Online:


    • Drustvo
      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

    • Drustvo

      2017-09-20

      Alma i Osman Nurković (Foto: Fejsbuk)

      PREDUZEĆE „BICENT”, ČIJA JE SUVLASNICA ALMA NURKOVIĆ, I OVE GODINE DOBILO NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Prema podacima „Dana“, firma Bicent, čija je suvlasnica Alma Nurković, 9.040 eura dobila je za projekat „Uloga medija u otklanjanju predrasuda prema licima sa invaliditetom“, a 6.000 za projekat „Mjesečna revija Bošnjačke novine“ Ministar Nurković je u telefonskom razgovoru sa novinarom „Dana“ kazao da nije u konfliktu interesa


      Vla­di­na Ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću i ove go­di­ne do­di­je­li­la je no­vac za pro­jek­te fir­me Bo­šnjač­ki in­for­ma­tiv­ni cen­tar – Bi­cent, u ko­joj je su­vla­sni­ca Ro­žaj­ka Al­ma Nur­ko­vić, kćer­ka mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osma­na Nur­ko­vi­ća. Bi­cent je ove go­di­ne do­bio 15.040 eura od di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću.
      Pre­ma po­da­ci­ma „Da­na“, 9.040 eura do­bi­li su za pro­je­kat „Ulo­ga me­di­ja u ot­kla­nja­nju pred­ra­su­da pre­ma li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom“, a 6.000 eura za pro­je­kat „Mje­seč­na re­vi­ja Bo­šnjač­ke no­vi­ne“.
      „Bi­cent“ se go­di­na­ma fi­nan­si­ra iz dr­žav­nih fon­do­va za ma­nji­ne i igre na sre­ću. To pred­u­ze­će je u pret­hod­nih šest i po go­di­na iz dr­žav­nih fon­do­va do­bi­lo oko 100 hi­lja­da eura, a taj iz­nos vje­ro­vat­no ni­je ko­na­čan jer po­da­ci u jav­nim re­gi­stri­ma ni­je­su do­stup­ni za naj­ma­nje dvi­je go­di­ne.
      Kom­pa­ni­ja „Bi­cent“ osno­va­na je u no­vem­bru 2008. go­di­ne. Kao dje­lat­nost u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) upi­sa­no je „iz­da­va­nje no­vi­na“. U istim po­da­ci­ma evi­den­ti­ra­no je da je Nur­ko­vi­će­va da­nas vla­sni­ca 50 od­sto te fir­me, dok dru­ga po­lo­vi­na pri­pa­da Se­na­du Mu­je­vi­ću.
      Po­što je no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka ove go­di­ne fir­mi mi­ni­stro­ve kćer­ke do­di­je­li­la vla­di­na ko­mi­si­ja, a Nur­ko­vić je dio Vla­de, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je u tom slu­ča­ju do­šlo do mo­gu­ćeg kon­flik­ta in­te­re­sa i da li je bi­la pri­vi­le­go­va­na zbog te či­nje­ni­ce.
      Mi­ni­star Nur­ko­vić je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na“ ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa i da nje­go­va kćer­ka „ni­je uze­la ni cent iz Bi­cen­ta“.
      – Mo­ja kćer­ka je uda­ta i odi­je­lje­na. Osni­vač je te fir­me od 2008. go­di­ne. Ona ni­ka­da ni­je ušla u tu fir­mu, to mo­že da po­tvr­di i iz­vr­šni di­rek­tor – re­kao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da ni­ko­ga iz Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću ni­je zvao da in­ter­ve­ni­še.
      – Ni­ka­kvog kon­flik­ta in­te­re­sa tu ne­ma. Ako us­pi­je­te da pro­na­đe­te bi­lo ka­kvu mo­ju ve­zu sa tim, evo otvo­re­no vam ka­žem ne­moj­te me šte­dje­ti. Ova­ko ap­so­lut­no ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa bi­lo či­jim ra­dom, po­seb­no ne čla­no­va po­je­di­nih ko­mi­si­ja. To su ni­ski udar­ci i ni­je ljud­ski i pro­fe­si­o­nal­no – ka­zao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da je fir­ma „Bi­cent“ do sa­da od­štam­pa­la oko 30 li­sto­va „Bo­šnjač­kih no­vi­na“, i šta god nov­ca do­bi­ju, on ide sa­mo za tu na­mje­nu.
      „Dan” je ra­ni­je do­šao do po­da­tka da je fir­ma Al­me Nur­ko­vić pro­šle go­di­ne od vla­di­ne Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću do­bi­la 6.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. „Bi­cent“ je 2016. go­di­ne za isti pro­je­kat do­bio 13.000 eura iz dr­žav­nog Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va. Pro­šle go­di­ne su iza­šla sa­mo dva ili tri bro­ja „Bo­šnjač­kih no­vi­na“.
      Al­ma Nur­ko­vić ni­je od­go­va­ra­la na na­še po­zi­ve, ta­ko da ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar i od nje.
      Vl. O.

      Pa­re i od Fon­da za ma­nji­ne

      Fond za ma­nji­ne je kom­pa­ni­ji „Bi­cent“ 2009. go­di­ne do­di­je­lio 17.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. Ne­ma po­da­ta­ka da li su i ko­li­ko dr­žav­nog nov­ca do­bi­li u 2010. i 2011. go­di­ni.
      U 2012. od Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va „Bi­cent“ je do­bio 15.000 eura. U 2013. go­di­ni od istog fon­da su do­bi­li sred­stva dva pu­ta – pr­vo 20.000, a po­tom još 5.000 eura.
      Go­di­nu ka­sni­je fir­ma u ko­joj je mi­ni­stro­va kćer­ka su­vla­sni­ca iz Fon­da za ma­nji­ne do­bi­la je još 12.400 eura. Ni­je ja­sno da li je „Bi­cent“ i u 2015. go­di­ni do­bio sred­st­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, ali mo­že se na­ći po­da­tak da je te go­di­ne, na­kon od­lu­ke Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću, pri­ho­do­vao 3.500 eura.



    • Drustvo
      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Boreta osuđen nakon 18 godina

    • Drustvo

      2017-09-20

      Boreta

      CRNA GORA IZGUBILA SPOR U STRAZBURU ZBOG LOŠE ISTRAGE U SLUČAJU „MIS PAT”

      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Sud u Strazburu naložio je Vladi da podnosiocu predstavke u slučaju „Mis Pat“ Begiju Gašiju, čiji su brat i snaha nestali sa broda „Mis Pat“ avgusta 1999. godine, isplati 12.500 eura, na ime nematerijalne štete i troškova postupka


      Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la je spor pred Evr­op­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru jer je pro­pu­sti­la da spro­ve­de br­zu i efi­ka­snu is­tra­gu o smr­ti i ne­stan­ku gru­pe Ro­ma iz Sr­bi­je pri­li­kom bro­do­lo­ma u bli­zi­ni cr­no­gor­ske oba­le 1999. go­di­ne, u slu­ča­ju po­zna­tom kao „Mis Pat“. Su­di­je evrop­skog su­da utvr­di­le su da je cr­no­gor­ska vlast pre­kr­ši­la Evrop­sku po­ve­lju o ljud­skim pra­vi­ma.
      Na­kon vi­še raz­li­či­tih pre­su­da, Bu­dva­nin Sa­ša Bo­re­ta osu­đen je ove go­di­ne u Ape­la­ci­o­nom su­du na osam go­di­na za­tvo­ra jer je sa umi­šlja­jem iza­zvao opa­snost po put­ni­ke bro­da. Na se­dam go­di­na osu­đen je Re­fik Ho­džić ko­ji je u bjek­stvu, dok su po šest go­di­na za­tvo­ra do­bi­li Ismet Ba­lja i Agim Ga­ši. Zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, op­tu­žbe su oslo­bo­đe­ni Jo­ko Ni­ka­je­vić i Ra­ma­dan Ba­lja. U sud­skom po­stup­ku Ape­la­ci­o­ni sud je utvr­dio da su Sa­ša Bo­re­ta i sa­da po­koj­ni Go­ran Đu­rič­ko­vić ku­pi­li brod za tu na­mje­nu i da su an­ga­žo­va­li ne­struč­no li­ce, Re­fi­ka Ho­dži­ća, da upra­vlja nji­me.
      Sud u Stra­zbu­ru je na­lo­žio Vla­di da pod­no­si­o­cu pred­stav­ke u slu­ča­ju „Mis Pat“ Be­gi­ju Ga­ši­ju, či­ji su brat i sna­ha ne­sta­li sa bro­da „Mis Pat“ av­gu­sta 1999. go­di­ne, is­pla­ti 12.500 eura, na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te i tro­ško­va po­stup­ka. Pred­stav­ku je pod­ni­je­lo 13 apli­ka­na­ta, ali je sud od­lu­čio na­sta­vi­ti raz­ma­tra­nje slu­ča­ja u od­no­su na jed­nog pod­no­si­o­ca – Be­gi­ja Ga­ši­ja, ko­ji je po za­htje­vi­ma su­da re­a­go­vao u tra­že­nom ro­ku, dok je za osta­le kon­sta­to­va­no od­ba­ci­va­nje pri­ja­va, od­no­sno da su od nje od­u­sta­li.
      Gru­pa Ro­ma ukr­ca­la se na brod na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­da­le­ko od oba­le, brod je po­to­nuo.
      U ju­če­ra­šnjoj pre­su­di Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je jed­no­gla­sno utvr­dio da je do­šlo do kr­še­nja čla­na 2 (pra­vo na ži­vot – is­tra­gu) Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
      – Sud je za­klju­čio da Vla­da ni­je uspje­la da oprav­da tra­ja­nje kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji je tra­jao vi­še od de­set go­di­na i se­dam mje­se­ci na­kon što je no­va op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta 2006. go­di­ne – sa­op­šte­no je iz su­da.
      Po­zi­va­ju­ći se na sud­sku prak­su, sud je po­seb­no na­gla­sio da je pro­la­zak vre­me­na ne­iz­bje­žno ugro­zio ko­li­či­nu i kva­li­tet do­stup­nih do­ka­za, te da ne­do­sta­tak mar­lji­vo­sti iza­zi­va sum­nju u „do­bru vje­ru“ is­tra­žnih na­po­ra. Su­di­je su oci­je­ni­le da je du­go­tra­jan po­stu­pak pro­du­žio te­ži­nu za čla­no­ve po­ro­di­ca ne­sta­lih i stra­da­lih.
      Slu­čaj je pred Stra­zbu­rom po­kre­nut pred­stav­kom 13 pod­no­si­la­ca pri­ja­va ko­ji su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je. U obra­zlo­že­nju pre­su­de se na­vo­di da su ro­đa­ci pod­no­si­la­ca pred­stav­ke bi­li u gru­pi od oko 70 Ro­ma ko­ji su se ukr­ca­li na ča­mac u no­ći 15. av­gu­sta 1999. go­di­ne sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, brod je po­to­nuo, zbog pre­op­te­re­će­nja bro­jem put­ni­ka. Je­dan put­nik je pre­ži­vio ne­sre­ću, a 35 ti­je­la je pro­na­đe­no u mo­ru.
      U sep­tem­bru 1999. go­di­ne otvo­re­na je sud­ska is­tra­ga pro­tiv se­dam li­ca zbog ile­gal­nog pre­la­ska grad­ni­ce i ugro­ža­va­nja si­gur­no­sti. U ok­to­bru 1999. dr­žav­ni tu­ži­lac u Ba­ru pod­nio je op­tu­žni­cu pr­vo­ste­pe­nom su­du u tom gra­du pro­tiv se­dam osum­nji­če­nih. Na­kon vi­še sa­slu­ša­nja, slu­čaj je pre­ba­čen Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci u apri­lu 2004. go­di­ne.
      – No­va is­tra­ga otvo­re­na je u no­vem­bru 2004. a no­va op­tu­žni­ca je pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, pro­tiv osam okri­vlje­nih, ko­ji su se te­re­ti­li za ugro­ža­va­nje put­ni­ka. Sud je 2008. go­di­ne od­ba­cio op­tu­žni­cu u ve­zi sa jed­nim od op­tu­že­nih. Ka­sni­je je od­lu­če­no da će dvo­ji­ci op­tu­že­nih ko­ji su ži­vje­li iz­van Cr­ne Go­re bi­ti su­đe­no u od­su­stvu.
      – Na­kon broj­nih od­la­ga­nja, na­ro­či­to uzro­ko­va­nih od­la­ga­njem vi­še sa­slu­ša­nja, Vi­ši sud ih je u ju­lu 2014. go­di­ne oslo­bo­dio op­tu­žbe zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac je pod­nio žal­bu pro­tiv te pre­su­de – na­vo­di se u pre­su­di.
      Kon­sta­to­va­no je da je Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da u de­cem­bru 2009. go­di­ne kon­sta­to­vao da je neo­prav­da­no tra­ja­nje po­stup­ka vi­še od 10 go­di­na. Su­di­je su na­ve­le i da je pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u ju­nu 2011. go­di­ne za­tra­žio od Mi­ni­star­stva prav­de da ime­nu­je stal­nog sud­skog tu­ma­ča za rom­ski je­zik, na­gla­ša­va­ju­ći da je je­dan od raz­lo­ga za du­go tra­ja­nje po­stup­ka bi­lo i od­su­stvo ta­kvog tu­ma­ča.
      Pri­ja­va je pod­ne­se­na Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va 23. mar­ta 2011. go­di­ne.
      –U pe­ri­o­du ka­da je no­va is­tra­ga for­mal­no otvo­re­na u no­vem­bru 2004. i no­va op­tu­žni­ca pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, do­bi­jen je sa­mo je­dan do­kaz, tj. struč­no mi­šlje­nje o ka­pa­ci­te­tu bro­da. Sud ni­je shva­tao za­što je za to dr­žav­nim vla­sti­ma tre­ba­lo vi­še od jed­ne go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca. Iz­me­đu 2009. i 2014. go­di­ne odr­ža­no je 15 sa­slu­ša­nja, dok su ukup­no 22 ras­pra­ve od­lo­že­ne iz ra­znih raz­lo­ga – pi­še u pre­su­di.
      Pred­met se na po­čet­ku na­la­zio u bar­skom tu­ži­la­štvu, ko­je je po­di­glo op­tu­žni­cu u ok­to­bru 1999. go­di­ne. Do 25. de­cem­bra 2002. go­di­ne ni­je za­ka­zi­van glav­ni pre­tres, da bi na­kon pre­kva­li­fi­ka­ci­je op­tu­žbe 2004. slu­čaj pre­u­ze­lo Vi­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci. Op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta tek 2006. go­di­ne.
      A.O.

      Brod re­gi­stro­van za šest put­ni­ka

      Brod „Mis Pat“ mo­gao je da pre­ve­ze šest put­ni­ka, da bi se sre­di­nom av­gu­sta 1999. go­di­ne na nje­ga ukr­ca­lo 70 Ro­ma iz­bje­glih sa Ko­so­va, ka­ko bi iz Cr­ne Go­re ile­gal­no do­šli do Ita­li­je. Sud je u pre­su­di utvr­dio da su op­tu­že­ni od ošte­će­nih uzi­ma­li no­vac uz obe­ća­nje da će ih bro­dom pre­ve­sti za Ita­li­ju.



    • Hronika
      Inspektori izmislili otmicu

      Inspektori izmislili otmicu

    • Hronika

      2017-09-20

      Poturak

      AUSTRALIJSKI DRŽAVLJANIN FEHO POTURAK OGORČEN NA POLICIJU I TUŽILAŠTVO

      Inspektori izmislili otmicu


      Austra­lij­ski dr­ža­vlja­nin Fe­ho Po­tu­rak sa­op­štio je tu­ži­o­cu da ga Mi­li­ca Po­po­vić, ko­ja je ne­dav­no bi­la uhap­še­na, ni­je ote­la i da se ra­di­lo o ne­spo­ra­zu­mu. Po­tu­rak je to po­tvr­dio u iz­ja­vi za „Dan”, na­vo­de­ći da je Po­po­vi­će­va neo­sno­va­no uhap­še­na i u pri­tvo­ru pro­ve­la vi­še od 20 da­na.
      Po­li­ci­ja je ra­ni­je sa­op­šti­la da je Mi­li­ca Po­po­vić ote­la Po­tu­ra­ka i da ga je ucje­nji­va­la da joj pla­ti 11.000 eura.
      – Ka­ko se sum­nja, Po­po­vi­će­va je upo­zna­la Po­tu­ra­ka ta­ko što mu je ne­ko­li­ko da­na pri­je ot­mi­ce pri­šla u jed­noj rad­nji. On ju je svo­jim vo­zi­lom pre­ve­zao do ku­će, a ona ga je na dan ot­mi­ce po­zva­la te­le­fo­nom da se vi­de. Po­tom je, ka­ko se sum­nja, do­šla do sta­na u ko­jem on bo­ra­vi, u cen­tru Pod­go­ri­ce, oda­kle se za­tim sa njim, upra­vlja­ju­ći nje­go­vim vo­zi­lom, od­ve­zla do sta­na na Bu­le­va­ru Džor­dža Va­šing­to­na, ko­ji iz­najm­lju­je. Po­što su ne­ko vri­je­me bo­ra­vi­li u tom sta­nu, Po­po­vi­će­va je iza­šla i za­klju­ča­la Po­tu­ra­ka u sta­nu – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je na­kon hap­še­nja Po­po­vi­će­ve.
      Po­tu­rak tvr­di da je sve to laž.
      – Mi­li­ca i ja sa­mo se krat­ko po­zna­va­li i bi­li smo u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, bez ika­kve dru­ge na­mje­re. Ni­ka­da me ni­je ucje­nji­va­la ni­ti mi je pri­je­ti­la. Ni­ka­da ni­je­sam iz­ja­vio da je že­lje­la da me ot­me, ni­ti je to bio slu­čaj. Mi­li­cu sam do­ži­vio kao vr­lo do­bru oso­bu, što sam ka­zao i tu­ži­o­cu, ka­zao je za „Dan” Po­tu­rak.
      On je is­ta­kao da je šo­ki­ran kon­tek­stom u ko­jem se nje­go­vo ime po­mi­nje i tvr­di da je sva­ka či­nje­ni­ca iz­vr­nu­ta i na po­gre­šan na­čin in­ter­pre­ti­ra­na.
      –Isti­na je sa­mo da sam kla­u­stro­fo­bi­čan i da sam zbog to­ga po­zvao po­li­ci­ju. Uhva­ti­la me je pa­ni­ka ka­da sam vi­dio da je Mi­li­ca ne­ho­ti­ce za­klju­ča­la vra­ta. Sa­da ža­lim što sam uop­šte po­zvao po­li­ci­ju. Ni­sam mo­gao da vje­ru­jem u šta se pre­tvo­rio je­dan obi­čan ne­spo­ra­zum. Pre­tr­pio sam stres i du­šev­ne bo­lo­ve, raz­dor u fa­mi­li­ji i u bra­ku. Ogor­če­na sam po­na­ša­njem vla­sti u Cr­noj Go­ri. Mo­ji pri­ja­te­lji su ta­ko­đe šo­ki­ra­ni, a do­bio sam in­for­ma­ci­ju da je i Po­po­vi­će­va do­ži­vje­la ve­li­ki šok i da je za­vr­ši­la na kli­ni­ci – re­kao je Po­tu­rak.
      On sma­tra da je ne­ko že­lio da pro­fi­ti­ra kom­pro­mi­tu­ju­ći Mi­li­cu Po­po­vić.
      – Mi­slim da je to ve­li­ki gri­jeh. Ne že­lim da se vra­tim u Austra­li­ju, a da ov­dje osta­ne mr­lja. Raz­o­ča­ran sam zbog anar­hi­je u Cr­noj Go­ri, ogor­čen po­stup­ci­ma po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, od­u­zi­ma­njem mo­bil­nog te­le­fo­na, a naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da je na­stra­da­la ne­du­žna dje­voj­ka – na­gla­sio je Po­tu­rak.
      Nje­go­vu pri­ču po­tvr­dio je i bra­ni­lac okri­vlje­ne Ve­li­bor Mar­ko­vić.
      -Pri­su­stvo­vao sam sa­slu­ša­nju ovog svje­do­ka. Pred osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem je na­veo da ni­je bio ugro­žen i da po­zna­je Mi­li­cu Po­po­vić, te da je do­šlo do ne­spo­ra­zu­ma – na­veo je Mar­ko­vić.
      M.V.R

      Po­li­ci­ju zvao zbog kla­u­stro­fo­bi­je

      Advo­kat Ve­li­bor Mar­ko­vić tvr­di da je Po­tu­rak u svom is­ka­zu na­veo da ga je okri­vlje­na vi­še pu­ta zva­la i da ni­jed­nom ni­je re­kla da se ne­će vra­ti­ti ili  da je stan za­klju­ča­la na­mjer­no.
      – Na mo­ja di­rekt­na pi­ta­nja iz­ja­vio je da ne sma­tra da je bio otet, da to ni­je sma­trao ni u tom tre­nut­ku, već je oči­gled­no bio u sta­nju pa­ni­ke jer je kla­u­stro­fo­bi­čan, pa je iz tih raz­lo­ga zvao po­li­ci­ju, mi­sle­ći da ga je okri­vlje­na na­mjer­no za­klju­ča­la, iako je, po­na­vljam, ona to ura­di­la ma­hi­nal­no dok je iz­la­zi­la iz sta­na – ka­zao je Mar­ko­vić.



    • Hronika
      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

    • Hronika

      2017-09-20

      Božović

      SPECIJALNI TUŽILAC ZATRAŽIO DA SE BIVŠEM INSPEKTORU ZLATKU SAMARDŽIĆU I ILIJI DEDOVIĆU SUDI SA OSTALIM OPTUŽENIM „KAVČANIMA“

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem


      Pro­ces pro­tiv na­vod­nih čla­no­va krim­nal­ne gru­pe „kav­ča­ni” ju­če je po­no­vo od­lo­žen jer je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić pod­nio za­htjev da se taj pred­met, u ko­me se 15 okri­vlje­nih te­re­ti za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja, pro­da­ju dro­ge, da­va­nje mi­ta i pra­nje nov­ca, spo­ji sa ne­dav­no po­tvr­đe­nom op­tu­žni­com pro­tiv biv­šeg po­li­cij­skog in­spek­to­ra iz Ko­to­ra Zlat­ka Sa­mar­dži­ća i Ili­je De­do­vi­ća, ko­ji su bi­li uhap­še­ni za­jed­no sa osta­lim op­tu­že­ni­ma. Osim to­ga, pred­sjed­nik vi­je­ća su­di­ja Dra­go­je Jo­vić od­lo­žio je su­đe­nje i zbog či­nje­ni­ce da se na ro­či­štu ni­je po­ja­vio op­tu­že­ni Igor Bo­žo­vić, za ko­jim je u me­đu­vre­me­nu ras­pi­sa­na po­tjer­ni­ca. Pre­ma sa­zna­nju „Da­na“, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci po­tvr­dio je pri­je dva dana op­tu­žni­cu pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća i taj pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji Bi­lja­ni Usko­ko­vić. Toj dvo­ji­ci Ko­to­ra­na se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, a Sa­mar­džić se te­re­ti i za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. S ob­zi­rom da pro­ces pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na” još ni­je po­čeo, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je pod­nio za­htjev da se te dvi­je op­tu­žni­ce ob­je­di­ne u je­dan po­stu­pak jer se ra­di o is­toj kri­vič­noj stva­ri.
      Op­tu­žni­ca pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća je po­dig­nu­ta na­kon što je nji­hov spo­ra­zum o pri­za­nju kri­vi­ce po­vu­čen.
      U op­tu­žni­ci pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na”, Slo­bo­dan Ka­šće­lan je ozna­čen kao vo­đa tog kla­na, a istim op­tu­žnim ak­tom su ob­u­hva­će­ni i Alek­san­dar Đu­ri­šić, Vla­di­mir Bo­žo­vić, Si­ni­ša Vla­ho­vić, Igor Đu­ri­šić, Da­vor Pre­le­vić i Mi­loš Ra­do­njić, ko­ji su u bjek­stvu. Op­tu­že­ni su i Ste­fan Br­no­vić iz Pod­go­ri­ce, Đerđ Ca­maj, Alek­san­dra Bog­da­no­vić, Ni­ko­la An­drić, Igor An­drić, Tri­po Mo­škov, Go­ran Lju­ba­to­vić i Igor Bo­žo­vić.
      Bo­žo­vić se u vri­je­me po­di­za­nja op­tu­žni­ce na­la­zio u ZIKS-u, gdje je slu­žio ka­znu za­tvo­ra. On je iz za­tvo­ra iza­šao 4. av­gu­sta, a tek ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je su­du je sti­gao pred­log spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se Bo­žo­vić po­ša­lje u is­tra­žni za­tvor. Či­ni se da se ra­di­lo o za­ka­snje­loj re­ak­ci­ji jer je taj Ko­to­ra­nin, ka­ko se vje­ru­je, is­ko­ri­stio taj pro­pust tu­ži­la­štva i po­bje­gao iz Cr­ne Go­re.
      U op­tu­žni­ci se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da su Ka­šće­lan i Igor Bo­žo­vić kra­jem ma­ja 2010. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­li kri­mi­nal­nu gru­pu, a za­tim vr­bo­va­li osta­le čla­no­ve ka­ko bi se ba­vi­li ze­le­na­štvom, šver­com dro­ge i pra­njem nov­ca. Njih dvo­ji­ca su, pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, bi­li za­du­že­ni za pla­ni­ra­nje i vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, ali i za da­va­nje uput­sta­va i na­red­bi osta­lim čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Alek­san­dar Đu­ri­šić je bio za­du­žen za pri­mje­nji­va­nje na­si­lja i za­stra­ši­va­nje dru­gih oso­ba pri­li­kom iz­nu­de, kao i da skla­di­šti i ču­va oruž­je i eks­plo­ziv­ne na­pra­ve, te da obez­bje­đu­je sta­no­ve, a slič­nu ulo­gu je imao i Vla­di­mir Bo­žo­vić. On je bio za­du­žen za pre­no­še­nje uput­sta­va osta­lim čla­no­vi­ma gru­pe, ali i Sa­mar­dži­ću, u slu­ča­ju da ne­ko od nji­ho­vih čla­no­va bu­de li­šen slo­bo­de.
      – Za­da­tak okri­vlje­nih Si­ni­še Vla­ho­vi­ća i Da­vo­ra Pre­le­vi­ća bio je da kao pro­dav­ci mo­bil­nih te­le­fo­na obez­bi­je­de ne­re­gi­stro­va­ne SIM kar­ti­ce čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne gru­pe, ko­ji su ih ko­ri­sti­li za upu­ći­va­nje pri­jet­nji oso­ba­ma od ko­jih su iz­nu­đi­va­li no­vac. Ta­ko­đe, oni su bi­li za­du­že­ni i za skla­di­šte­nje oruž­ja, eks­plo­ziv­nih sred­sta­va i pan­ci­ra. Mi­loš Ra­do­njić je omo­gu­ća­vao uži­va­nje dro­ge oso­ba­ma ko­ji su oba­vlja­li ne­ke po­slo­ve kao pro­tiv­u­slu­ge, a bio je za­du­žen i za bez­bjed­nost čla­no­va gru­pe, kao i za uti­caj na sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja – pi­še u op­tu­žni­ci.
      VJ.D.

