da su sa pa­žnjom pro­pra­ti­li ne­dav­nu eks­pre­snu re­ak­ci­ju Vla­de na od­re­đe­ne pre­ten­zi­je iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ko­je je zva­nič­ni Za­greb upu­tio pu­tem di­plo­mat­ske no­te, ali i re­ak­ci­ju hr­vat­skih po­li­tič­kih par­ti­ja i dr­žav­nih me­di­ja o spor­nom pi­ta­nju.
      – Ipak, ne mo­že­mo se ote­ti uti­sku da je po istom, ili čak go­rem pi­ta­nju, zva­nič­na Hr­vat­ska re­a­go­va­la di­ja­me­tral­no su­prot­no, što je i te ka­ko za­bri­nja­va­ju­će jer se ra­di o slu­ča­je­vi­ma ko­ji se ne mo­gu za­o­bi­ći u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve. Ovom pe­ti­ci­jom že­li­mo upu­ti­ti jav­no ne­za­do­volj­stvo zbog po­zi­ci­je Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va (MVP) Cr­ne Go­re, ko­ji sko­ro go­di­nu ću­ti o ig­no­ri­sa­nju pro­test­ne no­te ko­ju je Cr­na Go­ra upu­ti­la Hr­vat­skoj 1. av­gu­sta 2016. po­vo­dom po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću. U tom smi­slu, neo­p­hod­no je da se Vla­da i Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re jav­no iz­ja­sne o tom pi­ta­nju, te jav­nost oba­vi­je­ste o efek­ti­ma svo­je pro­test­ne no­te zva­nič­nom Za­gre­bu. Jav­nost Cr­ne Go­re i te ka­ko in­te­re­su­je – ka­kva je bi­la po­zi­ci­ja hr­vat­ske stra­ne, nji­ho­ve Vla­de i MVP-a Hr­vat­ske, o ovom pi­ta­nju– ka­že se u pi­smu.
      Oni tra­že i hr­vat­ska obra­zlo­že­nja u od­go­vo­ru na pro­test­nu no­tu, ako je od­go­vo­ra bi­lo i, ko­ji je ko­na­čan stav zva­nič­ne Cr­ne Go­re u ve­zi sa tim.
      – Jav­no­sti je po­zna­to da je spo­me­nik te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću, ko­ji je na ci­ni­čan i svi­rep na­čin uče­stvo­vao u mon­stru­o­znom ubi­stvu am­ba­sa­do­ra Ju­go­sla­vi­je Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća, ro­đe­nog Ba­ra­ni­na, u na­pa­du iz­vr­še­nom 7. apri­la 1971. u Stok­hol­mu, sve­ča­no otvo­ren 31. av­gu­sta 2016. u Dra­ga­ma kod Pa­ko­šta­na, na tr­gu ko­ji no­si ime istog zlo­čin­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća. Osim tog ne­ču­ve­nog ak­ta, ve­li­ča­nje te­ro­ri­ste je na­sta­vlje­no pa je u Spli­tu ime­no­va­na Uli­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća, a u Se­get Vra­nji­ci Oba­la Mi­ra Ba­re­ši­ća. Upra­vo za­to nas in­te­re­su­je va­še ob­ja­šnje­nje na ko­jim prin­ci­pi­ma Hr­vat­ska do­no­si od­lu­ke o di­za­nju spo­me­ni­ka, ime­no­va­nju uli­ca, tr­go­va i oba­la u čast mon­stru­o­zne lič­no­sti, ali i vaš pla­ni­ra­ni od­go­vor na ta­kav ne­ču­ve­ni po­stu­pak, kao i ig­no­ri­sa­nje pro­te­sta iz Cr­ne Go­re? Osim to­ga, jav­nost ima pra­vo da zna na ko­ji će na­čin zva­nič­na Cr­na Go­ra nje­go­va­ti sje­ća­nje na taj te­ro­ri­stič­ki akt i zlo­čin nad svo­jim si­nom, am­ba­sa­do­rom Vla­di­mi­rom Ro­lo­vi­ćem, ko­ji je stra­dao mu­če­nič­kom smr­ću i pro­gla­šen na­rod­nim he­ro­jom – is­ti­če se u peti­ci­ji.
      Osim od­go­vo­ra o ovom pi­ta­nju, od Vla­de i mi­ni­star­stva se tra­že in­for­ma­ci­je o ko­nač­noj kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji su kao rat­ni za­ro­blje­ni­ci mu­če­nič­ki po­stra­da­li u lo­go­ru Lo­ra u Spli­tu.
      – Šta se ura­di­lo o pi­ta­nju pri­vo­đe­nja prav­di uprav­ni­ka i stra­ža­ra, od­no­sno hr­vat­skih slu­žbe­nih li­ca od­go­vor­nih za mu­če­nje i li­kvi­da­ci­ju pe­to­ri­ce Nik­ši­ća­na, rat­nih voj­nih za­ro­blje­ni­ka u split­skoj Lo­ri. De­ta­lji to­ga, umu ne­pojm­lji­vog zlo­či­na u hr­vat­skom dr­žav­nom za­tvo­ru da­ti su u Iz­vje­šta­ju Am­nesty in­ter­na­ci­o­nal za 1993, u vi­du svje­do­če­nja Ga­vri­la Trip­ko­vi­ća iz Ča­plji­ne. Iz otvo­re­nih iz­vo­ra sa­zna­je se in­for­ma­ci­ja da ni­ko od slu­žbe­nih oso­ba hr­vat­skog lo­go­ra Lo­ra ni­ka­da ni­je od­go­va­rao za taj mon­stru­o­zni zlo­čin. Upra­vo za­to, na­me­će se pi­ta­nje šta pla­ni­ra­ju i šta mo­gu ura­di­ti pra­vo­sud­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re o pi­ta­nju ra­svje­tlja­va­nja ovo­ga tra­gič­nog slu­ča­ja na­ših gra­đa­na, i na ko­ji na­čin se pla­ni­ra­ju na dr­žav­nom ni­vou nje­go­va­ti sje­ća­nja na stra­da­nje cr­no­gor­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka – is­ti­ču pot­pi­sni­ci pe­ti­ci­je.
      Za­klju­ču­ju da će na osno­vu od­go­vo­ra Vla­de jav­nost bi­ti u pri­li­ci da na osno­vu či­nje­ni­ca su­di o ri­je­še­no­sti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske da se na ade­kva­tan na­čin, i od­go­vor­no od­no­si pre­ma pi­ta­nji­ma ko­ja su od in­te­re­sa i zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru i nje­nje gra­đa­ne.
      – Na­rav­no, i pri­je sve­ga da su­di o ka­pa­ci­te­ti­ma cr­no­gor­skih dr­žav­nih or­ga­na da vo­de prin­ci­pi­jel­nu spolj­nu po­li­ti­ku ko­ja uva­ža­va in­te­re­se gra­đa­na Cr­ne Go­re u ni­šta ma­njoj mje­ri od one ko­je dru­ge dr­ža­ve is­ka­zu­ju pre­ma in­te­re­si­ma svog na­ro­da. Jav­nost Cr­ne Go­re ima sva pra­va da zna šta je o ovim pi­ta­nji­ma ura­di­la Vla­da Cr­ne Go­re, i ko­je su bu­du­će stra­te­gi­je – za­ku­ču­je se u pe­ti­ci­ji. M.S.

      Ro­lo­vić na­rod­ni he­roj

      Vla­di­mir Ro­lo­vić bio je uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be, dru­štve­no-po­li­tič­ki rad­nik SFRJ i SR Cr­ne Go­re, am­ba­sa­dor i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Još kao đak ce­tinj­ske gim­na­zi­je, opre­di­je­lio se za rad­nič­ki po­kret, a 1935. po­stao je član Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je (SKOJ), a po­čet­kom 1936. i član Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (KPJ). Zbog re­vo­lu­ci­o­nar­nog ra­da, hap­šen je 1935. na Ce­ti­nju i 1938. go­di­ne u Be­o­gra­du.
      Po­sli­je April­skog ra­ta i oku­pa­ci­je Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, vra­tio se u rod­ni kraj, gdje se od­mah ak­tiv­no uklju­čio u pri­pre­me za usta­nak. Uče­snik je Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka. Kao bo­rac Lov­ćen­skog ba­ta­ljo­na, uče­stvo­vao je u na­pa­du na Plje­vlja.
      Po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, 1945. go­di­ne, upu­ćen je na rad u Odje­lje­nje za za­šti­tu na­ro­da Ju­go­sla­vi­je (OZNA), gdje je oba­vljao du­žno­sti na­čel­ni­ka Odje­lje­nja i dao ve­li­ki do­pri­nos u uni­šte­nju za­o­sta­lih usta­ških i čet­nič­kih gru­pa. Bio je član Vla­de Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, po­moć­nik sa­ve­znog mi­ni­stra za ino­stra­ne po­slo­ve, član Grad­skog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Be­o­gra­da, am­ba­sa­dor SFRJ u Nor­ve­škoj, Ja­pa­nu i Šved­skoj.
      U Stok­hol­mu, na du­žno­sti am­ba­sa­do­ra, 7. apri­la 1971. go­di­ne, smrt­no ga je ra­ni­la gru­pa te­ro­ri­sta pre­do­vo­đe­nih Mi­rom Ba­re­ši­ćem, a osam da­na ka­sni­je, 15. apri­la, umro je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

      Du­kić pri­znao kri­vi­cu

      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić po­sti­gao je sa Osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Be­ra­na­ma Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, i ti­me iz­bje­gao da­lje kri­vič­no go­nje­nje zbog bes­prav­nog po­di­za­nja ovog spo­me­ni­ka, go­nje­nje ko­je mu je iz­vje­sno pri­je­ti­lo. On je por­ta­lu „Vi­je­sti” re­kao da je ka­žnjen šest mje­se­ci za­tvo­ra, uslov­no na dvi­je go­di­ne.
      – Ja sam svu kri­vi­cu pre­u­zeo na se­be, iako nas je u Od­bo­ru bi­lo se­dam čla­no­va. Ne že­lim da iko dru­gi bu­de ka­žnjen. Mo­ram re­ći da je ko­mu­ni­ka­ci­ja s tu­ži­la­štvom bi­la ko­rekt­na. Ipak me ču­di br­zi­na ko­jom je sve ura­đe­no. Za ovo dje­lo sve je za­vr­še­no u ro­ku od tri da­na, dok se mno­go te­ža kri­vič­na dje­la, pljač­ke i ubi­stva, po tu­ži­la­štvi­ma i su­do­vi­ma raz­vla­če go­di­na­ma – ka­zao je Du­kić.



    • Povodi
      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

    • Povodi

      2017-07-22

      Sa poslednje sjednice Upravnog odbora

      RADMILA VOJVODIĆ IZGUBILA PREVLAST U UO UNIVERZITETA CRNE GORE

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Pet članova, predstavnika Vlade, predalo je zahtjev za održavanje sjednice UO naredne sedmice Licenca se ne može izdati suprotno akreditaciji, odnosno za ono zašta nije tražena od UCG, sve ovo već je navedeno u žalbi na rješenje Prosvjetne inspekcije, kao i u upravnoj tužbi protiv nezakonito izdate licence za Berane, kaže Aleksandar Vujović sa UCG


      Uprav­ni od­bor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) naj­vje­ro­vat­ni­je će ras­pi­sa­ti kon­kurs za upis 70 stu­de­na­ta na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li po­čet­kom sed­mi­ce, po­što je Vla­da ime­no­va­la tri no­va čla­na i do­bi­la ve­ći­nu, u od­no­su na član­stvo ko­je je na stra­ni rek­to­ra Rad­mi­le Voj­vo­dić, iz Rek­to­ra­ta je po­tvr­đe­no za „Dan”. Za­htjev za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce UO na­red­ne sed­mi­ce, pre­da­lo je pet čla­no­va, pred­stav­ni­ka Vla­de. Vla­da je pre­kju­če ime­no­va­la no­ve čla­no­va u UO UCG Mu­be­ru Kur­pe­jo­vić, Na­ta­šu Pe­šić i Go­ra­na Jo­ve­ti­ća, či­me je ostva­ri­la pra­vlast pri­li­kom gla­sa­nja u upra­vljač­kom ti­je­lu UCG. Sa­go­vor­nik „Da­na” iz UO is­ti­če da će od­lu­ku Vla­de da UCG ras­pi­še kon­kurs u Be­ra­na­ma po­dr­ža­ti osam čla­no­va na sjed­ni­ci ko­ja će bi­ti odr­ža­na po­čet­kom sed­mi­ce. Rek­to­rat ima rok do utor­ka da oba­vi­je­sti pi­sa­nim pu­tem Pro­svjet­nu in­spek­ci­ja je­su li iz­vr­ši­li na­red­bu i ras­pi­sa­li kon­kurs u Be­re­na­ma, na­kon če­ga će, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz In­spek­ci­je, po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stup­šak i od­re­di­ti nov­ča­nu ka­znu za UCG.
      – Uz no­ve čla­no­ve UO, oče­ku­je se da od­lu­ku Vla­de i ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa po­dr­že Du­ško Bje­li­ca, ko­ji je dao ostav­ku na mje­stu pred­sjed­ni­ka, ali za­dr­žao član­stvo, pre­stav­ni­ci osni­va­ča Mi­lan­ko Da­mja­no­vić, Vla­dan Jo­ko­vić, pred­stav­nik ne­a­ka­dem­skog oso­blja De­san­ka Ra­do­ji­čić i pred­stav­nik aka­dem­skog oso­blja Mi­ran Be­gić, ko­ji su gla­sa­li i na pro­šloj sjed­ni­ci za pred­log da se oba­vi upis na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma. Pro­tiv ta­kve od­lu­ke i da­lje su pred­stav­ni­ci stu­de­na­ta i če­ti­ri pred­stav­ni­ka aka­dem­skog oso­blja – is­ti­če sa­go­vor­nik „Da­na”.
      Di­rek­tor Cen­tra za stu­di­je i kon­tro­lu kva­li­te­ta Alek­san­dar Vu­jo­vić sa­op­štio je da je ela­bo­rat Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le sa­stav­ni dio ela­bo­ra­ta Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, u ko­me sto­ji pre­ci­zno gdje se na­sta­va i ka­ko iz­vo­di, sa ko­jim na­stav­nim oso­bljem.
      – U ovom slu­ča­ju sve u ela­bo­ra­tu pre­ci­zi­ra­no je na adre­si Pod­go­ri­ca – am­fi­te­a­tri i la­bo­ra­to­ri­je Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, Kli­nič­ki cen­tar, kao i dru­ge zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je – In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Dom zdra­vlja Pod­go­ri­ca. Na­sta­va se or­ga­ni­zu­je u pro­sto­ri­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta ko­je su je­di­ni obra­zov­ni stan­dard za spro­vo­đe­nje na­stav­nih pro­gra­ma, a u ovom slu­ča­ju to je op­se­žan broj ča­so­va, go­to­vo dvi­je tre­ći­ne oba­ve­zne kli­nič­ke prak­se. Svi ovi ele­men­ti na­sta­ve klju­čan su i neo­dvo­jiv dio pro­ce­sa akre­di­ta­ci­je i akre­di­ta­ci­o­nog ela­bo­ra­ta, pa je ta­ko i sa li­cen­com za ovaj stu­dij­ski pro­gram – is­ti­če Vu­jo­vić.
      On ka­že da u pro­ce­du­ru akre­di­ta­ci­je spa­da ela­bo­rat Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ko­ji odo­bra­va Se­nat i me­đu­na­rod­ni eks­per­ti.
      – Tre­ba li ob­ja­šnja­va­ti da se li­cen­ca ne mo­že da­ti su­prot­no akre­di­ta­ci­ji, od­no­sno za ono za šta ni­je tra­že­na od UCG. Sve ovo već je na­ve­de­no u žal­bi na rje­še­nje Pro­svjet­ne in­spek­ci­je, kao i u uprav­noj tu­žbi pro­tiv ne­za­ko­ni­to iz­da­te li­cen­ce za Be­ra­ne. Su­šti­na za­kon­ske pro­ce­du­re je­ste sa­gla­snost svih ele­men­ta akre­di­ta­ci­je, za­to smo i tra­ži­li i li­cen­cu za akre­di­to­va­ni pro­gram u Pod­go­ri­ci, a ne u Be­ra­na­ma – ka­že Vu­jo­vić.
      Iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja po­zva­li su UCG da se iz­ja­sne da li su ge­ne­ra­ci­je svr­še­nih stu­de­na­ta Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le iz Be­ra­na ne­struč­ni, ne­do­volj­no ob­u­če­ni i da li ne­kva­li­tet­no pru­ža­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu na­šim gra­đa­ni­ma.
      – Po­zi­va­mo ih da se iz­ja­sne da li će ge­ne­ra­ci­je ko­je tre­nut­no stu­di­ra­ju, stu­den­ti dru­ge i tre­će go­di­ne stu­di­ja bi­ti ob­u­če­ni da na kva­li­te­tan, stru­čan i pro­fe­si­o­na­lan na­čin pru­ža­ju uslu­ge na­šim gra­đa­ni­ma. Da smo u pra­vu, naj­bo­lje po­tvr­đu­je upra­vo Me­di­cin­ski fa­kul­tet, ko­ji je pred­vi­dio kom­pe­ten­ci­je vi­so­ke me­di­cin­ske se­stre do se­kun­dar­nog ni­voa – na­vo­de u sa­op­šte­nju.D.B.

      U avgustu upisuju 673 brucoša

      Sa UCG je sa­op­šte­no da će dru­gi upi­sni rok za bru­co­še ko­ji kon­ku­ri­šu na fa­kul­te­ti­ma UCG bi­ti or­ga­ni­zo­van 28. av­gu­sta, a mje­sta ima za 673 kan­di­da­ta.
      – Te­sto­vi iz dva pred­me­ta od zna­ča­ja za sa­vla­da­va­nje iza­bra­nog stu­dij­skog pro­gra­ma za kan­di­da­te ko­ji ni­je­su ima­li ma­tur­ski, od­no­sno struč­ni is­pit ko­ji se po­la­že eks­ter­no, i do­pun­ski is­pi­ti za fa­kul­te­te i aka­de­mi­je ko­ji ih or­ga­ni­zu­ju, po­la­žu se, pre­ma ras­po­re­du ko­ji će bi­ti is­tak­nut na ogla­snim ta­bla­ma uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, od 29. do 30. av­gu­sta 2017. Upis kan­di­da­ta i iz­da­va­nje uvje­re­nja iz­vr­ši­ti za­ključ­no sa 1. sep­tem­brom – na­vo­de u sa­op­šte­nju.

      Politika i Hipokrat ne idu zajedno

      Rek­tor Voj­vo­di­će­va je ka­za­la u re­a­go­va­nju da bez Kli­nič­kog cen­tra Me­di­cin­ski fa­kul­tet ne mo­že bi­ti to što tre­ba da bu­de. Iz KKCG je sa­op­šte­no da isti pro­fe­so­ri pre­da­ju i na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, i na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma u okvi­ru stu­dij­skog pro­gra­ma se­strin­skog obra­zo­va­nja. Iz KCCG na­vo­de da ni­je­su ima­li pri­mjed­bi na za­po­sle­ne stu­den­te i di­plo­mi­ra­ne me­di­cin­ske se­stre sa Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le i na nji­hov pro­fe­si­o­nal­ni i struč­ni rad.
      – Upra­vo za­to tra­ži­mo ne­po­di­je­lje­nu po­dr­šku i za­šti­tu, jer igra u me­di­cin­skoj pro­fe­si­ji je­ste igra sa ljud­skim ži­vo­ti­ma, ka­ko bi KCCG stao uz ra­me Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Ve­ri­fi­ko­va­ni stu­dij­ski pro­gram Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la re­a­li­zu­je u Pod­go­ri­ci i shod­no to­me vr­ši upis stu­de­na­ta. Po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i ok­tro­i­sa­nim od­lu­ka­ma ne smi­je­mo do­pu­sti­ti mi­je­ša­nje u ono što su ne­pri­ko­sno­ve­ni stan­dar­di stru­ke, prin­ci­pi Hi­po­kra­to­ve za­kle­tve, baš kao i auto­no­mi­ja u obra­zo­va­nju ko­ja je, od ka­da je na ovom svi­je­tu uni­ver­zi­te­ta, bra­nje­na od bi­lo ko­je in­stan­ce mo­ći, pa ma­kar to bi­le i Vla­de kao osni­va­ča – po­ru­ču­je Voj­vo­dićeva.

      Otvaraju Univerzitetski centar

      Kra­jem sep­tem­bra ili po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne bi­će otvo­ren no­vi uni­ver­zi­tet­ski cen­tar u Be­ra­na­ma vri­je­dan 3,5 mi­li­o­na eura – sa­op­šti­li su me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va. Ra­di se o objek­tu ukup­ne po­vr­ši­ne od oko 5.300 me­ta­ra kva­drat­nih. Obje­kat ima 134 so­be za smje­štaj pre­ko 200 stu­de­na­ta, kao i 20 smje­štaj­nih je­di­ni­ca za stu­den­te sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
      – Po­red smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta pro­jek­tom re­kon­struk­ci­je objek­ta pla­ni­ra­ne su pro­sto­ri­je struč­ne slu­žbe, či­ta­o­ni­ca, vi­še­na­mjen­ske sa­le, ka­bi­ne­ti i uči­o­ni­ce za prak­tič­nu na­sta­vu, tr­pe­za­ri­je, i ku­hi­nja – sa­op­šte­no je me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.D.J.



    • Na ivici
      Prava je sreća raditi za beća

      Prava je sreća raditi za beća

    • Na ivici

      2017-07-22

      Radnici su imali pune ruke posla...

      BOJE I LAKOVI „KAMELEON” UZ POMOĆ KOMPANIJE MAxIMA IZ LUČANA ADAPTIRALI DOM SLOBODANA DOŠLJAKA, DJEČJEG PJESNIKA IZ PODGORICE

      Prava je sreća raditi za beća


      Uli­ca Ra­do­sa­va Bu­ri­ća 128, na Za­bje­lu u Pod­go­ri­ci. Slo­bo­dan Be­ćo Do­šljak u svom do­mu na li­stu pa­pi­ra za­pi­su­je sti­ho­ve. U so­bi ka­uč na ko­jem su na­ba­ca­ne stva­ri, oma­nja sto­li­ca, a na sto­lu još sto­ji do po­la sa­go­re­la šte­ri­ka ko­ja svje­do­či o do­sko­ra­šnjem ži­vo­tu bez stru­je. Ali, i da se na­đe za „ne daj bo­že”. A ni­je bi­lo ta­ko dav­no kad je ta šte­ri­ka bi­la sva svje­tlost do­ma omi­lje­nog dječ­jeg pje­sni­ka. Ona je osvje­tlja­va­la, ali na ne­ki na­čin i pri­kri­va­la za­pu­šte­ne zi­do­ve, is­pu­ca­li i od ga­re­ži po­cr­nje­li pla­fon, ras­kli­ma­na sta­ra vra­ta, ne­u­slov­no ku­pa­ti­lo, ne­is­pra­van špo­ret... Sko­ro šest de­ce­ni­ja sta­re ba­ra­ke ko­je je on­da­šnji si­stem pra­vio za rad­nič­ku kla­su u ovom di­je­lu gra­da još odo­li­je­va­ju zu­bu vre­me­na. Ova Be­ćo­va, ne­ka­ko naj­ži­la­vi­ja, svje­do­či o mno­go če­mu. Ona je bi­la dom po­ro­di­ce Do­šljak. Te dvi­je pro­sto­ri­je bi­le su do­volj­ne da pru­že uto­či­šte dje­ci dok od­ra­stu, za­vr­še ško­le i na­đu kom­for­ni­je. Da­nas je pod tim kro­vom ostao je­di­no Be­ćo, da odo­li­je­va zu­bu vre­me­na i bre­me­nu ko­je mu je isto do­ni­je­lo. Pje­snik ni­je imao nov­ca da bi­lo što pro­mi­je­ni.
      – Tih 65 eura mje­seč­no ko­li­ko pri­mam ni­je do­volj­no ni­za­što. Če­sto sam raz­mi­šljao da pod­mla­dim ovu mo­ju sta­ri­cu-ba­ra­ku, ali ka­ko, sa čim? Za­jed­no smo sta­ra­li ona i ja. Ne bih znao da vam ka­žem ko se u ovim go­di­na­ma bo­lje dr­ži – kroz osmi­jeh ka­že Be­ćo.
      Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da su lju­di do­bre vo­lje i ve­li­kog sr­ca vi­djev­ši u ka­kvim uslo­vi­ma bo­ra­vi pje­snik od­lu­či­li da po­kre­nu ve­li­ku ak­ci­ju. Mi­ško, Sla­đa­na, Mir­ko, Bo­ris, Bran­ka, Sa­ša, Bi­lja­na... sa­ku­pi­li su do­volj­no da pje­snik pla­ti stru­ju i obez­bi­je­di uslo­ve za nor­ma­lan ži­vot. Po­moć i po­dr­ška sti­za­li su sa svih stra­na. Be­ćo je bez ob­zi­ra na uslo­ve u ko­ji­ma je ži­vio pi­sao sti­ho­ve ko­ji su po­bra­li mno­ge sim­pa­ti­je, po­čev­ši od nje­go­vih kom­ši­ja Za­bjel­ča­na, pa na­da­lje pre­ko ci­je­le Pod­go­ri­ce i ši­re. Upra­vo zbog sti­ho­va, sa­nja­li­ca, za­go­net­ki i pi­ta­li­ca ple­me­ni­ti lju­di su se po­tru­di­li da ovaj pi­sac na­sta­vi sa svo­jim za­dat­kom, ali u bo­ljim uslo­vi­ma. Po­čet­kom ju­la u po­moć Be­ću pri­sti­gla je gru­pa rad­ni­ka Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” sa na­mje­rom da adap­ti­ra nje­gov dom.
      – Ka­da smo kre­nu­li sa ak­ci­jom „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017.“ je­dan od pri­o­ri­te­ta bio je da i na­šem Be­ću adap­ti­ra­mo ku­ću u ko­joj ži­vi i stva­ra. Kao dru­štve­no od­go­vor­na fir­ma ko­ja po­slu­je na Za­bje­lu i kao Za­bjel­ča­ni sma­tra­li smo na­šom oba­ve­zom da po­mog­ne­mo čo­vje­ku ko­ji je svo­jim sti­ho­vi­ma uljep­šao dje­tinj­stvo mno­gih ge­ne­ra­ci­ja. I sad kad je po­sao za­vr­šen mo­že­mo sa ve­li­kim za­do­volj­stvom re­ći da je pra­va sre­ća ra­di­ti za Be­ća – ka­za­li su iz Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” ko­ji uz po­moć kom­pa­ni­je Ma­xi­ma iz Lu­ča­na spro­vo­de ak­ci­ju. Maj­sto­ri su pr­vo po­sta­vi­li de­mit fa­sa­du, za­tim sa­ni­ra­li ošte­će­nja na pri­lič­no do­tra­ja­lim zi­do­vi­ma. Na­kon to­ga ure­đe­no je dvo­ri­šte, ofar­ba­na sto­la­ri­ja i bra­va­ri­ja. Za­tim se pri­stu­pi­lo sre­đi­va­nju unu­tra­šnjo­sti ku­će. Po­sta­vlje­na je ke­ra­mi­ka u ku­pa­ti­lu, no­va pvc sto­la­ri­ja, zi­do­vi pri­pre­mlje­ni za gle­to­va­nje i kre­če­nje, vra­ta ofar­ba­na....
      – Ka­da su mi iz „Ka­me­le­o­na” ka­za­li da će adap­ti­ra­ti ku­ću, ob­ra­do­vao sam se, ali sam znao da to ne­će bi­ti lak po­sao. Tru­dio sam se da ko­li­ko mo­gu po­mog­nem maj­sto­ri­ma. Ne­dje­lju da­na su ra­di­li i za­i­sta se po­tru­di­li. Sad sve iz­gle­da pre­li­je­po. Čak sam od pri­ja­te­lja Dar­ka na po­klon do­bio i kli­mu. Hva­la svi­ma – ka­zao je Be­ćo, dok je u no­vom am­bi­jen­tu svo­ga do­ma sla­gao pa­pi­re sa pje­sma­ma za svo­ju sle­de­ću zbir­ku. Ka­že da će se u njoj na­ći i ne­ko­li­ko stro­fa za sve lju­de ve­li­kog sr­ca ko­ji su mu po­mo­gli. I dok su maj­sto­ri pa­ko­va­li stva­ri i spre­ma­li se za no­ve ra­do­ve u okvi­ru ak­ci­je ko­ju spro­vo­de „Ka­me­le­on” i Ma­xi­ma, Be­ćo je sta­jao na vra­ti­ma svo­ga do­ma. Sa dva ek­se­ra pri­ku­cao je broj 128 na zid. Broj ko­ji pro­la­zni­ku slu­ži da se lak­še sna­đe, a pje­sni­ku mno­go vi­še.



    • Podgoricom
      Opet more grešaka u poreskim rješenjima

      Opet more grešaka u poreskim rješenjima

    • Podgoricom

      2017-07-22

      Petričić

      VIDOJE PETRIČIĆ (URA) UPOZORAVA DA SU GRAĐANI OŠTEĆENI POGREŠNIM OBRAČUNIMA POREZA NA NEPOKRETNOST

      Opet more grešaka u poreskim rješenjima


      Ne­za­do­volj­ni i ošte­će­ni gra­đa­ni zbog po­gre­šnog ob­ra­ču­na­tih po­re­za na ne­po­kret­nost opet su u re­do­vi­ma is­pred Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da.
      -Fa­sci­ni­ra nas ste­pen ne­spo­sob­no­sti ru­ko­vo­de­ćih li­ca u Upra­vi lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da, zbog či­jih pro­pu­sta i po­gre­šno ob­ra­ču­na­tih rje­še­nja o po­re­zu na ne­po­kret­nost, su sto­ti­ne gra­đa­na Pod­go­ri­ce iz­lo­že­ni bes­po­treb­nim ne­pri­jat­no­sti­ma i tro­ško­vi­ma - ocje­nju­je Vi­do­je Pe­tri­čić, pot­pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Gra­đan­skog po­kre­ta URA.
      Ista gre­ška do­go­di­la se i pret­hod­ne go­di­ne, ka­da su re­do­vi ne­za­do­volj­nih gra­đa­na Glav­nog gra­da ne­de­lja­ma op­si­je­da­li pro­sto­ri­je te grad­ske in­sti­tu­ci­je, u po­ku­ša­ju da uma­nje ne­re­al­ne iz­no­se po­re­za.
      -Pr­vo, neo­zbilj­no je i ne­pro­fe­si­o­nal­no da gra­đa­ni Pod­go­ri­ce tek po­sljed­njih da­na do­bi­ja­ju rje­še­nja iz apri­la, sa na­red­bom da po­lo­vi­nu iz­no­sa mo­ra­ju pla­ti­ti naj­ka­sni­je do kra­ja ju­na, a uku­pan iz­nos do kra­ja ok­to­bra te­ku­će go­di­ne, kao i upo­zo­re­njem da će se sva­ko ka­šnje­nje opo­re­zi­va­ti za­te­znom ka­ma­tom od 0,03 od­sto na dnev­nom ni­vou. Dru­go, kraj­nje je neo­d­go­vor­no - dru­gu go­di­nu za­re­dom - iz­da­va­ti rje­še­nja pu­na gre­ša­ka i pro­pu­sta, sa po­gre­šnim ob­ra­ču­ni­ma iz­no­sa po­re­za na ne­po­kret­nost, u ko­ji­ma se gra­đa­ni­ma če­sto na­la­že pla­ća­nje iz­no­sa od ne­ko­li­ko sto­ti­na eura, dok re­al­na vi­si­na nji­ho­vih po­re­za ne pre­la­zi 50 ili 100 eura - uka­zao je Pe­tri­čić.
      U po­kre­tu URA pod­sje­ća­ju da, kao i u svim dru­gim seg­men­ti­ma neo­d­go­vor­nog funk­ci­o­ni­sa­nja Glav­nog gra­da, na kra­ju sve gre­ške pla­ća­ju gra­đa­ni.
      -Da bi ošte­će­ni gra­đa­ni uma­nji­li na­du­va­ni iz­nos po­re­za, naj­če­šće su du­žni pri­ba­vi­ti i pla­ti­ti iz­ja­vu o kuć­noj/po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci, kao i iz­vod iz ka­ta­stra, ka­ko bi slu­žbe­ni­ci Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da do­šli do re­al­nog ob­ra­ču­na po­re­za, te zna­čaj­no uma­nji­li pr­vo­bit­ni iz­nos. Umje­sto da su na­ve­de­ni pro­pu­sti ko­nač­no ri­je­še­ni to­kom pret­hod­ne go­di­ne, pa da su po­ve­za­ne ba­ze po­da­ta­ka Glav­nog gra­da, ka­ta­stra i MUP-a, gra­đa­ni su još jed­nom iz­lo­že­ni bes­po­treb­nom mal­tre­ti­ra­nju, gu­blje­nju vre­me­na i stre­su, a za šta su kri­vi ne­spo­so­bi ru­ko­vo­di­o­ci Glav­nog gra­da - uka­zao je Pe­tri­čić.
      On is­ti­če da bi se for­mi­ra­njem kva­li­tet­ne ba­ze po­da­ta­ka o vla­sni­ci­ma ne­kret­ni­na u Pod­go­ri­ci iz­bje­gle da­lje gre­ške, ali i do­bi­la mno­go re­al­ni­ja sli­ka, pa bi svi pla­ća­li ono­li­ko ko­li­ko to od­lu­ka pro­pi­su­je, dok bi bu­džet gra­da ne­mi­nov­no bio zna­čaj­no pu­ni­ji.
      -Di­rek­tor Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da u Pod­go­ri­ci Bo­ri­vo­je Ma­rić je­ pret­hod­ne go­di­ne ka­zao da se uvo­đe­njem no­vog soft­ve­ra, u ko­ji se uno­se sve is­pra­vlje­ne gre­ške i pro­pu­sti, traj­no rje­ša­va pro­blem po­gre­šnog ob­ra­ču­na, dok se, upr­kos nje­go­vom obe­ća­nju, isti pro­pu­sti i ne­pri­jat­no­sti po­na­vlja­ju i to­kom ove go­di­ne – ka­že Pe­tri­čić.
      N.S.

      DPS: Na pre­ko 107.000 rje­še­nja sti­glo 487 žal­bi

      Ne­zna­nje pod­go­rič­kog od­bo­ra URA ka­da su u pi­ta­nju osno­ve funk­ci­o­ni­sa­nja lo­kal­ne upra­ve ne fa­sci­ni­ra­ju vi­še ni­ko­ga, jer su gra­đa­ni odav­no ogu­gla­li na ne­tač­ne, ne­za­ko­ni­te i ne­pro­vje­re­ne, ama­ter­ske iz­ja­ve i dje­lo­va­nje od­bor­ni­ka URA, sa­op­šte­no je iz DPS-a.
      - Upra­va pri­ho­da do­ni­je­la je pre­ko 107.000 rje­še­nja o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti za 2017. go­di­nu. Rje­še­nja su do­ne­se­na u skla­du sa Za­ko­nom o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti na osno­vu re­gi­stra (po­da­ta­ka) Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re i re­gi­stra pre­bi­va­li­šta. U pe­ri­o­du do 20. ju­la gra­đa­ni su što usme­no što pi­sa­no, na 107.000 rje­še­nja iz­ja­vi­li 487 žal­bi. Naj­ve­ći broj žal­bi, pre­ko 300, od­no­sio se na či­nje­ni­cu da gra­đe­vin­ski obje­kat po­sto­ji upi­san u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a da je ne­za­vr­šen ili da se ra­di o ru­še­vi­ni. In­spek­ci­ja Upra­ve pri­ho­da je po­stu­pa­ju­ći po žal­bi gra­đa­na pret­hod­ne go­di­ne kon­sta­to­va­la sta­nje na te­re­nu. Gra­đa­ni pro­mje­nu ni­su pri­ja­vi­li Upra­vi za ne­kret­ni­ne, već oče­ku­ju da se ta kon­sta­ta­ci­ja uva­ži i ove go­di­ne. Me­đu­tim, Upra­va pri­ho­da sva­ke go­di­ne utvr­đu­je po­rez i vo­di po­stu­pak i mo­ra sva­ke go­di­ne da utvr­đu­je sta­nje na te­re­nu jer je obje­kat mo­žda za­vr­šen, mo­žda je opra­vljen pa se, u tom slu­ča­ju ne ra­di vi­še o ru­še­vi­ni. Ta­ko­đe, gra­đa­ni oče­ku­ju da, u slu­ča­je­vi­ma ka­da ne­ma­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­li­šte na te­ri­tor­i­ji Glav­nog gra­da, da im stan bu­de pri­mar­ni, jer su pret­hod­ne go­di­ne pod­ni­je­li do­kaz da im je to je­di­ni obje­kat za sta­no­va­nje na te­ri­tor­ji Cr­ne Go­re. Ob­ve­znik, ako već ne že­li da pri­ja­vi pre­bi­va­li­šte u Pod­go­ri­ci, mo­ra i te­ku­će go­di­ne da do­ka­že da mu je to je­di­ni obje­kat za sta­no­va­nje, jer pro­šlo­go­di­šnji do­kaz ne va­ži. Ob­ve­znik je u me­đu­vre­me­nu mo­gao ste­ći još ne­ki stan ne­gdje u Cr­noj Go­ri. Zna­či, ne ra­di se o istim gre­ška­ma, ne­go o istim prav­nim si­tu­a­ci­ja­ma, jer gra­đa­ni ne uskla­đu­ju sta­nje obje­ka­ta na te­re­nu sa po­da­ci­ma u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti. Osta­le gre­ške su po­slje­di­ca ne­is­prav­nih ili ne­a­žur­nih po­da­ta­ka u re­gi­stru ne­po­kret­no­sti – sa­op­šte­no je iz DPS-a.
      Iz DPS-a pod­sje­ća­ju da Upra­va lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da, ni­je po­ve­za­na sa ba­zom ne­po­kret­no­sti (ka­ta­strom) u Upra­vi za ne­kret­ni­ne, ni­ti sa Cen­tral­nim re­gi­strom sta­nov­ni­štva, već joj po­dat­ke do­sta­vlja­ju u skla­du sa za­ko­nom.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Vijest dana
      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

    • Vijest dana

      2017-07-22

      Đukanović sa obezbjeđenjem

      ĐUKANOVIĆ ZADRŽAO POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE I NAKON ISTEKA ZAKONSKIH ROKOVA

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      ANB je predložila da se bivšem premijeru Milu Đukanoviću odobri korištenje policijskog obezbjeđenja do daljnjeg, jer smatraju da mu je bezbjednost ugrožena Obezbjeđenje je ukinuto bivšim predsjednicima Skupštine Ranku Krivokapiću i Darku Pajoviću, a trenutno u državi 11 lica ima pravo na stalne telohranitelje


      Biv­šem pre­mi­je­ru i ak­tu­el­nom pred­sjed­ni­ku De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lu Đu­ka­nov­ću do dalj­njeg je pro­du­že­no pra­vo na po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje, iako su istekli zakonski rokovi po kojima je zaštitu mogao koristiti tri mjeseca nakon odlaska sa državne funkcije. To je ura­đe­no na osno­vu pre­po­ru­ke Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) ko­ja da­je pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ak­tu­elnih i biv­ših funk­ci­o­ne­ra.
      Prema nezvaničnim saznanjima „Dana”, Đukanovića trenutno čuva između 10 i 13 tjelohranitelja, koji su mu na raspolaganju 24 sata dnevno.
      Đu­ka­no­vi­ću je funk­ci­ja pre­sta­la u no­vem­bru 2016, a to­kom man­da­ta po Pra­vil­ni­ku o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji si­ste­ma­ti­za­ci­ji MUP-a imao je pra­vo na prat­nju do 13 po­li­ci­ja­ca. Ko­li­ko po­li­ca­ja­ca sa­da ču­va Đu­ka­no­vi­ća Upra­va po­li­ci­je ne želi da saopšti iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga.
      – Biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re obez­bje­đu­je po­tre­ban broj slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je, od­no­sno biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de obez­bje­đu­je broj slu­žbe­ni­ka ko­ji se od­re­đu­ju shod­no bez­bjed­no­snoj pro­cje­ni ugro­že­no­sti – kazali su „Danu” iz Uprave policije.
      U policiji kažu da će obezbjeđivati biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de dok god po­sto­je raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, u skla­du sa Od­lu­kom o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je.
      Pre­ma tom do­ku­men­tu, funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji­ma pre­sta­ne funk­ci­ja, za­šti­ta bez­bjed­no­sti će se pro­du­ži­ti tri mje­se­ca od da­na pre­stan­ka funk­ci­je ako to zah­ti­je­va­ju raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, na osno­vu pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ANB. Ako bez­bjed­no­sna pro­cje­na ugro­že­no­sti uka­zu­je na po­sto­ja­nje raz­lo­ga bez­bjed­no­sti, „za­šti­ta bez­bjed­no­sti mo­že se pro­du­ži­ti i na­kon is­te­ka po­me­nu­tog ro­ka od tri mje­se­ca, za vri­je­me po­sto­ja­nja raz­lo­ga i bez­bjed­no­sti”. O pro­du­že­nju za­šti­te bez­bjed­no­sti od­lu­ču­je Vla­da, na pred­log Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP).
      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je vi­še ne obez­bje­đu­ju biv­še pred­sjed­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća i Dar­ka Pa­jo­vi­ća.
      U Upra­vi po­li­ci­je ka­žu da u skla­du sa Od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je, stal­na bez­bjed­no­sna za­šti­ta obez­bi­je­đe­na je za 11 lič­no­sti.
      U smi­slu čla­na tri ove Od­lu­ke, Upra­va po­li­ci­je u oba­ve­zi je da pri­mje­nju­je mje­re za­šti­te lič­ne bez­bjed­no­sti u od­no­su na pred­sjed­ni­ke Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća, Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, mi­ni­stre prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na, unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­na Nu­ho­dži­ća, vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­cu Stan­ko­vi­ća, glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­snu Me­de­ni­cu, di­rek­to­ra ANP-a De­ja­na Pe­ru­ni­či­ća, di­rek­to­ra po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Ta­ko­đe, za­šti­tu ima­ju i čla­no­vi uže po­ro­di­ce pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Vla­de i Skup­šti­ne.
      – Pra­vil­ni­kom o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti oba­vlja 87 slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je. Po­sao slu­žbe­ni­ka ko­ji vr­še po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti pod­ra­zu­mi­je­va spro­vo­đe­nje fi­zič­ke za­šti­te šti­će­ne lič­no­sti; upra­vlja­nje mo­tor­nim vo­zi­li­ma u bez­bjed­no­snom eskor­tu (eskort­na vo­žnja); spro­vo­đe­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih ak­tiv­no­sti; po po­tre­bi pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći; pri­mje­na po­li­cij­skih ovla­šće­nja i osta­lo po na­lo­gu pret­po­sta­vlje­nog. Sva­ka ak­tiv­nost slu­žbe­ni­ka usmje­re­na na pre­po­zna­va­nju, ot­kri­va­nju i spre­ča­va­nju no­si­la­ca ugro­ža­va­nja no­si od­re­đe­ni ri­zik u za­vi­sno­sti od ni­voa pri­jet­nji po bez­bjed­nost šti­će­nih lič­no­sti – ka­žu u Upra­vi po­li­ci­je.
      Slu­žbe­ni­ci ko­ji su an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma fi­zič­kog obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti u kon­ti­nu­i­te­tu se ob­u­ča­va­ju za vr­še­nje ovih po­slo­va u di­je­lu te­o­rij­skog i prak­tič­nog usa­vr­ša­va­nja ko­ri­ste­ći ras­po­lo­ži­ve re­sur­se Upra­ve po­li­ci­je, Me­di­cin­skog cen­tra MUP-a, Po­li­cij­ske aka­de­mi­je – Da­ni­lov­grad i Voj­ske Cr­ne Go­re.
      – Ta­ko­đe, u pret­hod­nom pe­ri­o­du spro­ve­de­no je ne­ko­li­ko po­sje­ta slu­žba­ma re­gi­o­na ko­je vr­še ove po­slo­ve, kao i edu­ka­ci­ja slu­žbe­ni­ka u ino­stran­stvu i nji­ho­vo ospo­so­blja­va­nje da ste­če­na zna­nja i vje­šti­ne pre­ne­su na ko­le­ge – ka­žu u po­li­ci­ji.
      M.S.