      Od­bi­jen za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra

      Vi­ši sud je ju­če od­bio za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra op­tu­že­ni­ma Ni­ko­li i Igo­ru An­dri­ću, ko­ji je u nji­ho­vo ime pod­nio advo­kat Ste­van Da­mja­no­vić, kao i op­tu­že­ni­ma Tri­pu Mo­ško­vu i Go­ra­nu Lju­ba­to­vi­ću, ko­je za­stu­pa­ju advo­ka­ti Mar­ko Ra­do­vić i No­vi­ca Ka­šće­lan.
      Advo­ka­ti su na­ve­li da su raz­lo­zi za pri­tva­ra­nje okri­vlje­nih odav­no pre­sta­li, ta­ko da ne­ma raz­lo­ga da nji­ho­vi kli­jen­ti i da­lje bu­du u za­tvo­ru. Me­đu­tim, su­di­ja Jo­vić je ka­zao da ni­je­su pre­sta­li raz­lo­zi zbog ko­jih je pri­tvor ra­ni­je od­re­đen i pro­du­ža­van.



    • Hronika
      Policija na tragu napadaču

      Policija na tragu napadaču

    • Hronika

      2017-09-20

      SUDSKI VJEŠTACI OSUDILI NAPAD NA LAZARA VUKADINOVIĆA

      Policija na tragu napadaču


      In­spek­to­ri pod­go­rič­ke po­li­ci­je na pu­tu su da ra­svi­je­tle na­pad na sud­skog vje­šta­ka La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća, ko­jeg je pre­kju­če ma­ski­ra­ni na­pa­dač pre­tu­kao bej­zbol pa­li­com. Po­li­ci­ja je do­šla do sum­nje da je mo­tiv na­pad vje­šta­če­nje u jed­nom pred­me­tu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Ne­ko­li­ko okri­vlje­nih u tom pred­me­tu po­ku­ša­lo je da uti­če na vje­šta­ka, a po­što je on to od­bio, sum­nja se da su or­ga­ni­zo­va­li na­pad na nje­ga. Iz po­li­ci­je je „Da­nu” sa­op­šte­no da je slu­čaj go­to­vo ri­je­šen, ali da če­ka­ju ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze iz Fo­ren­zič­kog cen­tra u Da­ni­lov­gra­du.
      Iz Udru­že­nje sud­skih vje­šta­ka Cr­ne Go­re je sa­op­šte­no da naj­o­štri­je osu­đu­je na­pad na La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća.
      – Vr­še­ći svo­ju ča­snu du­žnost, ra­de­ći od­go­vor­no i sa­vje­sno, sud­ski vje­štak u sud­skom pro­ce­su svo­jim struč­nim na­la­zom po­ma­že da sud do­ne­se pra­vič­nu pre­su­du. On da­je struč­no mi­šlje­nje o ras­po­lo­ži­vim do­ka­zi­ma, a ne utvr­đu­je či­nje­ni­ce, ka­ko če­sto ima­mo pri­li­ke da vi­di­mo da je mi­šlje­nje stra­na­ka.  U sud­skom spo­ru jed­na stra­na ne­ri­jet­ko osta­ne ne­za­do­volj­na i sa mi­šlje­njem da je us­kra­će­na za ostva­re­nje ne­kih svo­jih pra­va. Svo­ja ne­za­do­volj­stva stran­ke ima­ju pra­vo da is­ka­žu kroz an­ga­žo­va­nje dru­gog vje­šta­ka, su­per vje­šta­če­njem i re­a­go­va­njem kroz pri­tu­žbu Su­du ča­sti Udru­že­nja na ne­sa­vje­stan i ne­e­tič­ki rad sud­skog vje­šta­ka. Svim sud­skim vje­šta­ci­ma je od ve­li­kog in­te­re­sa i zna­ča­ja da se ugled i do­sto­jan­stvo ko­ji su ste­če­ni struč­nim ra­dom i ve­li­kim zna­njem ne uka­lja­ju ne­či­jim ne­sa­vje­snim ra­dom. Ape­lu­je­mo na gra­đa­ne da svo­je ne­za­dovljstvo iz­ra­ža­va­ju pi­sa­nim pred­stav­ka­ma. Uko­li­ko po­sto­je va­lid­ni ar­gu­men­ti, Udru­že­nje je volj­no da se za­u­zme za pre­sta­nak ra­da ne­sa­vje­snog i ne­struč­nog ko­le­ge. Me­đu­tim, u sko­ro svim pri­ja­vlje­nim slu­ča­je­vi­ma su­sre­će­mo se sa lič­nim ani­mo­zi­te­tom pre­ma sud­skom vje­šta­ku od stra­ne kli­jen­ta i sa ne­za­do­volj­stvom zbog gu­bit­ka spo­ra, uz odstsu­tvo va­lid­nih do­ka­za i ar­gu­me­na­ta da je po­vri­je­đe­na eti­ka ili da je struč­ni na­laz po­gre­šan, od­no­sno da ni­je u skla­du sa sa­vre­me­nim do­stig­nu­ći­ma na­u­ke u obla­sti u ko­joj vje­štak vje­šta­či. Upo­tre­ba fi­zič­ke si­le ni­ka­da ni­je, ni­ti će bi­ti, rje­še­nje za ne­su­gla­si­ce, i za nje­nu pri­mje­nu ne­ma opra­va­da­nje.
      Na­da­mo se da će po­či­ni­lac ovog dje­la bi­ti br­zo iden­ti­fi­ko­van i pro­ce­su­i­ran – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Udru­že­nja sud­skih vje­šta­ka.VJ.D.



    • Drustvo
      Skidanjem krsta šire mržnju

      Skidanjem krsta šire mržnju

    • Drustvo

      2017-09-20

      MITROPOLIT AMFILOHIJE POVODOM UKLANJANJA OBILJEŽJA SA SAHAT KULE PORUČIO

      Skidanjem krsta šire mržnju

      Nadam se da oni što su danas na vlasti u Podgorici neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice, kazao je mitropolit Amfilohije


      Ski­da­nje spo­men-kr­sta sa Sa­hat-ku­le u Pod­go­ri­ci je ob­na­vlja­nje mr­žnje i to je isto kad bi hri­šća­ni sa­da kre­nu­li da ru­še dža­mi­ju u Sta­roj va­ro­ši ko­ja je po­dig­nu­ta na cr­kve­nim te­me­lji­ma, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če ka­zao da je krst sa pod­go­rič­ke Sa­hat-ku­le, oko či­jeg vra­ća­nja se vo­di po­le­mi­ka, nad­gr­ob­ni spo­me­nik oni­ma ko­ji su oslo­bo­di­li Pod­go­ri­cu za vri­je­me knja­za Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Sad se, vi­dim, na­ga­đa­ju ho­će li ga vra­ti­ti ili ne­će. A ustva­ri, oni ko­ji su ga ski­nu­li do­šli su iz Tur­ske. Sva­ka čast, do­šli su ov­dje da ob­no­ve ne­ke stva­ri, da Cr­no­gor­ci za­ra­de ma­lo pa­ra. Sve je to do­bro, ali to ne zna­či da tre­ba da ru­še sve­ti­nje, da ru­še spo­men-krst po­dig­nut oslo­bo­di­o­ci­ma Pod­go­ri­ce iz 1877. go­di­ne – re­kao je mi­tro­po­lit u li­tur­gij­skoj be­sje­di u Cr­kvi Sve­tih ar­han­ge­la u se­lu Du­pi­lo u Crm­ni­ci.
      Mi­tro­po­lit je do­dao da je „če­sti­ta po­ro­di­ca Đe­če­vi­ća, ko­ja je pri­mi­la islam u vri­je­me se­o­be pod Ar­se­ni­jem Čar­no­je­vi­ćem, pam­ti da su joj pre­ci bi­li voj­vo­de ca­ra Du­ša­na“.
      – Ko je gla­dan bio, go­vo­rio mi je po­koj­ni Ha­lit Đe­če­vić, taj se po­tur­čio. Do­šli su u Ma­na­stir Sve­tog Mar­ka, ko­ji je naj­sta­ri­ja sve­ti­nja hri­šćan­ska u Pod­go­ri­ci, i tu se na­se­li­li. Pri­mi­li su islam, ali su to za­pam­ti­li ovi če­sti­ti lju­di, pa su sve­ti­nje ko­je su tu bi­le, me­đu ko­ji­ma je i sve­ta lo­ba­nja Sve­te mu­če­ni­ce Fe­vro­ni­je, ne­gdje iz­me­đu dva ra­ta pre­da­li ce­tinj­skoj Mi­tro­po­li­ji. Pre­da­li su i je­dan krst i mo­šti Sve­tog Te­o­do­ra Stra­ti­la­ta. Sve to je ču­va­no u Ma­na­sti­ru Sve­to­ga Mar­ka – iz­ja­vio je vla­di­ka.
      On je na­gla­sio da i da­nas u po­dru­mu ku­će Đe­če­vi­ća po­sto­je sa­ču­va­ne fre­ske iz tog vre­me­na.
      – Ako bi­smo mi ura­di­li ono što su ski­da­njem kr­sta sa Sa­hat-ku­le, na­ža­lost, ura­di­li na­ma, a na­da­mo se u Bo­ga da bez­u­mlje ne­će pre­vla­da­ti da se ski­ne taj krst, on­da bi tre­ba­lo da sru­ši­mo dža­mi­ju da bi­smo vra­ti­li cr­kvu, da sru­ši­mo ku­ću Đe­če­vi­ća da bi­smo vra­ti­li sve­ti­nju Mar­ko­vog ma­na­sti­ra. Ni­je to do­bro i ja se na­dam u Bo­ga da će da pre­vla­da ra­zum kod ovih što su sa­da na vla­sti u Pod­go­ri­ci – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      Do­dao je da se na­da da oni ne­će do­zvo­li­ti da se de­si naj­stra­šni­ji zlo­čin pro­tiv Cr­ne Go­re i pro­tiv oslo­bo­di­la­ca Pod­go­ri­ce.
      – To bi bi­lo ob­na­vlja­nje mr­žnje. A ni­je vri­je­me za to, pre­vi­še ima­mo mr­žnje. Bo­lje je da kao bra­ća sa­ču­va­mo sve ono što se do­ga­đa­lo, da pra­šta­mo jed­ni dru­gi­ma, da se ne vra­ća­mo zlo­či­ni­ma i zlo­čin­ci­ma ne­go da se vra­ća­mo ži­vo­me Bo­gu i jed­ni dru­gi­ma. A u isto vri­je­me mi hri­šća­ni da po­štu­je­mo i cje­li­va­mo mo­šti i sve­te kr­sto­ve po­dig­nu­te u sla­vu Bo­ži­ju na gro­bo­vi­ma onih ko­ji su po­lo­ži­li ži­vo­te za vje­ru, Krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu – za­klju­čio je vla­di­ka.A.O.



    • Vijest dana
      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

    • Vijest dana

      2017-09-20

      Drašković, Pavlović sinoć nakon puštanja na slobodu i Radunović

      NOVA PRIVOĐENJA U ISTRAZI O PRANJU NOVCA

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Po nalogu specijalnog tužioca, privedeni su glavna urednica TV Budva Iva Pavlović, koja je puštena da se brani sa slobode, Luka Radunović, sin poslanika DF-a Slavena Radunovića, i Petar Drašković iz DF-a Osumnjičenima se na teret stavlja da su oprali oko 3.000 dolara, od čega Radunović 1200, a Pavlovićeva i Drašković oko 1800, tako što su ih zamijenili za eure


      Po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca a u okvi­ru pro­ši­re­ne is­tra­ge o na­vod­nom pra­nju nov­ca, po­li­ci­ja je ju­če pri­ve­la v.d. glav­nog ured­ni­ka TV Bu­dva Ivu Pa­vlo­vić, Lu­ku Ra­du­no­vi­ća, si­na po­sla­ni­ka Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća, i funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­skog fron­ta Pe­tra Dra­ško­vi­ća.
      Pa­vlo­vi­će­va je po­sli­je sa­slu­ša­nja pu­šte­na da se bra­ni sa slo­bo­de, a ovaj čin is­tra­žnih or­ga­na oka­rak­te­ri­sa­la je kao na­sta­vak spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić vo­di pro­tiv DF-a. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je­su bi­li sa­slu­ša­ni. Na te­ret im se sta­vlja da su opra­li oko 3.000 do­la­ra, od če­ga Ra­du­no­vić 1200, a Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić oko 1800, ta­ko što su ih ban­ci zami­jeni­li za eure.
      Pred­stav­ni­ci DF-a su si­noć or­ga­ni­zo­va­li pres-kon­fe­ren­ci­ju is­pred tu­ži­la­štva po­vo­dom hap­še­nja nji­ho­vih ak­ti­vi­sta. Tu im se pri­dru­ži­la Iva Pa­vlo­vić, ko­ja je sa­op­šti­la da od apri­la ove go­di­ne i zva­nič­no ni­je član Po­kre­ta za pr­o­mje­ne, ali da je po­no­sna što je bi­la dio te stran­ke i DF-a.
      – Po­no­sna sam što sam bi­la sa­bo­rac ča­snim i po­šte­nim lju­di­ma ko­ji su ulo­ži­li trud i na­por da se do­go­de ne­ke pro­mje­ne u ze­mlji. Ja sam se ci­je­log ži­vo­ta bo­ri­la za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i da­nas sam se osje­ti­la po­ra­že­nom ka­da su me kao kri­mi­nal­ca uve­li kod tu­ži­o­ca. Da­na­šnje hap­še­nje je sa­mo po­tvr­da spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji se vo­di pro­tiv DF-a, a spe­ci­jal­ni tu­ži­lac se pre­va­rio uko­li­ko sma­tra da sam ja ta ko­ja će pot­ka­zi­va­ti svo­je ko­le­ge. Ako već po­sto­ji ne­ka vlast u ovoj dr­ža­vi ko­ja ima le­gi­ti­mi­tet, za­mo­li­la bih pre­mi­je­ra da pro­či­ta moj is­kaz, ka­že šta mi­sli o nje­mu i ka­že da li mo­že sta­ti na put ovom lu­di­lu – ka­za­la je Pa­vlo­vi­će­va.
      Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra, ona je ka­za­la da ne mo­že da go­vo­ri o de­ta­lji­ma sa sa­slu­ša­nja jer je upo­zo­re­na da je is­tra­ga taj­na.
      Njen advo­kat Dra­žen Me­do­je­vić je ka­zao da je ovo hap­še­nje pri­mjer su­ro­ve prak­se spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se oso­be okri­vlju­ju bez ika­kvog osno­va.
      – Da li ima iko u ovoj ze­mlji da is­kon­tro­li­še rad spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca? Put ko­jim Cr­na Go­ra ide u su­prot­no­sti je sa prak­som u ozbi­ljim de­mo­krat­skim ze­mlja­ma ko­ji­ma te­ži­mo. Moj uti­sak je da je Pa­vlo­vi­će­va uhap­še­na sa­mo za­to što je bi­la za­po­sle­na u Po­kre­tu za pro­mje­ne i ak­tiv­no uče­stvo­va­la u kam­pa­nji De­mo­krat­skog fron­ta. Svi gra­đa­ni gu­be op­štu prav­nu si­gur­nost i svi mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni ova­kvom pro­go­nu i slič­nim pro­go­ni­ma – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
      Iz tu­ži­la­štva su sa­op­šti­li da su Ra­du­no­vić, Dra­ško­vić i Pa­vlo­vi­će­va pri­ve­de­ni zbog sum­nje da su čla­no­vi kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju je for­mi­rao li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
      Spe­ci­jal­na tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić sum­nji­či ih da su po na­lo­gu Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća i bi­zni­sme­na Mo­mi­ra Ni­ko­li­ća pra­li ne­za­ko­ni­to ste­čen no­vac.
      Ra­ni­je su zbog istog kri­vič­nog dje­la uhap­še­ne če­ti­ri oso­be.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, Ra­du­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja ne­gi­rao da je po­či­nio kr­ivič­no dje­lo ko­je mu tu­ži­la­štvo sta­vlja na te­ret. On je sa­slu­ša­van na okol­no­sti kon­ver­to­va­nja 1200 do­la­ra u eure. Ra­du­no­vić je ob­ja­snio da se ra­di­lo o nov­cu ko­ji je za­ra­dio, te da je vi­še pu­ta pu­to­vao u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i da je bi­lo nor­mal­no da ko­ri­sti tu va­lu­tu. I Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić su ne­gi­ra­li iz­vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, tvr­de­ći da ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa pra­njem nov­ca. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić bi da­nas tre­ba­lo da bu­du pri­ve­de­ni tu­ži­o­cu.M.V.RAK­ČE­VIĆ

      Ra­du­no­vić:Hap­si, sve ti je dža­be

      Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić je oci­je­nio da već da­ni­ma te­če ak­ci­ja po­li­cij­skog i tu­ži­lač­kog sa­slu­ša­va­nja i ucje­nji­va­nja čla­no­va, sim­pa­ti­ze­ra i pri­ja­te­lja DF-a.
      – Ra­di se o ak­ti­vi­sti­ma i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u fe­no­me­nal­noj iz­bor­noj kam­pa­nji 2016, ko­jom je re­žim na­tje­ran da in­sce­ni­ra „dr­žav­ni udar” ka­ko bi za­dr­žao vlast. Pret­hod­nih da­na Kat­ni­će­vi isled­ni­ci su se za­dr­ža­va­li sa­mo na pre­pa­da­nju, a da­nas su se od­lu­či­li da pre­đu na sle­de­ći ni­vo re­pre­si­je i ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du. Uhap­si­li su Ivu Baj­ko­vić Pa­vlo­vić, he­ro­i­nu iz ok­to­bar­skih pro­te­sta, Pe­tra Dra­ško­vi­ća, mla­dog, pa­met­nog i obra­zo­va­nog čla­na IO NSD, kao i mog si­na Lu­ku Ra­du­no­vi­ća. U ze­mlji ko­jom vla­da­ju kri­mi­nal­ci – i iz Vla­de i iz pod­ze­mlja – hap­se se lju­di ko­je ti isti ne mo­gu da upla­še ili okre­nu na svo­ju stra­nu. Ali, tvrd je orah voć­ka čud­no­va­ta, Đu­ka­no­vi­ću i Kat­ni­ću – na­pi­sao je Ra­du­no­vić, na svom fjes­bu­ku pro­fi­lu.
      On je imao i po­ru­ku za ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.
      – Da li i da­lje sma­tra­te da je sve ovo far­sa do­go­vo­re­na iz­me­đu DPS-a i DF-a? Mi­sli­te li da hap­si­mo svo­ju dje­cu da bi­smo po­di­gli rej­ting – upi­tao je Ra­du­no­vić ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.

      Ne­kon­tro­li­sa­no lu­di­lo

      Funk­ci­o­ner GP URA Lu­ka Rak­če­vić oštro je osu­dio hap­še­nje Lu­ke Ra­du­no­vi­ća.
      – Dok ti po­la iz­vr­šne vla­sti, na­o­či­gled svih, pljač­ka dr­žav­ne i op­štin­ske re­sur­se, a osu­đe­ni Sve­to i Mi­loš naj­jef­ti­ni­jim tri­ko­vi­ma i da­lje iz­bje­ga­va­ju za­tvor­sku ka­znu, ti sen­za­ci­o­nal­no hap­siš i pri­tva­raš mom­ka za­du­že­nog za dru­štve­ne mre­že jed­ne opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke par­ti­je ka­ko bi iz­vr­šio pri­ti­sak na nje­go­vog oca u dru­gom, ne­po­ve­za­nom sud­skom pro­ce­su. Iako se sa DF-om sla­žem ko­li­ko i sa po­kre­tom Dve­ri, hr­vat­skim HDZ-om ili Do­di­ko­vim „So­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma”, ova­kvo dje­lo­va­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na ci­lja­no ci­je­pa gra­đan­sko bi­će dru­štva i po­li­tič­ki ži­vot uvo­di u sta­nje (ne)kon­tro­li­sa­nog lu­di­la. Fa­ši­sti, pu­sti­te mom­ka da igra tan­go i pi­še re­cen­zi­je lo­ših fil­mo­va – po­ru­čio je Rak­če­vić.



    • Politika
      Petar Porobić podnio ostavku

      Petar Porobić podnio ostavku

    • Politika

      2017-09-20

      Porobić

      NOVI ODLAZAK IZ POSLANIČKOG KLUBA DPS-A

      Petar Porobić podnio ostavku


      Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Pe­tar Po­ro­bić pod­nio je ju­če ostav­ku na tu funk­ci­ju i o to­me je zva­nič­nim do­pi­som oba­vi­je­stio Skup­šti­nu Cr­ne Go­re.
      – Pod­no­sim ostav­ku na funk­ci­ju po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re sa li­ste „Si­gur­nim ko­ra­kom – DPS – Mi­lo Đu­ka­no­vić”.Ostav­ku pod­no­sim zbog ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­je po­sla­ni­ka sa funk­ci­jom ko­ju že­lim da oba­vljam u na­red­nom pe­ri­o­du, kao pro­fe­si­o­nal­ni tre­ner u va­ter­po­lu. Funk­ci­ju pro­fe­si­o­nal­nog tre­ne­ra u va­ter­po­lu ću oba­vlja­ti kao šef struč­nog šta­ba svih mu­ških na­ci­o­nal­nih se­lek­ci­ja Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne – na­veo je Po­ro­bić u do­pi­su do­sta­vlje­nom pred­sjed­ni­ku cr­no­gor­skog par­la­men­ta Iva­nu Bra­jo­vi­ću.
      Skup­šti­na će, u skla­du sa za­ko­nom, oba­vi­je­sti­ti Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju o Po­ro­bi­će­voj ostav­ci ra­di po­pu­ne upra­žnje­nog po­sla­nič­kog mje­sta sa iz­bo­r­ne li­ste DPS-a.
      V.R.