      Če­ti­ri ste­pe­na za­šti­te

      Za vr­še­nje po­slo­va obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti is­klju­či­vo se ko­ri­ste ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva Upra­ve po­li­ci­je i nji­ma ru­ku­ju slu­žbe­ni­ci or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce ko­ji oba­vlja­ju ove po­slo­ve.
      – U za­vi­sno­sti od funk­ci­je ko­ju oba­vlja­ju, ste­pe­na za­šti­te i pri­ro­de ak­tiv­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, na ras­po­la­ga­nje se mo­gu sta­vi­ti i dru­ga ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva dr­žav­nih or­ga­na. Čla­nom 11 Od­lu­ke pro­pi­sa­ne su od­re­đe­ne mje­re za­šti­te. Shod­no tom čla­nu, obez­bje­đe­nje lič­no­sti, kao i obje­ka­ta i pro­sto­ra, pod­ra­zu­mi­je­va pla­ni­ra­nje, ko­or­di­ni­ra­nje i iz­vr­ša­va­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih, fi­zič­kih, pre­ven­tiv­no-teh­nič­kih, zdrav­stve­nih, bi­o­lo­ško-sa­ni­tar­nih i hi­gi­jen­sko-epi­de­mi­o­lo­ških mje­ra. Obim i vr­sta mje­ra iz ovog čla­na, od­re­đu­ju se od pr­vog do če­tvr­tog ste­pe­na za­šti­te, u za­vi­sno­sti od bez­bjed­no­sne pro­cje­ne ugro­že­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, obje­ka­ta ili pro­sto­ra – po­ja­šnja­va­ju u Upra­vi po­li­ci­je.



    • Hronika
      Survala se u provaliju

      Survala se u provaliju

    • Hronika

      2017-07-22

      Mjesto nesreće

      U NESREĆI NA BIOČU STRADALA Z.S. (64), POLICIJA ISPITUJE UZROK TRAGEDIJE

      Survala se u provaliju


      Pod­go­ri­čan­ka Z.S. (64) po­gi­nu­la je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če do­go­di­la na ma­gi­stral­nom pu­tu Pod­go­ri­ca–Ko­la­šin. Do ne­sre­će je do­šlo oko 15 ča­so­va u mje­stu Bi­o­če. Z.S. je upra­vlja­la auto­mo­bi­lom re­gi­star­skih ozna­ka PG BC 356.
      Iz za sa­da ne­u­tvr­đe­nih raz­lo­ga, ona je iz­ne­na­da iz­gu­bi­la kon­tro­lu nad vo­zi­lom ka­da je skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju du­bo­ku ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra. Smr­ska­no vo­zi­lo za­u­sta­vi­lo se na sti­je­ni po­red ri­je­ke.
      Ne­sre­ća je od­mah pri­ja­vlje­na po­li­ci­ji, ko­ja je iza­šla na li­ce mje­sta. Me­đu­tim, po­što je vo­zi­lo bi­lo na sti­je­ni, pot­pu­no slu­pa­no od pre­vr­ta­nja niz li­ti­cu, mo­ra­li su do­ći pri­pad­ni­ci Slu­žbe spa­sa­va­nja ka­ko bi iz­vu­kli ti­je­lo.
      Po­li­ci­ja je sa mje­sta ne­sre­će pri­ku­pi­la niz do­ka­za ka­ko bi se utvr­dio uzrok ne­sre­će. Tra­gič­ni do­ga­đaj po­li­ci­ji je pri­ja­vio oče­vi­dac ko­ji je is­pri­čao da dru­gog uče­sni­ka u ne­sre­ći ni­je bi­lo i da je Z.S. iz­ne­na­da skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju.
      O ne­sre­ći je oba­vi­je­šte­no nad­le­žno tu­ži­la­štvo, ko­je je na­re­di­lo da se oba­vi ob­duk­ci­ja ti­je­la stra­da­le. Ta­ko­đe, na­re­đe­no je i da se oba­vi vje­šta­če­nje vo­zi­la ka­ko bi se utvr­dio mo­tiv ne­sre­će.M.V.P.

      U 13 ude­sa 4 po­vri­je­đe­no

      U Cr­noj Go­ri u pro­te­kla 24 sa­ta do­go­di­lo se 13 sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, u ko­ji­ma su če­ti­ri oso­ba lak­še po­vri­je­đe­ne. Po­li­ci­ja je od­u­ze­la 29 vo­zač­kih do­zvo­la i 13 pa­ri re­gi­star­skih ta­bli­ca. Iz­da­ta su 542 na­lo­ga za upla­tu nov­ča­nih ka­zni i pod­ni­je­to je 48 pre­kr­šaj­nih pri­ja­va.



    • Hronika
      Slučajno zapalio četiri sela

      Slučajno zapalio četiri sela

    • Hronika

      2017-07-22

      DANILOVGRAĐANIN R.D. (67) UHAPŠEN ZBOG KRIVIČNOG DJELA IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI

      Slučajno zapalio četiri sela


      Da­ni­lov­gra­đa­nin R.D. (67) iz Bar­ja­mo­vi­ce uhap­šen je ju­če zbog sum­nje da je či­ste­ći li­va­du iza­zvao po­žar ko­ji je za­hva­tio če­ti­ri se­la. On je pri­ve­den zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. R.D. je osum­nji­čen da je pri­je 15 da­na slu­čaj­no to­kom či­šće­nja ima­nja iza­zvao po­žar ve­li­kih raz­mje­ra, ko­ji je za­hva­tio ne­ko­li­ko se­la u Ka­tun­skoj na­hi­ji – op­šti­na­ma Ce­ti­nje i Da­ni­lov­grad, ali i dio pla­ni­ne Ga­rač.
      Za ga­še­nje po­ža­ra an­ga­žo­va­na je i avi­ja­ci­ja, me­đu­tim do da­nas ni­je lo­ka­li­zo­van.
      Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma „Da­na”, Da­ni­lov­gra­đa­nin je či­ste­ći ima­nje 7. ju­la, ko­ri­stio va­tru ko­ja se ras­plam­sa­la zbog vje­tra i pre­ra­sla u ve­li­ki po­žar, ko­ji ni­je mo­gao da se za­u­sta­vi.
      Po­li­ci­ja je na­kon pred­u­ze­tih ope­ra­tiv­nih rad­nji do­šla do po­da­tka o mo­gu­ćem iz­vr­ši­o­cu dje­la i po­zva­la R.D. na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u svoj­stvu gra­đa­ni­na.
      Ju­če po­sli­je sa­slu­ša­nja u zgra­di ce­tinj­ske po­li­ci­je, on je za­dr­žan u pri­tvo­ru po na­lo­gu za­mje­ni­ka osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­nje Ra­du­no­vić.
      Po­žar ko­ji da­ni­ma bi­je­sni za­hva­tio je se­la Bar­ja­mo­vi­cu, Ve­le­sto­vo, Gor­nju i Do­nju Mar­ko­vi­nu, na­kon če­ga se pro­ši­rio na pod­ruč­je Op­šti­ne Da­ni­lov­grad, ali i pla­ni­ne Ga­rač.
      – Ovaj po­žar još uvi­jek ni­je lo­ka­li­zo­van i pri­či­nje­na je ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta ka­ko pri­vat­ne, ta­ko i dr­žav­ne imo­vi­ne – sa­op­šte­no je ju­če iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Ko­man­dir ce­tinj­ske va­tro­ga­sne je­di­ni­ce Pe­đa Mo­štro­kol ka­zao je pri­je ne­ko­li­ko da­na za „Ce­tinj­ski list” da ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­ju pre­ven­tiv­nom dje­lo­va­nju ka­ko ne bi do­la­zi­lo do po­ža­ra, ko­je naj­če­šće uzro­ku­je ljud­ski fak­tor. Ljud­stvo ce­tinj­ske va­tro­ga­sne eks­po­zi­tu­re da­ni­ma se bo­ri i sa po­ža­rom u Bar­ja­mo­vi­ci i Ve­le­sto­vu, ko­ji je slu­čaj­no iza­zvao R.D.
      – Sva­ke go­di­ne pred ljet­nju se­zo­nu dje­lu­je­mo pre­ven­tiv­no, za­bra­nom va­tre na otvo­re­nom. Ali lju­di se to­ga ne pre­dr­ža­va­ju, pra­ve ve­li­ke pro­ble­me iz ko­jih pro­is­ti­ču ve­li­ki tro­ško­vi i ve­li­ka šte­ta – ka­zao je Mo­štro­kol.
      Dan ra­ni­je, po­li­ci­ja je uz po­moć gra­đa­na uhap­si­la Pre­la Ka­la­ja (56) iz Al­ba­ni­je, zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. On je za­pa­lio tra­vu i ni­sko ra­sti­nje u Go­lu­bov­ci­ma i ti­me do­veo u opa­snost objek­te i ži­vo­te U.D. (44), A.J. (62) i K.D. (48). Vl. O.

      Ka­zna za­tvo­ra do pet godina

      Pre­ma za­kon­skim pro­pi­si­ma na­še dr­ža­ve, zbog iza­zi­va­nja po­ža­ra pred­vi­đe­na je ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na.
      – Ko po­ža­rom, po­pla­vom, eks­plo­zi­jom, otro­vom ili otrov­nim ga­som, ra­di­o­ak­tiv­nim ili dru­gim jo­ni­zu­ju­ćim zra­če­njem, elek­trič­nom ener­gi­jom, mo­tor­nom si­lom ili ka­kvom dru­gom op­šte­o­pa­snom rad­njom ili op­šte­o­pa­snim sred­stvom iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura, ka­zni­će se za­tvo­rom od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Ka­znom iz sta­va 1 ovog čla­na ka­zni­će se slu­žbe­no ili od­go­vor­no li­ce ko­je ne po­sta­vi pro­pi­sa­ne ure­đa­je za za­šti­tu od po­ža­ra, po­pla­ve, eks­plo­zi­je, otro­va ili otrov­nog ga­sa, ra­di­o­ak­tiv­nih ili dru­gih jo­ni­zu­ju­ćih zra­če­nja, elek­trič­ne ener­gi­je ili dru­gih opa­snih sred­sta­va ili ove ure­đa­je ne odr­ža­va u is­prav­nom sta­nju ili ih u slu­ča­ju po­tre­be ne sta­vi u dej­stvo ili uop­šte ne po­stu­pa po pro­pi­si­ma ili teh­nič­kim pra­vi­li­ma o mje­ra­ma za­šti­te i ti­me iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura – pro­pi­sa­no je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom.
      Uko­li­ko je dje­lo uči­nje­no iz ne­ha­ta pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra do tri go­di­ne.



    • Hronika
      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

    • Hronika

      2017-07-22

      SVETOZAR I MILOŠ MAROVIĆ DOGOVORILI SE SA AUSTRIJSKOM KOMPANIJOM U SPORU OKO JAHTE

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima


      Austrijska kompanija „Heta lizing” (Heta Leasing Kärnten GmbH & Co KG) iz Klagenfurta odrekla se tužbe protiv visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića i njegovog sina Miloša Marovića, pa je sudija kotorskog Osnovnog suda Veljko Bulatović iz tog razloga juče donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev austrijske kompanije da joj dvojica Marovića nadoknade blizu deset miliona eura.
      Time je stavljena tačka na okolnosti kupovine luksuzne mega jahte „Kenco”, koja se već duže vrijeme ne nalazi u budvanskoj marini, a za koju se svojevremeno spekulisalo da je vlasništvo porodice budvanskog DPS funkcionera.
      Na jučerašnjem ročištu nije se pojavio nijedan od dvojice Marovića, za kojima je raspisana međunarodna potjernica, iako su bili uredno pozvani. U sudnicu je pristupio punomoćnik „Hete”, beogradski advokat Andrej Jelenković.
      Stranke su, kako je saopšteno na jučerašnjoj glavnoj raspravi, postigle poravnanje mimo suda, pa je Jelenković predložio da sud donese presudu na osnovu odricanja i da svaka stranka snosi svoje troškove shodno zajedničkom podnesku stranaka. Ugovor o poravnanju nije dostavljen Osnovnom sudu u Kotoru. Ipak, prema saznanjima „Dana”, dogovor između Marovića i austrijske kompanije postigli su advokati iz Velike Britanije na Djevičanskim ostrvima.
      Sudija Bulatović prihvatio je takav predlog i na osnovu odricanja donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev „Hete” kojim je tražila da se Marovići obavežu da „Heti” naknade blizu deset miliona eura sa pripadajućom zakonskom kamatom počev od 13. 2. 2015. godine, kao i da svaka stranka snosi svoje troškove.
      U obrazloženju presude navodi se da je sud u pravnoj stvari tužioca kompanije „Heta lizing” protiv tuženih Svetozara Marovića i Miloša Marovića radi utvrđenja, donio presudu shodno odredbi člana 338 ZPP-a. To iz razloga što se tužilac preko punomoćnika u podnesku od 19. 7. 2017. godine odrekao tužbenog zahtjeva.
      Predmet spora, koji se između „Hete” i Marovića pred kotorskim sudom vodio unazad nekoliko godina, bio je naplata novčanog potraživanja u iznosu od 9.980.076,15 eura, za šta su Marovići 2008. godine austrijskoj kompaniji garantovali mjenicama i svom svojom imovinom.
      „Heta” je naime pokrenula prinudnu naplatu nad njihovom imovinom prema mjenicama kojima su oni kako jemči of šor firmi „Galaksi grup LTD” garantovali da će austrijskoj kompaniji kredit biti vraćen.
      Tim novcem, posredstvom firme „Galaksi” registrovane u karipskoj ostrvskoj državi Sveti Vinsent i Grenadini, 2008. godine kupljena je luksuzna motorna jahta koja, po ugovoru o lizingu, ostaje u vlasništvu „Hete” do potpune naplate svih njenih potraživanja po osnovu ugovora, odnosno sve dok „Galaksi” za nju ne plati i poslednju ratu kredita.
      Međutim, plaćanje rata je obustavljeno, pri čemu nema zvaničnih informacija o tome gdje se jahta od 176 bruto tona sada nalazi. U javnosti se spekuliše da je plovilo sada ukotvljeno u marini grčkog ostrva Krf.
      Inače, nekadašnji predsjednik državne zajednice Srbija i Crna Gora i njegov sin nalaze se već duže vrijeme u Crnoj Gori.
      Svetozar Marovića, koji je je u Višem sudu priznao da je bio na čelu kriminalne grupe koja je budžet Opštine Budva oštetila za više miliona eura, iza spuških rešetaka treba da izdržava robiju u trajanju od tri godine i devet mjeseci.
      On je sa Specijalnim državnim tužilaštvom (SDT) zaključio dva sporazuma o priznanju krivice, a koje je potvrdio Viši sud. Osim zatvorske kazne, on mora da vrati oko 1,1 milion eura u budžet, ali i da u humanitarne svrhe uplati stotinu hiljada eura, što još nije učinio.
      Mlađi Marović, kome je preostalo još 11 mjeseci zatvorske kazne, u međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, pri čemu njegovi pravni zastupnici traže da on u toj zemlji odsluži kaznu.
      B.M.

      Miloš nikada neće doći

      Advokat Zdravko Begović kazao je da je Miloš Marović stranac pošto je uzeo državljanstvo Srbije i da neće doći u Crnu Goru, a da je njegov otac na liječenju.
      – Miloš je stranac i on nikada neće doći u Crnu Goru, bar ne u nekom narednom periodu, a Svetozar je u bolnici tako da, još se liječi – kazao je on za portal Antena M.



    • Politika
      Neće sa Frontom na proteste

      Neće sa Frontom na proteste

    • Politika

      2017-07-22

      Rudović i Stanić

      URA I SDP ODBILI PREDLOG MILANA KNEŽEVIĆA

      Neće sa Frontom na proteste

      Iz SDP-a poručili da ne razmišljaju o medijskim pozivima Milana Kneževića na proteste i da im je prioritet promocija manifesta o objedinjavanju progresivnih snaga


      Gra­đan­ski po­kret URA i So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja od­bi­li su ju­če pred­log Mi­la­na Kne­že­vi­ća, ko­ji je na­ja­vio da će De­mo­krat­ski front po­zva­ti ci­je­lu opo­zi­ci­ju na pro­te­ste na je­sen. Iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA po­ru­ču­ju da pro­te­sti mo­ra­ju bi­ti re­zul­tat do­go­vo­ra ci­je­le opo­zi­ci­je dok je za SDP tre­nut­no u pr­vom pla­nu oku­plja­nje pro­gre­siv­nih struk­tu­ra dru­štva oko kon­cep­ta ko­ji su ne­dav­no po­nu­di­li usva­ja­ju­ći ma­ni­fest.
      – Gra­đan­ski po­kret URA je­ste za pro­te­ste, ali ne na na­čin ka­ko je to za­mi­slio DF i na do­sa­da­šnjem kon­cep­tu tog po­li­tič­kog sa­ve­za. Da se ci­je­la opo­zi­ci­ja pr­vo do­go­vo­ri­la oko or­ga­ni­za­ci­je, kon­cep­ta i ci­lja pro­te­sta, pa ob­ja­vi­la da će oni po­če­ti od­mah po­sli­je lje­ta, to bi već zna­či­lo da smo na­pra­vi­li po­mak i da su ne­ki opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti pre­ki­nu­li prak­su pu­kog re­kla­mi­ra­nja sa krat­ko­roč­nim efek­ti­ma. To je ono za šta se za­la­že Gra­đan­ski po­kret URA. Ova­ko, oni po sta­rom za­ka­zu­ju i zo­vu ne­is­kre­no sve osta­le da se pri­dru­že, da bi se­be pri­ka­za­li kao ne­ku vo­de­ću sna­gu – re­kao je za „Dan” Ne­đelj­ko Ru­do­vić, pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA).
      Ka­ko je do­dao, „pro­te­sti ra­di no­vih iz­bo­ra, a no­vi iz­bo­ri ra­di svr­ga­va­nja uzur­pa­to­ra vla­sti i za­u­sta­vlja­nja eko­nom­sko-so­ci­jal­nog slo­ma ze­mlje su vid po­li­tič­ke bor­be za ko­ji mi­slim da po­sta­je ne­iz­bje­žan”.
      – Ono što je ta­ko­đe ne­iz­bje­žno, ako iskre­no že­li­mo da us­pi­je­mo je da ti pro­te­sti ne­ma­ju ni­šta slič­no sa oni­ma ko­je je do­sad or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front – za­klju­čio je Ru­do­vić.
      Kne­že­vić je, go­vo­re­ći o na­red­nim po­te­zi­ma po­li­tič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je, na­ja­vio da će DF po­nu­di­ti opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma za je­sen or­ga­ni­zo­va­nje se­ri­je pro­te­sta i ka­zao da, uko­li­ko od­bi­ju, „jav­no će ime­no­va­ti koč­ni­ča­re opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje i po­vu­ći po­te­ze ko­ji će ih pot­pu­no ras­krin­ka­ti”.
      U So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji ne raz­mi­šlja­ju o Kne­že­vi­će­vim me­dij­skim po­zi­vi­ma na pro­te­ste.
      Ka­ko je ka­zao port­pa­rol SDP-a Mir­ko Sta­nić pred­sta­vlja­nje i afir­ma­ci­ja Ma­ni­fe­sta za oku­plja­nje pro­gre­siv­nih sna­ga je pri­o­ri­tet te par­ti­je u ovom mo­men­tu.
      – So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja je u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku kao rje­še­nje za iz­laz iz du­bo­ke po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne kri­ze po­nu­di­la Ma­ni­fest za oku­plja­nje pro­gre­si­vi­nih sna­ga. Re­ak­ci­je ko­je ima­mo u pe­ri­o­du od pred­sta­vlja­nja ovog do­ku­men­ta su iz­u­zet­no po­zi­tiv­ne sa ni­zom pred­stav­ni­ka ra­znih dru­štve­nih gru­pa ko­je su ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ne za po­je­di­ne seg­men­te Ma­ni­fe­sta. Po­sli­je ve­o­ma uspje­šnog pre­sta­vlja­vlja­nja do­ku­men­ta am­ba­sa­do­ri­ma i čla­no­vi­ma di­plo­mat­skog ko­ra ko­je je imao pred­sjed­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić u po­ne­dje­ljak, kre­nu­će­mo u da­lje pred­sta­vlja­nje i afir­mi­sa­nje ovog do­ku­men­ta – na­ja­vlju­je Sta­nić.
      Ka­ko je za­klju­čio, u SDP-u sma­tra­ju da Ma­ni­fest mo­že bi­ti po­la­zna tač­ka za oku­plja­nje svih sna­ga ko­je Cr­nu Go­ru vi­de kao mo­der­nu, de­mo­krat­sku, gra­đan­sku, evrop­sku i evro­a­tlant­sku ze­mlju.
      Iz DF-a su i ra­ni­je u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­li pro­te­ste to­kom je­se­ni. Po­ru­či­va­li su da će, ako ne bu­du do­bi­li po­dr­šku osta­lih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta, De­mo­krat­ski front na­sta­vi­ti svo­jim pu­tem.
      V.R.