    • Podgoricom
      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

    • Podgoricom

      2017-09-20

      OPOZICIJA POZIVA NADLEŽNE DA PREISPITAJU PLANIRAJU REORGANIZACIJE KOMUNALNIH PREDUZEĆA MIMO SKUPŠTINE GLAVNOG GRADA

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Reorganizacija deset komunalnih preduzeća koja će naredne godine biti urađena na osnovu ugovora koje će, kako su najavili iz Glavnog grada, direktori preduzeća potpisati sa gradonačelnikom Slavoljubom Stijepovićem, a mimo Skupštine Glavnog grada kao njihovog osnivača, posao je za tužioca, ocijenio je Zoran Lakušić


      Re­or­ga­ni­za­ci­ja de­set pred­u­ze­ća Glav­nog gra­da ko­ja će na­red­ne go­di­ne bi­ti ura­đe­na na osno­vu ugo­vo­ra ko­je će, ka­ko su na­ja­vi­li iz Glav­nog gra­da, pot­pi­sa­ti di­rek­to­ri pred­u­ze­ća sa Sla­vo­lju­bom Sti­je­po­vi­ćem, gra­do­na­čel­ni­kom, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da kao nji­ho­vog osni­va­ča, je po­sao za tu­ži­o­ca, oci­je­nio je Zo­ran La­ku­šić, od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta. La­ku­šić na­vo­di da je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti u na­red­ne tri go­di­ne iz­me­đu di­rek­to­ra pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­ni­ka, su­prot­na od­lu­ci o nji­ho­vom osni­va­nju.
      Re­or­ga­ni­za­ci­ju će na­red­ne go­di­ne, shod­no Za­ko­nu o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, pre­tr­pje­ti pred­u­ze­ća ko­ja su pod in­ge­ren­ci­jom Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, a to su Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja, Či­sto­ća, Po­greb­ne uslu­ge, Ko­mu­nal­ne uslu­ge, Tr­žni­ce i pi­ja­ce, De­po­ni­ja, Ze­le­ni­lo, Pu­te­vi, Par­king i Agen­ci­ja za sta­no­va­nje. To zna­či da će od mo­men­ta pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra nji­ma bi­ti po­vje­re­ni po­slo­vi oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti, a na­kon to­ga bi­će ras­pi­san ten­der na ko­jem će za ove po­slo­ve mo­ći da kon­ku­ri­šu i pri­vat­ni­ci.
      -Po­sao ko­ji je pred­vi­dio Glav­ni grad je na­sta­vak far­se oko ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća. Re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća je ura­đe­na pri­je de­set go­di­na i ta­da je re­če­no da će ona bi­ti sa­mo­stal­na. Na­ža­lost, ci­je­lo vri­je­me su fi­nan­si­ra­na ili su­fi­nan­si­ra­ni iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da jer se ni­je­su mo­gli sa­mi fi­nan­si­ra­ti. Kraj­nje je ne­ko­rekt­no i su­prot­no od­lu­ci o osni­va­nju pred­u­ze­ća da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce skla­pa ugo­vo­re sa di­rek­to­ri­ma pred­u­ze­ća, a da se iz­u­zi­ma grad­ski par­la­ment kao naj­ve­će za­ko­no­dav­no ti­je­lo na ni­vou Glav­nog gra­da ko­je bi tre­ba­lo da raz­ma­tra ugo­vo­re. Sa ovim se stva­ra ne­ki vid ko­rup­ci­je jer šta pi­še u ugo­vo­ri­ma zna­će sa­mo di­rek­to­ri i gra­do­na­čel­nik. Zna­mo da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u ra­du pred­u­ze­ća kao i u or­ga­ni­ma Glav­nog gra­da, pa je sa­mim tim ovan na­čin re­or­ga­ni­za­ci­je ne­pri­hva­tljiv. Ugo­vo­ri bi mo­ra­li da bu­du tran­spa­ren­ni, a po­što ne­će bi­ti, ovo bi mo­ra­lo bi­ti pred­met dr­žav­nih or­ga­na jer ni­je u skla­du sa za­ko­nom- re­kao je La­ku­šić.
      Na­ja­vlje­na i već ne­tran­spa­rent­na re­or­ga­ni­za­ci­ja grad­skih pred­u­ze­ća, ko­ju na­la­že Za­kon o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, je­ste za­vr­šni uda­rac op­te­re­će­nim i pre­na­tr­pa­nim grad­skim pred­u­ze­ći­ma, kao i uvod u pri­va­ti­za­ci­ju pre­o­sta­lih re­sur­sa Glav­nog gra­da, sa­op­štio je Lu­ka Rak­če­vić, ne­za­vi­sni od­bor­nik. Rak­če­vić je na­veo da će im­ple­men­ta­ci­ja ovog za­ko­na ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na po­slo­va­nje Glav­nog gra­da i dru­gih cr­no­gor­skih op­šti­na.
      -Pr­vo, sam za­kon je u ran­gu naj­go­rih i naj­be­smi­sle­ni­jih za­ko­na ko­je je Skup­šti­na Cr­ne Go­re ika­da usvo­ji­la. Na nje­ga smo če­ka­li još od 1995. go­di­ne, a za tih ne­ko­li­ko go­di­na ko­li­ko je bio u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, već je po­stao star, ne­funk­ci­o­na­lan i zreo za mi­je­nja­nje. To­me svje­do­či i ogro­man broj amand­ma­na ko­ji su pra­ti­li pro­ces usva­ja­nja, ali i ini­ci­ja­ti­va za ocje­nu ustav­no­sti ko­ju raz­ma­tra Ustav­ni sud. Dru­go, grad­ska pred­u­ze­ća su u ogrom­noj mje­ri op­te­re­će­na vi­so­kom te­ku­ćom po­tro­šnjom, iza­zva­nom par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma i neo­d­go­vor­nim upra­vlja­njem DPS ka­dro­va, pa bi sva­ki iz­la­zak na ten­der bio ka­ta­stro­fa­lan. I tre­će, ugo­vo­ri ko­je je lo­kal­na upra­va du­žna da pri­pre­mi se ne smi­ju pot­pi­sa­ti bez pret­hod­nog raz­ma­tra­nja u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da, jer je ona osni­vač svih grad­skih pred­u­ze­ća - na­veo je Rak­če­vić.
      Rak­če­vić je pod­sje­tio da su pred­u­ze­ća op­te­re­će­na par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma, pa 96 od­sto od ukup­nog pri­ho­da Par­king ser­vi­sa od­la­zi na za­ra­de za­po­sle­nih, dok Vo­do­vod za­po­šlja­va sto­ti­ne no­vih rad­ni­ka i tro­ši sko­ro šest mi­li­o­na eura go­di­šnje, za is­pla­ći­va­nje za­ra­da.
      -Sa­mo u po­sljed­njih pet go­di­na, Glav­ni grad je sop­stve­nim pred­u­ze­ći­ma pre­ba­cio sko­ro 40 mi­li­o­na eura, za vr­še­nje jav­ne funk­ci­je, jer ona ni­su bi­la u sta­nju da ser­vi­si­ra­ju sop­stve­ne tro­ško­ve. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj Glav­ni grad tro­ši sko­ro 35 mi­li­o­na eura go­di­šnje za za­ra­de svo­jih za­po­sle­nih, od če­ga grad­ska pred­u­ze­ća sko­ro 23 mi­li­o­na, smi­je­šno je go­vo­ri­ti o uklju­či­va­nju na tr­ži­šnu utak­mi­cu i pa­ri­ra­nju pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, ko­je će sju­tra ko­ri­sti­ti na­še re­sur­se i iz ko­mu­nal­nih po­slo­va iz­vla­či­ti ogro­man pro­fit. Za­po­sle­ni u grad­skim pred­u­ze­ći­ma mo­ra­ju ima­ti u vi­du da sva­kim gla­som za DPS, su­štin­ski pot­pi­su­ju pri­va­ti­za­ci­ju svo­jih pred­u­ze­ća, a vr­lo mo­gu­će i svo­ja ot­ka­zna rje­še­nja - na­veo je Rak­če­vić.
      Na­ja­vlje­na re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća za Dra­ga­na Iva­no­vi­ća, od­bor­ni­ka SNP-a, je ko­rak ka pri­va­ti­za­ci­ji.
      -Ka­da je su jav­na pred­u­ze­ća pre­šla u dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ta­da sam re­kao da sve ide ka nji­ho­voj pri­va­ti­za­ci­ji. To što su na­u­mi­li da ugo­vo­re pot­pi­su­ju di­rek­to­ri pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­nik, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, je do­kaz za to. Me­đu­tim, to ne­će­mo do­zvo­li­ti jer grad­ski par­la­ment mo­ra da ima in­ge­ren­ci­ju nad svim dru­štvi­ma sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću jer je Skup­šti­na Glav­nog gra­da nji­hov osni­vač. Mi­slim da je van sva­ke pa­me­ti iz­bje­ći da o sve­mu to­me od­lu­ču­je Skup­šti­na Glav­nog gra­da - sma­tra Iva­no­vić.
      Od­bor­nik De­mo­sa Ma­ja Vu­če­lić uka­zu­je da je Skup­šti­na Glav­nog gra­da osni­vač pred­u­ze­ća, pa zbog to­ga mo­ra bi­ti upo­zna­ta sa svim od­lu­ka­ma ko­ja se njih i ti­ču.
      -Ugo­vo­ri ne­će bi­ti pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. Oči­gled­na je na­mje­ra lo­kal­ne vla­sti da se jav­no­sti one­mo­gu­ći uvid u sa­dr­žaj ugo­vo­ra što pred­sta­vlja na­sta­vak ne­de­mo­krat­ske prak­se taj­nog ugo­va­ra­nja od stra­ne grad­ske vla­sti - po­ru­či­la je Vu­če­lić.
      N.S.

      De­mo­kra­te traže pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­na

      De­mor­ka­te su uka­za­le da za­kon ni­je pred­vi­dio ko će kon­tro­li­sa­ti pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va, zbog če­ga je su na­ja­vi­li da će po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­ti pred­log za ocje­nu ustav­no­sti kom­plet­nog Za­ko­na o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma.

      Ca­no­vić: Ne pla­ši­mo se kon­ku­ren­ci­je

      Di­rek­tor pred­u­ze­ća Par­king ser­vis Nu­sret Ca­no­vić sa­op­štio je da su sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju. On ni­je znao da pri­bli­ži šta je na­zna­če­no u ugo­voru ko­ji će pot­pi­sa­ti sa gra­do­na­čel­ni­kom.
      - Ko­li­ko ja znam ugo­vo­ri su pri­pre­mlje­ni i ne mo­gu pri­bli­ži­ti šta pi­še u nje­mu jer ga ni­sam po­gle­dao. To je pi­ta­nje za Se­kre­ta­ri­jat za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj. Mo­gu da ka­žem da smo sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju i mi­slim da ne­će bi­ti pro­ble­ma. Ima­će­mo kon­ku­ren­ci­ju, ne pla­ši­mo se nje. Kon­ku­ren­ci­ja je čak do­bra stvar jer je to je­dan plus za po­di­za­nje ni­voa uslu­ga i sa­rad­nje sa kli­jen­ti­ma - na­veo je Ca­no­vić.



-
    • Drustvo
      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

    • Drustvo

      2017-09-20

      Alma i Osman Nurković (Foto: Fejsbuk)

      PREDUZEĆE „BICENT”, ČIJA JE SUVLASNICA ALMA NURKOVIĆ, I OVE GODINE DOBILO NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Prema podacima „Dana“, firma Bicent, čija je suvlasnica Alma Nurković, 9.040 eura dobila je za projekat „Uloga medija u otklanjanju predrasuda prema licima sa invaliditetom“, a 6.000 za projekat „Mjesečna revija Bošnjačke novine“ Ministar Nurković je u telefonskom razgovoru sa novinarom „Dana“ kazao da nije u konfliktu interesa


      Vla­di­na Ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću i ove go­di­ne do­di­je­li­la je no­vac za pro­jek­te fir­me Bo­šnjač­ki in­for­ma­tiv­ni cen­tar – Bi­cent, u ko­joj je su­vla­sni­ca Ro­žaj­ka Al­ma Nur­ko­vić, kćer­ka mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osma­na Nur­ko­vi­ća. Bi­cent je ove go­di­ne do­bio 15.040 eura od di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću.
      Pre­ma po­da­ci­ma „Da­na“, 9.040 eura do­bi­li su za pro­je­kat „Ulo­ga me­di­ja u ot­kla­nja­nju pred­ra­su­da pre­ma li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom“, a 6.000 eura za pro­je­kat „Mje­seč­na re­vi­ja Bo­šnjač­ke no­vi­ne“.
      „Bi­cent“ se go­di­na­ma fi­nan­si­ra iz dr­žav­nih fon­do­va za ma­nji­ne i igre na sre­ću. To pred­u­ze­će je u pret­hod­nih šest i po go­di­na iz dr­žav­nih fon­do­va do­bi­lo oko 100 hi­lja­da eura, a taj iz­nos vje­ro­vat­no ni­je ko­na­čan jer po­da­ci u jav­nim re­gi­stri­ma ni­je­su do­stup­ni za naj­ma­nje dvi­je go­di­ne.
      Kom­pa­ni­ja „Bi­cent“ osno­va­na je u no­vem­bru 2008. go­di­ne. Kao dje­lat­nost u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) upi­sa­no je „iz­da­va­nje no­vi­na“. U istim po­da­ci­ma evi­den­ti­ra­no je da je Nur­ko­vi­će­va da­nas vla­sni­ca 50 od­sto te fir­me, dok dru­ga po­lo­vi­na pri­pa­da Se­na­du Mu­je­vi­ću.
      Po­što je no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka ove go­di­ne fir­mi mi­ni­stro­ve kćer­ke do­di­je­li­la vla­di­na ko­mi­si­ja, a Nur­ko­vić je dio Vla­de, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je u tom slu­ča­ju do­šlo do mo­gu­ćeg kon­flik­ta in­te­re­sa i da li je bi­la pri­vi­le­go­va­na zbog te či­nje­ni­ce.
      Mi­ni­star Nur­ko­vić je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na“ ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa i da nje­go­va kćer­ka „ni­je uze­la ni cent iz Bi­cen­ta“.
      – Mo­ja kćer­ka je uda­ta i odi­je­lje­na. Osni­vač je te fir­me od 2008. go­di­ne. Ona ni­ka­da ni­je ušla u tu fir­mu, to mo­že da po­tvr­di i iz­vr­šni di­rek­tor – re­kao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da ni­ko­ga iz Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću ni­je zvao da in­ter­ve­ni­še.
      – Ni­ka­kvog kon­flik­ta in­te­re­sa tu ne­ma. Ako us­pi­je­te da pro­na­đe­te bi­lo ka­kvu mo­ju ve­zu sa tim, evo otvo­re­no vam ka­žem ne­moj­te me šte­dje­ti. Ova­ko ap­so­lut­no ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa bi­lo či­jim ra­dom, po­seb­no ne čla­no­va po­je­di­nih ko­mi­si­ja. To su ni­ski udar­ci i ni­je ljud­ski i pro­fe­si­o­nal­no – ka­zao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da je fir­ma „Bi­cent“ do sa­da od­štam­pa­la oko 30 li­sto­va „Bo­šnjač­kih no­vi­na“, i šta god nov­ca do­bi­ju, on ide sa­mo za tu na­mje­nu.
      „Dan” je ra­ni­je do­šao do po­da­tka da je fir­ma Al­me Nur­ko­vić pro­šle go­di­ne od vla­di­ne Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću do­bi­la 6.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. „Bi­cent“ je 2016. go­di­ne za isti pro­je­kat do­bio 13.000 eura iz dr­žav­nog Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va. Pro­šle go­di­ne su iza­šla sa­mo dva ili tri bro­ja „Bo­šnjač­kih no­vi­na“.
      Al­ma Nur­ko­vić ni­je od­go­va­ra­la na na­še po­zi­ve, ta­ko da ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar i od nje.
      Vl. O.

      Pa­re i od Fon­da za ma­nji­ne

      Fond za ma­nji­ne je kom­pa­ni­ji „Bi­cent“ 2009. go­di­ne do­di­je­lio 17.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. Ne­ma po­da­ta­ka da li su i ko­li­ko dr­žav­nog nov­ca do­bi­li u 2010. i 2011. go­di­ni.
      U 2012. od Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va „Bi­cent“ je do­bio 15.000 eura. U 2013. go­di­ni od istog fon­da su do­bi­li sred­stva dva pu­ta – pr­vo 20.000, a po­tom još 5.000 eura.
      Go­di­nu ka­sni­je fir­ma u ko­joj je mi­ni­stro­va kćer­ka su­vla­sni­ca iz Fon­da za ma­nji­ne do­bi­la je još 12.400 eura. Ni­je ja­sno da li je „Bi­cent“ i u 2015. go­di­ni do­bio sred­st­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, ali mo­že se na­ći po­da­tak da je te go­di­ne, na­kon od­lu­ke Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću, pri­ho­do­vao 3.500 eura.



    • Drustvo
      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Boreta osuđen nakon 18 godina

    • Drustvo

      2017-09-20

      Boreta

      CRNA GORA IZGUBILA SPOR U STRAZBURU ZBOG LOŠE ISTRAGE U SLUČAJU „MIS PAT”

      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Sud u Strazburu naložio je Vladi da podnosiocu predstavke u slučaju „Mis Pat“ Begiju Gašiju, čiji su brat i snaha nestali sa broda „Mis Pat“ avgusta 1999. godine, isplati 12.500 eura, na ime nematerijalne štete i troškova postupka


      Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la je spor pred Evr­op­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru jer je pro­pu­sti­la da spro­ve­de br­zu i efi­ka­snu is­tra­gu o smr­ti i ne­stan­ku gru­pe Ro­ma iz Sr­bi­je pri­li­kom bro­do­lo­ma u bli­zi­ni cr­no­gor­ske oba­le 1999. go­di­ne, u slu­ča­ju po­zna­tom kao „Mis Pat“. Su­di­je evrop­skog su­da utvr­di­le su da je cr­no­gor­ska vlast pre­kr­ši­la Evrop­sku po­ve­lju o ljud­skim pra­vi­ma.
      Na­kon vi­še raz­li­či­tih pre­su­da, Bu­dva­nin Sa­ša Bo­re­ta osu­đen je ove go­di­ne u Ape­la­ci­o­nom su­du na osam go­di­na za­tvo­ra jer je sa umi­šlja­jem iza­zvao opa­snost po put­ni­ke bro­da. Na se­dam go­di­na osu­đen je Re­fik Ho­džić ko­ji je u bjek­stvu, dok su po šest go­di­na za­tvo­ra do­bi­li Ismet Ba­lja i Agim Ga­ši. Zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, op­tu­žbe su oslo­bo­đe­ni Jo­ko Ni­ka­je­vić i Ra­ma­dan Ba­lja. U sud­skom po­stup­ku Ape­la­ci­o­ni sud je utvr­dio da su Sa­ša Bo­re­ta i sa­da po­koj­ni Go­ran Đu­rič­ko­vić ku­pi­li brod za tu na­mje­nu i da su an­ga­žo­va­li ne­struč­no li­ce, Re­fi­ka Ho­dži­ća, da upra­vlja nji­me.
      Sud u Stra­zbu­ru je na­lo­žio Vla­di da pod­no­si­o­cu pred­stav­ke u slu­ča­ju „Mis Pat“ Be­gi­ju Ga­ši­ju, či­ji su brat i sna­ha ne­sta­li sa bro­da „Mis Pat“ av­gu­sta 1999. go­di­ne, is­pla­ti 12.500 eura, na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te i tro­ško­va po­stup­ka. Pred­stav­ku je pod­ni­je­lo 13 apli­ka­na­ta, ali je sud od­lu­čio na­sta­vi­ti raz­ma­tra­nje slu­ča­ja u od­no­su na jed­nog pod­no­si­o­ca – Be­gi­ja Ga­ši­ja, ko­ji je po za­htje­vi­ma su­da re­a­go­vao u tra­že­nom ro­ku, dok je za osta­le kon­sta­to­va­no od­ba­ci­va­nje pri­ja­va, od­no­sno da su od nje od­u­sta­li.
      Gru­pa Ro­ma ukr­ca­la se na brod na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­da­le­ko od oba­le, brod je po­to­nuo.
      U ju­če­ra­šnjoj pre­su­di Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je jed­no­gla­sno utvr­dio da je do­šlo do kr­še­nja čla­na 2 (pra­vo na ži­vot – is­tra­gu) Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
      – Sud je za­klju­čio da Vla­da ni­je uspje­la da oprav­da tra­ja­nje kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji je tra­jao vi­še od de­set go­di­na i se­dam mje­se­ci na­kon što je no­va op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta 2006. go­di­ne – sa­op­šte­no je iz su­da.
      Po­zi­va­ju­ći se na sud­sku prak­su, sud je po­seb­no na­gla­sio da je pro­la­zak vre­me­na ne­iz­bje­žno ugro­zio ko­li­či­nu i kva­li­tet do­stup­nih do­ka­za, te da ne­do­sta­tak mar­lji­vo­sti iza­zi­va sum­nju u „do­bru vje­ru“ is­tra­žnih na­po­ra. Su­di­je su oci­je­ni­le da je du­go­tra­jan po­stu­pak pro­du­žio te­ži­nu za čla­no­ve po­ro­di­ca ne­sta­lih i stra­da­lih.
      Slu­čaj je pred Stra­zbu­rom po­kre­nut pred­stav­kom 13 pod­no­si­la­ca pri­ja­va ko­ji su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je. U obra­zlo­že­nju pre­su­de se na­vo­di da su ro­đa­ci pod­no­si­la­ca pred­stav­ke bi­li u gru­pi od oko 70 Ro­ma ko­ji su se ukr­ca­li na ča­mac u no­ći 15. av­gu­sta 1999. go­di­ne sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, brod je po­to­nuo, zbog pre­op­te­re­će­nja bro­jem put­ni­ka. Je­dan put­nik je pre­ži­vio ne­sre­ću, a 35 ti­je­la je pro­na­đe­no u mo­ru.
      U sep­tem­bru 1999. go­di­ne otvo­re­na je sud­ska is­tra­ga pro­tiv se­dam li­ca zbog ile­gal­nog pre­la­ska grad­ni­ce i ugro­ža­va­nja si­gur­no­sti. U ok­to­bru 1999. dr­žav­ni tu­ži­lac u Ba­ru pod­nio je op­tu­žni­cu pr­vo­ste­pe­nom su­du u tom gra­du pro­tiv se­dam osum­nji­če­nih. Na­kon vi­še sa­slu­ša­nja, slu­čaj je pre­ba­čen Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci u apri­lu 2004. go­di­ne.
      – No­va is­tra­ga otvo­re­na je u no­vem­bru 2004. a no­va op­tu­žni­ca je pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, pro­tiv osam okri­vlje­nih, ko­ji su se te­re­ti­li za ugro­ža­va­nje put­ni­ka. Sud je 2008. go­di­ne od­ba­cio op­tu­žni­cu u ve­zi sa jed­nim od op­tu­že­nih. Ka­sni­je je od­lu­če­no da će dvo­ji­ci op­tu­že­nih ko­ji su ži­vje­li iz­van Cr­ne Go­re bi­ti su­đe­no u od­su­stvu.
      – Na­kon broj­nih od­la­ga­nja, na­ro­či­to uzro­ko­va­nih od­la­ga­njem vi­še sa­slu­ša­nja, Vi­ši sud ih je u ju­lu 2014. go­di­ne oslo­bo­dio op­tu­žbe zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac je pod­nio žal­bu pro­tiv te pre­su­de – na­vo­di se u pre­su­di.
      Kon­sta­to­va­no je da je Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da u de­cem­bru 2009. go­di­ne kon­sta­to­vao da je neo­prav­da­no tra­ja­nje po­stup­ka vi­še od 10 go­di­na. Su­di­je su na­ve­le i da je pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u ju­nu 2011. go­di­ne za­tra­žio od Mi­ni­star­stva prav­de da ime­nu­je stal­nog sud­skog tu­ma­ča za rom­ski je­zik, na­gla­ša­va­ju­ći da je je­dan od raz­lo­ga za du­go tra­ja­nje po­stup­ka bi­lo i od­su­stvo ta­kvog tu­ma­ča.
      Pri­ja­va je pod­ne­se­na Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va 23. mar­ta 2011. go­di­ne.
      –U pe­ri­o­du ka­da je no­va is­tra­ga for­mal­no otvo­re­na u no­vem­bru 2004. i no­va op­tu­žni­ca pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, do­bi­jen je sa­mo je­dan do­kaz, tj. struč­no mi­šlje­nje o ka­pa­ci­te­tu bro­da. Sud ni­je shva­tao za­što je za to dr­žav­nim vla­sti­ma tre­ba­lo vi­še od jed­ne go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca. Iz­me­đu 2009. i 2014. go­di­ne odr­ža­no je 15 sa­slu­ša­nja, dok su ukup­no 22 ras­pra­ve od­lo­že­ne iz ra­znih raz­lo­ga – pi­še u pre­su­di.
      Pred­met se na po­čet­ku na­la­zio u bar­skom tu­ži­la­štvu, ko­je je po­di­glo op­tu­žni­cu u ok­to­bru 1999. go­di­ne. Do 25. de­cem­bra 2002. go­di­ne ni­je za­ka­zi­van glav­ni pre­tres, da bi na­kon pre­kva­li­fi­ka­ci­je op­tu­žbe 2004. slu­čaj pre­u­ze­lo Vi­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci. Op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta tek 2006. go­di­ne.
      A.O.