      Ru­do­vić: Već vi­đe­no

      Go­vo­re­ći o na­ja­vi Mi­la­na Kne­že­vi­ća da će DF ci­je­lu opo­zi­ci­ju po­zva­ti na pro­te­ste na je­sen, Ne­đelj­ko Ru­do­vić (URA) ka­zao je da, osim što je to sve već vi­đe­no i što po­sta­je de­gu­tant­no, ti­me se ne po­sti­že cilj.
      – Cilj je na­tje­ra­ti De­mo­krat­sku par­ti­ju so­ci­ja­li­sta na pri­je­vre­me­ne iz­bo­re pro­te­sti­ma ko­ji ima­ju gra­đan­ski ka­rak­ter i ko­ji ni­čim, pa ni iko­no­gra­fi­jom, ne do­vo­de u pi­ta­nje dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i njen pro­za­pad­ni kurs – ob­ja­šnja­va Ru­do­vić.



    • Hronika
      Nestao Budvanin

      Nestao Budvanin

    • Hronika

      2017-07-22

      Ćetković

      POLICIJA TRAGA ZA JOVOM ĆETKOVIĆEM

      Nestao Budvanin


      Bu­dva­nin Jo­vo Ćet­ko­vić (34) ne­stao je u ne­dje­lju, 16. ju­la. Po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no da je po­sled­nji put vi­đen u Bu­dvi na mo­to­ru „su­zu­ki” si­ve bo­je, re­gi­star­skih ozna­ka BD-AP-70.
      Na fejsbu­k stra­ni­ci „Pod­go­rič­ki vre­me­plov” ob­ja­vljen je apel svim gra­đa­ni­ma da uko­li­ko ima­ju po­dat­ke o Ćet­ko­vi­ću po­zo­vu po­li­ci­ju ili na broj 067284080.
      U po­tra­gu za Ćet­ko­vi­ćem, osim po­li­ca­ja­ca, uklju­či­li su se pri­pad­ni­ci Slu­žbe za­šti­te i spasavanja.
      Po­sled­nji put mo­bil­ni te­le­fon ne­sta­log Bu­dva­ni­na lo­ci­ran je iz­me­đu Be­či­ća i Sve­tog Ste­fa­na.M.V.P.



    • Drustvo
      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

    • Drustvo

      2017-07-22

      Spomenik Barešiću

      GRAĐANI OD VLADE CRNE GORE TRAŽE INFORMACIJU O PROTESTNOJ NOTI ZAGREBU ZBOG VELIČANJA MIRA BAREŠIĆA

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Spomenik Miru Barešiću, koji je na ciničan i svirep način učestvovao u monstruoznom ubistvu ambasadora Jugoslavije Vladimira Rolovića, svečano je otvoren 31. avgusta 2016. godine – podsjećaju potpisnici peticije


      Gru­pa gra­đa­na za­tra­ži­la je od pred­sjed­ni­ka Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća da oba­vi­je­ste jav­nost o efek­ti­ma pro­test­ne no­te ko­ja je 1. av­gu­sta 2016. po­sla­ta Za­gre­bu zbog po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću u Dra­ga­ma u Hr­vat­skoj.
      Pod­sje­ti­mo, cr­no­gor­ske dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je eks­pre­sno su re­a­go­va­le ka­da je tre­ba­lo uklo­ni­ti spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću, ko­ji je po­dig­nut na pri­vat­nom ima­nju u Sla­ti­ni kod An­dri­je­vi­ce. Va­so­je­vi­ći su spri­je­či­li me­ha­ni­za­ci­ju da sru­ši spo­me­nik, ali su po­tom sa­mi uklo­ni­li spo­men-plo­ču.
      Otvo­re­no pi­smo Mar­ko­vi­ću i Dar­ma­no­vi­ću pot­pi­sa­lo je 170 gra­đa­na, iz svih dru­štve­nih gru­pa, i svi tra­že za­šti­tu dr­žav­nog do­sto­jan­stva Cr­ne Go­re i po­sve­će­nost pro­ce­su su­o­ča­va­nja s pro­šlo­šću, a sve na ba­zi prin­ci­pa ko­ji jed­na­ko va­že za sve. Oni na­vo­de da su sa pa­žnjom pro­pra­ti­li ne­dav­nu eks­pre­snu re­ak­ci­ju Vla­de na od­re­đe­ne pre­ten­zi­je iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ko­je je zva­nič­ni Za­greb upu­tio pu­tem di­plo­mat­ske no­te, ali i re­ak­ci­ju hr­vat­skih po­li­tič­kih par­ti­ja i dr­žav­nih me­di­ja o spor­nom pi­ta­nju.
      – Ipak, ne mo­že­mo se ote­ti uti­sku da je po istom, ili čak go­rem pi­ta­nju, zva­nič­na Hr­vat­ska re­a­go­va­la di­ja­me­tral­no su­prot­no, što je i te ka­ko za­bri­nja­va­ju­će jer se ra­di o slu­ča­je­vi­ma ko­ji se ne mo­gu za­o­bi­ći u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve. Ovom pe­ti­ci­jom že­li­mo upu­ti­ti jav­no ne­za­do­volj­stvo zbog po­zi­ci­je Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va (MVP) Cr­ne Go­re, ko­ji sko­ro go­di­nu ću­ti o ig­no­ri­sa­nju pro­test­ne no­te ko­ju je Cr­na Go­ra upu­ti­la Hr­vat­skoj 1. av­gu­sta 2016. po­vo­dom po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću. U tom smi­slu, neo­p­hod­no je da se Vla­da i Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re jav­no iz­ja­sne o tom pi­ta­nju, te jav­nost oba­vi­je­ste o efek­ti­ma svo­je pro­test­ne no­te zva­nič­nom Za­gre­bu. Jav­nost Cr­ne Go­re i te ka­ko in­te­re­su­je – ka­kva je bi­la po­zi­ci­ja hr­vat­ske stra­ne, nji­ho­ve Vla­de i MVP-a Hr­vat­ske, o ovom pi­ta­nju– ka­že se u pi­smu.
      Oni tra­že i hr­vat­ska obra­zlo­že­nja u od­go­vo­ru na pro­test­nu no­tu, ako je od­go­vo­ra bi­lo i, ko­ji je ko­na­čan stav zva­nič­ne Cr­ne Go­re u ve­zi sa tim.
      – Jav­no­sti je po­zna­to da je spo­me­nik te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću, ko­ji je na ci­ni­čan i svi­rep na­čin uče­stvo­vao u mon­stru­o­znom ubi­stvu am­ba­sa­do­ra Ju­go­sla­vi­je Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća, ro­đe­nog Ba­ra­ni­na, u na­pa­du iz­vr­še­nom 7. apri­la 1971. u Stok­hol­mu, sve­ča­no otvo­ren 31. av­gu­sta 2016. u Dra­ga­ma kod Pa­ko­šta­na, na tr­gu ko­ji no­si ime istog zlo­čin­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća. Osim tog ne­ču­ve­nog ak­ta, ve­li­ča­nje te­ro­ri­ste je na­sta­vlje­no pa je u Spli­tu ime­no­va­na Uli­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća, a u Se­get Vra­nji­ci Oba­la Mi­ra Ba­re­ši­ća. Upra­vo za­to nas in­te­re­su­je va­še ob­ja­šnje­nje na ko­jim prin­ci­pi­ma Hr­vat­ska do­no­si od­lu­ke o di­za­nju spo­me­ni­ka, ime­no­va­nju uli­ca, tr­go­va i oba­la u čast mon­stru­o­zne lič­no­sti, ali i vaš pla­ni­ra­ni od­go­vor na ta­kav ne­ču­ve­ni po­stu­pak, kao i ig­no­ri­sa­nje pro­te­sta iz Cr­ne Go­re? Osim to­ga, jav­nost ima pra­vo da zna na ko­ji će na­čin zva­nič­na Cr­na Go­ra nje­go­va­ti sje­ća­nje na taj te­ro­ri­stič­ki akt i zlo­čin nad svo­jim si­nom, am­ba­sa­do­rom Vla­di­mi­rom Ro­lo­vi­ćem, ko­ji je stra­dao mu­če­nič­kom smr­ću i pro­gla­šen na­rod­nim he­ro­jom – is­ti­če se u peti­ci­ji.
      Osim od­go­vo­ra o ovom pi­ta­nju, od Vla­de i mi­ni­star­stva se tra­že in­for­ma­ci­je o ko­nač­noj kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji su kao rat­ni za­ro­blje­ni­ci mu­če­nič­ki po­stra­da­li u lo­go­ru Lo­ra u Spli­tu.
      – Šta se ura­di­lo o pi­ta­nju pri­vo­đe­nja prav­di uprav­ni­ka i stra­ža­ra, od­no­sno hr­vat­skih slu­žbe­nih li­ca od­go­vor­nih za mu­če­nje i li­kvi­da­ci­ju pe­to­ri­ce Nik­ši­ća­na, rat­nih voj­nih za­ro­blje­ni­ka u split­skoj Lo­ri. De­ta­lji to­ga, umu ne­pojm­lji­vog zlo­či­na u hr­vat­skom dr­žav­nom za­tvo­ru da­ti su u Iz­vje­šta­ju Am­nesty in­ter­na­ci­o­nal za 1993, u vi­du svje­do­če­nja Ga­vri­la Trip­ko­vi­ća iz Ča­plji­ne. Iz otvo­re­nih iz­vo­ra sa­zna­je se in­for­ma­ci­ja da ni­ko od slu­žbe­nih oso­ba hr­vat­skog lo­go­ra Lo­ra ni­ka­da ni­je od­go­va­rao za taj mon­stru­o­zni zlo­čin. Upra­vo za­to, na­me­će se pi­ta­nje šta pla­ni­ra­ju i šta mo­gu ura­di­ti pra­vo­sud­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re o pi­ta­nju ra­svje­tlja­va­nja ovo­ga tra­gič­nog slu­ča­ja na­ših gra­đa­na, i na ko­ji na­čin se pla­ni­ra­ju na dr­žav­nom ni­vou nje­go­va­ti sje­ća­nja na stra­da­nje cr­no­gor­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka – is­ti­ču pot­pi­sni­ci pe­ti­ci­je.
      Za­klju­ču­ju da će na osno­vu od­go­vo­ra Vla­de jav­nost bi­ti u pri­li­ci da na osno­vu či­nje­ni­ca su­di o ri­je­še­no­sti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske da se na ade­kva­tan na­čin, i od­go­vor­no od­no­si pre­ma pi­ta­nji­ma ko­ja su od in­te­re­sa i zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru i nje­nje gra­đa­ne.
      – Na­rav­no, i pri­je sve­ga da su­di o ka­pa­ci­te­ti­ma cr­no­gor­skih dr­žav­nih or­ga­na da vo­de prin­ci­pi­jel­nu spolj­nu po­li­ti­ku ko­ja uva­ža­va in­te­re­se gra­đa­na Cr­ne Go­re u ni­šta ma­njoj mje­ri od one ko­je dru­ge dr­ža­ve is­ka­zu­ju pre­ma in­te­re­si­ma svog na­ro­da. Jav­nost Cr­ne Go­re ima sva pra­va da zna šta je o ovim pi­ta­nji­ma ura­di­la Vla­da Cr­ne Go­re, i ko­je su bu­du­će stra­te­gi­je – za­ku­ču­je se u pe­ti­ci­ji. M.S.

      Ro­lo­vić na­rod­ni he­roj

      Vla­di­mir Ro­lo­vić bio je uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be, dru­štve­no-po­li­tič­ki rad­nik SFRJ i SR Cr­ne Go­re, am­ba­sa­dor i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Još kao đak ce­tinj­ske gim­na­zi­je, opre­di­je­lio se za rad­nič­ki po­kret, a 1935. po­stao je član Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je (SKOJ), a po­čet­kom 1936. i član Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (KPJ). Zbog re­vo­lu­ci­o­nar­nog ra­da, hap­šen je 1935. na Ce­ti­nju i 1938. go­di­ne u Be­o­gra­du.
      Po­sli­je April­skog ra­ta i oku­pa­ci­je Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, vra­tio se u rod­ni kraj, gdje se od­mah ak­tiv­no uklju­čio u pri­pre­me za usta­nak. Uče­snik je Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka. Kao bo­rac Lov­ćen­skog ba­ta­ljo­na, uče­stvo­vao je u na­pa­du na Plje­vlja.
      Po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, 1945. go­di­ne, upu­ćen je na rad u Odje­lje­nje za za­šti­tu na­ro­da Ju­go­sla­vi­je (OZNA), gdje je oba­vljao du­žno­sti na­čel­ni­ka Odje­lje­nja i dao ve­li­ki do­pri­nos u uni­šte­nju za­o­sta­lih usta­ških i čet­nič­kih gru­pa. Bio je član Vla­de Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, po­moć­nik sa­ve­znog mi­ni­stra za ino­stra­ne po­slo­ve, član Grad­skog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Be­o­gra­da, am­ba­sa­dor SFRJ u Nor­ve­škoj, Ja­pa­nu i Šved­skoj.
      U Stok­hol­mu, na du­žno­sti am­ba­sa­do­ra, 7. apri­la 1971. go­di­ne, smrt­no ga je ra­ni­la gru­pa te­ro­ri­sta pre­do­vo­đe­nih Mi­rom Ba­re­ši­ćem, a osam da­na ka­sni­je, 15. apri­la, umro je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

      Du­kić pri­znao kri­vi­cu

      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić po­sti­gao je sa Osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Be­ra­na­ma Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, i ti­me iz­bje­gao da­lje kri­vič­no go­nje­nje zbog bes­prav­nog po­di­za­nja ovog spo­me­ni­ka, go­nje­nje ko­je mu je iz­vje­sno pri­je­ti­lo. On je por­ta­lu „Vi­je­sti” re­kao da je ka­žnjen šest mje­se­ci za­tvo­ra, uslov­no na dvi­je go­di­ne.
      – Ja sam svu kri­vi­cu pre­u­zeo na se­be, iako nas je u Od­bo­ru bi­lo se­dam čla­no­va. Ne že­lim da iko dru­gi bu­de ka­žnjen. Mo­ram re­ći da je ko­mu­ni­ka­ci­ja s tu­ži­la­štvom bi­la ko­rekt­na. Ipak me ču­di br­zi­na ko­jom je sve ura­đe­no. Za ovo dje­lo sve je za­vr­še­no u ro­ku od tri da­na, dok se mno­go te­ža kri­vič­na dje­la, pljač­ke i ubi­stva, po tu­ži­la­štvi­ma i su­do­vi­ma raz­vla­če go­di­na­ma – ka­zao je Du­kić.



    • Povodi
      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

    • Povodi

      2017-07-22

      Sa poslednje sjednice Upravnog odbora

      RADMILA VOJVODIĆ IZGUBILA PREVLAST U UO UNIVERZITETA CRNE GORE

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Pet članova, predstavnika Vlade, predalo je zahtjev za održavanje sjednice UO naredne sedmice Licenca se ne može izdati suprotno akreditaciji, odnosno za ono zašta nije tražena od UCG, sve ovo već je navedeno u žalbi na rješenje Prosvjetne inspekcije, kao i u upravnoj tužbi protiv nezakonito izdate licence za Berane, kaže Aleksandar Vujović sa UCG


      Uprav­ni od­bor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) naj­vje­ro­vat­ni­je će ras­pi­sa­ti kon­kurs za upis 70 stu­de­na­ta na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li po­čet­kom sed­mi­ce, po­što je Vla­da ime­no­va­la tri no­va čla­na i do­bi­la ve­ći­nu, u od­no­su na član­stvo ko­je je na stra­ni rek­to­ra Rad­mi­le Voj­vo­dić, iz Rek­to­ra­ta je po­tvr­đe­no za „Dan”. Za­htjev za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce UO na­red­ne sed­mi­ce, pre­da­lo je pet čla­no­va, pred­stav­ni­ka Vla­de. Vla­da je pre­kju­če ime­no­va­la no­ve čla­no­va u UO UCG Mu­be­ru Kur­pe­jo­vić, Na­ta­šu Pe­šić i Go­ra­na Jo­ve­ti­ća, či­me je ostva­ri­la pra­vlast pri­li­kom gla­sa­nja u upra­vljač­kom ti­je­lu UCG. Sa­go­vor­nik „Da­na” iz UO is­ti­če da će od­lu­ku Vla­de da UCG ras­pi­še kon­kurs u Be­ra­na­ma po­dr­ža­ti osam čla­no­va na sjed­ni­ci ko­ja će bi­ti odr­ža­na po­čet­kom sed­mi­ce. Rek­to­rat ima rok do utor­ka da oba­vi­je­sti pi­sa­nim pu­tem Pro­svjet­nu in­spek­ci­ja je­su li iz­vr­ši­li na­red­bu i ras­pi­sa­li kon­kurs u Be­re­na­ma, na­kon če­ga će, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz In­spek­ci­je, po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stup­šak i od­re­di­ti nov­ča­nu ka­znu za UCG.
      – Uz no­ve čla­no­ve UO, oče­ku­je se da od­lu­ku Vla­de i ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa po­dr­že Du­ško Bje­li­ca, ko­ji je dao ostav­ku na mje­stu pred­sjed­ni­ka, ali za­dr­žao član­stvo, pre­stav­ni­ci osni­va­ča Mi­lan­ko Da­mja­no­vić, Vla­dan Jo­ko­vić, pred­stav­nik ne­a­ka­dem­skog oso­blja De­san­ka Ra­do­ji­čić i pred­stav­nik aka­dem­skog oso­blja Mi­ran Be­gić, ko­ji su gla­sa­li i na pro­šloj sjed­ni­ci za pred­log da se oba­vi upis na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma. Pro­tiv ta­kve od­lu­ke i da­lje su pred­stav­ni­ci stu­de­na­ta i če­ti­ri pred­stav­ni­ka aka­dem­skog oso­blja – is­ti­če sa­go­vor­nik „Da­na”.
      Di­rek­tor Cen­tra za stu­di­je i kon­tro­lu kva­li­te­ta Alek­san­dar Vu­jo­vić sa­op­štio je da je ela­bo­rat Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le sa­stav­ni dio ela­bo­ra­ta Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, u ko­me sto­ji pre­ci­zno gdje se na­sta­va i ka­ko iz­vo­di, sa ko­jim na­stav­nim oso­bljem.
      – U ovom slu­ča­ju sve u ela­bo­ra­tu pre­ci­zi­ra­no je na adre­si Pod­go­ri­ca – am­fi­te­a­tri i la­bo­ra­to­ri­je Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, Kli­nič­ki cen­tar, kao i dru­ge zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je – In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Dom zdra­vlja Pod­go­ri­ca. Na­sta­va se or­ga­ni­zu­je u pro­sto­ri­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta ko­je su je­di­ni obra­zov­ni stan­dard za spro­vo­đe­nje na­stav­nih pro­gra­ma, a u ovom slu­ča­ju to je op­se­žan broj ča­so­va, go­to­vo dvi­je tre­ći­ne oba­ve­zne kli­nič­ke prak­se. Svi ovi ele­men­ti na­sta­ve klju­čan su i neo­dvo­jiv dio pro­ce­sa akre­di­ta­ci­je i akre­di­ta­ci­o­nog ela­bo­ra­ta, pa je ta­ko i sa li­cen­com za ovaj stu­dij­ski pro­gram – is­ti­če Vu­jo­vić.
      On ka­že da u pro­ce­du­ru akre­di­ta­ci­je spa­da ela­bo­rat Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ko­ji odo­bra­va Se­nat i me­đu­na­rod­ni eks­per­ti.
      – Tre­ba li ob­ja­šnja­va­ti da se li­cen­ca ne mo­že da­ti su­prot­no akre­di­ta­ci­ji, od­no­sno za ono za šta ni­je tra­že­na od UCG. Sve ovo već je na­ve­de­no u žal­bi na rje­še­nje Pro­svjet­ne in­spek­ci­je, kao i u uprav­noj tu­žbi pro­tiv ne­za­ko­ni­to iz­da­te li­cen­ce za Be­ra­ne. Su­šti­na za­kon­ske pro­ce­du­re je­ste sa­gla­snost svih ele­men­ta akre­di­ta­ci­je, za­to smo i tra­ži­li i li­cen­cu za akre­di­to­va­ni pro­gram u Pod­go­ri­ci, a ne u Be­ra­na­ma – ka­že Vu­jo­vić.
      Iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja po­zva­li su UCG da se iz­ja­sne da li su ge­ne­ra­ci­je svr­še­nih stu­de­na­ta Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le iz Be­ra­na ne­struč­ni, ne­do­volj­no ob­u­če­ni i da li ne­kva­li­tet­no pru­ža­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu na­šim gra­đa­ni­ma.
      – Po­zi­va­mo ih da se iz­ja­sne da li će ge­ne­ra­ci­je ko­je tre­nut­no stu­di­ra­ju, stu­den­ti dru­ge i tre­će go­di­ne stu­di­ja bi­ti ob­u­če­ni da na kva­li­te­tan, stru­čan i pro­fe­si­o­na­lan na­čin pru­ža­ju uslu­ge na­šim gra­đa­ni­ma. Da smo u pra­vu, naj­bo­lje po­tvr­đu­je upra­vo Me­di­cin­ski fa­kul­tet, ko­ji je pred­vi­dio kom­pe­ten­ci­je vi­so­ke me­di­cin­ske se­stre do se­kun­dar­nog ni­voa – na­vo­de u sa­op­šte­nju.D.B.