      Brod re­gi­stro­van za šest put­ni­ka

      Brod „Mis Pat“ mo­gao je da pre­ve­ze šest put­ni­ka, da bi se sre­di­nom av­gu­sta 1999. go­di­ne na nje­ga ukr­ca­lo 70 Ro­ma iz­bje­glih sa Ko­so­va, ka­ko bi iz Cr­ne Go­re ile­gal­no do­šli do Ita­li­je. Sud je u pre­su­di utvr­dio da su op­tu­že­ni od ošte­će­nih uzi­ma­li no­vac uz obe­ća­nje da će ih bro­dom pre­ve­sti za Ita­li­ju.



    • Hronika
      Inspektori izmislili otmicu

      Inspektori izmislili otmicu

    • Hronika

      2017-09-20

      Poturak

      AUSTRALIJSKI DRŽAVLJANIN FEHO POTURAK OGORČEN NA POLICIJU I TUŽILAŠTVO

      Inspektori izmislili otmicu


      Austra­lij­ski dr­ža­vlja­nin Fe­ho Po­tu­rak sa­op­štio je tu­ži­o­cu da ga Mi­li­ca Po­po­vić, ko­ja je ne­dav­no bi­la uhap­še­na, ni­je ote­la i da se ra­di­lo o ne­spo­ra­zu­mu. Po­tu­rak je to po­tvr­dio u iz­ja­vi za „Dan”, na­vo­de­ći da je Po­po­vi­će­va neo­sno­va­no uhap­še­na i u pri­tvo­ru pro­ve­la vi­še od 20 da­na.
      Po­li­ci­ja je ra­ni­je sa­op­šti­la da je Mi­li­ca Po­po­vić ote­la Po­tu­ra­ka i da ga je ucje­nji­va­la da joj pla­ti 11.000 eura.
      – Ka­ko se sum­nja, Po­po­vi­će­va je upo­zna­la Po­tu­ra­ka ta­ko što mu je ne­ko­li­ko da­na pri­je ot­mi­ce pri­šla u jed­noj rad­nji. On ju je svo­jim vo­zi­lom pre­ve­zao do ku­će, a ona ga je na dan ot­mi­ce po­zva­la te­le­fo­nom da se vi­de. Po­tom je, ka­ko se sum­nja, do­šla do sta­na u ko­jem on bo­ra­vi, u cen­tru Pod­go­ri­ce, oda­kle se za­tim sa njim, upra­vlja­ju­ći nje­go­vim vo­zi­lom, od­ve­zla do sta­na na Bu­le­va­ru Džor­dža Va­šing­to­na, ko­ji iz­najm­lju­je. Po­što su ne­ko vri­je­me bo­ra­vi­li u tom sta­nu, Po­po­vi­će­va je iza­šla i za­klju­ča­la Po­tu­ra­ka u sta­nu – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je na­kon hap­še­nja Po­po­vi­će­ve.
      Po­tu­rak tvr­di da je sve to laž.
      – Mi­li­ca i ja sa­mo se krat­ko po­zna­va­li i bi­li smo u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, bez ika­kve dru­ge na­mje­re. Ni­ka­da me ni­je ucje­nji­va­la ni­ti mi je pri­je­ti­la. Ni­ka­da ni­je­sam iz­ja­vio da je že­lje­la da me ot­me, ni­ti je to bio slu­čaj. Mi­li­cu sam do­ži­vio kao vr­lo do­bru oso­bu, što sam ka­zao i tu­ži­o­cu, ka­zao je za „Dan” Po­tu­rak.
      On je is­ta­kao da je šo­ki­ran kon­tek­stom u ko­jem se nje­go­vo ime po­mi­nje i tvr­di da je sva­ka či­nje­ni­ca iz­vr­nu­ta i na po­gre­šan na­čin in­ter­pre­ti­ra­na.
      –Isti­na je sa­mo da sam kla­u­stro­fo­bi­čan i da sam zbog to­ga po­zvao po­li­ci­ju. Uhva­ti­la me je pa­ni­ka ka­da sam vi­dio da je Mi­li­ca ne­ho­ti­ce za­klju­ča­la vra­ta. Sa­da ža­lim što sam uop­šte po­zvao po­li­ci­ju. Ni­sam mo­gao da vje­ru­jem u šta se pre­tvo­rio je­dan obi­čan ne­spo­ra­zum. Pre­tr­pio sam stres i du­šev­ne bo­lo­ve, raz­dor u fa­mi­li­ji i u bra­ku. Ogor­če­na sam po­na­ša­njem vla­sti u Cr­noj Go­ri. Mo­ji pri­ja­te­lji su ta­ko­đe šo­ki­ra­ni, a do­bio sam in­for­ma­ci­ju da je i Po­po­vi­će­va do­ži­vje­la ve­li­ki šok i da je za­vr­ši­la na kli­ni­ci – re­kao je Po­tu­rak.
      On sma­tra da je ne­ko že­lio da pro­fi­ti­ra kom­pro­mi­tu­ju­ći Mi­li­cu Po­po­vić.
      – Mi­slim da je to ve­li­ki gri­jeh. Ne že­lim da se vra­tim u Austra­li­ju, a da ov­dje osta­ne mr­lja. Raz­o­ča­ran sam zbog anar­hi­je u Cr­noj Go­ri, ogor­čen po­stup­ci­ma po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, od­u­zi­ma­njem mo­bil­nog te­le­fo­na, a naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da je na­stra­da­la ne­du­žna dje­voj­ka – na­gla­sio je Po­tu­rak.
      Nje­go­vu pri­ču po­tvr­dio je i bra­ni­lac okri­vlje­ne Ve­li­bor Mar­ko­vić.
      -Pri­su­stvo­vao sam sa­slu­ša­nju ovog svje­do­ka. Pred osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem je na­veo da ni­je bio ugro­žen i da po­zna­je Mi­li­cu Po­po­vić, te da je do­šlo do ne­spo­ra­zu­ma – na­veo je Mar­ko­vić.
      M.V.R

      Po­li­ci­ju zvao zbog kla­u­stro­fo­bi­je

      Advo­kat Ve­li­bor Mar­ko­vić tvr­di da je Po­tu­rak u svom is­ka­zu na­veo da ga je okri­vlje­na vi­še pu­ta zva­la i da ni­jed­nom ni­je re­kla da se ne­će vra­ti­ti ili  da je stan za­klju­ča­la na­mjer­no.
      – Na mo­ja di­rekt­na pi­ta­nja iz­ja­vio je da ne sma­tra da je bio otet, da to ni­je sma­trao ni u tom tre­nut­ku, već je oči­gled­no bio u sta­nju pa­ni­ke jer je kla­u­stro­fo­bi­čan, pa je iz tih raz­lo­ga zvao po­li­ci­ju, mi­sle­ći da ga je okri­vlje­na na­mjer­no za­klju­ča­la, iako je, po­na­vljam, ona to ura­di­la ma­hi­nal­no dok je iz­la­zi­la iz sta­na – ka­zao je Mar­ko­vić.



    • Hronika
      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

    • Hronika

      2017-09-20

      Božović

      SPECIJALNI TUŽILAC ZATRAŽIO DA SE BIVŠEM INSPEKTORU ZLATKU SAMARDŽIĆU I ILIJI DEDOVIĆU SUDI SA OSTALIM OPTUŽENIM „KAVČANIMA“

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem


      Pro­ces pro­tiv na­vod­nih čla­no­va krim­nal­ne gru­pe „kav­ča­ni” ju­če je po­no­vo od­lo­žen jer je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić pod­nio za­htjev da se taj pred­met, u ko­me se 15 okri­vlje­nih te­re­ti za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja, pro­da­ju dro­ge, da­va­nje mi­ta i pra­nje nov­ca, spo­ji sa ne­dav­no po­tvr­đe­nom op­tu­žni­com pro­tiv biv­šeg po­li­cij­skog in­spek­to­ra iz Ko­to­ra Zlat­ka Sa­mar­dži­ća i Ili­je De­do­vi­ća, ko­ji su bi­li uhap­še­ni za­jed­no sa osta­lim op­tu­že­ni­ma. Osim to­ga, pred­sjed­nik vi­je­ća su­di­ja Dra­go­je Jo­vić od­lo­žio je su­đe­nje i zbog či­nje­ni­ce da se na ro­či­štu ni­je po­ja­vio op­tu­že­ni Igor Bo­žo­vić, za ko­jim je u me­đu­vre­me­nu ras­pi­sa­na po­tjer­ni­ca. Pre­ma sa­zna­nju „Da­na“, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci po­tvr­dio je pri­je dva dana op­tu­žni­cu pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća i taj pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji Bi­lja­ni Usko­ko­vić. Toj dvo­ji­ci Ko­to­ra­na se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, a Sa­mar­džić se te­re­ti i za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. S ob­zi­rom da pro­ces pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na” još ni­je po­čeo, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je pod­nio za­htjev da se te dvi­je op­tu­žni­ce ob­je­di­ne u je­dan po­stu­pak jer se ra­di o is­toj kri­vič­noj stva­ri.
      Op­tu­žni­ca pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća je po­dig­nu­ta na­kon što je nji­hov spo­ra­zum o pri­za­nju kri­vi­ce po­vu­čen.
      U op­tu­žni­ci pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na”, Slo­bo­dan Ka­šće­lan je ozna­čen kao vo­đa tog kla­na, a istim op­tu­žnim ak­tom su ob­u­hva­će­ni i Alek­san­dar Đu­ri­šić, Vla­di­mir Bo­žo­vić, Si­ni­ša Vla­ho­vić, Igor Đu­ri­šić, Da­vor Pre­le­vić i Mi­loš Ra­do­njić, ko­ji su u bjek­stvu. Op­tu­že­ni su i Ste­fan Br­no­vić iz Pod­go­ri­ce, Đerđ Ca­maj, Alek­san­dra Bog­da­no­vić, Ni­ko­la An­drić, Igor An­drić, Tri­po Mo­škov, Go­ran Lju­ba­to­vić i Igor Bo­žo­vić.
      Bo­žo­vić se u vri­je­me po­di­za­nja op­tu­žni­ce na­la­zio u ZIKS-u, gdje je slu­žio ka­znu za­tvo­ra. On je iz za­tvo­ra iza­šao 4. av­gu­sta, a tek ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je su­du je sti­gao pred­log spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se Bo­žo­vić po­ša­lje u is­tra­žni za­tvor. Či­ni se da se ra­di­lo o za­ka­snje­loj re­ak­ci­ji jer je taj Ko­to­ra­nin, ka­ko se vje­ru­je, is­ko­ri­stio taj pro­pust tu­ži­la­štva i po­bje­gao iz Cr­ne Go­re.
      U op­tu­žni­ci se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da su Ka­šće­lan i Igor Bo­žo­vić kra­jem ma­ja 2010. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­li kri­mi­nal­nu gru­pu, a za­tim vr­bo­va­li osta­le čla­no­ve ka­ko bi se ba­vi­li ze­le­na­štvom, šver­com dro­ge i pra­njem nov­ca. Njih dvo­ji­ca su, pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, bi­li za­du­že­ni za pla­ni­ra­nje i vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, ali i za da­va­nje uput­sta­va i na­red­bi osta­lim čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Alek­san­dar Đu­ri­šić je bio za­du­žen za pri­mje­nji­va­nje na­si­lja i za­stra­ši­va­nje dru­gih oso­ba pri­li­kom iz­nu­de, kao i da skla­di­šti i ču­va oruž­je i eks­plo­ziv­ne na­pra­ve, te da obez­bje­đu­je sta­no­ve, a slič­nu ulo­gu je imao i Vla­di­mir Bo­žo­vić. On je bio za­du­žen za pre­no­še­nje uput­sta­va osta­lim čla­no­vi­ma gru­pe, ali i Sa­mar­dži­ću, u slu­ča­ju da ne­ko od nji­ho­vih čla­no­va bu­de li­šen slo­bo­de.
      – Za­da­tak okri­vlje­nih Si­ni­še Vla­ho­vi­ća i Da­vo­ra Pre­le­vi­ća bio je da kao pro­dav­ci mo­bil­nih te­le­fo­na obez­bi­je­de ne­re­gi­stro­va­ne SIM kar­ti­ce čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne gru­pe, ko­ji su ih ko­ri­sti­li za upu­ći­va­nje pri­jet­nji oso­ba­ma od ko­jih su iz­nu­đi­va­li no­vac. Ta­ko­đe, oni su bi­li za­du­že­ni i za skla­di­šte­nje oruž­ja, eks­plo­ziv­nih sred­sta­va i pan­ci­ra. Mi­loš Ra­do­njić je omo­gu­ća­vao uži­va­nje dro­ge oso­ba­ma ko­ji su oba­vlja­li ne­ke po­slo­ve kao pro­tiv­u­slu­ge, a bio je za­du­žen i za bez­bjed­nost čla­no­va gru­pe, kao i za uti­caj na sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja – pi­še u op­tu­žni­ci.
      VJ.D.

      Od­bi­jen za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra

      Vi­ši sud je ju­če od­bio za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra op­tu­že­ni­ma Ni­ko­li i Igo­ru An­dri­ću, ko­ji je u nji­ho­vo ime pod­nio advo­kat Ste­van Da­mja­no­vić, kao i op­tu­že­ni­ma Tri­pu Mo­ško­vu i Go­ra­nu Lju­ba­to­vi­ću, ko­je za­stu­pa­ju advo­ka­ti Mar­ko Ra­do­vić i No­vi­ca Ka­šće­lan.
      Advo­ka­ti su na­ve­li da su raz­lo­zi za pri­tva­ra­nje okri­vlje­nih odav­no pre­sta­li, ta­ko da ne­ma raz­lo­ga da nji­ho­vi kli­jen­ti i da­lje bu­du u za­tvo­ru. Me­đu­tim, su­di­ja Jo­vić je ka­zao da ni­je­su pre­sta­li raz­lo­zi zbog ko­jih je pri­tvor ra­ni­je od­re­đen i pro­du­ža­van.



    • Hronika
      Policija na tragu napadaču

      Policija na tragu napadaču

    • Hronika

      2017-09-20

      SUDSKI VJEŠTACI OSUDILI NAPAD NA LAZARA VUKADINOVIĆA

      Policija na tragu napadaču


      In­spek­to­ri pod­go­rič­ke po­li­ci­je na pu­tu su da ra­svi­je­tle na­pad na sud­skog vje­šta­ka La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća, ko­jeg je pre­kju­če ma­ski­ra­ni na­pa­dač pre­tu­kao bej­zbol pa­li­com. Po­li­ci­ja je do­šla do sum­nje da je mo­tiv na­pad vje­šta­če­nje u jed­nom pred­me­tu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Ne­ko­li­ko okri­vlje­nih u tom pred­me­tu po­ku­ša­lo je da uti­če na vje­šta­ka, a po­što je on to od­bio, sum­nja se da su or­ga­ni­zo­va­li na­pad na nje­ga. Iz po­li­ci­je je „Da­nu” sa­op­šte­no da je slu­čaj go­to­vo ri­je­šen, ali da če­ka­ju ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze iz Fo­ren­zič­kog cen­tra u Da­ni­lov­gra­du.
      Iz Udru­že­nje sud­skih vje­šta­ka Cr­ne Go­re je sa­op­šte­no da naj­o­štri­je osu­đu­je na­pad na La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća.
      – Vr­še­ći svo­ju ča­snu du­žnost, ra­de­ći od­go­vor­no i sa­vje­sno, sud­ski vje­štak u sud­skom pro­ce­su svo­jim struč­nim na­la­zom po­ma­že da sud do­ne­se pra­vič­nu pre­su­du. On da­je struč­no mi­šlje­nje o ras­po­lo­ži­vim do­ka­zi­ma, a ne utvr­đu­je či­nje­ni­ce, ka­ko če­sto ima­mo pri­li­ke da vi­di­mo da je mi­šlje­nje stra­na­ka.  U sud­skom spo­ru jed­na stra­na ne­ri­jet­ko osta­ne ne­za­do­volj­na i sa mi­šlje­njem da je us­kra­će­na za ostva­re­nje ne­kih svo­jih pra­va. Svo­ja ne­za­do­volj­stva stran­ke ima­ju pra­vo da is­ka­žu kroz an­ga­žo­va­nje dru­gog vje­šta­ka, su­per vje­šta­če­njem i re­a­go­va­njem kroz pri­tu­žbu Su­du ča­sti Udru­že­nja na ne­sa­vje­stan i ne­e­tič­ki rad sud­skog vje­šta­ka. Svim sud­skim vje­šta­ci­ma je od ve­li­kog in­te­re­sa i zna­ča­ja da se ugled i do­sto­jan­stvo ko­ji su ste­če­ni struč­nim ra­dom i ve­li­kim zna­njem ne uka­lja­ju ne­či­jim ne­sa­vje­snim ra­dom. Ape­lu­je­mo na gra­đa­ne da svo­je ne­za­dovljstvo iz­ra­ža­va­ju pi­sa­nim pred­stav­ka­ma. Uko­li­ko po­sto­je va­lid­ni ar­gu­men­ti, Udru­že­nje je volj­no da se za­u­zme za pre­sta­nak ra­da ne­sa­vje­snog i ne­struč­nog ko­le­ge. Me­đu­tim, u sko­ro svim pri­ja­vlje­nim slu­ča­je­vi­ma su­sre­će­mo se sa lič­nim ani­mo­zi­te­tom pre­ma sud­skom vje­šta­ku od stra­ne kli­jen­ta i sa ne­za­do­volj­stvom zbog gu­bit­ka spo­ra, uz odstsu­tvo va­lid­nih do­ka­za i ar­gu­me­na­ta da je po­vri­je­đe­na eti­ka ili da je struč­ni na­laz po­gre­šan, od­no­sno da ni­je u skla­du sa sa­vre­me­nim do­stig­nu­ći­ma na­u­ke u obla­sti u ko­joj vje­štak vje­šta­či. Upo­tre­ba fi­zič­ke si­le ni­ka­da ni­je, ni­ti će bi­ti, rje­še­nje za ne­su­gla­si­ce, i za nje­nu pri­mje­nu ne­ma opra­va­da­nje.
      Na­da­mo se da će po­či­ni­lac ovog dje­la bi­ti br­zo iden­ti­fi­ko­van i pro­ce­su­i­ran – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Udru­že­nja sud­skih vje­šta­ka.VJ.D.



    • Drustvo
      Skidanjem krsta šire mržnju

      Skidanjem krsta šire mržnju

    • Drustvo

      2017-09-20

      MITROPOLIT AMFILOHIJE POVODOM UKLANJANJA OBILJEŽJA SA SAHAT KULE PORUČIO

      Skidanjem krsta šire mržnju

      Nadam se da oni što su danas na vlasti u Podgorici neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice, kazao je mitropolit Amfilohije


      Ski­da­nje spo­men-kr­sta sa Sa­hat-ku­le u Pod­go­ri­ci je ob­na­vlja­nje mr­žnje i to je isto kad bi hri­šća­ni sa­da kre­nu­li da ru­še dža­mi­ju u Sta­roj va­ro­ši ko­ja je po­dig­nu­ta na cr­kve­nim te­me­lji­ma, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če ka­zao da je krst sa pod­go­rič­ke Sa­hat-ku­le, oko či­jeg vra­ća­nja se vo­di po­le­mi­ka, nad­gr­ob­ni spo­me­nik oni­ma ko­ji su oslo­bo­di­li Pod­go­ri­cu za vri­je­me knja­za Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Sad se, vi­dim, na­ga­đa­ju ho­će li ga vra­ti­ti ili ne­će. A ustva­ri, oni ko­ji su ga ski­nu­li do­šli su iz Tur­ske. Sva­ka čast, do­šli su ov­dje da ob­no­ve ne­ke stva­ri, da Cr­no­gor­ci za­ra­de ma­lo pa­ra. Sve je to do­bro, ali to ne zna­či da tre­ba da ru­še sve­ti­nje, da ru­še spo­men-krst po­dig­nut oslo­bo­di­o­ci­ma Pod­go­ri­ce iz 1877. go­di­ne – re­kao je mi­tro­po­lit u li­tur­gij­skoj be­sje­di u Cr­kvi Sve­tih ar­han­ge­la u se­lu Du­pi­lo u Crm­ni­ci.
      Mi­tro­po­lit je do­dao da je „če­sti­ta po­ro­di­ca Đe­če­vi­ća, ko­ja je pri­mi­la islam u vri­je­me se­o­be pod Ar­se­ni­jem Čar­no­je­vi­ćem, pam­ti da su joj pre­ci bi­li voj­vo­de ca­ra Du­ša­na“.
      – Ko je gla­dan bio, go­vo­rio mi je po­koj­ni Ha­lit Đe­če­vić, taj se po­tur­čio. Do­šli su u Ma­na­stir Sve­tog Mar­ka, ko­ji je naj­sta­ri­ja sve­ti­nja hri­šćan­ska u Pod­go­ri­ci, i tu se na­se­li­li. Pri­mi­li su islam, ali su to za­pam­ti­li ovi če­sti­ti lju­di, pa su sve­ti­nje ko­je su tu bi­le, me­đu ko­ji­ma je i sve­ta lo­ba­nja Sve­te mu­če­ni­ce Fe­vro­ni­je, ne­gdje iz­me­đu dva ra­ta pre­da­li ce­tinj­skoj Mi­tro­po­li­ji. Pre­da­li su i je­dan krst i mo­šti Sve­tog Te­o­do­ra Stra­ti­la­ta. Sve to je ču­va­no u Ma­na­sti­ru Sve­to­ga Mar­ka – iz­ja­vio je vla­di­ka.
      On je na­gla­sio da i da­nas u po­dru­mu ku­će Đe­če­vi­ća po­sto­je sa­ču­va­ne fre­ske iz tog vre­me­na.
      – Ako bi­smo mi ura­di­li ono što su ski­da­njem kr­sta sa Sa­hat-ku­le, na­ža­lost, ura­di­li na­ma, a na­da­mo se u Bo­ga da bez­u­mlje ne­će pre­vla­da­ti da se ski­ne taj krst, on­da bi tre­ba­lo da sru­ši­mo dža­mi­ju da bi­smo vra­ti­li cr­kvu, da sru­ši­mo ku­ću Đe­če­vi­ća da bi­smo vra­ti­li sve­ti­nju Mar­ko­vog ma­na­sti­ra. Ni­je to do­bro i ja se na­dam u Bo­ga da će da pre­vla­da ra­zum kod ovih što su sa­da na vla­sti u Pod­go­ri­ci – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      Do­dao je da se na­da da oni ne­će do­zvo­li­ti da se de­si naj­stra­šni­ji zlo­čin pro­tiv Cr­ne Go­re i pro­tiv oslo­bo­di­la­ca Pod­go­ri­ce.
      – To bi bi­lo ob­na­vlja­nje mr­žnje. A ni­je vri­je­me za to, pre­vi­še ima­mo mr­žnje. Bo­lje je da kao bra­ća sa­ču­va­mo sve ono što se do­ga­đa­lo, da pra­šta­mo jed­ni dru­gi­ma, da se ne vra­ća­mo zlo­či­ni­ma i zlo­čin­ci­ma ne­go da se vra­ća­mo ži­vo­me Bo­gu i jed­ni dru­gi­ma. A u isto vri­je­me mi hri­šća­ni da po­štu­je­mo i cje­li­va­mo mo­šti i sve­te kr­sto­ve po­dig­nu­te u sla­vu Bo­ži­ju na gro­bo­vi­ma onih ko­ji su po­lo­ži­li ži­vo­te za vje­ru, Krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu – za­klju­čio je vla­di­ka.A.O.



    • Vijest dana
      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

    • Vijest dana

      2017-09-20

      Drašković, Pavlović sinoć nakon puštanja na slobodu i Radunović

      NOVA PRIVOĐENJA U ISTRAZI O PRANJU NOVCA

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Po nalogu specijalnog tužioca, privedeni su glavna urednica TV Budva Iva Pavlović, koja je puštena da se brani sa slobode, Luka Radunović, sin poslanika DF-a Slavena Radunovića, i Petar Drašković iz DF-a Osumnjičenima se na teret stavlja da su oprali oko 3.000 dolara, od čega Radunović 1200, a Pavlovićeva i Drašković oko 1800, tako što su ih zamijenili za eure


      Po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca a u okvi­ru pro­ši­re­ne is­tra­ge o na­vod­nom pra­nju nov­ca, po­li­ci­ja je ju­če pri­ve­la v.d. glav­nog ured­ni­ka TV Bu­dva Ivu Pa­vlo­vić, Lu­ku Ra­du­no­vi­ća, si­na po­sla­ni­ka Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća, i funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­skog fron­ta Pe­tra Dra­ško­vi­ća.
      Pa­vlo­vi­će­va je po­sli­je sa­slu­ša­nja pu­šte­na da se bra­ni sa slo­bo­de, a ovaj čin is­tra­žnih or­ga­na oka­rak­te­ri­sa­la je kao na­sta­vak spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić vo­di pro­tiv DF-a. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je­su bi­li sa­slu­ša­ni. Na te­ret im se sta­vlja da su opra­li oko 3.000 do­la­ra, od če­ga Ra­du­no­vić 1200, a Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić oko 1800, ta­ko što su ih ban­ci zami­jeni­li za eure.
      Pred­stav­ni­ci DF-a su si­noć or­ga­ni­zo­va­li pres-kon­fe­ren­ci­ju is­pred tu­ži­la­štva po­vo­dom hap­še­nja nji­ho­vih ak­ti­vi­sta. Tu im se pri­dru­ži­la Iva Pa­vlo­vić, ko­ja je sa­op­šti­la da od apri­la ove go­di­ne i zva­nič­no ni­je član Po­kre­ta za pr­o­mje­ne, ali da je po­no­sna što je bi­la dio te stran­ke i DF-a.
      – Po­no­sna sam što sam bi­la sa­bo­rac ča­snim i po­šte­nim lju­di­ma ko­ji su ulo­ži­li trud i na­por da se do­go­de ne­ke pro­mje­ne u ze­mlji. Ja sam se ci­je­log ži­vo­ta bo­ri­la za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i da­nas sam se osje­ti­la po­ra­že­nom ka­da su me kao kri­mi­nal­ca uve­li kod tu­ži­o­ca. Da­na­šnje hap­še­nje je sa­mo po­tvr­da spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji se vo­di pro­tiv DF-a, a spe­ci­jal­ni tu­ži­lac se pre­va­rio uko­li­ko sma­tra da sam ja ta ko­ja će pot­ka­zi­va­ti svo­je ko­le­ge. Ako već po­sto­ji ne­ka vlast u ovoj dr­ža­vi ko­ja ima le­gi­ti­mi­tet, za­mo­li­la bih pre­mi­je­ra da pro­či­ta moj is­kaz, ka­že šta mi­sli o nje­mu i ka­že da li mo­že sta­ti na put ovom lu­di­lu – ka­za­la je Pa­vlo­vi­će­va.
      Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra, ona je ka­za­la da ne mo­že da go­vo­ri o de­ta­lji­ma sa sa­slu­ša­nja jer je upo­zo­re­na da je is­tra­ga taj­na.
      Njen advo­kat Dra­žen Me­do­je­vić je ka­zao da je ovo hap­še­nje pri­mjer su­ro­ve prak­se spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se oso­be okri­vlju­ju bez ika­kvog osno­va.
      – Da li ima iko u ovoj ze­mlji da is­kon­tro­li­še rad spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca? Put ko­jim Cr­na Go­ra ide u su­prot­no­sti je sa prak­som u ozbi­ljim de­mo­krat­skim ze­mlja­ma ko­ji­ma te­ži­mo. Moj uti­sak je da je Pa­vlo­vi­će­va uhap­še­na sa­mo za­to što je bi­la za­po­sle­na u Po­kre­tu za pro­mje­ne i ak­tiv­no uče­stvo­va­la u kam­pa­nji De­mo­krat­skog fron­ta. Svi gra­đa­ni gu­be op­štu prav­nu si­gur­nost i svi mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni ova­kvom pro­go­nu i slič­nim pro­go­ni­ma – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
      Iz tu­ži­la­štva su sa­op­šti­li da su Ra­du­no­vić, Dra­ško­vić i Pa­vlo­vi­će­va pri­ve­de­ni zbog sum­nje da su čla­no­vi kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju je for­mi­rao li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
      Spe­ci­jal­na tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić sum­nji­či ih da su po na­lo­gu Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća i bi­zni­sme­na Mo­mi­ra Ni­ko­li­ća pra­li ne­za­ko­ni­to ste­čen no­vac.
      Ra­ni­je su zbog istog kri­vič­nog dje­la uhap­še­ne če­ti­ri oso­be.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, Ra­du­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja ne­gi­rao da je po­či­nio kr­ivič­no dje­lo ko­je mu tu­ži­la­štvo sta­vlja na te­ret. On je sa­slu­ša­van na okol­no­sti kon­ver­to­va­nja 1200 do­la­ra u eure. Ra­du­no­vić je ob­ja­snio da se ra­di­lo o nov­cu ko­ji je za­ra­dio, te da je vi­še pu­ta pu­to­vao u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i da je bi­lo nor­mal­no da ko­ri­sti tu va­lu­tu. I Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić su ne­gi­ra­li iz­vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, tvr­de­ći da ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa pra­njem nov­ca. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić bi da­nas tre­ba­lo da bu­du pri­ve­de­ni tu­ži­o­cu.M.V.RAK­ČE­VIĆ

      Ra­du­no­vić:Hap­si, sve ti je dža­be

      Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić je oci­je­nio da već da­ni­ma te­če ak­ci­ja po­li­cij­skog i tu­ži­lač­kog sa­slu­ša­va­nja i ucje­nji­va­nja čla­no­va, sim­pa­ti­ze­ra i pri­ja­te­lja DF-a.
      – Ra­di se o ak­ti­vi­sti­ma i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u fe­no­me­nal­noj iz­bor­noj kam­pa­nji 2016, ko­jom je re­žim na­tje­ran da in­sce­ni­ra „dr­žav­ni udar” ka­ko bi za­dr­žao vlast. Pret­hod­nih da­na Kat­ni­će­vi isled­ni­ci su se za­dr­ža­va­li sa­mo na pre­pa­da­nju, a da­nas su se od­lu­či­li da pre­đu na sle­de­ći ni­vo re­pre­si­je i ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du. Uhap­si­li su Ivu Baj­ko­vić Pa­vlo­vić, he­ro­i­nu iz ok­to­bar­skih pro­te­sta, Pe­tra Dra­ško­vi­ća, mla­dog, pa­met­nog i obra­zo­va­nog čla­na IO NSD, kao i mog si­na Lu­ku Ra­du­no­vi­ća. U ze­mlji ko­jom vla­da­ju kri­mi­nal­ci – i iz Vla­de i iz pod­ze­mlja – hap­se se lju­di ko­je ti isti ne mo­gu da upla­še ili okre­nu na svo­ju stra­nu. Ali, tvrd je orah voć­ka čud­no­va­ta, Đu­ka­no­vi­ću i Kat­ni­ću – na­pi­sao je Ra­du­no­vić, na svom fjes­bu­ku pro­fi­lu.
      On je imao i po­ru­ku za ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.
      – Da li i da­lje sma­tra­te da je sve ovo far­sa do­go­vo­re­na iz­me­đu DPS-a i DF-a? Mi­sli­te li da hap­si­mo svo­ju dje­cu da bi­smo po­di­gli rej­ting – upi­tao je Ra­du­no­vić ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.

      Ne­kon­tro­li­sa­no lu­di­lo

      Funk­ci­o­ner GP URA Lu­ka Rak­če­vić oštro je osu­dio hap­še­nje Lu­ke Ra­du­no­vi­ća.
      – Dok ti po­la iz­vr­šne vla­sti, na­o­či­gled svih, pljač­ka dr­žav­ne i op­štin­ske re­sur­se, a osu­đe­ni Sve­to i Mi­loš naj­jef­ti­ni­jim tri­ko­vi­ma i da­lje iz­bje­ga­va­ju za­tvor­sku ka­znu, ti sen­za­ci­o­nal­no hap­siš i pri­tva­raš mom­ka za­du­že­nog za dru­štve­ne mre­že jed­ne opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke par­ti­je ka­ko bi iz­vr­šio pri­ti­sak na nje­go­vog oca u dru­gom, ne­po­ve­za­nom sud­skom pro­ce­su. Iako se sa DF-om sla­žem ko­li­ko i sa po­kre­tom Dve­ri, hr­vat­skim HDZ-om ili Do­di­ko­vim „So­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma”, ova­kvo dje­lo­va­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na ci­lja­no ci­je­pa gra­đan­sko bi­će dru­štva i po­li­tič­ki ži­vot uvo­di u sta­nje (ne)kon­tro­li­sa­nog lu­di­la. Fa­ši­sti, pu­sti­te mom­ka da igra tan­go i pi­še re­cen­zi­je lo­ših fil­mo­va – po­ru­čio je Rak­če­vić.



    • Politika
      Petar Porobić podnio ostavku

      Petar Porobić podnio ostavku

    • Politika

      2017-09-20

      Porobić

      NOVI ODLAZAK IZ POSLANIČKOG KLUBA DPS-A

      Petar Porobić podnio ostavku


      Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Pe­tar Po­ro­bić pod­nio je ju­če ostav­ku na tu funk­ci­ju i o to­me je zva­nič­nim do­pi­som oba­vi­je­stio Skup­šti­nu Cr­ne Go­re.
      – Pod­no­sim ostav­ku na funk­ci­ju po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re sa li­ste „Si­gur­nim ko­ra­kom – DPS – Mi­lo Đu­ka­no­vić”.Ostav­ku pod­no­sim zbog ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­je po­sla­ni­ka sa funk­ci­jom ko­ju že­lim da oba­vljam u na­red­nom pe­ri­o­du, kao pro­fe­si­o­nal­ni tre­ner u va­ter­po­lu. Funk­ci­ju pro­fe­si­o­nal­nog tre­ne­ra u va­ter­po­lu ću oba­vlja­ti kao šef struč­nog šta­ba svih mu­ških na­ci­o­nal­nih se­lek­ci­ja Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne – na­veo je Po­ro­bić u do­pi­su do­sta­vlje­nom pred­sjed­ni­ku cr­no­gor­skog par­la­men­ta Iva­nu Bra­jo­vi­ću.
      Skup­šti­na će, u skla­du sa za­ko­nom, oba­vi­je­sti­ti Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju o Po­ro­bi­će­voj ostav­ci ra­di po­pu­ne upra­žnje­nog po­sla­nič­kog mje­sta sa iz­bo­r­ne li­ste DPS-a.
      V.R.



    • Podgoricom
      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

    • Podgoricom

      2017-09-20

      OPOZICIJA POZIVA NADLEŽNE DA PREISPITAJU PLANIRAJU REORGANIZACIJE KOMUNALNIH PREDUZEĆA MIMO SKUPŠTINE GLAVNOG GRADA

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Reorganizacija deset komunalnih preduzeća koja će naredne godine biti urađena na osnovu ugovora koje će, kako su najavili iz Glavnog grada, direktori preduzeća potpisati sa gradonačelnikom Slavoljubom Stijepovićem, a mimo Skupštine Glavnog grada kao njihovog osnivača, posao je za tužioca, ocijenio je Zoran Lakušić


      Re­or­ga­ni­za­ci­ja de­set pred­u­ze­ća Glav­nog gra­da ko­ja će na­red­ne go­di­ne bi­ti ura­đe­na na osno­vu ugo­vo­ra ko­je će, ka­ko su na­ja­vi­li iz Glav­nog gra­da, pot­pi­sa­ti di­rek­to­ri pred­u­ze­ća sa Sla­vo­lju­bom Sti­je­po­vi­ćem, gra­do­na­čel­ni­kom, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da kao nji­ho­vog osni­va­ča, je po­sao za tu­ži­o­ca, oci­je­nio je Zo­ran La­ku­šić, od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta. La­ku­šić na­vo­di da je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti u na­red­ne tri go­di­ne iz­me­đu di­rek­to­ra pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­ni­ka, su­prot­na od­lu­ci o nji­ho­vom osni­va­nju.
      Re­or­ga­ni­za­ci­ju će na­red­ne go­di­ne, shod­no Za­ko­nu o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, pre­tr­pje­ti pred­u­ze­ća ko­ja su pod in­ge­ren­ci­jom Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, a to su Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja, Či­sto­ća, Po­greb­ne uslu­ge, Ko­mu­nal­ne uslu­ge, Tr­žni­ce i pi­ja­ce, De­po­ni­ja, Ze­le­ni­lo, Pu­te­vi, Par­king i Agen­ci­ja za sta­no­va­nje. To zna­či da će od mo­men­ta pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra nji­ma bi­ti po­vje­re­ni po­slo­vi oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti, a na­kon to­ga bi­će ras­pi­san ten­der na ko­jem će za ove po­slo­ve mo­ći da kon­ku­ri­šu i pri­vat­ni­ci.
      -Po­sao ko­ji je pred­vi­dio Glav­ni grad je na­sta­vak far­se oko ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća. Re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća je ura­đe­na pri­je de­set go­di­na i ta­da je re­če­no da će ona bi­ti sa­mo­stal­na. Na­ža­lost, ci­je­lo vri­je­me su fi­nan­si­ra­na ili su­fi­nan­si­ra­ni iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da jer se ni­je­su mo­gli sa­mi fi­nan­si­ra­ti. Kraj­nje je ne­ko­rekt­no i su­prot­no od­lu­ci o osni­va­nju pred­u­ze­ća da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce skla­pa ugo­vo­re sa di­rek­to­ri­ma pred­u­ze­ća, a da se iz­u­zi­ma grad­ski par­la­ment kao naj­ve­će za­ko­no­dav­no ti­je­lo na ni­vou Glav­nog gra­da ko­je bi tre­ba­lo da raz­ma­tra ugo­vo­re. Sa ovim se stva­ra ne­ki vid ko­rup­ci­je jer šta pi­še u ugo­vo­ri­ma zna­će sa­mo di­rek­to­ri i gra­do­na­čel­nik. Zna­mo da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u ra­du pred­u­ze­ća kao i u or­ga­ni­ma Glav­nog gra­da, pa je sa­mim tim ovan na­čin re­or­ga­ni­za­ci­je ne­pri­hva­tljiv. Ugo­vo­ri bi mo­ra­li da bu­du tran­spa­ren­ni, a po­što ne­će bi­ti, ovo bi mo­ra­lo bi­ti pred­met dr­žav­nih or­ga­na jer ni­je u skla­du sa za­ko­nom- re­kao je La­ku­šić.
      Na­ja­vlje­na i već ne­tran­spa­rent­na re­or­ga­ni­za­ci­ja grad­skih pred­u­ze­ća, ko­ju na­la­že Za­kon o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, je­ste za­vr­šni uda­rac op­te­re­će­nim i pre­na­tr­pa­nim grad­skim pred­u­ze­ći­ma, kao i uvod u pri­va­ti­za­ci­ju pre­o­sta­lih re­sur­sa Glav­nog gra­da, sa­op­štio je Lu­ka Rak­če­vić, ne­za­vi­sni od­bor­nik. Rak­če­vić je na­veo da će im­ple­men­ta­ci­ja ovog za­ko­na ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na po­slo­va­nje Glav­nog gra­da i dru­gih cr­no­gor­skih op­šti­na.
      -Pr­vo, sam za­kon je u ran­gu naj­go­rih i naj­be­smi­sle­ni­jih za­ko­na ko­je je Skup­šti­na Cr­ne Go­re ika­da usvo­ji­la. Na nje­ga smo če­ka­li još od 1995. go­di­ne, a za tih ne­ko­li­ko go­di­na ko­li­ko je bio u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, već je po­stao star, ne­funk­ci­o­na­lan i zreo za mi­je­nja­nje. To­me svje­do­či i ogro­man broj amand­ma­na ko­ji su pra­ti­li pro­ces usva­ja­nja, ali i ini­ci­ja­ti­va za ocje­nu ustav­no­sti ko­ju raz­ma­tra Ustav­ni sud. Dru­go, grad­ska pred­u­ze­ća su u ogrom­noj mje­ri op­te­re­će­na vi­so­kom te­ku­ćom po­tro­šnjom, iza­zva­nom par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma i neo­d­go­vor­nim upra­vlja­njem DPS ka­dro­va, pa bi sva­ki iz­la­zak na ten­der bio ka­ta­stro­fa­lan. I tre­će, ugo­vo­ri ko­je je lo­kal­na upra­va du­žna da pri­pre­mi se ne smi­ju pot­pi­sa­ti bez pret­hod­nog raz­ma­tra­nja u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da, jer je ona osni­vač svih grad­skih pred­u­ze­ća - na­veo je Rak­če­vić.
      Rak­če­vić je pod­sje­tio da su pred­u­ze­ća op­te­re­će­na par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma, pa 96 od­sto od ukup­nog pri­ho­da Par­king ser­vi­sa od­la­zi na za­ra­de za­po­sle­nih, dok Vo­do­vod za­po­šlja­va sto­ti­ne no­vih rad­ni­ka i tro­ši sko­ro šest mi­li­o­na eura go­di­šnje, za is­pla­ći­va­nje za­ra­da.
      -Sa­mo u po­sljed­njih pet go­di­na, Glav­ni grad je sop­stve­nim pred­u­ze­ći­ma pre­ba­cio sko­ro 40 mi­li­o­na eura, za vr­še­nje jav­ne funk­ci­je, jer ona ni­su bi­la u sta­nju da ser­vi­si­ra­ju sop­stve­ne tro­ško­ve. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj Glav­ni grad tro­ši sko­ro 35 mi­li­o­na eura go­di­šnje za za­ra­de svo­jih za­po­sle­nih, od če­ga grad­ska pred­u­ze­ća sko­ro 23 mi­li­o­na, smi­je­šno je go­vo­ri­ti o uklju­či­va­nju na tr­ži­šnu utak­mi­cu i pa­ri­ra­nju pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, ko­je će sju­tra ko­ri­sti­ti na­še re­sur­se i iz ko­mu­nal­nih po­slo­va iz­vla­či­ti ogro­man pro­fit. Za­po­sle­ni u grad­skim pred­u­ze­ći­ma mo­ra­ju ima­ti u vi­du da sva­kim gla­som za DPS, su­štin­ski pot­pi­su­ju pri­va­ti­za­ci­ju svo­jih pred­u­ze­ća, a vr­lo mo­gu­će i svo­ja ot­ka­zna rje­še­nja - na­veo je Rak­če­vić.
      Na­ja­vlje­na re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća za Dra­ga­na Iva­no­vi­ća, od­bor­ni­ka SNP-a, je ko­rak ka pri­va­ti­za­ci­ji.
      -Ka­da je su jav­na pred­u­ze­ća pre­šla u dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ta­da sam re­kao da sve ide ka nji­ho­voj pri­va­ti­za­ci­ji. To što su na­u­mi­li da ugo­vo­re pot­pi­su­ju di­rek­to­ri pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­nik, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, je do­kaz za to. Me­đu­tim, to ne­će­mo do­zvo­li­ti jer grad­ski par­la­ment mo­ra da ima in­ge­ren­ci­ju nad svim dru­štvi­ma sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću jer je Skup­šti­na Glav­nog gra­da nji­hov osni­vač. Mi­slim da je van sva­ke pa­me­ti iz­bje­ći da o sve­mu to­me od­lu­ču­je Skup­šti­na Glav­nog gra­da - sma­tra Iva­no­vić.
      Od­bor­nik De­mo­sa Ma­ja Vu­če­lić uka­zu­je da je Skup­šti­na Glav­nog gra­da osni­vač pred­u­ze­ća, pa zbog to­ga mo­ra bi­ti upo­zna­ta sa svim od­lu­ka­ma ko­ja se njih i ti­ču.
      -Ugo­vo­ri ne­će bi­ti pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. Oči­gled­na je na­mje­ra lo­kal­ne vla­sti da se jav­no­sti one­mo­gu­ći uvid u sa­dr­žaj ugo­vo­ra što pred­sta­vlja na­sta­vak ne­de­mo­krat­ske prak­se taj­nog ugo­va­ra­nja od stra­ne grad­ske vla­sti - po­ru­či­la je Vu­če­lić.
      N.S.

      De­mo­kra­te traže pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­na

      De­mor­ka­te su uka­za­le da za­kon ni­je pred­vi­dio ko će kon­tro­li­sa­ti pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va, zbog če­ga je su na­ja­vi­li da će po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­ti pred­log za ocje­nu ustav­no­sti kom­plet­nog Za­ko­na o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma.

      Ca­no­vić: Ne pla­ši­mo se kon­ku­ren­ci­je

      Di­rek­tor pred­u­ze­ća Par­king ser­vis Nu­sret Ca­no­vić sa­op­štio je da su sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju. On ni­je znao da pri­bli­ži šta je na­zna­če­no u ugo­voru ko­ji će pot­pi­sa­ti sa gra­do­na­čel­ni­kom.
      - Ko­li­ko ja znam ugo­vo­ri su pri­pre­mlje­ni i ne mo­gu pri­bli­ži­ti šta pi­še u nje­mu jer ga ni­sam po­gle­dao. To je pi­ta­nje za Se­kre­ta­ri­jat za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj. Mo­gu da ka­žem da smo sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju i mi­slim da ne­će bi­ti pro­ble­ma. Ima­će­mo kon­ku­ren­ci­ju, ne pla­ši­mo se nje. Kon­ku­ren­ci­ja je čak do­bra stvar jer je to je­dan plus za po­di­za­nje ni­voa uslu­ga i sa­rad­nje sa kli­jen­ti­ma - na­veo je Ca­no­vić.