      U avgustu upisuju 673 brucoša

      Sa UCG je sa­op­šte­no da će dru­gi upi­sni rok za bru­co­še ko­ji kon­ku­ri­šu na fa­kul­te­ti­ma UCG bi­ti or­ga­ni­zo­van 28. av­gu­sta, a mje­sta ima za 673 kan­di­da­ta.
      – Te­sto­vi iz dva pred­me­ta od zna­ča­ja za sa­vla­da­va­nje iza­bra­nog stu­dij­skog pro­gra­ma za kan­di­da­te ko­ji ni­je­su ima­li ma­tur­ski, od­no­sno struč­ni is­pit ko­ji se po­la­že eks­ter­no, i do­pun­ski is­pi­ti za fa­kul­te­te i aka­de­mi­je ko­ji ih or­ga­ni­zu­ju, po­la­žu se, pre­ma ras­po­re­du ko­ji će bi­ti is­tak­nut na ogla­snim ta­bla­ma uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, od 29. do 30. av­gu­sta 2017. Upis kan­di­da­ta i iz­da­va­nje uvje­re­nja iz­vr­ši­ti za­ključ­no sa 1. sep­tem­brom – na­vo­de u sa­op­šte­nju.

      Politika i Hipokrat ne idu zajedno

      Rek­tor Voj­vo­di­će­va je ka­za­la u re­a­go­va­nju da bez Kli­nič­kog cen­tra Me­di­cin­ski fa­kul­tet ne mo­že bi­ti to što tre­ba da bu­de. Iz KKCG je sa­op­šte­no da isti pro­fe­so­ri pre­da­ju i na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, i na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma u okvi­ru stu­dij­skog pro­gra­ma se­strin­skog obra­zo­va­nja. Iz KCCG na­vo­de da ni­je­su ima­li pri­mjed­bi na za­po­sle­ne stu­den­te i di­plo­mi­ra­ne me­di­cin­ske se­stre sa Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le i na nji­hov pro­fe­si­o­nal­ni i struč­ni rad.
      – Upra­vo za­to tra­ži­mo ne­po­di­je­lje­nu po­dr­šku i za­šti­tu, jer igra u me­di­cin­skoj pro­fe­si­ji je­ste igra sa ljud­skim ži­vo­ti­ma, ka­ko bi KCCG stao uz ra­me Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Ve­ri­fi­ko­va­ni stu­dij­ski pro­gram Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la re­a­li­zu­je u Pod­go­ri­ci i shod­no to­me vr­ši upis stu­de­na­ta. Po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i ok­tro­i­sa­nim od­lu­ka­ma ne smi­je­mo do­pu­sti­ti mi­je­ša­nje u ono što su ne­pri­ko­sno­ve­ni stan­dar­di stru­ke, prin­ci­pi Hi­po­kra­to­ve za­kle­tve, baš kao i auto­no­mi­ja u obra­zo­va­nju ko­ja je, od ka­da je na ovom svi­je­tu uni­ver­zi­te­ta, bra­nje­na od bi­lo ko­je in­stan­ce mo­ći, pa ma­kar to bi­le i Vla­de kao osni­va­ča – po­ru­ču­je Voj­vo­dićeva.

      Otvaraju Univerzitetski centar

      Kra­jem sep­tem­bra ili po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne bi­će otvo­ren no­vi uni­ver­zi­tet­ski cen­tar u Be­ra­na­ma vri­je­dan 3,5 mi­li­o­na eura – sa­op­šti­li su me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va. Ra­di se o objek­tu ukup­ne po­vr­ši­ne od oko 5.300 me­ta­ra kva­drat­nih. Obje­kat ima 134 so­be za smje­štaj pre­ko 200 stu­de­na­ta, kao i 20 smje­štaj­nih je­di­ni­ca za stu­den­te sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
      – Po­red smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta pro­jek­tom re­kon­struk­ci­je objek­ta pla­ni­ra­ne su pro­sto­ri­je struč­ne slu­žbe, či­ta­o­ni­ca, vi­še­na­mjen­ske sa­le, ka­bi­ne­ti i uči­o­ni­ce za prak­tič­nu na­sta­vu, tr­pe­za­ri­je, i ku­hi­nja – sa­op­šte­no je me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.D.J.



    • Na ivici
      Prava je sreća raditi za beća

      Prava je sreća raditi za beća

    • Na ivici

      2017-07-22

      Radnici su imali pune ruke posla...

      BOJE I LAKOVI „KAMELEON” UZ POMOĆ KOMPANIJE MAxIMA IZ LUČANA ADAPTIRALI DOM SLOBODANA DOŠLJAKA, DJEČJEG PJESNIKA IZ PODGORICE

      Prava je sreća raditi za beća


      Uli­ca Ra­do­sa­va Bu­ri­ća 128, na Za­bje­lu u Pod­go­ri­ci. Slo­bo­dan Be­ćo Do­šljak u svom do­mu na li­stu pa­pi­ra za­pi­su­je sti­ho­ve. U so­bi ka­uč na ko­jem su na­ba­ca­ne stva­ri, oma­nja sto­li­ca, a na sto­lu još sto­ji do po­la sa­go­re­la šte­ri­ka ko­ja svje­do­či o do­sko­ra­šnjem ži­vo­tu bez stru­je. Ali, i da se na­đe za „ne daj bo­že”. A ni­je bi­lo ta­ko dav­no kad je ta šte­ri­ka bi­la sva svje­tlost do­ma omi­lje­nog dječ­jeg pje­sni­ka. Ona je osvje­tlja­va­la, ali na ne­ki na­čin i pri­kri­va­la za­pu­šte­ne zi­do­ve, is­pu­ca­li i od ga­re­ži po­cr­nje­li pla­fon, ras­kli­ma­na sta­ra vra­ta, ne­u­slov­no ku­pa­ti­lo, ne­is­pra­van špo­ret... Sko­ro šest de­ce­ni­ja sta­re ba­ra­ke ko­je je on­da­šnji si­stem pra­vio za rad­nič­ku kla­su u ovom di­je­lu gra­da još odo­li­je­va­ju zu­bu vre­me­na. Ova Be­ćo­va, ne­ka­ko naj­ži­la­vi­ja, svje­do­či o mno­go če­mu. Ona je bi­la dom po­ro­di­ce Do­šljak. Te dvi­je pro­sto­ri­je bi­le su do­volj­ne da pru­že uto­či­šte dje­ci dok od­ra­stu, za­vr­še ško­le i na­đu kom­for­ni­je. Da­nas je pod tim kro­vom ostao je­di­no Be­ćo, da odo­li­je­va zu­bu vre­me­na i bre­me­nu ko­je mu je isto do­ni­je­lo. Pje­snik ni­je imao nov­ca da bi­lo što pro­mi­je­ni.
      – Tih 65 eura mje­seč­no ko­li­ko pri­mam ni­je do­volj­no ni­za­što. Če­sto sam raz­mi­šljao da pod­mla­dim ovu mo­ju sta­ri­cu-ba­ra­ku, ali ka­ko, sa čim? Za­jed­no smo sta­ra­li ona i ja. Ne bih znao da vam ka­žem ko se u ovim go­di­na­ma bo­lje dr­ži – kroz osmi­jeh ka­že Be­ćo.
      Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da su lju­di do­bre vo­lje i ve­li­kog sr­ca vi­djev­ši u ka­kvim uslo­vi­ma bo­ra­vi pje­snik od­lu­či­li da po­kre­nu ve­li­ku ak­ci­ju. Mi­ško, Sla­đa­na, Mir­ko, Bo­ris, Bran­ka, Sa­ša, Bi­lja­na... sa­ku­pi­li su do­volj­no da pje­snik pla­ti stru­ju i obez­bi­je­di uslo­ve za nor­ma­lan ži­vot. Po­moć i po­dr­ška sti­za­li su sa svih stra­na. Be­ćo je bez ob­zi­ra na uslo­ve u ko­ji­ma je ži­vio pi­sao sti­ho­ve ko­ji su po­bra­li mno­ge sim­pa­ti­je, po­čev­ši od nje­go­vih kom­ši­ja Za­bjel­ča­na, pa na­da­lje pre­ko ci­je­le Pod­go­ri­ce i ši­re. Upra­vo zbog sti­ho­va, sa­nja­li­ca, za­go­net­ki i pi­ta­li­ca ple­me­ni­ti lju­di su se po­tru­di­li da ovaj pi­sac na­sta­vi sa svo­jim za­dat­kom, ali u bo­ljim uslo­vi­ma. Po­čet­kom ju­la u po­moć Be­ću pri­sti­gla je gru­pa rad­ni­ka Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” sa na­mje­rom da adap­ti­ra nje­gov dom.
      – Ka­da smo kre­nu­li sa ak­ci­jom „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017.“ je­dan od pri­o­ri­te­ta bio je da i na­šem Be­ću adap­ti­ra­mo ku­ću u ko­joj ži­vi i stva­ra. Kao dru­štve­no od­go­vor­na fir­ma ko­ja po­slu­je na Za­bje­lu i kao Za­bjel­ča­ni sma­tra­li smo na­šom oba­ve­zom da po­mog­ne­mo čo­vje­ku ko­ji je svo­jim sti­ho­vi­ma uljep­šao dje­tinj­stvo mno­gih ge­ne­ra­ci­ja. I sad kad je po­sao za­vr­šen mo­že­mo sa ve­li­kim za­do­volj­stvom re­ći da je pra­va sre­ća ra­di­ti za Be­ća – ka­za­li su iz Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” ko­ji uz po­moć kom­pa­ni­je Ma­xi­ma iz Lu­ča­na spro­vo­de ak­ci­ju. Maj­sto­ri su pr­vo po­sta­vi­li de­mit fa­sa­du, za­tim sa­ni­ra­li ošte­će­nja na pri­lič­no do­tra­ja­lim zi­do­vi­ma. Na­kon to­ga ure­đe­no je dvo­ri­šte, ofar­ba­na sto­la­ri­ja i bra­va­ri­ja. Za­tim se pri­stu­pi­lo sre­đi­va­nju unu­tra­šnjo­sti ku­će. Po­sta­vlje­na je ke­ra­mi­ka u ku­pa­ti­lu, no­va pvc sto­la­ri­ja, zi­do­vi pri­pre­mlje­ni za gle­to­va­nje i kre­če­nje, vra­ta ofar­ba­na....
      – Ka­da su mi iz „Ka­me­le­o­na” ka­za­li da će adap­ti­ra­ti ku­ću, ob­ra­do­vao sam se, ali sam znao da to ne­će bi­ti lak po­sao. Tru­dio sam se da ko­li­ko mo­gu po­mog­nem maj­sto­ri­ma. Ne­dje­lju da­na su ra­di­li i za­i­sta se po­tru­di­li. Sad sve iz­gle­da pre­li­je­po. Čak sam od pri­ja­te­lja Dar­ka na po­klon do­bio i kli­mu. Hva­la svi­ma – ka­zao je Be­ćo, dok je u no­vom am­bi­jen­tu svo­ga do­ma sla­gao pa­pi­re sa pje­sma­ma za svo­ju sle­de­ću zbir­ku. Ka­že da će se u njoj na­ći i ne­ko­li­ko stro­fa za sve lju­de ve­li­kog sr­ca ko­ji su mu po­mo­gli. I dok su maj­sto­ri pa­ko­va­li stva­ri i spre­ma­li se za no­ve ra­do­ve u okvi­ru ak­ci­je ko­ju spro­vo­de „Ka­me­le­on” i Ma­xi­ma, Be­ćo je sta­jao na vra­ti­ma svo­ga do­ma. Sa dva ek­se­ra pri­ku­cao je broj 128 na zid. Broj ko­ji pro­la­zni­ku slu­ži da se lak­še sna­đe, a pje­sni­ku mno­go vi­še.



-
    • Vijest dana
      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

    • Vijest dana

      2017-07-22

      Đukanović sa obezbjeđenjem

      ĐUKANOVIĆ ZADRŽAO POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE I NAKON ISTEKA ZAKONSKIH ROKOVA

      Ni korak bez 13 tjelohranitelja

      ANB je predložila da se bivšem premijeru Milu Đukanoviću odobri korištenje policijskog obezbjeđenja do daljnjeg, jer smatraju da mu je bezbjednost ugrožena Obezbjeđenje je ukinuto bivšim predsjednicima Skupštine Ranku Krivokapiću i Darku Pajoviću, a trenutno u državi 11 lica ima pravo na stalne telohranitelje


      Biv­šem pre­mi­je­ru i ak­tu­el­nom pred­sjed­ni­ku De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lu Đu­ka­nov­ću do dalj­njeg je pro­du­že­no pra­vo na po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje, iako su istekli zakonski rokovi po kojima je zaštitu mogao koristiti tri mjeseca nakon odlaska sa državne funkcije. To je ura­đe­no na osno­vu pre­po­ru­ke Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) ko­ja da­je pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ak­tu­elnih i biv­ših funk­ci­o­ne­ra.
      Prema nezvaničnim saznanjima „Dana”, Đukanovića trenutno čuva između 10 i 13 tjelohranitelja, koji su mu na raspolaganju 24 sata dnevno.
      Đu­ka­no­vi­ću je funk­ci­ja pre­sta­la u no­vem­bru 2016, a to­kom man­da­ta po Pra­vil­ni­ku o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji si­ste­ma­ti­za­ci­ji MUP-a imao je pra­vo na prat­nju do 13 po­li­ci­ja­ca. Ko­li­ko po­li­ca­ja­ca sa­da ču­va Đu­ka­no­vi­ća Upra­va po­li­ci­je ne želi da saopšti iz bez­bje­do­no­snih raz­lo­ga.
      – Biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de Cr­ne Go­re obez­bje­đu­je po­tre­ban broj slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je, od­no­sno biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de obez­bje­đu­je broj slu­žbe­ni­ka ko­ji se od­re­đu­ju shod­no bez­bjed­no­snoj pro­cje­ni ugro­že­no­sti – kazali su „Danu” iz Uprave policije.
      U policiji kažu da će obezbjeđivati biv­šeg pred­sjed­ni­ka Vla­de dok god po­sto­je raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, u skla­du sa Od­lu­kom o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je.
      Pre­ma tom do­ku­men­tu, funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji­ma pre­sta­ne funk­ci­ja, za­šti­ta bez­bjed­no­sti će se pro­du­ži­ti tri mje­se­ca od da­na pre­stan­ka funk­ci­je ako to zah­ti­je­va­ju raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, na osno­vu pro­cje­ne ste­pe­na ugro­že­no­sti ANB. Ako bez­bjed­no­sna pro­cje­na ugro­že­no­sti uka­zu­je na po­sto­ja­nje raz­lo­ga bez­bjed­no­sti, „za­šti­ta bez­bjed­no­sti mo­že se pro­du­ži­ti i na­kon is­te­ka po­me­nu­tog ro­ka od tri mje­se­ca, za vri­je­me po­sto­ja­nja raz­lo­ga i bez­bjed­no­sti”. O pro­du­že­nju za­šti­te bez­bjed­no­sti od­lu­ču­je Vla­da, na pred­log Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP).
      Slu­žbe­ni­ci Upra­ve po­li­ci­je vi­še ne obez­bje­đu­ju biv­še pred­sjed­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća i Dar­ka Pa­jo­vi­ća.
      U Upra­vi po­li­ci­je ka­žu da u skla­du sa Od­lu­kom Vla­de Cr­ne Go­re o od­re­đi­va­nju lič­no­sti, obje­ka­ta i pro­sto­ra ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je, stal­na bez­bjed­no­sna za­šti­ta obez­bi­je­đe­na je za 11 lič­no­sti.
      U smi­slu čla­na tri ove Od­lu­ke, Upra­va po­li­ci­je u oba­ve­zi je da pri­mje­nju­je mje­re za­šti­te lič­ne bez­bjed­no­sti u od­no­su na pred­sjed­ni­ke Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća, Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća, mi­ni­stre prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na, unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­di­na Nu­ho­dži­ća, vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća, vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­cu Stan­ko­vi­ća, glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­snu Me­de­ni­cu, di­rek­to­ra ANP-a De­ja­na Pe­ru­ni­či­ća, di­rek­to­ra po­li­ci­je Slav­ka Sto­ja­no­vi­ća. Ta­ko­đe, za­šti­tu ima­ju i čla­no­vi uže po­ro­di­ce pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Vla­de i Skup­šti­ne.
      – Pra­vil­ni­kom o unu­tra­šnjoj or­ga­ni­za­ci­ji i si­ste­ma­ti­za­ci­ji Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti oba­vlja 87 slu­žbe­ni­ka Upra­ve po­li­ci­je. Po­sao slu­žbe­ni­ka ko­ji vr­še po­slo­ve obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti pod­ra­zu­mi­je­va spro­vo­đe­nje fi­zič­ke za­šti­te šti­će­ne lič­no­sti; upra­vlja­nje mo­tor­nim vo­zi­li­ma u bez­bjed­no­snom eskor­tu (eskort­na vo­žnja); spro­vo­đe­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih ak­tiv­no­sti; po po­tre­bi pru­ža­nje pr­ve po­mo­ći; pri­mje­na po­li­cij­skih ovla­šće­nja i osta­lo po na­lo­gu pret­po­sta­vlje­nog. Sva­ka ak­tiv­nost slu­žbe­ni­ka usmje­re­na na pre­po­zna­va­nju, ot­kri­va­nju i spre­ča­va­nju no­si­la­ca ugro­ža­va­nja no­si od­re­đe­ni ri­zik u za­vi­sno­sti od ni­voa pri­jet­nji po bez­bjed­nost šti­će­nih lič­no­sti – ka­žu u Upra­vi po­li­ci­je.
      Slu­žbe­ni­ci ko­ji su an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma fi­zič­kog obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti u kon­ti­nu­i­te­tu se ob­u­ča­va­ju za vr­še­nje ovih po­slo­va u di­je­lu te­o­rij­skog i prak­tič­nog usa­vr­ša­va­nja ko­ri­ste­ći ras­po­lo­ži­ve re­sur­se Upra­ve po­li­ci­je, Me­di­cin­skog cen­tra MUP-a, Po­li­cij­ske aka­de­mi­je – Da­ni­lov­grad i Voj­ske Cr­ne Go­re.
      – Ta­ko­đe, u pret­hod­nom pe­ri­o­du spro­ve­de­no je ne­ko­li­ko po­sje­ta slu­žba­ma re­gi­o­na ko­je vr­še ove po­slo­ve, kao i edu­ka­ci­ja slu­žbe­ni­ka u ino­stran­stvu i nji­ho­vo ospo­so­blja­va­nje da ste­če­na zna­nja i vje­šti­ne pre­ne­su na ko­le­ge – ka­žu u po­li­ci­ji.
      M.S.

      Če­ti­ri ste­pe­na za­šti­te

      Za vr­še­nje po­slo­va obez­bje­đe­nja šti­će­nih lič­no­sti is­klju­či­vo se ko­ri­ste ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva Upra­ve po­li­ci­je i nji­ma ru­ku­ju slu­žbe­ni­ci or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce ko­ji oba­vlja­ju ove po­slo­ve.
      – U za­vi­sno­sti od funk­ci­je ko­ju oba­vlja­ju, ste­pe­na za­šti­te i pri­ro­de ak­tiv­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, na ras­po­la­ga­nje se mo­gu sta­vi­ti i dru­ga ma­te­ri­jal­no-teh­nič­ka sred­stva dr­žav­nih or­ga­na. Čla­nom 11 Od­lu­ke pro­pi­sa­ne su od­re­đe­ne mje­re za­šti­te. Shod­no tom čla­nu, obez­bje­đe­nje lič­no­sti, kao i obje­ka­ta i pro­sto­ra, pod­ra­zu­mi­je­va pla­ni­ra­nje, ko­or­di­ni­ra­nje i iz­vr­ša­va­nje pre­ven­tiv­no-ope­ra­tiv­nih, fi­zič­kih, pre­ven­tiv­no-teh­nič­kih, zdrav­stve­nih, bi­o­lo­ško-sa­ni­tar­nih i hi­gi­jen­sko-epi­de­mi­o­lo­ških mje­ra. Obim i vr­sta mje­ra iz ovog čla­na, od­re­đu­ju se od pr­vog do če­tvr­tog ste­pe­na za­šti­te, u za­vi­sno­sti od bez­bjed­no­sne pro­cje­ne ugro­že­no­sti šti­će­nih lič­no­sti, obje­ka­ta ili pro­sto­ra – po­ja­šnja­va­ju u Upra­vi po­li­ci­je.



    • Hronika
      Survala se u provaliju

      Survala se u provaliju

    • Hronika

      2017-07-22

      Mjesto nesreće

      U NESREĆI NA BIOČU STRADALA Z.S. (64), POLICIJA ISPITUJE UZROK TRAGEDIJE

      Survala se u provaliju


      Pod­go­ri­čan­ka Z.S. (64) po­gi­nu­la je u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći ko­ja se ju­če do­go­di­la na ma­gi­stral­nom pu­tu Pod­go­ri­ca–Ko­la­šin. Do ne­sre­će je do­šlo oko 15 ča­so­va u mje­stu Bi­o­če. Z.S. je upra­vlja­la auto­mo­bi­lom re­gi­star­skih ozna­ka PG BC 356.
      Iz za sa­da ne­u­tvr­đe­nih raz­lo­ga, ona je iz­ne­na­da iz­gu­bi­la kon­tro­lu nad vo­zi­lom ka­da je skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju du­bo­ku ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra. Smr­ska­no vo­zi­lo za­u­sta­vi­lo se na sti­je­ni po­red ri­je­ke.
      Ne­sre­ća je od­mah pri­ja­vlje­na po­li­ci­ji, ko­ja je iza­šla na li­ce mje­sta. Me­đu­tim, po­što je vo­zi­lo bi­lo na sti­je­ni, pot­pu­no slu­pa­no od pre­vr­ta­nja niz li­ti­cu, mo­ra­li su do­ći pri­pad­ni­ci Slu­žbe spa­sa­va­nja ka­ko bi iz­vu­kli ti­je­lo.
      Po­li­ci­ja je sa mje­sta ne­sre­će pri­ku­pi­la niz do­ka­za ka­ko bi se utvr­dio uzrok ne­sre­će. Tra­gič­ni do­ga­đaj po­li­ci­ji je pri­ja­vio oče­vi­dac ko­ji je is­pri­čao da dru­gog uče­sni­ka u ne­sre­ći ni­je bi­lo i da je Z.S. iz­ne­na­da skre­nu­la sa ma­gi­stra­le i sur­va­la se u pro­va­li­ju.
      O ne­sre­ći je oba­vi­je­šte­no nad­le­žno tu­ži­la­štvo, ko­je je na­re­di­lo da se oba­vi ob­duk­ci­ja ti­je­la stra­da­le. Ta­ko­đe, na­re­đe­no je i da se oba­vi vje­šta­če­nje vo­zi­la ka­ko bi se utvr­dio mo­tiv ne­sre­će.M.V.P.

      U 13 ude­sa 4 po­vri­je­đe­no

      U Cr­noj Go­ri u pro­te­kla 24 sa­ta do­go­di­lo se 13 sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, u ko­ji­ma su če­ti­ri oso­ba lak­še po­vri­je­đe­ne. Po­li­ci­ja je od­u­ze­la 29 vo­zač­kih do­zvo­la i 13 pa­ri re­gi­star­skih ta­bli­ca. Iz­da­ta su 542 na­lo­ga za upla­tu nov­ča­nih ka­zni i pod­ni­je­to je 48 pre­kr­šaj­nih pri­ja­va.



    • Hronika
      Slučajno zapalio četiri sela

      Slučajno zapalio četiri sela

    • Hronika

      2017-07-22

      DANILOVGRAĐANIN R.D. (67) UHAPŠEN ZBOG KRIVIČNOG DJELA IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI

      Slučajno zapalio četiri sela


      Da­ni­lov­gra­đa­nin R.D. (67) iz Bar­ja­mo­vi­ce uhap­šen je ju­če zbog sum­nje da je či­ste­ći li­va­du iza­zvao po­žar ko­ji je za­hva­tio če­ti­ri se­la. On je pri­ve­den zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. R.D. je osum­nji­čen da je pri­je 15 da­na slu­čaj­no to­kom či­šće­nja ima­nja iza­zvao po­žar ve­li­kih raz­mje­ra, ko­ji je za­hva­tio ne­ko­li­ko se­la u Ka­tun­skoj na­hi­ji – op­šti­na­ma Ce­ti­nje i Da­ni­lov­grad, ali i dio pla­ni­ne Ga­rač.
      Za ga­še­nje po­ža­ra an­ga­žo­va­na je i avi­ja­ci­ja, me­đu­tim do da­nas ni­je lo­ka­li­zo­van.
      Pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma „Da­na”, Da­ni­lov­gra­đa­nin je či­ste­ći ima­nje 7. ju­la, ko­ri­stio va­tru ko­ja se ras­plam­sa­la zbog vje­tra i pre­ra­sla u ve­li­ki po­žar, ko­ji ni­je mo­gao da se za­u­sta­vi.
      Po­li­ci­ja je na­kon pred­u­ze­tih ope­ra­tiv­nih rad­nji do­šla do po­da­tka o mo­gu­ćem iz­vr­ši­o­cu dje­la i po­zva­la R.D. na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u svoj­stvu gra­đa­ni­na.
      Ju­če po­sli­je sa­slu­ša­nja u zgra­di ce­tinj­ske po­li­ci­je, on je za­dr­žan u pri­tvo­ru po na­lo­gu za­mje­ni­ka osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­nje Ra­du­no­vić.
      Po­žar ko­ji da­ni­ma bi­je­sni za­hva­tio je se­la Bar­ja­mo­vi­cu, Ve­le­sto­vo, Gor­nju i Do­nju Mar­ko­vi­nu, na­kon če­ga se pro­ši­rio na pod­ruč­je Op­šti­ne Da­ni­lov­grad, ali i pla­ni­ne Ga­rač.
      – Ovaj po­žar još uvi­jek ni­je lo­ka­li­zo­van i pri­či­nje­na je ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta ka­ko pri­vat­ne, ta­ko i dr­žav­ne imo­vi­ne – sa­op­šte­no je ju­če iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Ko­man­dir ce­tinj­ske va­tro­ga­sne je­di­ni­ce Pe­đa Mo­štro­kol ka­zao je pri­je ne­ko­li­ko da­na za „Ce­tinj­ski list” da ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­ju pre­ven­tiv­nom dje­lo­va­nju ka­ko ne bi do­la­zi­lo do po­ža­ra, ko­je naj­če­šće uzro­ku­je ljud­ski fak­tor. Ljud­stvo ce­tinj­ske va­tro­ga­sne eks­po­zi­tu­re da­ni­ma se bo­ri i sa po­ža­rom u Bar­ja­mo­vi­ci i Ve­le­sto­vu, ko­ji je slu­čaj­no iza­zvao R.D.
      – Sva­ke go­di­ne pred ljet­nju se­zo­nu dje­lu­je­mo pre­ven­tiv­no, za­bra­nom va­tre na otvo­re­nom. Ali lju­di se to­ga ne pre­dr­ža­va­ju, pra­ve ve­li­ke pro­ble­me iz ko­jih pro­is­ti­ču ve­li­ki tro­ško­vi i ve­li­ka šte­ta – ka­zao je Mo­štro­kol.
      Dan ra­ni­je, po­li­ci­ja je uz po­moć gra­đa­na uhap­si­la Pre­la Ka­la­ja (56) iz Al­ba­ni­je, zbog sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo iza­zi­va­nje op­šte opa­sno­sti. On je za­pa­lio tra­vu i ni­sko ra­sti­nje u Go­lu­bov­ci­ma i ti­me do­veo u opa­snost objek­te i ži­vo­te U.D. (44), A.J. (62) i K.D. (48). Vl. O.

      Ka­zna za­tvo­ra do pet godina

      Pre­ma za­kon­skim pro­pi­si­ma na­še dr­ža­ve, zbog iza­zi­va­nja po­ža­ra pred­vi­đe­na je ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na.
      – Ko po­ža­rom, po­pla­vom, eks­plo­zi­jom, otro­vom ili otrov­nim ga­som, ra­di­o­ak­tiv­nim ili dru­gim jo­ni­zu­ju­ćim zra­če­njem, elek­trič­nom ener­gi­jom, mo­tor­nom si­lom ili ka­kvom dru­gom op­šte­o­pa­snom rad­njom ili op­šte­o­pa­snim sred­stvom iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura, ka­zni­će se za­tvo­rom od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Ka­znom iz sta­va 1 ovog čla­na ka­zni­će se slu­žbe­no ili od­go­vor­no li­ce ko­je ne po­sta­vi pro­pi­sa­ne ure­đa­je za za­šti­tu od po­ža­ra, po­pla­ve, eks­plo­zi­je, otro­va ili otrov­nog ga­sa, ra­di­o­ak­tiv­nih ili dru­gih jo­ni­zu­ju­ćih zra­če­nja, elek­trič­ne ener­gi­je ili dru­gih opa­snih sred­sta­va ili ove ure­đa­je ne odr­ža­va u is­prav­nom sta­nju ili ih u slu­ča­ju po­tre­be ne sta­vi u dej­stvo ili uop­šte ne po­stu­pa po pro­pi­si­ma ili teh­nič­kim pra­vi­li­ma o mje­ra­ma za­šti­te i ti­me iza­zo­ve opa­snost za ži­vot ili ti­je­lo lju­di ili za imo­vi­nu či­ja vri­jed­nost pre­la­zi iz­nos od dva­de­set hi­lja­da eura – pro­pi­sa­no je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom.
      Uko­li­ko je dje­lo uči­nje­no iz ne­ha­ta pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra do tri go­di­ne.



    • Hronika
      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima

    • Hronika

      2017-07-22

      SVETOZAR I MILOŠ MAROVIĆ DOGOVORILI SE SA AUSTRIJSKOM KOMPANIJOM U SPORU OKO JAHTE

      Poravnanje na Djevičanskim ostrvima


      Austrijska kompanija „Heta lizing” (Heta Leasing Kärnten GmbH & Co KG) iz Klagenfurta odrekla se tužbe protiv visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića i njegovog sina Miloša Marovića, pa je sudija kotorskog Osnovnog suda Veljko Bulatović iz tog razloga juče donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev austrijske kompanije da joj dvojica Marovića nadoknade blizu deset miliona eura.
      Time je stavljena tačka na okolnosti kupovine luksuzne mega jahte „Kenco”, koja se već duže vrijeme ne nalazi u budvanskoj marini, a za koju se svojevremeno spekulisalo da je vlasništvo porodice budvanskog DPS funkcionera.
      Na jučerašnjem ročištu nije se pojavio nijedan od dvojice Marovića, za kojima je raspisana međunarodna potjernica, iako su bili uredno pozvani. U sudnicu je pristupio punomoćnik „Hete”, beogradski advokat Andrej Jelenković.
      Stranke su, kako je saopšteno na jučerašnjoj glavnoj raspravi, postigle poravnanje mimo suda, pa je Jelenković predložio da sud donese presudu na osnovu odricanja i da svaka stranka snosi svoje troškove shodno zajedničkom podnesku stranaka. Ugovor o poravnanju nije dostavljen Osnovnom sudu u Kotoru. Ipak, prema saznanjima „Dana”, dogovor između Marovića i austrijske kompanije postigli su advokati iz Velike Britanije na Djevičanskim ostrvima.
      Sudija Bulatović prihvatio je takav predlog i na osnovu odricanja donio presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev „Hete” kojim je tražila da se Marovići obavežu da „Heti” naknade blizu deset miliona eura sa pripadajućom zakonskom kamatom počev od 13. 2. 2015. godine, kao i da svaka stranka snosi svoje troškove.
      U obrazloženju presude navodi se da je sud u pravnoj stvari tužioca kompanije „Heta lizing” protiv tuženih Svetozara Marovića i Miloša Marovića radi utvrđenja, donio presudu shodno odredbi člana 338 ZPP-a. To iz razloga što se tužilac preko punomoćnika u podnesku od 19. 7. 2017. godine odrekao tužbenog zahtjeva.
      Predmet spora, koji se između „Hete” i Marovića pred kotorskim sudom vodio unazad nekoliko godina, bio je naplata novčanog potraživanja u iznosu od 9.980.076,15 eura, za šta su Marovići 2008. godine austrijskoj kompaniji garantovali mjenicama i svom svojom imovinom.
      „Heta” je naime pokrenula prinudnu naplatu nad njihovom imovinom prema mjenicama kojima su oni kako jemči of šor firmi „Galaksi grup LTD” garantovali da će austrijskoj kompaniji kredit biti vraćen.
      Tim novcem, posredstvom firme „Galaksi” registrovane u karipskoj ostrvskoj državi Sveti Vinsent i Grenadini, 2008. godine kupljena je luksuzna motorna jahta koja, po ugovoru o lizingu, ostaje u vlasništvu „Hete” do potpune naplate svih njenih potraživanja po osnovu ugovora, odnosno sve dok „Galaksi” za nju ne plati i poslednju ratu kredita.
      Međutim, plaćanje rata je obustavljeno, pri čemu nema zvaničnih informacija o tome gdje se jahta od 176 bruto tona sada nalazi. U javnosti se spekuliše da je plovilo sada ukotvljeno u marini grčkog ostrva Krf.
      Inače, nekadašnji predsjednik državne zajednice Srbija i Crna Gora i njegov sin nalaze se već duže vrijeme u Crnoj Gori.
      Svetozar Marovića, koji je je u Višem sudu priznao da je bio na čelu kriminalne grupe koja je budžet Opštine Budva oštetila za više miliona eura, iza spuških rešetaka treba da izdržava robiju u trajanju od tri godine i devet mjeseci.
      On je sa Specijalnim državnim tužilaštvom (SDT) zaključio dva sporazuma o priznanju krivice, a koje je potvrdio Viši sud. Osim zatvorske kazne, on mora da vrati oko 1,1 milion eura u budžet, ali i da u humanitarne svrhe uplati stotinu hiljada eura, što još nije učinio.
      Mlađi Marović, kome je preostalo još 11 mjeseci zatvorske kazne, u međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, pri čemu njegovi pravni zastupnici traže da on u toj zemlji odsluži kaznu.
      B.M.

      Miloš nikada neće doći

      Advokat Zdravko Begović kazao je da je Miloš Marović stranac pošto je uzeo državljanstvo Srbije i da neće doći u Crnu Goru, a da je njegov otac na liječenju.
      – Miloš je stranac i on nikada neće doći u Crnu Goru, bar ne u nekom narednom periodu, a Svetozar je u bolnici tako da, još se liječi – kazao je on za portal Antena M.



    • Politika
      Neće sa Frontom na proteste

      Neće sa Frontom na proteste

    • Politika

      2017-07-22

      Rudović i Stanić

      URA I SDP ODBILI PREDLOG MILANA KNEŽEVIĆA

      Neće sa Frontom na proteste

      Iz SDP-a poručili da ne razmišljaju o medijskim pozivima Milana Kneževića na proteste i da im je prioritet promocija manifesta o objedinjavanju progresivnih snaga


      Gra­đan­ski po­kret URA i So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja od­bi­li su ju­če pred­log Mi­la­na Kne­že­vi­ća, ko­ji je na­ja­vio da će De­mo­krat­ski front po­zva­ti ci­je­lu opo­zi­ci­ju na pro­te­ste na je­sen. Iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA po­ru­ču­ju da pro­te­sti mo­ra­ju bi­ti re­zul­tat do­go­vo­ra ci­je­le opo­zi­ci­je dok je za SDP tre­nut­no u pr­vom pla­nu oku­plja­nje pro­gre­siv­nih struk­tu­ra dru­štva oko kon­cep­ta ko­ji su ne­dav­no po­nu­di­li usva­ja­ju­ći ma­ni­fest.
      – Gra­đan­ski po­kret URA je­ste za pro­te­ste, ali ne na na­čin ka­ko je to za­mi­slio DF i na do­sa­da­šnjem kon­cep­tu tog po­li­tič­kog sa­ve­za. Da se ci­je­la opo­zi­ci­ja pr­vo do­go­vo­ri­la oko or­ga­ni­za­ci­je, kon­cep­ta i ci­lja pro­te­sta, pa ob­ja­vi­la da će oni po­če­ti od­mah po­sli­je lje­ta, to bi već zna­či­lo da smo na­pra­vi­li po­mak i da su ne­ki opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti pre­ki­nu­li prak­su pu­kog re­kla­mi­ra­nja sa krat­ko­roč­nim efek­ti­ma. To je ono za šta se za­la­že Gra­đan­ski po­kret URA. Ova­ko, oni po sta­rom za­ka­zu­ju i zo­vu ne­is­kre­no sve osta­le da se pri­dru­že, da bi se­be pri­ka­za­li kao ne­ku vo­de­ću sna­gu – re­kao je za „Dan” Ne­đelj­ko Ru­do­vić, pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta Uje­di­nje­na re­form­ska ak­ci­ja (URA).
      Ka­ko je do­dao, „pro­te­sti ra­di no­vih iz­bo­ra, a no­vi iz­bo­ri ra­di svr­ga­va­nja uzur­pa­to­ra vla­sti i za­u­sta­vlja­nja eko­nom­sko-so­ci­jal­nog slo­ma ze­mlje su vid po­li­tič­ke bor­be za ko­ji mi­slim da po­sta­je ne­iz­bje­žan”.
      – Ono što je ta­ko­đe ne­iz­bje­žno, ako iskre­no že­li­mo da us­pi­je­mo je da ti pro­te­sti ne­ma­ju ni­šta slič­no sa oni­ma ko­je je do­sad or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front – za­klju­čio je Ru­do­vić.
      Kne­že­vić je, go­vo­re­ći o na­red­nim po­te­zi­ma po­li­tič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je, na­ja­vio da će DF po­nu­di­ti opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma za je­sen or­ga­ni­zo­va­nje se­ri­je pro­te­sta i ka­zao da, uko­li­ko od­bi­ju, „jav­no će ime­no­va­ti koč­ni­ča­re opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje i po­vu­ći po­te­ze ko­ji će ih pot­pu­no ras­krin­ka­ti”.
      U So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji ne raz­mi­šlja­ju o Kne­že­vi­će­vim me­dij­skim po­zi­vi­ma na pro­te­ste.
      Ka­ko je ka­zao port­pa­rol SDP-a Mir­ko Sta­nić pred­sta­vlja­nje i afir­ma­ci­ja Ma­ni­fe­sta za oku­plja­nje pro­gre­siv­nih sna­ga je pri­o­ri­tet te par­ti­je u ovom mo­men­tu.
      – So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja je u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku kao rje­še­nje za iz­laz iz du­bo­ke po­li­tič­ke, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne kri­ze po­nu­di­la Ma­ni­fest za oku­plja­nje pro­gre­si­vi­nih sna­ga. Re­ak­ci­je ko­je ima­mo u pe­ri­o­du od pred­sta­vlja­nja ovog do­ku­men­ta su iz­u­zet­no po­zi­tiv­ne sa ni­zom pred­stav­ni­ka ra­znih dru­štve­nih gru­pa ko­je su ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ne za po­je­di­ne seg­men­te Ma­ni­fe­sta. Po­sli­je ve­o­ma uspje­šnog pre­sta­vlja­vlja­nja do­ku­men­ta am­ba­sa­do­ri­ma i čla­no­vi­ma di­plo­mat­skog ko­ra ko­je je imao pred­sjed­nik SDP-a Ran­ko Kri­vo­ka­pić u po­ne­dje­ljak, kre­nu­će­mo u da­lje pred­sta­vlja­nje i afir­mi­sa­nje ovog do­ku­men­ta – na­ja­vlju­je Sta­nić.
      Ka­ko je za­klju­čio, u SDP-u sma­tra­ju da Ma­ni­fest mo­že bi­ti po­la­zna tač­ka za oku­plja­nje svih sna­ga ko­je Cr­nu Go­ru vi­de kao mo­der­nu, de­mo­krat­sku, gra­đan­sku, evrop­sku i evro­a­tlant­sku ze­mlju.
      Iz DF-a su i ra­ni­je u vi­še na­vra­ta na­ja­vlji­va­li pro­te­ste to­kom je­se­ni. Po­ru­či­va­li su da će, ako ne bu­du do­bi­li po­dr­šku osta­lih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta, De­mo­krat­ski front na­sta­vi­ti svo­jim pu­tem.
      V.R.

      Ru­do­vić: Već vi­đe­no

      Go­vo­re­ći o na­ja­vi Mi­la­na Kne­že­vi­ća da će DF ci­je­lu opo­zi­ci­ju po­zva­ti na pro­te­ste na je­sen, Ne­đelj­ko Ru­do­vić (URA) ka­zao je da, osim što je to sve već vi­đe­no i što po­sta­je de­gu­tant­no, ti­me se ne po­sti­že cilj.
      – Cilj je na­tje­ra­ti De­mo­krat­sku par­ti­ju so­ci­ja­li­sta na pri­je­vre­me­ne iz­bo­re pro­te­sti­ma ko­ji ima­ju gra­đan­ski ka­rak­ter i ko­ji ni­čim, pa ni iko­no­gra­fi­jom, ne do­vo­de u pi­ta­nje dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i njen pro­za­pad­ni kurs – ob­ja­šnja­va Ru­do­vić.