    • Hronika
      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom

      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom

    • Hronika

      2017-09-20

      Dikić

      NEIZVJESTAN NASTAVAK SUĐENJA OPTUŽENIMA ZA „DRŽAVNI UDAR”

      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom


      Advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić, ko­ji za­stu­pa biv­šeg ko­man­dan­ta srp­ske žan­dar­me­ri­je Bra­ti­sla­va Di­ki­ća u slu­ča­ju „Dr­žav­ni udar”, sa­op­štio je za „Dan” da ga su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša ju­če oba­vi­je­sti­la da je nje­gov bra­nje­nik iz ZIKS-a upu­ćen u Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re na li­je­če­nje.
      – Po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju o nje­go­vom even­tu­al­nom zbri­nja­va­nju i li­je­če­nju ko­je je neo­p­hod­no pred­u­ze­ti još uvi­jek ne­mam – ka­zao je Pe­tro­vić za „Dan”.
      Na­sta­vak su­đe­nja, ko­ji je, po sve­mu su­de­ći, ne­iz­vje­stan, za­ka­zan je za da­nas.
      Po­sled­nji pre­tres, 13. sep­tem­bra, odr­žan je na Di­ki­će­vo in­si­sti­ra­nje, ali je pre­ki­nut u 12.20 jer je op­tu­že­ni re­kao da vi­še ne mo­že da tr­pi bo­lo­ve.
      Advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić is­ta­kao je da je od­bra­na do­sta­vi­li su­du Di­ki­će­vu me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju sa VMA, sa ocje­nom lje­ka­ra Zo­ra­na Mir­ko­vi­ća, ko­ji je ra­ni­je ope­ri­sao Di­ki­ća, da je biv­šem ko­man­dan­tu srp­ske žan­dar­me­ri­je hit­no po­treb­na hi­rur­ška in­ter­ven­ci­ja.
      – Taj pod­ne­sak smo do­sta­vi­li su­du. Sum­nje su po­tvr­đe­ne i tra­ži­mo da se okri­vlje­ni Di­kić hit­no zbri­ne i hit­no pod­vrg­ne hi­rur­škoj in­ter­ven­ci­ji ka­ko bi mu bio spa­sen ži­vot. Tra­ži­mo hit­no od­ga­đa­nje i pre­kid su­đe­nja jer sva­ko od­la­ga­nje ope­ra­ci­je mo­že do­ve­sti do na­glog po­gor­ša­nja Di­ki­će­vog zdrav­stve­nog sta­nja – na­gla­sio je Pe­tro­vić.
      Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša je na­ve­la da će za­tvor­ski dok­tor upu­ti­ti Di­ki­ća u jav­nu zdrav­stve­nu usta­no­vu u ko­joj po­sto­je od­go­va­ra­ju­ći uslo­vi, te da će o to­me od­mah oba­vi­je­sti­ti di­rek­to­ra za­tvo­ra i pred­sjed­ni­ka Vi­šeg su­da, ko­ji je ovla­šćen da vr­ši nad­zor nad pri­tvo­re­nim li­cem.
      Advo­kat Go­ran Pe­tro­ni­je­vić ka­zao je su­di­ji Mu­go­ši da ne­će ima­ti ko­me da su­di uko­li­ko Di­kić ne bu­de hit­no ho­spi­ta­li­zo­van.
      – Mo­li­mo Vas da ovo ozbilj­no uz­me­te u raz­ma­tra­nje. Htje­li smo da su­đe­nje za­poč­ne, a Di­kić či­ni iz­van­re­dan na­por da to ta­ko bu­de, ali ovo pre­la­zi u tor­tu­ru svih nas pro­tiv nje­ga. Haj­de ne­ka iz­dr­ži bo­lo­ve, ali ovo je si­tu­a­ci­ja u ko­joj je po­treb­na hit­na in­ter­ven­ci­ja – ka­zao je advo­kat Pe­tro­ni­je­vić su­di­ji.
      Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je u pred­me­tu „Dr­žav­ni udar” po­di­glo op­tu­žni­cu pro­tiv 14 li­ca, me­đu ko­ji­ma su dvo­ji­ca Ru­sa, li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić i Mi­lan Kne­že­vić, Mandićev vo­zač Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić i de­vet srp­skih dr­ža­vlja­na.
      Tu­ži­la­štvo tu gru­pu te­re­ti da je u ok­to­bru pro­šle go­di­ne pla­ni­ra­la na­sil­nu smje­nu vla­sti u Cr­noj Go­ri s ci­ljem da spri­je­či ula­zak ze­mlje u NA­TO. Ru­skog dr­ža­vlja­ni­na Edvar­da Ši­šma­ko­va op­tu­ži­li su za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­ku­šaj te­ro­ri­zma i pod­stre­ka­va­nje na ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka i si­gur­no­sti Cr­ne Go­re, a nje­go­vog ze­mlja­ka Vla­di­mi­ra Po­po­va za kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju. Oni su za­sad ne­do­stup­ni cr­no­gor­skim or­ga­ni­ma go­nje­nja.
      Srp­ske dr­ža­vlja­ne Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, Ne­ma­nju Ri­sti­ća i Pre­dra­ga Bo­gi­će­vi­ća tu­ži­la­štvo te­re­ti za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i kri­vič­no dje­lo te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju. Sr­bi­ja je od­bi­la da iz­ru­či Cr­noj Go­ri Bo­gi­će­vi­ća i Ri­sti­ća, dok je Di­kić u pri­tvo­ru u Spu­žu.
      Li­de­re De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ju Man­di­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća, te Man­di­će­vog vo­za­ča Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i još šest srp­skih dr­ža­vlja­na tu­ži­la­štvo te­re­ti za kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je.
      Pre­ma op­tu­žni­ci Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, oni su na­mje­ra­va­li da 16. ok­to­bra, u iz­bor­noj no­ći, uz upo­tre­bu oruž­ja na­pad­nu gra­đa­ne oku­plje­ne is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re i po­li­ci­ju, spro­ve­du ši­ro­ke te­ro­ri­stič­ke na­pa­de na spe­ci­jal­ne po­li­cij­ske je­di­ni­ce, za­u­zmu par­la­ment, pro­gla­se po­bje­du De­mo­krat­skog fron­ta, li­še slo­bo­de ili li­kvi­di­ra­ju ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      VJ.DA­MJA­NO­VIĆ

      Mo­guć di­sci­plin­ski po­stu­pak pro­tiv Mu­go­še

      Pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Bo­ris Sa­vić iz­ja­snio se o pri­tu­žbi na rad su­di­je Su­za­ne Mu­go­še ko­ju je pod­nio advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić.
      Iz Sud­skog sa­vje­ta, ko­ji je Sa­vi­ću pro­sli­je­dio Jo­va­no­vi­će­vu pri­tu­žbu, na­vo­de da će se o pri­tu­žbi pr­vo iz­ja­sni­ti su­di­ja Mu­go­ša, a pred­sjed­nik Vi­šeg su­da će is­pi­ta­ti da li je ona osno­va­na.
      – Ako na­kon pro­vje­ra za­klju­či da ima osno­va za po­kre­ta­nje di­sci­plin­skog po­stup­ka, pred­sjed­nik su­da će cje­lo­kup­ne spi­se, sa pred­lo­gom za utvr­đi­va­nje di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti, do­sta­vi­ti Sud­skom sa­vje­tu – sa­op­šte­no je iz se­kre­ta­ri­ja­ta Sud­skog sa­vje­ta.
      U me­đu­vre­me­nu je Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci oba­vio svoj dio po­sla i Sa­vić se iz­ja­snio po­vo­dom pri­tu­žbe na rad su­di­je Mu­go­še. Da­lje po­stu­pa­nje Sud­skog sa­vje­ta za­vi­si od ocje­ne ko­ju je Sa­vić dao ve­za­no za pri­tu­žbu advo­ka­ta Jo­va­no­vi­ća.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Drustvo
      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

    • Drustvo

      2017-09-20

      Alma i Osman Nurković (Foto: Fejsbuk)

      PREDUZEĆE „BICENT”, ČIJA JE SUVLASNICA ALMA NURKOVIĆ, I OVE GODINE DOBILO NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Prema podacima „Dana“, firma Bicent, čija je suvlasnica Alma Nurković, 9.040 eura dobila je za projekat „Uloga medija u otklanjanju predrasuda prema licima sa invaliditetom“, a 6.000 za projekat „Mjesečna revija Bošnjačke novine“ Ministar Nurković je u telefonskom razgovoru sa novinarom „Dana“ kazao da nije u konfliktu interesa


      Vla­di­na Ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću i ove go­di­ne do­di­je­li­la je no­vac za pro­jek­te fir­me Bo­šnjač­ki in­for­ma­tiv­ni cen­tar – Bi­cent, u ko­joj je su­vla­sni­ca Ro­žaj­ka Al­ma Nur­ko­vić, kćer­ka mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osma­na Nur­ko­vi­ća. Bi­cent je ove go­di­ne do­bio 15.040 eura od di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću.
      Pre­ma po­da­ci­ma „Da­na“, 9.040 eura do­bi­li su za pro­je­kat „Ulo­ga me­di­ja u ot­kla­nja­nju pred­ra­su­da pre­ma li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom“, a 6.000 eura za pro­je­kat „Mje­seč­na re­vi­ja Bo­šnjač­ke no­vi­ne“.
      „Bi­cent“ se go­di­na­ma fi­nan­si­ra iz dr­žav­nih fon­do­va za ma­nji­ne i igre na sre­ću. To pred­u­ze­će je u pret­hod­nih šest i po go­di­na iz dr­žav­nih fon­do­va do­bi­lo oko 100 hi­lja­da eura, a taj iz­nos vje­ro­vat­no ni­je ko­na­čan jer po­da­ci u jav­nim re­gi­stri­ma ni­je­su do­stup­ni za naj­ma­nje dvi­je go­di­ne.
      Kom­pa­ni­ja „Bi­cent“ osno­va­na je u no­vem­bru 2008. go­di­ne. Kao dje­lat­nost u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) upi­sa­no je „iz­da­va­nje no­vi­na“. U istim po­da­ci­ma evi­den­ti­ra­no je da je Nur­ko­vi­će­va da­nas vla­sni­ca 50 od­sto te fir­me, dok dru­ga po­lo­vi­na pri­pa­da Se­na­du Mu­je­vi­ću.
      Po­što je no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka ove go­di­ne fir­mi mi­ni­stro­ve kćer­ke do­di­je­li­la vla­di­na ko­mi­si­ja, a Nur­ko­vić je dio Vla­de, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je u tom slu­ča­ju do­šlo do mo­gu­ćeg kon­flik­ta in­te­re­sa i da li je bi­la pri­vi­le­go­va­na zbog te či­nje­ni­ce.
      Mi­ni­star Nur­ko­vić je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na“ ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa i da nje­go­va kćer­ka „ni­je uze­la ni cent iz Bi­cen­ta“.
      – Mo­ja kćer­ka je uda­ta i odi­je­lje­na. Osni­vač je te fir­me od 2008. go­di­ne. Ona ni­ka­da ni­je ušla u tu fir­mu, to mo­že da po­tvr­di i iz­vr­šni di­rek­tor – re­kao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da ni­ko­ga iz Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću ni­je zvao da in­ter­ve­ni­še.
      – Ni­ka­kvog kon­flik­ta in­te­re­sa tu ne­ma. Ako us­pi­je­te da pro­na­đe­te bi­lo ka­kvu mo­ju ve­zu sa tim, evo otvo­re­no vam ka­žem ne­moj­te me šte­dje­ti. Ova­ko ap­so­lut­no ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa bi­lo či­jim ra­dom, po­seb­no ne čla­no­va po­je­di­nih ko­mi­si­ja. To su ni­ski udar­ci i ni­je ljud­ski i pro­fe­si­o­nal­no – ka­zao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da je fir­ma „Bi­cent“ do sa­da od­štam­pa­la oko 30 li­sto­va „Bo­šnjač­kih no­vi­na“, i šta god nov­ca do­bi­ju, on ide sa­mo za tu na­mje­nu.
      „Dan” je ra­ni­je do­šao do po­da­tka da je fir­ma Al­me Nur­ko­vić pro­šle go­di­ne od vla­di­ne Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću do­bi­la 6.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. „Bi­cent“ je 2016. go­di­ne za isti pro­je­kat do­bio 13.000 eura iz dr­žav­nog Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va. Pro­šle go­di­ne su iza­šla sa­mo dva ili tri bro­ja „Bo­šnjač­kih no­vi­na“.
      Al­ma Nur­ko­vić ni­je od­go­va­ra­la na na­še po­zi­ve, ta­ko da ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar i od nje.
      Vl. O.

      Pa­re i od Fon­da za ma­nji­ne

      Fond za ma­nji­ne je kom­pa­ni­ji „Bi­cent“ 2009. go­di­ne do­di­je­lio 17.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. Ne­ma po­da­ta­ka da li su i ko­li­ko dr­žav­nog nov­ca do­bi­li u 2010. i 2011. go­di­ni.
      U 2012. od Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va „Bi­cent“ je do­bio 15.000 eura. U 2013. go­di­ni od istog fon­da su do­bi­li sred­stva dva pu­ta – pr­vo 20.000, a po­tom još 5.000 eura.
      Go­di­nu ka­sni­je fir­ma u ko­joj je mi­ni­stro­va kćer­ka su­vla­sni­ca iz Fon­da za ma­nji­ne do­bi­la je još 12.400 eura. Ni­je ja­sno da li je „Bi­cent“ i u 2015. go­di­ni do­bio sred­st­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, ali mo­že se na­ći po­da­tak da je te go­di­ne, na­kon od­lu­ke Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću, pri­ho­do­vao 3.500 eura.



    • Drustvo
      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Boreta osuđen nakon 18 godina

    • Drustvo

      2017-09-20

      Boreta

      CRNA GORA IZGUBILA SPOR U STRAZBURU ZBOG LOŠE ISTRAGE U SLUČAJU „MIS PAT”

      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Sud u Strazburu naložio je Vladi da podnosiocu predstavke u slučaju „Mis Pat“ Begiju Gašiju, čiji su brat i snaha nestali sa broda „Mis Pat“ avgusta 1999. godine, isplati 12.500 eura, na ime nematerijalne štete i troškova postupka


      Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la je spor pred Evr­op­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru jer je pro­pu­sti­la da spro­ve­de br­zu i efi­ka­snu is­tra­gu o smr­ti i ne­stan­ku gru­pe Ro­ma iz Sr­bi­je pri­li­kom bro­do­lo­ma u bli­zi­ni cr­no­gor­ske oba­le 1999. go­di­ne, u slu­ča­ju po­zna­tom kao „Mis Pat“. Su­di­je evrop­skog su­da utvr­di­le su da je cr­no­gor­ska vlast pre­kr­ši­la Evrop­sku po­ve­lju o ljud­skim pra­vi­ma.
      Na­kon vi­še raz­li­či­tih pre­su­da, Bu­dva­nin Sa­ša Bo­re­ta osu­đen je ove go­di­ne u Ape­la­ci­o­nom su­du na osam go­di­na za­tvo­ra jer je sa umi­šlja­jem iza­zvao opa­snost po put­ni­ke bro­da. Na se­dam go­di­na osu­đen je Re­fik Ho­džić ko­ji je u bjek­stvu, dok su po šest go­di­na za­tvo­ra do­bi­li Ismet Ba­lja i Agim Ga­ši. Zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, op­tu­žbe su oslo­bo­đe­ni Jo­ko Ni­ka­je­vić i Ra­ma­dan Ba­lja. U sud­skom po­stup­ku Ape­la­ci­o­ni sud je utvr­dio da su Sa­ša Bo­re­ta i sa­da po­koj­ni Go­ran Đu­rič­ko­vić ku­pi­li brod za tu na­mje­nu i da su an­ga­žo­va­li ne­struč­no li­ce, Re­fi­ka Ho­dži­ća, da upra­vlja nji­me.
      Sud u Stra­zbu­ru je na­lo­žio Vla­di da pod­no­si­o­cu pred­stav­ke u slu­ča­ju „Mis Pat“ Be­gi­ju Ga­ši­ju, či­ji su brat i sna­ha ne­sta­li sa bro­da „Mis Pat“ av­gu­sta 1999. go­di­ne, is­pla­ti 12.500 eura, na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te i tro­ško­va po­stup­ka. Pred­stav­ku je pod­ni­je­lo 13 apli­ka­na­ta, ali je sud od­lu­čio na­sta­vi­ti raz­ma­tra­nje slu­ča­ja u od­no­su na jed­nog pod­no­si­o­ca – Be­gi­ja Ga­ši­ja, ko­ji je po za­htje­vi­ma su­da re­a­go­vao u tra­že­nom ro­ku, dok je za osta­le kon­sta­to­va­no od­ba­ci­va­nje pri­ja­va, od­no­sno da su od nje od­u­sta­li.
      Gru­pa Ro­ma ukr­ca­la se na brod na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­da­le­ko od oba­le, brod je po­to­nuo.
      U ju­če­ra­šnjoj pre­su­di Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je jed­no­gla­sno utvr­dio da je do­šlo do kr­še­nja čla­na 2 (pra­vo na ži­vot – is­tra­gu) Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
      – Sud je za­klju­čio da Vla­da ni­je uspje­la da oprav­da tra­ja­nje kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji je tra­jao vi­še od de­set go­di­na i se­dam mje­se­ci na­kon što je no­va op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta 2006. go­di­ne – sa­op­šte­no je iz su­da.
      Po­zi­va­ju­ći se na sud­sku prak­su, sud je po­seb­no na­gla­sio da je pro­la­zak vre­me­na ne­iz­bje­žno ugro­zio ko­li­či­nu i kva­li­tet do­stup­nih do­ka­za, te da ne­do­sta­tak mar­lji­vo­sti iza­zi­va sum­nju u „do­bru vje­ru“ is­tra­žnih na­po­ra. Su­di­je su oci­je­ni­le da je du­go­tra­jan po­stu­pak pro­du­žio te­ži­nu za čla­no­ve po­ro­di­ca ne­sta­lih i stra­da­lih.
      Slu­čaj je pred Stra­zbu­rom po­kre­nut pred­stav­kom 13 pod­no­si­la­ca pri­ja­va ko­ji su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je. U obra­zlo­že­nju pre­su­de se na­vo­di da su ro­đa­ci pod­no­si­la­ca pred­stav­ke bi­li u gru­pi od oko 70 Ro­ma ko­ji su se ukr­ca­li na ča­mac u no­ći 15. av­gu­sta 1999. go­di­ne sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, brod je po­to­nuo, zbog pre­op­te­re­će­nja bro­jem put­ni­ka. Je­dan put­nik je pre­ži­vio ne­sre­ću, a 35 ti­je­la je pro­na­đe­no u mo­ru.
      U sep­tem­bru 1999. go­di­ne otvo­re­na je sud­ska is­tra­ga pro­tiv se­dam li­ca zbog ile­gal­nog pre­la­ska grad­ni­ce i ugro­ža­va­nja si­gur­no­sti. U ok­to­bru 1999. dr­žav­ni tu­ži­lac u Ba­ru pod­nio je op­tu­žni­cu pr­vo­ste­pe­nom su­du u tom gra­du pro­tiv se­dam osum­nji­če­nih. Na­kon vi­še sa­slu­ša­nja, slu­čaj je pre­ba­čen Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci u apri­lu 2004. go­di­ne.
      – No­va is­tra­ga otvo­re­na je u no­vem­bru 2004. a no­va op­tu­žni­ca je pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, pro­tiv osam okri­vlje­nih, ko­ji su se te­re­ti­li za ugro­ža­va­nje put­ni­ka. Sud je 2008. go­di­ne od­ba­cio op­tu­žni­cu u ve­zi sa jed­nim od op­tu­že­nih. Ka­sni­je je od­lu­če­no da će dvo­ji­ci op­tu­že­nih ko­ji su ži­vje­li iz­van Cr­ne Go­re bi­ti su­đe­no u od­su­stvu.
      – Na­kon broj­nih od­la­ga­nja, na­ro­či­to uzro­ko­va­nih od­la­ga­njem vi­še sa­slu­ša­nja, Vi­ši sud ih je u ju­lu 2014. go­di­ne oslo­bo­dio op­tu­žbe zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac je pod­nio žal­bu pro­tiv te pre­su­de – na­vo­di se u pre­su­di.
      Kon­sta­to­va­no je da je Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da u de­cem­bru 2009. go­di­ne kon­sta­to­vao da je neo­prav­da­no tra­ja­nje po­stup­ka vi­še od 10 go­di­na. Su­di­je su na­ve­le i da je pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u ju­nu 2011. go­di­ne za­tra­žio od Mi­ni­star­stva prav­de da ime­nu­je stal­nog sud­skog tu­ma­ča za rom­ski je­zik, na­gla­ša­va­ju­ći da je je­dan od raz­lo­ga za du­go tra­ja­nje po­stup­ka bi­lo i od­su­stvo ta­kvog tu­ma­ča.
      Pri­ja­va je pod­ne­se­na Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va 23. mar­ta 2011. go­di­ne.
      –U pe­ri­o­du ka­da je no­va is­tra­ga for­mal­no otvo­re­na u no­vem­bru 2004. i no­va op­tu­žni­ca pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, do­bi­jen je sa­mo je­dan do­kaz, tj. struč­no mi­šlje­nje o ka­pa­ci­te­tu bro­da. Sud ni­je shva­tao za­što je za to dr­žav­nim vla­sti­ma tre­ba­lo vi­še od jed­ne go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca. Iz­me­đu 2009. i 2014. go­di­ne odr­ža­no je 15 sa­slu­ša­nja, dok su ukup­no 22 ras­pra­ve od­lo­že­ne iz ra­znih raz­lo­ga – pi­še u pre­su­di.
      Pred­met se na po­čet­ku na­la­zio u bar­skom tu­ži­la­štvu, ko­je je po­di­glo op­tu­žni­cu u ok­to­bru 1999. go­di­ne. Do 25. de­cem­bra 2002. go­di­ne ni­je za­ka­zi­van glav­ni pre­tres, da bi na­kon pre­kva­li­fi­ka­ci­je op­tu­žbe 2004. slu­čaj pre­u­ze­lo Vi­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci. Op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta tek 2006. go­di­ne.
      A.O.

      Brod re­gi­stro­van za šest put­ni­ka

      Brod „Mis Pat“ mo­gao je da pre­ve­ze šest put­ni­ka, da bi se sre­di­nom av­gu­sta 1999. go­di­ne na nje­ga ukr­ca­lo 70 Ro­ma iz­bje­glih sa Ko­so­va, ka­ko bi iz Cr­ne Go­re ile­gal­no do­šli do Ita­li­je. Sud je u pre­su­di utvr­dio da su op­tu­že­ni od ošte­će­nih uzi­ma­li no­vac uz obe­ća­nje da će ih bro­dom pre­ve­sti za Ita­li­ju.



    • Hronika
      Inspektori izmislili otmicu

      Inspektori izmislili otmicu

    • Hronika

      2017-09-20

      Poturak

      AUSTRALIJSKI DRŽAVLJANIN FEHO POTURAK OGORČEN NA POLICIJU I TUŽILAŠTVO

      Inspektori izmislili otmicu


      Austra­lij­ski dr­ža­vlja­nin Fe­ho Po­tu­rak sa­op­štio je tu­ži­o­cu da ga Mi­li­ca Po­po­vić, ko­ja je ne­dav­no bi­la uhap­še­na, ni­je ote­la i da se ra­di­lo o ne­spo­ra­zu­mu. Po­tu­rak je to po­tvr­dio u iz­ja­vi za „Dan”, na­vo­de­ći da je Po­po­vi­će­va neo­sno­va­no uhap­še­na i u pri­tvo­ru pro­ve­la vi­še od 20 da­na.
      Po­li­ci­ja je ra­ni­je sa­op­šti­la da je Mi­li­ca Po­po­vić ote­la Po­tu­ra­ka i da ga je ucje­nji­va­la da joj pla­ti 11.000 eura.
      – Ka­ko se sum­nja, Po­po­vi­će­va je upo­zna­la Po­tu­ra­ka ta­ko što mu je ne­ko­li­ko da­na pri­je ot­mi­ce pri­šla u jed­noj rad­nji. On ju je svo­jim vo­zi­lom pre­ve­zao do ku­će, a ona ga je na dan ot­mi­ce po­zva­la te­le­fo­nom da se vi­de. Po­tom je, ka­ko se sum­nja, do­šla do sta­na u ko­jem on bo­ra­vi, u cen­tru Pod­go­ri­ce, oda­kle se za­tim sa njim, upra­vlja­ju­ći nje­go­vim vo­zi­lom, od­ve­zla do sta­na na Bu­le­va­ru Džor­dža Va­šing­to­na, ko­ji iz­najm­lju­je. Po­što su ne­ko vri­je­me bo­ra­vi­li u tom sta­nu, Po­po­vi­će­va je iza­šla i za­klju­ča­la Po­tu­ra­ka u sta­nu – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je na­kon hap­še­nja Po­po­vi­će­ve.
      Po­tu­rak tvr­di da je sve to laž.
      – Mi­li­ca i ja sa­mo se krat­ko po­zna­va­li i bi­li smo u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, bez ika­kve dru­ge na­mje­re. Ni­ka­da me ni­je ucje­nji­va­la ni­ti mi je pri­je­ti­la. Ni­ka­da ni­je­sam iz­ja­vio da je že­lje­la da me ot­me, ni­ti je to bio slu­čaj. Mi­li­cu sam do­ži­vio kao vr­lo do­bru oso­bu, što sam ka­zao i tu­ži­o­cu, ka­zao je za „Dan” Po­tu­rak.
      On je is­ta­kao da je šo­ki­ran kon­tek­stom u ko­jem se nje­go­vo ime po­mi­nje i tvr­di da je sva­ka či­nje­ni­ca iz­vr­nu­ta i na po­gre­šan na­čin in­ter­pre­ti­ra­na.
      –Isti­na je sa­mo da sam kla­u­stro­fo­bi­čan i da sam zbog to­ga po­zvao po­li­ci­ju. Uhva­ti­la me je pa­ni­ka ka­da sam vi­dio da je Mi­li­ca ne­ho­ti­ce za­klju­ča­la vra­ta. Sa­da ža­lim što sam uop­šte po­zvao po­li­ci­ju. Ni­sam mo­gao da vje­ru­jem u šta se pre­tvo­rio je­dan obi­čan ne­spo­ra­zum. Pre­tr­pio sam stres i du­šev­ne bo­lo­ve, raz­dor u fa­mi­li­ji i u bra­ku. Ogor­če­na sam po­na­ša­njem vla­sti u Cr­noj Go­ri. Mo­ji pri­ja­te­lji su ta­ko­đe šo­ki­ra­ni, a do­bio sam in­for­ma­ci­ju da je i Po­po­vi­će­va do­ži­vje­la ve­li­ki šok i da je za­vr­ši­la na kli­ni­ci – re­kao je Po­tu­rak.
      On sma­tra da je ne­ko že­lio da pro­fi­ti­ra kom­pro­mi­tu­ju­ći Mi­li­cu Po­po­vić.
      – Mi­slim da je to ve­li­ki gri­jeh. Ne že­lim da se vra­tim u Austra­li­ju, a da ov­dje osta­ne mr­lja. Raz­o­ča­ran sam zbog anar­hi­je u Cr­noj Go­ri, ogor­čen po­stup­ci­ma po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, od­u­zi­ma­njem mo­bil­nog te­le­fo­na, a naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da je na­stra­da­la ne­du­žna dje­voj­ka – na­gla­sio je Po­tu­rak.
      Nje­go­vu pri­ču po­tvr­dio je i bra­ni­lac okri­vlje­ne Ve­li­bor Mar­ko­vić.
      -Pri­su­stvo­vao sam sa­slu­ša­nju ovog svje­do­ka. Pred osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem je na­veo da ni­je bio ugro­žen i da po­zna­je Mi­li­cu Po­po­vić, te da je do­šlo do ne­spo­ra­zu­ma – na­veo je Mar­ko­vić.
      M.V.R

      Po­li­ci­ju zvao zbog kla­u­stro­fo­bi­je

      Advo­kat Ve­li­bor Mar­ko­vić tvr­di da je Po­tu­rak u svom is­ka­zu na­veo da ga je okri­vlje­na vi­še pu­ta zva­la i da ni­jed­nom ni­je re­kla da se ne­će vra­ti­ti ili  da je stan za­klju­ča­la na­mjer­no.
      – Na mo­ja di­rekt­na pi­ta­nja iz­ja­vio je da ne sma­tra da je bio otet, da to ni­je sma­trao ni u tom tre­nut­ku, već je oči­gled­no bio u sta­nju pa­ni­ke jer je kla­u­stro­fo­bi­čan, pa je iz tih raz­lo­ga zvao po­li­ci­ju, mi­sle­ći da ga je okri­vlje­na na­mjer­no za­klju­ča­la, iako je, po­na­vljam, ona to ura­di­la ma­hi­nal­no dok je iz­la­zi­la iz sta­na – ka­zao je Mar­ko­vić.



    • Hronika
      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

    • Hronika

      2017-09-20

      Božović

      SPECIJALNI TUŽILAC ZATRAŽIO DA SE BIVŠEM INSPEKTORU ZLATKU SAMARDŽIĆU I ILIJI DEDOVIĆU SUDI SA OSTALIM OPTUŽENIM „KAVČANIMA“

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem


      Pro­ces pro­tiv na­vod­nih čla­no­va krim­nal­ne gru­pe „kav­ča­ni” ju­če je po­no­vo od­lo­žen jer je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić pod­nio za­htjev da se taj pred­met, u ko­me se 15 okri­vlje­nih te­re­ti za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja, pro­da­ju dro­ge, da­va­nje mi­ta i pra­nje nov­ca, spo­ji sa ne­dav­no po­tvr­đe­nom op­tu­žni­com pro­tiv biv­šeg po­li­cij­skog in­spek­to­ra iz Ko­to­ra Zlat­ka Sa­mar­dži­ća i Ili­je De­do­vi­ća, ko­ji su bi­li uhap­še­ni za­jed­no sa osta­lim op­tu­že­ni­ma. Osim to­ga, pred­sjed­nik vi­je­ća su­di­ja Dra­go­je Jo­vić od­lo­žio je su­đe­nje i zbog či­nje­ni­ce da se na ro­či­štu ni­je po­ja­vio op­tu­že­ni Igor Bo­žo­vić, za ko­jim je u me­đu­vre­me­nu ras­pi­sa­na po­tjer­ni­ca. Pre­ma sa­zna­nju „Da­na“, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci po­tvr­dio je pri­je dva dana op­tu­žni­cu pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća i taj pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji Bi­lja­ni Usko­ko­vić. Toj dvo­ji­ci Ko­to­ra­na se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, a Sa­mar­džić se te­re­ti i za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. S ob­zi­rom da pro­ces pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na” još ni­je po­čeo, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je pod­nio za­htjev da se te dvi­je op­tu­žni­ce ob­je­di­ne u je­dan po­stu­pak jer se ra­di o is­toj kri­vič­noj stva­ri.
      Op­tu­žni­ca pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća je po­dig­nu­ta na­kon što je nji­hov spo­ra­zum o pri­za­nju kri­vi­ce po­vu­čen.
      U op­tu­žni­ci pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na”, Slo­bo­dan Ka­šće­lan je ozna­čen kao vo­đa tog kla­na, a istim op­tu­žnim ak­tom su ob­u­hva­će­ni i Alek­san­dar Đu­ri­šić, Vla­di­mir Bo­žo­vić, Si­ni­ša Vla­ho­vić, Igor Đu­ri­šić, Da­vor Pre­le­vić i Mi­loš Ra­do­njić, ko­ji su u bjek­stvu. Op­tu­že­ni su i Ste­fan Br­no­vić iz Pod­go­ri­ce, Đerđ Ca­maj, Alek­san­dra Bog­da­no­vić, Ni­ko­la An­drić, Igor An­drić, Tri­po Mo­škov, Go­ran Lju­ba­to­vić i Igor Bo­žo­vić.
      Bo­žo­vić se u vri­je­me po­di­za­nja op­tu­žni­ce na­la­zio u ZIKS-u, gdje je slu­žio ka­znu za­tvo­ra. On je iz za­tvo­ra iza­šao 4. av­gu­sta, a tek ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je su­du je sti­gao pred­log spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se Bo­žo­vić po­ša­lje u is­tra­žni za­tvor. Či­ni se da se ra­di­lo o za­ka­snje­loj re­ak­ci­ji jer je taj Ko­to­ra­nin, ka­ko se vje­ru­je, is­ko­ri­stio taj pro­pust tu­ži­la­štva i po­bje­gao iz Cr­ne Go­re.
      U op­tu­žni­ci se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da su Ka­šće­lan i Igor Bo­žo­vić kra­jem ma­ja 2010. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­li kri­mi­nal­nu gru­pu, a za­tim vr­bo­va­li osta­le čla­no­ve ka­ko bi se ba­vi­li ze­le­na­štvom, šver­com dro­ge i pra­njem nov­ca. Njih dvo­ji­ca su, pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, bi­li za­du­že­ni za pla­ni­ra­nje i vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, ali i za da­va­nje uput­sta­va i na­red­bi osta­lim čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Alek­san­dar Đu­ri­šić je bio za­du­žen za pri­mje­nji­va­nje na­si­lja i za­stra­ši­va­nje dru­gih oso­ba pri­li­kom iz­nu­de, kao i da skla­di­šti i ču­va oruž­je i eks­plo­ziv­ne na­pra­ve, te da obez­bje­đu­je sta­no­ve, a slič­nu ulo­gu je imao i Vla­di­mir Bo­žo­vić. On je bio za­du­žen za pre­no­še­nje uput­sta­va osta­lim čla­no­vi­ma gru­pe, ali i Sa­mar­dži­ću, u slu­ča­ju da ne­ko od nji­ho­vih čla­no­va bu­de li­šen slo­bo­de.
      – Za­da­tak okri­vlje­nih Si­ni­še Vla­ho­vi­ća i Da­vo­ra Pre­le­vi­ća bio je da kao pro­dav­ci mo­bil­nih te­le­fo­na obez­bi­je­de ne­re­gi­stro­va­ne SIM kar­ti­ce čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne gru­pe, ko­ji su ih ko­ri­sti­li za upu­ći­va­nje pri­jet­nji oso­ba­ma od ko­jih su iz­nu­đi­va­li no­vac. Ta­ko­đe, oni su bi­li za­du­že­ni i za skla­di­šte­nje oruž­ja, eks­plo­ziv­nih sred­sta­va i pan­ci­ra. Mi­loš Ra­do­njić je omo­gu­ća­vao uži­va­nje dro­ge oso­ba­ma ko­ji su oba­vlja­li ne­ke po­slo­ve kao pro­tiv­u­slu­ge, a bio je za­du­žen i za bez­bjed­nost čla­no­va gru­pe, kao i za uti­caj na sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja – pi­še u op­tu­žni­ci.
      VJ.D.

      Od­bi­jen za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra

      Vi­ši sud je ju­če od­bio za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra op­tu­že­ni­ma Ni­ko­li i Igo­ru An­dri­ću, ko­ji je u nji­ho­vo ime pod­nio advo­kat Ste­van Da­mja­no­vić, kao i op­tu­že­ni­ma Tri­pu Mo­ško­vu i Go­ra­nu Lju­ba­to­vi­ću, ko­je za­stu­pa­ju advo­ka­ti Mar­ko Ra­do­vić i No­vi­ca Ka­šće­lan.
      Advo­ka­ti su na­ve­li da su raz­lo­zi za pri­tva­ra­nje okri­vlje­nih odav­no pre­sta­li, ta­ko da ne­ma raz­lo­ga da nji­ho­vi kli­jen­ti i da­lje bu­du u za­tvo­ru. Me­đu­tim, su­di­ja Jo­vić je ka­zao da ni­je­su pre­sta­li raz­lo­zi zbog ko­jih je pri­tvor ra­ni­je od­re­đen i pro­du­ža­van.



    • Hronika
      Policija na tragu napadaču

      Policija na tragu napadaču

    • Hronika

      2017-09-20

      SUDSKI VJEŠTACI OSUDILI NAPAD NA LAZARA VUKADINOVIĆA

      Policija na tragu napadaču


      In­spek­to­ri pod­go­rič­ke po­li­ci­je na pu­tu su da ra­svi­je­tle na­pad na sud­skog vje­šta­ka La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća, ko­jeg je pre­kju­če ma­ski­ra­ni na­pa­dač pre­tu­kao bej­zbol pa­li­com. Po­li­ci­ja je do­šla do sum­nje da je mo­tiv na­pad vje­šta­če­nje u jed­nom pred­me­tu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Ne­ko­li­ko okri­vlje­nih u tom pred­me­tu po­ku­ša­lo je da uti­če na vje­šta­ka, a po­što je on to od­bio, sum­nja se da su or­ga­ni­zo­va­li na­pad na nje­ga. Iz po­li­ci­je je „Da­nu” sa­op­šte­no da je slu­čaj go­to­vo ri­je­šen, ali da če­ka­ju ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze iz Fo­ren­zič­kog cen­tra u Da­ni­lov­gra­du.
      Iz Udru­že­nje sud­skih vje­šta­ka Cr­ne Go­re je sa­op­šte­no da naj­o­štri­je osu­đu­je na­pad na La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća.
      – Vr­še­ći svo­ju ča­snu du­žnost, ra­de­ći od­go­vor­no i sa­vje­sno, sud­ski vje­štak u sud­skom pro­ce­su svo­jim struč­nim na­la­zom po­ma­že da sud do­ne­se pra­vič­nu pre­su­du. On da­je struč­no mi­šlje­nje o ras­po­lo­ži­vim do­ka­zi­ma, a ne utvr­đu­je či­nje­ni­ce, ka­ko če­sto ima­mo pri­li­ke da vi­di­mo da je mi­šlje­nje stra­na­ka.  U sud­skom spo­ru jed­na stra­na ne­ri­jet­ko osta­ne ne­za­do­volj­na i sa mi­šlje­njem da je us­kra­će­na za ostva­re­nje ne­kih svo­jih pra­va. Svo­ja ne­za­do­volj­stva stran­ke ima­ju pra­vo da is­ka­žu kroz an­ga­žo­va­nje dru­gog vje­šta­ka, su­per vje­šta­če­njem i re­a­go­va­njem kroz pri­tu­žbu Su­du ča­sti Udru­že­nja na ne­sa­vje­stan i ne­e­tič­ki rad sud­skog vje­šta­ka. Svim sud­skim vje­šta­ci­ma je od ve­li­kog in­te­re­sa i zna­ča­ja da se ugled i do­sto­jan­stvo ko­ji su ste­če­ni struč­nim ra­dom i ve­li­kim zna­njem ne uka­lja­ju ne­či­jim ne­sa­vje­snim ra­dom. Ape­lu­je­mo na gra­đa­ne da svo­je ne­za­dovljstvo iz­ra­ža­va­ju pi­sa­nim pred­stav­ka­ma. Uko­li­ko po­sto­je va­lid­ni ar­gu­men­ti, Udru­že­nje je volj­no da se za­u­zme za pre­sta­nak ra­da ne­sa­vje­snog i ne­struč­nog ko­le­ge. Me­đu­tim, u sko­ro svim pri­ja­vlje­nim slu­ča­je­vi­ma su­sre­će­mo se sa lič­nim ani­mo­zi­te­tom pre­ma sud­skom vje­šta­ku od stra­ne kli­jen­ta i sa ne­za­do­volj­stvom zbog gu­bit­ka spo­ra, uz odstsu­tvo va­lid­nih do­ka­za i ar­gu­me­na­ta da je po­vri­je­đe­na eti­ka ili da je struč­ni na­laz po­gre­šan, od­no­sno da ni­je u skla­du sa sa­vre­me­nim do­stig­nu­ći­ma na­u­ke u obla­sti u ko­joj vje­štak vje­šta­či. Upo­tre­ba fi­zič­ke si­le ni­ka­da ni­je, ni­ti će bi­ti, rje­še­nje za ne­su­gla­si­ce, i za nje­nu pri­mje­nu ne­ma opra­va­da­nje.
      Na­da­mo se da će po­či­ni­lac ovog dje­la bi­ti br­zo iden­ti­fi­ko­van i pro­ce­su­i­ran – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Udru­že­nja sud­skih vje­šta­ka.VJ.D.



    • Drustvo
      Skidanjem krsta šire mržnju

      Skidanjem krsta šire mržnju

    • Drustvo

      2017-09-20

      MITROPOLIT AMFILOHIJE POVODOM UKLANJANJA OBILJEŽJA SA SAHAT KULE PORUČIO

      Skidanjem krsta šire mržnju

      Nadam se da oni što su danas na vlasti u Podgorici neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice, kazao je mitropolit Amfilohije


      Ski­da­nje spo­men-kr­sta sa Sa­hat-ku­le u Pod­go­ri­ci je ob­na­vlja­nje mr­žnje i to je isto kad bi hri­šća­ni sa­da kre­nu­li da ru­še dža­mi­ju u Sta­roj va­ro­ši ko­ja je po­dig­nu­ta na cr­kve­nim te­me­lji­ma, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če ka­zao da je krst sa pod­go­rič­ke Sa­hat-ku­le, oko či­jeg vra­ća­nja se vo­di po­le­mi­ka, nad­gr­ob­ni spo­me­nik oni­ma ko­ji su oslo­bo­di­li Pod­go­ri­cu za vri­je­me knja­za Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Sad se, vi­dim, na­ga­đa­ju ho­će li ga vra­ti­ti ili ne­će. A ustva­ri, oni ko­ji su ga ski­nu­li do­šli su iz Tur­ske. Sva­ka čast, do­šli su ov­dje da ob­no­ve ne­ke stva­ri, da Cr­no­gor­ci za­ra­de ma­lo pa­ra. Sve je to do­bro, ali to ne zna­či da tre­ba da ru­še sve­ti­nje, da ru­še spo­men-krst po­dig­nut oslo­bo­di­o­ci­ma Pod­go­ri­ce iz 1877. go­di­ne – re­kao je mi­tro­po­lit u li­tur­gij­skoj be­sje­di u Cr­kvi Sve­tih ar­han­ge­la u se­lu Du­pi­lo u Crm­ni­ci.
      Mi­tro­po­lit je do­dao da je „če­sti­ta po­ro­di­ca Đe­če­vi­ća, ko­ja je pri­mi­la islam u vri­je­me se­o­be pod Ar­se­ni­jem Čar­no­je­vi­ćem, pam­ti da su joj pre­ci bi­li voj­vo­de ca­ra Du­ša­na“.
      – Ko je gla­dan bio, go­vo­rio mi je po­koj­ni Ha­lit Đe­če­vić, taj se po­tur­čio. Do­šli su u Ma­na­stir Sve­tog Mar­ka, ko­ji je naj­sta­ri­ja sve­ti­nja hri­šćan­ska u Pod­go­ri­ci, i tu se na­se­li­li. Pri­mi­li su islam, ali su to za­pam­ti­li ovi če­sti­ti lju­di, pa su sve­ti­nje ko­je su tu bi­le, me­đu ko­ji­ma je i sve­ta lo­ba­nja Sve­te mu­če­ni­ce Fe­vro­ni­je, ne­gdje iz­me­đu dva ra­ta pre­da­li ce­tinj­skoj Mi­tro­po­li­ji. Pre­da­li su i je­dan krst i mo­šti Sve­tog Te­o­do­ra Stra­ti­la­ta. Sve to je ču­va­no u Ma­na­sti­ru Sve­to­ga Mar­ka – iz­ja­vio je vla­di­ka.
      On je na­gla­sio da i da­nas u po­dru­mu ku­će Đe­če­vi­ća po­sto­je sa­ču­va­ne fre­ske iz tog vre­me­na.
      – Ako bi­smo mi ura­di­li ono što su ski­da­njem kr­sta sa Sa­hat-ku­le, na­ža­lost, ura­di­li na­ma, a na­da­mo se u Bo­ga da bez­u­mlje ne­će pre­vla­da­ti da se ski­ne taj krst, on­da bi tre­ba­lo da sru­ši­mo dža­mi­ju da bi­smo vra­ti­li cr­kvu, da sru­ši­mo ku­ću Đe­če­vi­ća da bi­smo vra­ti­li sve­ti­nju Mar­ko­vog ma­na­sti­ra. Ni­je to do­bro i ja se na­dam u Bo­ga da će da pre­vla­da ra­zum kod ovih što su sa­da na vla­sti u Pod­go­ri­ci – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      Do­dao je da se na­da da oni ne­će do­zvo­li­ti da se de­si naj­stra­šni­ji zlo­čin pro­tiv Cr­ne Go­re i pro­tiv oslo­bo­di­la­ca Pod­go­ri­ce.
      – To bi bi­lo ob­na­vlja­nje mr­žnje. A ni­je vri­je­me za to, pre­vi­še ima­mo mr­žnje. Bo­lje je da kao bra­ća sa­ču­va­mo sve ono što se do­ga­đa­lo, da pra­šta­mo jed­ni dru­gi­ma, da se ne vra­ća­mo zlo­či­ni­ma i zlo­čin­ci­ma ne­go da se vra­ća­mo ži­vo­me Bo­gu i jed­ni dru­gi­ma. A u isto vri­je­me mi hri­šća­ni da po­štu­je­mo i cje­li­va­mo mo­šti i sve­te kr­sto­ve po­dig­nu­te u sla­vu Bo­ži­ju na gro­bo­vi­ma onih ko­ji su po­lo­ži­li ži­vo­te za vje­ru, Krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu – za­klju­čio je vla­di­ka.A.O.



    • Vijest dana
      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

    • Vijest dana

      2017-09-20

      Drašković, Pavlović sinoć nakon puštanja na slobodu i Radunović

      NOVA PRIVOĐENJA U ISTRAZI O PRANJU NOVCA

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Po nalogu specijalnog tužioca, privedeni su glavna urednica TV Budva Iva Pavlović, koja je puštena da se brani sa slobode, Luka Radunović, sin poslanika DF-a Slavena Radunovića, i Petar Drašković iz DF-a Osumnjičenima se na teret stavlja da su oprali oko 3.000 dolara, od čega Radunović 1200, a Pavlovićeva i Drašković oko 1800, tako što su ih zamijenili za eure


      Po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca a u okvi­ru pro­ši­re­ne is­tra­ge o na­vod­nom pra­nju nov­ca, po­li­ci­ja je ju­če pri­ve­la v.d. glav­nog ured­ni­ka TV Bu­dva Ivu Pa­vlo­vić, Lu­ku Ra­du­no­vi­ća, si­na po­sla­ni­ka Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća, i funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­skog fron­ta Pe­tra Dra­ško­vi­ća.
      Pa­vlo­vi­će­va je po­sli­je sa­slu­ša­nja pu­šte­na da se bra­ni sa slo­bo­de, a ovaj čin is­tra­žnih or­ga­na oka­rak­te­ri­sa­la je kao na­sta­vak spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić vo­di pro­tiv DF-a. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je­su bi­li sa­slu­ša­ni. Na te­ret im se sta­vlja da su opra­li oko 3.000 do­la­ra, od če­ga Ra­du­no­vić 1200, a Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić oko 1800, ta­ko što su ih ban­ci zami­jeni­li za eure.
      Pred­stav­ni­ci DF-a su si­noć or­ga­ni­zo­va­li pres-kon­fe­ren­ci­ju is­pred tu­ži­la­štva po­vo­dom hap­še­nja nji­ho­vih ak­ti­vi­sta. Tu im se pri­dru­ži­la Iva Pa­vlo­vić, ko­ja je sa­op­šti­la da od apri­la ove go­di­ne i zva­nič­no ni­je član Po­kre­ta za pr­o­mje­ne, ali da je po­no­sna što je bi­la dio te stran­ke i DF-a.
      – Po­no­sna sam što sam bi­la sa­bo­rac ča­snim i po­šte­nim lju­di­ma ko­ji su ulo­ži­li trud i na­por da se do­go­de ne­ke pro­mje­ne u ze­mlji. Ja sam se ci­je­log ži­vo­ta bo­ri­la za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i da­nas sam se osje­ti­la po­ra­že­nom ka­da su me kao kri­mi­nal­ca uve­li kod tu­ži­o­ca. Da­na­šnje hap­še­nje je sa­mo po­tvr­da spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji se vo­di pro­tiv DF-a, a spe­ci­jal­ni tu­ži­lac se pre­va­rio uko­li­ko sma­tra da sam ja ta ko­ja će pot­ka­zi­va­ti svo­je ko­le­ge. Ako već po­sto­ji ne­ka vlast u ovoj dr­ža­vi ko­ja ima le­gi­ti­mi­tet, za­mo­li­la bih pre­mi­je­ra da pro­či­ta moj is­kaz, ka­že šta mi­sli o nje­mu i ka­že da li mo­že sta­ti na put ovom lu­di­lu – ka­za­la je Pa­vlo­vi­će­va.
      Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra, ona je ka­za­la da ne mo­že da go­vo­ri o de­ta­lji­ma sa sa­slu­ša­nja jer je upo­zo­re­na da je is­tra­ga taj­na.
      Njen advo­kat Dra­žen Me­do­je­vić je ka­zao da je ovo hap­še­nje pri­mjer su­ro­ve prak­se spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se oso­be okri­vlju­ju bez ika­kvog osno­va.
      – Da li ima iko u ovoj ze­mlji da is­kon­tro­li­še rad spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca? Put ko­jim Cr­na Go­ra ide u su­prot­no­sti je sa prak­som u ozbi­ljim de­mo­krat­skim ze­mlja­ma ko­ji­ma te­ži­mo. Moj uti­sak je da je Pa­vlo­vi­će­va uhap­še­na sa­mo za­to što je bi­la za­po­sle­na u Po­kre­tu za pro­mje­ne i ak­tiv­no uče­stvo­va­la u kam­pa­nji De­mo­krat­skog fron­ta. Svi gra­đa­ni gu­be op­štu prav­nu si­gur­nost i svi mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni ova­kvom pro­go­nu i slič­nim pro­go­ni­ma – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
      Iz tu­ži­la­štva su sa­op­šti­li da su Ra­du­no­vić, Dra­ško­vić i Pa­vlo­vi­će­va pri­ve­de­ni zbog sum­nje da su čla­no­vi kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju je for­mi­rao li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
      Spe­ci­jal­na tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić sum­nji­či ih da su po na­lo­gu Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća i bi­zni­sme­na Mo­mi­ra Ni­ko­li­ća pra­li ne­za­ko­ni­to ste­čen no­vac.
      Ra­ni­je su zbog istog kri­vič­nog dje­la uhap­še­ne če­ti­ri oso­be.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, Ra­du­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja ne­gi­rao da je po­či­nio kr­ivič­no dje­lo ko­je mu tu­ži­la­štvo sta­vlja na te­ret. On je sa­slu­ša­van na okol­no­sti kon­ver­to­va­nja 1200 do­la­ra u eure. Ra­du­no­vić je ob­ja­snio da se ra­di­lo o nov­cu ko­ji je za­ra­dio, te da je vi­še pu­ta pu­to­vao u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i da je bi­lo nor­mal­no da ko­ri­sti tu va­lu­tu. I Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić su ne­gi­ra­li iz­vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, tvr­de­ći da ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa pra­njem nov­ca. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić bi da­nas tre­ba­lo da bu­du pri­ve­de­ni tu­ži­o­cu.M.V.RAK­ČE­VIĆ

      Ra­du­no­vić:Hap­si, sve ti je dža­be

      Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić je oci­je­nio da već da­ni­ma te­če ak­ci­ja po­li­cij­skog i tu­ži­lač­kog sa­slu­ša­va­nja i ucje­nji­va­nja čla­no­va, sim­pa­ti­ze­ra i pri­ja­te­lja DF-a.
      – Ra­di se o ak­ti­vi­sti­ma i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u fe­no­me­nal­noj iz­bor­noj kam­pa­nji 2016, ko­jom je re­žim na­tje­ran da in­sce­ni­ra „dr­žav­ni udar” ka­ko bi za­dr­žao vlast. Pret­hod­nih da­na Kat­ni­će­vi isled­ni­ci su se za­dr­ža­va­li sa­mo na pre­pa­da­nju, a da­nas su se od­lu­či­li da pre­đu na sle­de­ći ni­vo re­pre­si­je i ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du. Uhap­si­li su Ivu Baj­ko­vić Pa­vlo­vić, he­ro­i­nu iz ok­to­bar­skih pro­te­sta, Pe­tra Dra­ško­vi­ća, mla­dog, pa­met­nog i obra­zo­va­nog čla­na IO NSD, kao i mog si­na Lu­ku Ra­du­no­vi­ća. U ze­mlji ko­jom vla­da­ju kri­mi­nal­ci – i iz Vla­de i iz pod­ze­mlja – hap­se se lju­di ko­je ti isti ne mo­gu da upla­še ili okre­nu na svo­ju stra­nu. Ali, tvrd je orah voć­ka čud­no­va­ta, Đu­ka­no­vi­ću i Kat­ni­ću – na­pi­sao je Ra­du­no­vić, na svom fjes­bu­ku pro­fi­lu.
      On je imao i po­ru­ku za ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.
      – Da li i da­lje sma­tra­te da je sve ovo far­sa do­go­vo­re­na iz­me­đu DPS-a i DF-a? Mi­sli­te li da hap­si­mo svo­ju dje­cu da bi­smo po­di­gli rej­ting – upi­tao je Ra­du­no­vić ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.