    • Hronika
      Nestao Budvanin

      Nestao Budvanin

    • Hronika

      2017-07-22

      Ćetković

      POLICIJA TRAGA ZA JOVOM ĆETKOVIĆEM

      Nestao Budvanin


      Bu­dva­nin Jo­vo Ćet­ko­vić (34) ne­stao je u ne­dje­lju, 16. ju­la. Po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no da je po­sled­nji put vi­đen u Bu­dvi na mo­to­ru „su­zu­ki” si­ve bo­je, re­gi­star­skih ozna­ka BD-AP-70.
      Na fejsbu­k stra­ni­ci „Pod­go­rič­ki vre­me­plov” ob­ja­vljen je apel svim gra­đa­ni­ma da uko­li­ko ima­ju po­dat­ke o Ćet­ko­vi­ću po­zo­vu po­li­ci­ju ili na broj 067284080.
      U po­tra­gu za Ćet­ko­vi­ćem, osim po­li­ca­ja­ca, uklju­či­li su se pri­pad­ni­ci Slu­žbe za­šti­te i spasavanja.
      Po­sled­nji put mo­bil­ni te­le­fon ne­sta­log Bu­dva­ni­na lo­ci­ran je iz­me­đu Be­či­ća i Sve­tog Ste­fa­na.M.V.P.



    • Drustvo
      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

    • Drustvo

      2017-07-22

      Spomenik Barešiću

      GRAĐANI OD VLADE CRNE GORE TRAŽE INFORMACIJU O PROTESTNOJ NOTI ZAGREBU ZBOG VELIČANJA MIRA BAREŠIĆA

      Hrvatska da sruši spomenik teroristi

      Spomenik Miru Barešiću, koji je na ciničan i svirep način učestvovao u monstruoznom ubistvu ambasadora Jugoslavije Vladimira Rolovića, svečano je otvoren 31. avgusta 2016. godine – podsjećaju potpisnici peticije


      Gru­pa gra­đa­na za­tra­ži­la je od pred­sjed­ni­ka Vla­de Du­ška Mar­ko­vi­ća i mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Sr­đa­na Dar­ma­no­vi­ća da oba­vi­je­ste jav­nost o efek­ti­ma pro­test­ne no­te ko­ja je 1. av­gu­sta 2016. po­sla­ta Za­gre­bu zbog po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću u Dra­ga­ma u Hr­vat­skoj.
      Pod­sje­ti­mo, cr­no­gor­ske dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je eks­pre­sno su re­a­go­va­le ka­da je tre­ba­lo uklo­ni­ti spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću, ko­ji je po­dig­nut na pri­vat­nom ima­nju u Sla­ti­ni kod An­dri­je­vi­ce. Va­so­je­vi­ći su spri­je­či­li me­ha­ni­za­ci­ju da sru­ši spo­me­nik, ali su po­tom sa­mi uklo­ni­li spo­men-plo­ču.
      Otvo­re­no pi­smo Mar­ko­vi­ću i Dar­ma­no­vi­ću pot­pi­sa­lo je 170 gra­đa­na, iz svih dru­štve­nih gru­pa, i svi tra­že za­šti­tu dr­žav­nog do­sto­jan­stva Cr­ne Go­re i po­sve­će­nost pro­ce­su su­o­ča­va­nja s pro­šlo­šću, a sve na ba­zi prin­ci­pa ko­ji jed­na­ko va­že za sve. Oni na­vo­de da su sa pa­žnjom pro­pra­ti­li ne­dav­nu eks­pre­snu re­ak­ci­ju Vla­de na od­re­đe­ne pre­ten­zi­je iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ko­je je zva­nič­ni Za­greb upu­tio pu­tem di­plo­mat­ske no­te, ali i re­ak­ci­ju hr­vat­skih po­li­tič­kih par­ti­ja i dr­žav­nih me­di­ja o spor­nom pi­ta­nju.
      – Ipak, ne mo­že­mo se ote­ti uti­sku da je po istom, ili čak go­rem pi­ta­nju, zva­nič­na Hr­vat­ska re­a­go­va­la di­ja­me­tral­no su­prot­no, što je i te ka­ko za­bri­nja­va­ju­će jer se ra­di o slu­ča­je­vi­ma ko­ji se ne mo­gu za­o­bi­ći u od­no­si­ma dvi­je dr­ža­ve. Ovom pe­ti­ci­jom že­li­mo upu­ti­ti jav­no ne­za­do­volj­stvo zbog po­zi­ci­je Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va (MVP) Cr­ne Go­re, ko­ji sko­ro go­di­nu ću­ti o ig­no­ri­sa­nju pro­test­ne no­te ko­ju je Cr­na Go­ra upu­ti­la Hr­vat­skoj 1. av­gu­sta 2016. po­vo­dom po­di­za­nja spo­me­ni­ka hr­vat­skom te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću. U tom smi­slu, neo­p­hod­no je da se Vla­da i Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re jav­no iz­ja­sne o tom pi­ta­nju, te jav­nost oba­vi­je­ste o efek­ti­ma svo­je pro­test­ne no­te zva­nič­nom Za­gre­bu. Jav­nost Cr­ne Go­re i te ka­ko in­te­re­su­je – ka­kva je bi­la po­zi­ci­ja hr­vat­ske stra­ne, nji­ho­ve Vla­de i MVP-a Hr­vat­ske, o ovom pi­ta­nju– ka­že se u pi­smu.
      Oni tra­že i hr­vat­ska obra­zlo­že­nja u od­go­vo­ru na pro­test­nu no­tu, ako je od­go­vo­ra bi­lo i, ko­ji je ko­na­čan stav zva­nič­ne Cr­ne Go­re u ve­zi sa tim.
      – Jav­no­sti je po­zna­to da je spo­me­nik te­ro­ri­sti Mi­ru Ba­re­ši­ću, ko­ji je na ci­ni­čan i svi­rep na­čin uče­stvo­vao u mon­stru­o­znom ubi­stvu am­ba­sa­do­ra Ju­go­sla­vi­je Vla­di­mi­ra Ro­lo­vi­ća, ro­đe­nog Ba­ra­ni­na, u na­pa­du iz­vr­še­nom 7. apri­la 1971. u Stok­hol­mu, sve­ča­no otvo­ren 31. av­gu­sta 2016. u Dra­ga­ma kod Pa­ko­šta­na, na tr­gu ko­ji no­si ime istog zlo­čin­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća. Osim tog ne­ču­ve­nog ak­ta, ve­li­ča­nje te­ro­ri­ste je na­sta­vlje­no pa je u Spli­tu ime­no­va­na Uli­ca Mi­ra Ba­re­ši­ća, a u Se­get Vra­nji­ci Oba­la Mi­ra Ba­re­ši­ća. Upra­vo za­to nas in­te­re­su­je va­še ob­ja­šnje­nje na ko­jim prin­ci­pi­ma Hr­vat­ska do­no­si od­lu­ke o di­za­nju spo­me­ni­ka, ime­no­va­nju uli­ca, tr­go­va i oba­la u čast mon­stru­o­zne lič­no­sti, ali i vaš pla­ni­ra­ni od­go­vor na ta­kav ne­ču­ve­ni po­stu­pak, kao i ig­no­ri­sa­nje pro­te­sta iz Cr­ne Go­re? Osim to­ga, jav­nost ima pra­vo da zna na ko­ji će na­čin zva­nič­na Cr­na Go­ra nje­go­va­ti sje­ća­nje na taj te­ro­ri­stič­ki akt i zlo­čin nad svo­jim si­nom, am­ba­sa­do­rom Vla­di­mi­rom Ro­lo­vi­ćem, ko­ji je stra­dao mu­če­nič­kom smr­ću i pro­gla­šen na­rod­nim he­ro­jom – is­ti­če se u peti­ci­ji.
      Osim od­go­vo­ra o ovom pi­ta­nju, od Vla­de i mi­ni­star­stva se tra­že in­for­ma­ci­je o ko­nač­noj kri­vič­no­prav­noj za­šti­ti gra­đa­na Cr­ne Go­re ko­ji su kao rat­ni za­ro­blje­ni­ci mu­če­nič­ki po­stra­da­li u lo­go­ru Lo­ra u Spli­tu.
      – Šta se ura­di­lo o pi­ta­nju pri­vo­đe­nja prav­di uprav­ni­ka i stra­ža­ra, od­no­sno hr­vat­skih slu­žbe­nih li­ca od­go­vor­nih za mu­če­nje i li­kvi­da­ci­ju pe­to­ri­ce Nik­ši­ća­na, rat­nih voj­nih za­ro­blje­ni­ka u split­skoj Lo­ri. De­ta­lji to­ga, umu ne­pojm­lji­vog zlo­či­na u hr­vat­skom dr­žav­nom za­tvo­ru da­ti su u Iz­vje­šta­ju Am­nesty in­ter­na­ci­o­nal za 1993, u vi­du svje­do­če­nja Ga­vri­la Trip­ko­vi­ća iz Ča­plji­ne. Iz otvo­re­nih iz­vo­ra sa­zna­je se in­for­ma­ci­ja da ni­ko od slu­žbe­nih oso­ba hr­vat­skog lo­go­ra Lo­ra ni­ka­da ni­je od­go­va­rao za taj mon­stru­o­zni zlo­čin. Upra­vo za­to, na­me­će se pi­ta­nje šta pla­ni­ra­ju i šta mo­gu ura­di­ti pra­vo­sud­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re o pi­ta­nju ra­svje­tlja­va­nja ovo­ga tra­gič­nog slu­ča­ja na­ših gra­đa­na, i na ko­ji na­čin se pla­ni­ra­ju na dr­žav­nom ni­vou nje­go­va­ti sje­ća­nja na stra­da­nje cr­no­gor­skih rat­nih za­ro­blje­ni­ka – is­ti­ču pot­pi­sni­ci pe­ti­ci­je.
      Za­klju­ču­ju da će na osno­vu od­go­vo­ra Vla­de jav­nost bi­ti u pri­li­ci da na osno­vu či­nje­ni­ca su­di o ri­je­še­no­sti Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske da se na ade­kva­tan na­čin, i od­go­vor­no od­no­si pre­ma pi­ta­nji­ma ko­ja su od in­te­re­sa i zna­ča­ja za Cr­nu Go­ru i nje­nje gra­đa­ne.
      – Na­rav­no, i pri­je sve­ga da su­di o ka­pa­ci­te­ti­ma cr­no­gor­skih dr­žav­nih or­ga­na da vo­de prin­ci­pi­jel­nu spolj­nu po­li­ti­ku ko­ja uva­ža­va in­te­re­se gra­đa­na Cr­ne Go­re u ni­šta ma­njoj mje­ri od one ko­je dru­ge dr­ža­ve is­ka­zu­ju pre­ma in­te­re­si­ma svog na­ro­da. Jav­nost Cr­ne Go­re ima sva pra­va da zna šta je o ovim pi­ta­nji­ma ura­di­la Vla­da Cr­ne Go­re, i ko­je su bu­du­će stra­te­gi­je – za­ku­ču­je se u pe­ti­ci­ji. M.S.

      Ro­lo­vić na­rod­ni he­roj

      Vla­di­mir Ro­lo­vić bio je uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be, dru­štve­no-po­li­tič­ki rad­nik SFRJ i SR Cr­ne Go­re, am­ba­sa­dor i na­rod­ni he­roj Ju­go­sla­vi­je. Još kao đak ce­tinj­ske gim­na­zi­je, opre­di­je­lio se za rad­nič­ki po­kret, a 1935. po­stao je član Sa­ve­za ko­mu­ni­stič­ke omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je (SKOJ), a po­čet­kom 1936. i član Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je (KPJ). Zbog re­vo­lu­ci­o­nar­nog ra­da, hap­šen je 1935. na Ce­ti­nju i 1938. go­di­ne u Be­o­gra­du.
      Po­sli­je April­skog ra­ta i oku­pa­ci­je Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, vra­tio se u rod­ni kraj, gdje se od­mah ak­tiv­no uklju­čio u pri­pre­me za usta­nak. Uče­snik je Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka. Kao bo­rac Lov­ćen­skog ba­ta­ljo­na, uče­stvo­vao je u na­pa­du na Plje­vlja.
      Po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, 1945. go­di­ne, upu­ćen je na rad u Odje­lje­nje za za­šti­tu na­ro­da Ju­go­sla­vi­je (OZNA), gdje je oba­vljao du­žno­sti na­čel­ni­ka Odje­lje­nja i dao ve­li­ki do­pri­nos u uni­šte­nju za­o­sta­lih usta­ških i čet­nič­kih gru­pa. Bio je član Vla­de Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, po­moć­nik sa­ve­znog mi­ni­stra za ino­stra­ne po­slo­ve, član Grad­skog ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Be­o­gra­da, am­ba­sa­dor SFRJ u Nor­ve­škoj, Ja­pa­nu i Šved­skoj.
      U Stok­hol­mu, na du­žno­sti am­ba­sa­do­ra, 7. apri­la 1971. go­di­ne, smrt­no ga je ra­ni­la gru­pa te­ro­ri­sta pre­do­vo­đe­nih Mi­rom Ba­re­ši­ćem, a osam da­na ka­sni­je, 15. apri­la, umro je od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja.

      Du­kić pri­znao kri­vi­cu

      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću Mi­lo­sav Mi­ško Du­kić po­sti­gao je sa Osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Be­ra­na­ma Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, i ti­me iz­bje­gao da­lje kri­vič­no go­nje­nje zbog bes­prav­nog po­di­za­nja ovog spo­me­ni­ka, go­nje­nje ko­je mu je iz­vje­sno pri­je­ti­lo. On je por­ta­lu „Vi­je­sti” re­kao da je ka­žnjen šest mje­se­ci za­tvo­ra, uslov­no na dvi­je go­di­ne.
      – Ja sam svu kri­vi­cu pre­u­zeo na se­be, iako nas je u Od­bo­ru bi­lo se­dam čla­no­va. Ne že­lim da iko dru­gi bu­de ka­žnjen. Mo­ram re­ći da je ko­mu­ni­ka­ci­ja s tu­ži­la­štvom bi­la ko­rekt­na. Ipak me ču­di br­zi­na ko­jom je sve ura­đe­no. Za ovo dje­lo sve je za­vr­še­no u ro­ku od tri da­na, dok se mno­go te­ža kri­vič­na dje­la, pljač­ke i ubi­stva, po tu­ži­la­štvi­ma i su­do­vi­ma raz­vla­če go­di­na­ma – ka­zao je Du­kić.



    • Povodi
      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

    • Povodi

      2017-07-22

      Sa poslednje sjednice Upravnog odbora

      RADMILA VOJVODIĆ IZGUBILA PREVLAST U UO UNIVERZITETA CRNE GORE

      Konkurs za Berane početkom naredne sedmice

      Pet članova, predstavnika Vlade, predalo je zahtjev za održavanje sjednice UO naredne sedmice Licenca se ne može izdati suprotno akreditaciji, odnosno za ono zašta nije tražena od UCG, sve ovo već je navedeno u žalbi na rješenje Prosvjetne inspekcije, kao i u upravnoj tužbi protiv nezakonito izdate licence za Berane, kaže Aleksandar Vujović sa UCG


      Uprav­ni od­bor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) naj­vje­ro­vat­ni­je će ras­pi­sa­ti kon­kurs za upis 70 stu­de­na­ta na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li po­čet­kom sed­mi­ce, po­što je Vla­da ime­no­va­la tri no­va čla­na i do­bi­la ve­ći­nu, u od­no­su na član­stvo ko­je je na stra­ni rek­to­ra Rad­mi­le Voj­vo­dić, iz Rek­to­ra­ta je po­tvr­đe­no za „Dan”. Za­htjev za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce UO na­red­ne sed­mi­ce, pre­da­lo je pet čla­no­va, pred­stav­ni­ka Vla­de. Vla­da je pre­kju­če ime­no­va­la no­ve čla­no­va u UO UCG Mu­be­ru Kur­pe­jo­vić, Na­ta­šu Pe­šić i Go­ra­na Jo­ve­ti­ća, či­me je ostva­ri­la pra­vlast pri­li­kom gla­sa­nja u upra­vljač­kom ti­je­lu UCG. Sa­go­vor­nik „Da­na” iz UO is­ti­če da će od­lu­ku Vla­de da UCG ras­pi­še kon­kurs u Be­ra­na­ma po­dr­ža­ti osam čla­no­va na sjed­ni­ci ko­ja će bi­ti odr­ža­na po­čet­kom sed­mi­ce. Rek­to­rat ima rok do utor­ka da oba­vi­je­sti pi­sa­nim pu­tem Pro­svjet­nu in­spek­ci­ja je­su li iz­vr­ši­li na­red­bu i ras­pi­sa­li kon­kurs u Be­re­na­ma, na­kon če­ga će, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz In­spek­ci­je, po­kre­nu­ti pre­kr­šaj­ni po­stup­šak i od­re­di­ti nov­ča­nu ka­znu za UCG.
      – Uz no­ve čla­no­ve UO, oče­ku­je se da od­lu­ku Vla­de i ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa po­dr­že Du­ško Bje­li­ca, ko­ji je dao ostav­ku na mje­stu pred­sjed­ni­ka, ali za­dr­žao član­stvo, pre­stav­ni­ci osni­va­ča Mi­lan­ko Da­mja­no­vić, Vla­dan Jo­ko­vić, pred­stav­nik ne­a­ka­dem­skog oso­blja De­san­ka Ra­do­ji­čić i pred­stav­nik aka­dem­skog oso­blja Mi­ran Be­gić, ko­ji su gla­sa­li i na pro­šloj sjed­ni­ci za pred­log da se oba­vi upis na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma. Pro­tiv ta­kve od­lu­ke i da­lje su pred­stav­ni­ci stu­de­na­ta i če­ti­ri pred­stav­ni­ka aka­dem­skog oso­blja – is­ti­če sa­go­vor­nik „Da­na”.
      Di­rek­tor Cen­tra za stu­di­je i kon­tro­lu kva­li­te­ta Alek­san­dar Vu­jo­vić sa­op­štio je da je ela­bo­rat Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le sa­stav­ni dio ela­bo­ra­ta Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, u ko­me sto­ji pre­ci­zno gdje se na­sta­va i ka­ko iz­vo­di, sa ko­jim na­stav­nim oso­bljem.
      – U ovom slu­ča­ju sve u ela­bo­ra­tu pre­ci­zi­ra­no je na adre­si Pod­go­ri­ca – am­fi­te­a­tri i la­bo­ra­to­ri­je Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, Kli­nič­ki cen­tar, kao i dru­ge zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je – In­sti­tut za jav­no zdra­vlje, Dom zdra­vlja Pod­go­ri­ca. Na­sta­va se or­ga­ni­zu­je u pro­sto­ri­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta ko­je su je­di­ni obra­zov­ni stan­dard za spro­vo­đe­nje na­stav­nih pro­gra­ma, a u ovom slu­ča­ju to je op­se­žan broj ča­so­va, go­to­vo dvi­je tre­ći­ne oba­ve­zne kli­nič­ke prak­se. Svi ovi ele­men­ti na­sta­ve klju­čan su i neo­dvo­jiv dio pro­ce­sa akre­di­ta­ci­je i akre­di­ta­ci­o­nog ela­bo­ra­ta, pa je ta­ko i sa li­cen­com za ovaj stu­dij­ski pro­gram – is­ti­če Vu­jo­vić.
      On ka­že da u pro­ce­du­ru akre­di­ta­ci­je spa­da ela­bo­rat Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ko­ji odo­bra­va Se­nat i me­đu­na­rod­ni eks­per­ti.
      – Tre­ba li ob­ja­šnja­va­ti da se li­cen­ca ne mo­že da­ti su­prot­no akre­di­ta­ci­ji, od­no­sno za ono za šta ni­je tra­že­na od UCG. Sve ovo već je na­ve­de­no u žal­bi na rje­še­nje Pro­svjet­ne in­spek­ci­je, kao i u uprav­noj tu­žbi pro­tiv ne­za­ko­ni­to iz­da­te li­cen­ce za Be­ra­ne. Su­šti­na za­kon­ske pro­ce­du­re je­ste sa­gla­snost svih ele­men­ta akre­di­ta­ci­je, za­to smo i tra­ži­li i li­cen­cu za akre­di­to­va­ni pro­gram u Pod­go­ri­ci, a ne u Be­ra­na­ma – ka­že Vu­jo­vić.
      Iz Mi­ni­star­stva zdra­vlja po­zva­li su UCG da se iz­ja­sne da li su ge­ne­ra­ci­je svr­še­nih stu­de­na­ta Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le iz Be­ra­na ne­struč­ni, ne­do­volj­no ob­u­če­ni i da li ne­kva­li­tet­no pru­ža­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu na­šim gra­đa­ni­ma.
      – Po­zi­va­mo ih da se iz­ja­sne da li će ge­ne­ra­ci­je ko­je tre­nut­no stu­di­ra­ju, stu­den­ti dru­ge i tre­će go­di­ne stu­di­ja bi­ti ob­u­če­ni da na kva­li­te­tan, stru­čan i pro­fe­si­o­na­lan na­čin pru­ža­ju uslu­ge na­šim gra­đa­ni­ma. Da smo u pra­vu, naj­bo­lje po­tvr­đu­je upra­vo Me­di­cin­ski fa­kul­tet, ko­ji je pred­vi­dio kom­pe­ten­ci­je vi­so­ke me­di­cin­ske se­stre do se­kun­dar­nog ni­voa – na­vo­de u sa­op­šte­nju.D.B.

      U avgustu upisuju 673 brucoša

      Sa UCG je sa­op­šte­no da će dru­gi upi­sni rok za bru­co­še ko­ji kon­ku­ri­šu na fa­kul­te­ti­ma UCG bi­ti or­ga­ni­zo­van 28. av­gu­sta, a mje­sta ima za 673 kan­di­da­ta.
      – Te­sto­vi iz dva pred­me­ta od zna­ča­ja za sa­vla­da­va­nje iza­bra­nog stu­dij­skog pro­gra­ma za kan­di­da­te ko­ji ni­je­su ima­li ma­tur­ski, od­no­sno struč­ni is­pit ko­ji se po­la­že eks­ter­no, i do­pun­ski is­pi­ti za fa­kul­te­te i aka­de­mi­je ko­ji ih or­ga­ni­zu­ju, po­la­žu se, pre­ma ras­po­re­du ko­ji će bi­ti is­tak­nut na ogla­snim ta­bla­ma uni­ver­zi­tet­skih je­di­ni­ca, od 29. do 30. av­gu­sta 2017. Upis kan­di­da­ta i iz­da­va­nje uvje­re­nja iz­vr­ši­ti za­ključ­no sa 1. sep­tem­brom – na­vo­de u sa­op­šte­nju.

      Politika i Hipokrat ne idu zajedno

      Rek­tor Voj­vo­di­će­va je ka­za­la u re­a­go­va­nju da bez Kli­nič­kog cen­tra Me­di­cin­ski fa­kul­tet ne mo­že bi­ti to što tre­ba da bu­de. Iz KKCG je sa­op­šte­no da isti pro­fe­so­ri pre­da­ju i na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, i na Vi­so­koj me­di­cin­skoj ško­li u Be­ra­na­ma u okvi­ru stu­dij­skog pro­gra­ma se­strin­skog obra­zo­va­nja. Iz KCCG na­vo­de da ni­je­su ima­li pri­mjed­bi na za­po­sle­ne stu­den­te i di­plo­mi­ra­ne me­di­cin­ske se­stre sa Vi­so­ke me­di­cin­ske ško­le i na nji­hov pro­fe­si­o­nal­ni i struč­ni rad.
      – Upra­vo za­to tra­ži­mo ne­po­di­je­lje­nu po­dr­šku i za­šti­tu, jer igra u me­di­cin­skoj pro­fe­si­ji je­ste igra sa ljud­skim ži­vo­ti­ma, ka­ko bi KCCG stao uz ra­me Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta. Ve­ri­fi­ko­va­ni stu­dij­ski pro­gram Vi­so­ka me­di­cin­ska ško­la re­a­li­zu­je u Pod­go­ri­ci i shod­no to­me vr­ši upis stu­de­na­ta. Po­li­tič­kim pri­ti­sci­ma i ok­tro­i­sa­nim od­lu­ka­ma ne smi­je­mo do­pu­sti­ti mi­je­ša­nje u ono što su ne­pri­ko­sno­ve­ni stan­dar­di stru­ke, prin­ci­pi Hi­po­kra­to­ve za­kle­tve, baš kao i auto­no­mi­ja u obra­zo­va­nju ko­ja je, od ka­da je na ovom svi­je­tu uni­ver­zi­te­ta, bra­nje­na od bi­lo ko­je in­stan­ce mo­ći, pa ma­kar to bi­le i Vla­de kao osni­va­ča – po­ru­ču­je Voj­vo­dićeva.

      Otvaraju Univerzitetski centar

      Kra­jem sep­tem­bra ili po­čet­kom ok­to­bra ove go­di­ne bi­će otvo­ren no­vi uni­ver­zi­tet­ski cen­tar u Be­ra­na­ma vri­je­dan 3,5 mi­li­o­na eura – sa­op­šti­li su me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va. Ra­di se o objek­tu ukup­ne po­vr­ši­ne od oko 5.300 me­ta­ra kva­drat­nih. Obje­kat ima 134 so­be za smje­štaj pre­ko 200 stu­de­na­ta, kao i 20 smje­štaj­nih je­di­ni­ca za stu­den­te sa po­seb­nim po­tre­ba­ma.
      – Po­red smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta pro­jek­tom re­kon­struk­ci­je objek­ta pla­ni­ra­ne su pro­sto­ri­je struč­ne slu­žbe, či­ta­o­ni­ca, vi­še­na­mjen­ske sa­le, ka­bi­ne­ti i uči­o­ni­ce za prak­tič­nu na­sta­vu, tr­pe­za­ri­je, i ku­hi­nja – sa­op­šte­no je me­di­ji­ma iz Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va.D.J.



    • Na ivici
      Prava je sreća raditi za beća

      Prava je sreća raditi za beća

    • Na ivici

      2017-07-22

      Radnici su imali pune ruke posla...

      BOJE I LAKOVI „KAMELEON” UZ POMOĆ KOMPANIJE MAxIMA IZ LUČANA ADAPTIRALI DOM SLOBODANA DOŠLJAKA, DJEČJEG PJESNIKA IZ PODGORICE

      Prava je sreća raditi za beća


      Uli­ca Ra­do­sa­va Bu­ri­ća 128, na Za­bje­lu u Pod­go­ri­ci. Slo­bo­dan Be­ćo Do­šljak u svom do­mu na li­stu pa­pi­ra za­pi­su­je sti­ho­ve. U so­bi ka­uč na ko­jem su na­ba­ca­ne stva­ri, oma­nja sto­li­ca, a na sto­lu još sto­ji do po­la sa­go­re­la šte­ri­ka ko­ja svje­do­či o do­sko­ra­šnjem ži­vo­tu bez stru­je. Ali, i da se na­đe za „ne daj bo­že”. A ni­je bi­lo ta­ko dav­no kad je ta šte­ri­ka bi­la sva svje­tlost do­ma omi­lje­nog dječ­jeg pje­sni­ka. Ona je osvje­tlja­va­la, ali na ne­ki na­čin i pri­kri­va­la za­pu­šte­ne zi­do­ve, is­pu­ca­li i od ga­re­ži po­cr­nje­li pla­fon, ras­kli­ma­na sta­ra vra­ta, ne­u­slov­no ku­pa­ti­lo, ne­is­pra­van špo­ret... Sko­ro šest de­ce­ni­ja sta­re ba­ra­ke ko­je je on­da­šnji si­stem pra­vio za rad­nič­ku kla­su u ovom di­je­lu gra­da još odo­li­je­va­ju zu­bu vre­me­na. Ova Be­ćo­va, ne­ka­ko naj­ži­la­vi­ja, svje­do­či o mno­go če­mu. Ona je bi­la dom po­ro­di­ce Do­šljak. Te dvi­je pro­sto­ri­je bi­le su do­volj­ne da pru­že uto­či­šte dje­ci dok od­ra­stu, za­vr­še ško­le i na­đu kom­for­ni­je. Da­nas je pod tim kro­vom ostao je­di­no Be­ćo, da odo­li­je­va zu­bu vre­me­na i bre­me­nu ko­je mu je isto do­ni­je­lo. Pje­snik ni­je imao nov­ca da bi­lo što pro­mi­je­ni.
      – Tih 65 eura mje­seč­no ko­li­ko pri­mam ni­je do­volj­no ni­za­što. Če­sto sam raz­mi­šljao da pod­mla­dim ovu mo­ju sta­ri­cu-ba­ra­ku, ali ka­ko, sa čim? Za­jed­no smo sta­ra­li ona i ja. Ne bih znao da vam ka­žem ko se u ovim go­di­na­ma bo­lje dr­ži – kroz osmi­jeh ka­že Be­ćo.
      Ni­je bi­lo ta­ko dav­no ka­da su lju­di do­bre vo­lje i ve­li­kog sr­ca vi­djev­ši u ka­kvim uslo­vi­ma bo­ra­vi pje­snik od­lu­či­li da po­kre­nu ve­li­ku ak­ci­ju. Mi­ško, Sla­đa­na, Mir­ko, Bo­ris, Bran­ka, Sa­ša, Bi­lja­na... sa­ku­pi­li su do­volj­no da pje­snik pla­ti stru­ju i obez­bi­je­di uslo­ve za nor­ma­lan ži­vot. Po­moć i po­dr­ška sti­za­li su sa svih stra­na. Be­ćo je bez ob­zi­ra na uslo­ve u ko­ji­ma je ži­vio pi­sao sti­ho­ve ko­ji su po­bra­li mno­ge sim­pa­ti­je, po­čev­ši od nje­go­vih kom­ši­ja Za­bjel­ča­na, pa na­da­lje pre­ko ci­je­le Pod­go­ri­ce i ši­re. Upra­vo zbog sti­ho­va, sa­nja­li­ca, za­go­net­ki i pi­ta­li­ca ple­me­ni­ti lju­di su se po­tru­di­li da ovaj pi­sac na­sta­vi sa svo­jim za­dat­kom, ali u bo­ljim uslo­vi­ma. Po­čet­kom ju­la u po­moć Be­ću pri­sti­gla je gru­pa rad­ni­ka Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” sa na­mje­rom da adap­ti­ra nje­gov dom.
      – Ka­da smo kre­nu­li sa ak­ci­jom „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017.“ je­dan od pri­o­ri­te­ta bio je da i na­šem Be­ću adap­ti­ra­mo ku­ću u ko­joj ži­vi i stva­ra. Kao dru­štve­no od­go­vor­na fir­ma ko­ja po­slu­je na Za­bje­lu i kao Za­bjel­ča­ni sma­tra­li smo na­šom oba­ve­zom da po­mog­ne­mo čo­vje­ku ko­ji je svo­jim sti­ho­vi­ma uljep­šao dje­tinj­stvo mno­gih ge­ne­ra­ci­ja. I sad kad je po­sao za­vr­šen mo­že­mo sa ve­li­kim za­do­volj­stvom re­ći da je pra­va sre­ća ra­di­ti za Be­ća – ka­za­li su iz Bo­ja i la­ko­va „Ka­me­le­on” ko­ji uz po­moć kom­pa­ni­je Ma­xi­ma iz Lu­ča­na spro­vo­de ak­ci­ju. Maj­sto­ri su pr­vo po­sta­vi­li de­mit fa­sa­du, za­tim sa­ni­ra­li ošte­će­nja na pri­lič­no do­tra­ja­lim zi­do­vi­ma. Na­kon to­ga ure­đe­no je dvo­ri­šte, ofar­ba­na sto­la­ri­ja i bra­va­ri­ja. Za­tim se pri­stu­pi­lo sre­đi­va­nju unu­tra­šnjo­sti ku­će. Po­sta­vlje­na je ke­ra­mi­ka u ku­pa­ti­lu, no­va pvc sto­la­ri­ja, zi­do­vi pri­pre­mlje­ni za gle­to­va­nje i kre­če­nje, vra­ta ofar­ba­na....
      – Ka­da su mi iz „Ka­me­le­o­na” ka­za­li da će adap­ti­ra­ti ku­ću, ob­ra­do­vao sam se, ali sam znao da to ne­će bi­ti lak po­sao. Tru­dio sam se da ko­li­ko mo­gu po­mog­nem maj­sto­ri­ma. Ne­dje­lju da­na su ra­di­li i za­i­sta se po­tru­di­li. Sad sve iz­gle­da pre­li­je­po. Čak sam od pri­ja­te­lja Dar­ka na po­klon do­bio i kli­mu. Hva­la svi­ma – ka­zao je Be­ćo, dok je u no­vom am­bi­jen­tu svo­ga do­ma sla­gao pa­pi­re sa pje­sma­ma za svo­ju sle­de­ću zbir­ku. Ka­že da će se u njoj na­ći i ne­ko­li­ko stro­fa za sve lju­de ve­li­kog sr­ca ko­ji su mu po­mo­gli. I dok su maj­sto­ri pa­ko­va­li stva­ri i spre­ma­li se za no­ve ra­do­ve u okvi­ru ak­ci­je ko­ju spro­vo­de „Ka­me­le­on” i Ma­xi­ma, Be­ćo je sta­jao na vra­ti­ma svo­ga do­ma. Sa dva ek­se­ra pri­ku­cao je broj 128 na zid. Broj ko­ji pro­la­zni­ku slu­ži da se lak­še sna­đe, a pje­sni­ku mno­go vi­še.



    • Podgoricom
      Opet more grešaka u poreskim rješenjima

      Opet more grešaka u poreskim rješenjima

    • Podgoricom

      2017-07-22

      Petričić

      VIDOJE PETRIČIĆ (URA) UPOZORAVA DA SU GRAĐANI OŠTEĆENI POGREŠNIM OBRAČUNIMA POREZA NA NEPOKRETNOST

      Opet more grešaka u poreskim rješenjima


      Ne­za­do­volj­ni i ošte­će­ni gra­đa­ni zbog po­gre­šnog ob­ra­ču­na­tih po­re­za na ne­po­kret­nost opet su u re­do­vi­ma is­pred Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da.
      -Fa­sci­ni­ra nas ste­pen ne­spo­sob­no­sti ru­ko­vo­de­ćih li­ca u Upra­vi lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da, zbog či­jih pro­pu­sta i po­gre­šno ob­ra­ču­na­tih rje­še­nja o po­re­zu na ne­po­kret­nost, su sto­ti­ne gra­đa­na Pod­go­ri­ce iz­lo­že­ni bes­po­treb­nim ne­pri­jat­no­sti­ma i tro­ško­vi­ma - ocje­nju­je Vi­do­je Pe­tri­čić, pot­pred­sjed­nik pod­go­rič­kog od­bo­ra Gra­đan­skog po­kre­ta URA.
      Ista gre­ška do­go­di­la se i pret­hod­ne go­di­ne, ka­da su re­do­vi ne­za­do­volj­nih gra­đa­na Glav­nog gra­da ne­de­lja­ma op­si­je­da­li pro­sto­ri­je te grad­ske in­sti­tu­ci­je, u po­ku­ša­ju da uma­nje ne­re­al­ne iz­no­se po­re­za.
      -Pr­vo, neo­zbilj­no je i ne­pro­fe­si­o­nal­no da gra­đa­ni Pod­go­ri­ce tek po­sljed­njih da­na do­bi­ja­ju rje­še­nja iz apri­la, sa na­red­bom da po­lo­vi­nu iz­no­sa mo­ra­ju pla­ti­ti naj­ka­sni­je do kra­ja ju­na, a uku­pan iz­nos do kra­ja ok­to­bra te­ku­će go­di­ne, kao i upo­zo­re­njem da će se sva­ko ka­šnje­nje opo­re­zi­va­ti za­te­znom ka­ma­tom od 0,03 od­sto na dnev­nom ni­vou. Dru­go, kraj­nje je neo­d­go­vor­no - dru­gu go­di­nu za­re­dom - iz­da­va­ti rje­še­nja pu­na gre­ša­ka i pro­pu­sta, sa po­gre­šnim ob­ra­ču­ni­ma iz­no­sa po­re­za na ne­po­kret­nost, u ko­ji­ma se gra­đa­ni­ma če­sto na­la­že pla­ća­nje iz­no­sa od ne­ko­li­ko sto­ti­na eura, dok re­al­na vi­si­na nji­ho­vih po­re­za ne pre­la­zi 50 ili 100 eura - uka­zao je Pe­tri­čić.
      U po­kre­tu URA pod­sje­ća­ju da, kao i u svim dru­gim seg­men­ti­ma neo­d­go­vor­nog funk­ci­o­ni­sa­nja Glav­nog gra­da, na kra­ju sve gre­ške pla­ća­ju gra­đa­ni.
      -Da bi ošte­će­ni gra­đa­ni uma­nji­li na­du­va­ni iz­nos po­re­za, naj­če­šće su du­žni pri­ba­vi­ti i pla­ti­ti iz­ja­vu o kuć­noj/po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci, kao i iz­vod iz ka­ta­stra, ka­ko bi slu­žbe­ni­ci Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da do­šli do re­al­nog ob­ra­ču­na po­re­za, te zna­čaj­no uma­nji­li pr­vo­bit­ni iz­nos. Umje­sto da su na­ve­de­ni pro­pu­sti ko­nač­no ri­je­še­ni to­kom pret­hod­ne go­di­ne, pa da su po­ve­za­ne ba­ze po­da­ta­ka Glav­nog gra­da, ka­ta­stra i MUP-a, gra­đa­ni su još jed­nom iz­lo­že­ni bes­po­treb­nom mal­tre­ti­ra­nju, gu­blje­nju vre­me­na i stre­su, a za šta su kri­vi ne­spo­so­bi ru­ko­vo­di­o­ci Glav­nog gra­da - uka­zao je Pe­tri­čić.
      On is­ti­če da bi se for­mi­ra­njem kva­li­tet­ne ba­ze po­da­ta­ka o vla­sni­ci­ma ne­kret­ni­na u Pod­go­ri­ci iz­bje­gle da­lje gre­ške, ali i do­bi­la mno­go re­al­ni­ja sli­ka, pa bi svi pla­ća­li ono­li­ko ko­li­ko to od­lu­ka pro­pi­su­je, dok bi bu­džet gra­da ne­mi­nov­no bio zna­čaj­no pu­ni­ji.
      -Di­rek­tor Upra­ve lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da u Pod­go­ri­ci Bo­ri­vo­je Ma­rić je­ pret­hod­ne go­di­ne ka­zao da se uvo­đe­njem no­vog soft­ve­ra, u ko­ji se uno­se sve is­pra­vlje­ne gre­ške i pro­pu­sti, traj­no rje­ša­va pro­blem po­gre­šnog ob­ra­ču­na, dok se, upr­kos nje­go­vom obe­ća­nju, isti pro­pu­sti i ne­pri­jat­no­sti po­na­vlja­ju i to­kom ove go­di­ne – ka­že Pe­tri­čić.
      N.S.

      DPS: Na pre­ko 107.000 rje­še­nja sti­glo 487 žal­bi

      Ne­zna­nje pod­go­rič­kog od­bo­ra URA ka­da su u pi­ta­nju osno­ve funk­ci­o­ni­sa­nja lo­kal­ne upra­ve ne fa­sci­ni­ra­ju vi­še ni­ko­ga, jer su gra­đa­ni odav­no ogu­gla­li na ne­tač­ne, ne­za­ko­ni­te i ne­pro­vje­re­ne, ama­ter­ske iz­ja­ve i dje­lo­va­nje od­bor­ni­ka URA, sa­op­šte­no je iz DPS-a.
      - Upra­va pri­ho­da do­ni­je­la je pre­ko 107.000 rje­še­nja o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti za 2017. go­di­nu. Rje­še­nja su do­ne­se­na u skla­du sa Za­ko­nom o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti na osno­vu re­gi­stra (po­da­ta­ka) Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re i re­gi­stra pre­bi­va­li­šta. U pe­ri­o­du do 20. ju­la gra­đa­ni su što usme­no što pi­sa­no, na 107.000 rje­še­nja iz­ja­vi­li 487 žal­bi. Naj­ve­ći broj žal­bi, pre­ko 300, od­no­sio se na či­nje­ni­cu da gra­đe­vin­ski obje­kat po­sto­ji upi­san u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, a da je ne­za­vr­šen ili da se ra­di o ru­še­vi­ni. In­spek­ci­ja Upra­ve pri­ho­da je po­stu­pa­ju­ći po žal­bi gra­đa­na pret­hod­ne go­di­ne kon­sta­to­va­la sta­nje na te­re­nu. Gra­đa­ni pro­mje­nu ni­su pri­ja­vi­li Upra­vi za ne­kret­ni­ne, već oče­ku­ju da se ta kon­sta­ta­ci­ja uva­ži i ove go­di­ne. Me­đu­tim, Upra­va pri­ho­da sva­ke go­di­ne utvr­đu­je po­rez i vo­di po­stu­pak i mo­ra sva­ke go­di­ne da utvr­đu­je sta­nje na te­re­nu jer je obje­kat mo­žda za­vr­šen, mo­žda je opra­vljen pa se, u tom slu­ča­ju ne ra­di vi­še o ru­še­vi­ni. Ta­ko­đe, gra­đa­ni oče­ku­ju da, u slu­ča­je­vi­ma ka­da ne­ma­ju pri­ja­vlje­no pre­bi­va­li­šte na te­ri­tor­i­ji Glav­nog gra­da, da im stan bu­de pri­mar­ni, jer su pret­hod­ne go­di­ne pod­ni­je­li do­kaz da im je to je­di­ni obje­kat za sta­no­va­nje na te­ri­tor­ji Cr­ne Go­re. Ob­ve­znik, ako već ne že­li da pri­ja­vi pre­bi­va­li­šte u Pod­go­ri­ci, mo­ra i te­ku­će go­di­ne da do­ka­že da mu je to je­di­ni obje­kat za sta­no­va­nje, jer pro­šlo­go­di­šnji do­kaz ne va­ži. Ob­ve­znik je u me­đu­vre­me­nu mo­gao ste­ći još ne­ki stan ne­gdje u Cr­noj Go­ri. Zna­či, ne ra­di se o istim gre­ška­ma, ne­go o istim prav­nim si­tu­a­ci­ja­ma, jer gra­đa­ni ne uskla­đu­ju sta­nje obje­ka­ta na te­re­nu sa po­da­ci­ma u ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti. Osta­le gre­ške su po­slje­di­ca ne­is­prav­nih ili ne­a­žur­nih po­da­ta­ka u re­gi­stru ne­po­kret­no­sti – sa­op­šte­no je iz DPS-a.
      Iz DPS-a pod­sje­ća­ju da Upra­va lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da, ni­je po­ve­za­na sa ba­zom ne­po­kret­no­sti (ka­ta­strom) u Upra­vi za ne­kret­ni­ne, ni­ti sa Cen­tral­nim re­gi­strom sta­nov­ni­štva, već joj po­dat­ke do­sta­vlja­ju u skla­du sa za­ko­nom.