      Ne­kon­tro­li­sa­no lu­di­lo

      Funk­ci­o­ner GP URA Lu­ka Rak­če­vić oštro je osu­dio hap­še­nje Lu­ke Ra­du­no­vi­ća.
      – Dok ti po­la iz­vr­šne vla­sti, na­o­či­gled svih, pljač­ka dr­žav­ne i op­štin­ske re­sur­se, a osu­đe­ni Sve­to i Mi­loš naj­jef­ti­ni­jim tri­ko­vi­ma i da­lje iz­bje­ga­va­ju za­tvor­sku ka­znu, ti sen­za­ci­o­nal­no hap­siš i pri­tva­raš mom­ka za­du­že­nog za dru­štve­ne mre­že jed­ne opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke par­ti­je ka­ko bi iz­vr­šio pri­ti­sak na nje­go­vog oca u dru­gom, ne­po­ve­za­nom sud­skom pro­ce­su. Iako se sa DF-om sla­žem ko­li­ko i sa po­kre­tom Dve­ri, hr­vat­skim HDZ-om ili Do­di­ko­vim „So­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma”, ova­kvo dje­lo­va­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na ci­lja­no ci­je­pa gra­đan­sko bi­će dru­štva i po­li­tič­ki ži­vot uvo­di u sta­nje (ne)kon­tro­li­sa­nog lu­di­la. Fa­ši­sti, pu­sti­te mom­ka da igra tan­go i pi­še re­cen­zi­je lo­ših fil­mo­va – po­ru­čio je Rak­če­vić.



    • Politika
      Petar Porobić podnio ostavku

      Petar Porobić podnio ostavku

    • Politika

      2017-09-20

      Porobić

      NOVI ODLAZAK IZ POSLANIČKOG KLUBA DPS-A

      Petar Porobić podnio ostavku


      Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Pe­tar Po­ro­bić pod­nio je ju­če ostav­ku na tu funk­ci­ju i o to­me je zva­nič­nim do­pi­som oba­vi­je­stio Skup­šti­nu Cr­ne Go­re.
      – Pod­no­sim ostav­ku na funk­ci­ju po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re sa li­ste „Si­gur­nim ko­ra­kom – DPS – Mi­lo Đu­ka­no­vić”.Ostav­ku pod­no­sim zbog ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­je po­sla­ni­ka sa funk­ci­jom ko­ju že­lim da oba­vljam u na­red­nom pe­ri­o­du, kao pro­fe­si­o­nal­ni tre­ner u va­ter­po­lu. Funk­ci­ju pro­fe­si­o­nal­nog tre­ne­ra u va­ter­po­lu ću oba­vlja­ti kao šef struč­nog šta­ba svih mu­ških na­ci­o­nal­nih se­lek­ci­ja Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne – na­veo je Po­ro­bić u do­pi­su do­sta­vlje­nom pred­sjed­ni­ku cr­no­gor­skog par­la­men­ta Iva­nu Bra­jo­vi­ću.
      Skup­šti­na će, u skla­du sa za­ko­nom, oba­vi­je­sti­ti Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju o Po­ro­bi­će­voj ostav­ci ra­di po­pu­ne upra­žnje­nog po­sla­nič­kog mje­sta sa iz­bo­r­ne li­ste DPS-a.
      V.R.



    • Podgoricom
      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

    • Podgoricom

      2017-09-20

      OPOZICIJA POZIVA NADLEŽNE DA PREISPITAJU PLANIRAJU REORGANIZACIJE KOMUNALNIH PREDUZEĆA MIMO SKUPŠTINE GLAVNOG GRADA

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Reorganizacija deset komunalnih preduzeća koja će naredne godine biti urađena na osnovu ugovora koje će, kako su najavili iz Glavnog grada, direktori preduzeća potpisati sa gradonačelnikom Slavoljubom Stijepovićem, a mimo Skupštine Glavnog grada kao njihovog osnivača, posao je za tužioca, ocijenio je Zoran Lakušić


      Re­or­ga­ni­za­ci­ja de­set pred­u­ze­ća Glav­nog gra­da ko­ja će na­red­ne go­di­ne bi­ti ura­đe­na na osno­vu ugo­vo­ra ko­je će, ka­ko su na­ja­vi­li iz Glav­nog gra­da, pot­pi­sa­ti di­rek­to­ri pred­u­ze­ća sa Sla­vo­lju­bom Sti­je­po­vi­ćem, gra­do­na­čel­ni­kom, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da kao nji­ho­vog osni­va­ča, je po­sao za tu­ži­o­ca, oci­je­nio je Zo­ran La­ku­šić, od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta. La­ku­šić na­vo­di da je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti u na­red­ne tri go­di­ne iz­me­đu di­rek­to­ra pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­ni­ka, su­prot­na od­lu­ci o nji­ho­vom osni­va­nju.
      Re­or­ga­ni­za­ci­ju će na­red­ne go­di­ne, shod­no Za­ko­nu o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, pre­tr­pje­ti pred­u­ze­ća ko­ja su pod in­ge­ren­ci­jom Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, a to su Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja, Či­sto­ća, Po­greb­ne uslu­ge, Ko­mu­nal­ne uslu­ge, Tr­žni­ce i pi­ja­ce, De­po­ni­ja, Ze­le­ni­lo, Pu­te­vi, Par­king i Agen­ci­ja za sta­no­va­nje. To zna­či da će od mo­men­ta pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra nji­ma bi­ti po­vje­re­ni po­slo­vi oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti, a na­kon to­ga bi­će ras­pi­san ten­der na ko­jem će za ove po­slo­ve mo­ći da kon­ku­ri­šu i pri­vat­ni­ci.
      -Po­sao ko­ji je pred­vi­dio Glav­ni grad je na­sta­vak far­se oko ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća. Re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća je ura­đe­na pri­je de­set go­di­na i ta­da je re­če­no da će ona bi­ti sa­mo­stal­na. Na­ža­lost, ci­je­lo vri­je­me su fi­nan­si­ra­na ili su­fi­nan­si­ra­ni iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da jer se ni­je­su mo­gli sa­mi fi­nan­si­ra­ti. Kraj­nje je ne­ko­rekt­no i su­prot­no od­lu­ci o osni­va­nju pred­u­ze­ća da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce skla­pa ugo­vo­re sa di­rek­to­ri­ma pred­u­ze­ća, a da se iz­u­zi­ma grad­ski par­la­ment kao naj­ve­će za­ko­no­dav­no ti­je­lo na ni­vou Glav­nog gra­da ko­je bi tre­ba­lo da raz­ma­tra ugo­vo­re. Sa ovim se stva­ra ne­ki vid ko­rup­ci­je jer šta pi­še u ugo­vo­ri­ma zna­će sa­mo di­rek­to­ri i gra­do­na­čel­nik. Zna­mo da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u ra­du pred­u­ze­ća kao i u or­ga­ni­ma Glav­nog gra­da, pa je sa­mim tim ovan na­čin re­or­ga­ni­za­ci­je ne­pri­hva­tljiv. Ugo­vo­ri bi mo­ra­li da bu­du tran­spa­ren­ni, a po­što ne­će bi­ti, ovo bi mo­ra­lo bi­ti pred­met dr­žav­nih or­ga­na jer ni­je u skla­du sa za­ko­nom- re­kao je La­ku­šić.
      Na­ja­vlje­na i već ne­tran­spa­rent­na re­or­ga­ni­za­ci­ja grad­skih pred­u­ze­ća, ko­ju na­la­že Za­kon o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, je­ste za­vr­šni uda­rac op­te­re­će­nim i pre­na­tr­pa­nim grad­skim pred­u­ze­ći­ma, kao i uvod u pri­va­ti­za­ci­ju pre­o­sta­lih re­sur­sa Glav­nog gra­da, sa­op­štio je Lu­ka Rak­če­vić, ne­za­vi­sni od­bor­nik. Rak­če­vić je na­veo da će im­ple­men­ta­ci­ja ovog za­ko­na ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na po­slo­va­nje Glav­nog gra­da i dru­gih cr­no­gor­skih op­šti­na.
      -Pr­vo, sam za­kon je u ran­gu naj­go­rih i naj­be­smi­sle­ni­jih za­ko­na ko­je je Skup­šti­na Cr­ne Go­re ika­da usvo­ji­la. Na nje­ga smo če­ka­li još od 1995. go­di­ne, a za tih ne­ko­li­ko go­di­na ko­li­ko je bio u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, već je po­stao star, ne­funk­ci­o­na­lan i zreo za mi­je­nja­nje. To­me svje­do­či i ogro­man broj amand­ma­na ko­ji su pra­ti­li pro­ces usva­ja­nja, ali i ini­ci­ja­ti­va za ocje­nu ustav­no­sti ko­ju raz­ma­tra Ustav­ni sud. Dru­go, grad­ska pred­u­ze­ća su u ogrom­noj mje­ri op­te­re­će­na vi­so­kom te­ku­ćom po­tro­šnjom, iza­zva­nom par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma i neo­d­go­vor­nim upra­vlja­njem DPS ka­dro­va, pa bi sva­ki iz­la­zak na ten­der bio ka­ta­stro­fa­lan. I tre­će, ugo­vo­ri ko­je je lo­kal­na upra­va du­žna da pri­pre­mi se ne smi­ju pot­pi­sa­ti bez pret­hod­nog raz­ma­tra­nja u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da, jer je ona osni­vač svih grad­skih pred­u­ze­ća - na­veo je Rak­če­vić.
      Rak­če­vić je pod­sje­tio da su pred­u­ze­ća op­te­re­će­na par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma, pa 96 od­sto od ukup­nog pri­ho­da Par­king ser­vi­sa od­la­zi na za­ra­de za­po­sle­nih, dok Vo­do­vod za­po­šlja­va sto­ti­ne no­vih rad­ni­ka i tro­ši sko­ro šest mi­li­o­na eura go­di­šnje, za is­pla­ći­va­nje za­ra­da.
      -Sa­mo u po­sljed­njih pet go­di­na, Glav­ni grad je sop­stve­nim pred­u­ze­ći­ma pre­ba­cio sko­ro 40 mi­li­o­na eura, za vr­še­nje jav­ne funk­ci­je, jer ona ni­su bi­la u sta­nju da ser­vi­si­ra­ju sop­stve­ne tro­ško­ve. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj Glav­ni grad tro­ši sko­ro 35 mi­li­o­na eura go­di­šnje za za­ra­de svo­jih za­po­sle­nih, od če­ga grad­ska pred­u­ze­ća sko­ro 23 mi­li­o­na, smi­je­šno je go­vo­ri­ti o uklju­či­va­nju na tr­ži­šnu utak­mi­cu i pa­ri­ra­nju pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, ko­je će sju­tra ko­ri­sti­ti na­še re­sur­se i iz ko­mu­nal­nih po­slo­va iz­vla­či­ti ogro­man pro­fit. Za­po­sle­ni u grad­skim pred­u­ze­ći­ma mo­ra­ju ima­ti u vi­du da sva­kim gla­som za DPS, su­štin­ski pot­pi­su­ju pri­va­ti­za­ci­ju svo­jih pred­u­ze­ća, a vr­lo mo­gu­će i svo­ja ot­ka­zna rje­še­nja - na­veo je Rak­če­vić.
      Na­ja­vlje­na re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća za Dra­ga­na Iva­no­vi­ća, od­bor­ni­ka SNP-a, je ko­rak ka pri­va­ti­za­ci­ji.
      -Ka­da je su jav­na pred­u­ze­ća pre­šla u dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ta­da sam re­kao da sve ide ka nji­ho­voj pri­va­ti­za­ci­ji. To što su na­u­mi­li da ugo­vo­re pot­pi­su­ju di­rek­to­ri pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­nik, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, je do­kaz za to. Me­đu­tim, to ne­će­mo do­zvo­li­ti jer grad­ski par­la­ment mo­ra da ima in­ge­ren­ci­ju nad svim dru­štvi­ma sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću jer je Skup­šti­na Glav­nog gra­da nji­hov osni­vač. Mi­slim da je van sva­ke pa­me­ti iz­bje­ći da o sve­mu to­me od­lu­ču­je Skup­šti­na Glav­nog gra­da - sma­tra Iva­no­vić.
      Od­bor­nik De­mo­sa Ma­ja Vu­če­lić uka­zu­je da je Skup­šti­na Glav­nog gra­da osni­vač pred­u­ze­ća, pa zbog to­ga mo­ra bi­ti upo­zna­ta sa svim od­lu­ka­ma ko­ja se njih i ti­ču.
      -Ugo­vo­ri ne­će bi­ti pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. Oči­gled­na je na­mje­ra lo­kal­ne vla­sti da se jav­no­sti one­mo­gu­ći uvid u sa­dr­žaj ugo­vo­ra što pred­sta­vlja na­sta­vak ne­de­mo­krat­ske prak­se taj­nog ugo­va­ra­nja od stra­ne grad­ske vla­sti - po­ru­či­la je Vu­če­lić.
      N.S.

      De­mo­kra­te traže pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­na

      De­mor­ka­te su uka­za­le da za­kon ni­je pred­vi­dio ko će kon­tro­li­sa­ti pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va, zbog če­ga je su na­ja­vi­li da će po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­ti pred­log za ocje­nu ustav­no­sti kom­plet­nog Za­ko­na o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma.

      Ca­no­vić: Ne pla­ši­mo se kon­ku­ren­ci­je

      Di­rek­tor pred­u­ze­ća Par­king ser­vis Nu­sret Ca­no­vić sa­op­štio je da su sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju. On ni­je znao da pri­bli­ži šta je na­zna­če­no u ugo­voru ko­ji će pot­pi­sa­ti sa gra­do­na­čel­ni­kom.
      - Ko­li­ko ja znam ugo­vo­ri su pri­pre­mlje­ni i ne mo­gu pri­bli­ži­ti šta pi­še u nje­mu jer ga ni­sam po­gle­dao. To je pi­ta­nje za Se­kre­ta­ri­jat za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj. Mo­gu da ka­žem da smo sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju i mi­slim da ne­će bi­ti pro­ble­ma. Ima­će­mo kon­ku­ren­ci­ju, ne pla­ši­mo se nje. Kon­ku­ren­ci­ja je čak do­bra stvar jer je to je­dan plus za po­di­za­nje ni­voa uslu­ga i sa­rad­nje sa kli­jen­ti­ma - na­veo je Ca­no­vić.



-
    • Drustvo
      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

    • Drustvo

      2017-09-20

      Alma i Osman Nurković (Foto: Fejsbuk)

      PREDUZEĆE „BICENT”, ČIJA JE SUVLASNICA ALMA NURKOVIĆ, I OVE GODINE DOBILO NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

      Ministrovoj kćerki Vlada dala 15.000

      Prema podacima „Dana“, firma Bicent, čija je suvlasnica Alma Nurković, 9.040 eura dobila je za projekat „Uloga medija u otklanjanju predrasuda prema licima sa invaliditetom“, a 6.000 za projekat „Mjesečna revija Bošnjačke novine“ Ministar Nurković je u telefonskom razgovoru sa novinarom „Dana“ kazao da nije u konfliktu interesa


      Vla­di­na Ko­mi­si­ja za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću i ove go­di­ne do­di­je­li­la je no­vac za pro­jek­te fir­me Bo­šnjač­ki in­for­ma­tiv­ni cen­tar – Bi­cent, u ko­joj je su­vla­sni­ca Ro­žaj­ka Al­ma Nur­ko­vić, kćer­ka mi­ni­stra sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osma­na Nur­ko­vi­ća. Bi­cent je ove go­di­ne do­bio 15.040 eura od di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću.
      Pre­ma po­da­ci­ma „Da­na“, 9.040 eura do­bi­li su za pro­je­kat „Ulo­ga me­di­ja u ot­kla­nja­nju pred­ra­su­da pre­ma li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom“, a 6.000 eura za pro­je­kat „Mje­seč­na re­vi­ja Bo­šnjač­ke no­vi­ne“.
      „Bi­cent“ se go­di­na­ma fi­nan­si­ra iz dr­žav­nih fon­do­va za ma­nji­ne i igre na sre­ću. To pred­u­ze­će je u pret­hod­nih šest i po go­di­na iz dr­žav­nih fon­do­va do­bi­lo oko 100 hi­lja­da eura, a taj iz­nos vje­ro­vat­no ni­je ko­na­čan jer po­da­ci u jav­nim re­gi­stri­ma ni­je­su do­stup­ni za naj­ma­nje dvi­je go­di­ne.
      Kom­pa­ni­ja „Bi­cent“ osno­va­na je u no­vem­bru 2008. go­di­ne. Kao dje­lat­nost u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) upi­sa­no je „iz­da­va­nje no­vi­na“. U istim po­da­ci­ma evi­den­ti­ra­no je da je Nur­ko­vi­će­va da­nas vla­sni­ca 50 od­sto te fir­me, dok dru­ga po­lo­vi­na pri­pa­da Se­na­du Mu­je­vi­ću.
      Po­što je no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka ove go­di­ne fir­mi mi­ni­stro­ve kćer­ke do­di­je­li­la vla­di­na ko­mi­si­ja, a Nur­ko­vić je dio Vla­de, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je u tom slu­ča­ju do­šlo do mo­gu­ćeg kon­flik­ta in­te­re­sa i da li je bi­la pri­vi­le­go­va­na zbog te či­nje­ni­ce.
      Mi­ni­star Nur­ko­vić je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa no­vi­na­rom „Da­na“ ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa i da nje­go­va kćer­ka „ni­je uze­la ni cent iz Bi­cen­ta“.
      – Mo­ja kćer­ka je uda­ta i odi­je­lje­na. Osni­vač je te fir­me od 2008. go­di­ne. Ona ni­ka­da ni­je ušla u tu fir­mu, to mo­že da po­tvr­di i iz­vr­šni di­rek­tor – re­kao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da ni­ko­ga iz Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću ni­je zvao da in­ter­ve­ni­še.
      – Ni­ka­kvog kon­flik­ta in­te­re­sa tu ne­ma. Ako us­pi­je­te da pro­na­đe­te bi­lo ka­kvu mo­ju ve­zu sa tim, evo otvo­re­no vam ka­žem ne­moj­te me šte­dje­ti. Ova­ko ap­so­lut­no ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa bi­lo či­jim ra­dom, po­seb­no ne čla­no­va po­je­di­nih ko­mi­si­ja. To su ni­ski udar­ci i ni­je ljud­ski i pro­fe­si­o­nal­no – ka­zao je Nur­ko­vić.
      Do­dao je da je fir­ma „Bi­cent“ do sa­da od­štam­pa­la oko 30 li­sto­va „Bo­šnjač­kih no­vi­na“, i šta god nov­ca do­bi­ju, on ide sa­mo za tu na­mje­nu.
      „Dan” je ra­ni­je do­šao do po­da­tka da je fir­ma Al­me Nur­ko­vić pro­šle go­di­ne od vla­di­ne Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću do­bi­la 6.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. „Bi­cent“ je 2016. go­di­ne za isti pro­je­kat do­bio 13.000 eura iz dr­žav­nog Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va. Pro­šle go­di­ne su iza­šla sa­mo dva ili tri bro­ja „Bo­šnjač­kih no­vi­na“.
      Al­ma Nur­ko­vić ni­je od­go­va­ra­la na na­še po­zi­ve, ta­ko da ni­je­smo uspje­li da do­bi­je­mo ko­men­tar i od nje.
      Vl. O.

      Pa­re i od Fon­da za ma­nji­ne

      Fond za ma­nji­ne je kom­pa­ni­ji „Bi­cent“ 2009. go­di­ne do­di­je­lio 17.000 eura za pro­je­kat „Bo­šnjač­ke no­vi­ne“. Ne­ma po­da­ta­ka da li su i ko­li­ko dr­žav­nog nov­ca do­bi­li u 2010. i 2011. go­di­ni.
      U 2012. od Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va „Bi­cent“ je do­bio 15.000 eura. U 2013. go­di­ni od istog fon­da su do­bi­li sred­stva dva pu­ta – pr­vo 20.000, a po­tom još 5.000 eura.
      Go­di­nu ka­sni­je fir­ma u ko­joj je mi­ni­stro­va kćer­ka su­vla­sni­ca iz Fon­da za ma­nji­ne do­bi­la je još 12.400 eura. Ni­je ja­sno da li je „Bi­cent“ i u 2015. go­di­ni do­bio sred­st­va Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, ali mo­že se na­ći po­da­tak da je te go­di­ne, na­kon od­lu­ke Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu di­je­la pri­ho­da od iga­ra na sre­ću, pri­ho­do­vao 3.500 eura.



    • Drustvo
      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Boreta osuđen nakon 18 godina

    • Drustvo

      2017-09-20

      Boreta

      CRNA GORA IZGUBILA SPOR U STRAZBURU ZBOG LOŠE ISTRAGE U SLUČAJU „MIS PAT”

      Boreta osuđen nakon 18 godina

      Sud u Strazburu naložio je Vladi da podnosiocu predstavke u slučaju „Mis Pat“ Begiju Gašiju, čiji su brat i snaha nestali sa broda „Mis Pat“ avgusta 1999. godine, isplati 12.500 eura, na ime nematerijalne štete i troškova postupka


      Cr­na Go­ra iz­gu­bi­la je spor pred Evr­op­skim su­dom za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru jer je pro­pu­sti­la da spro­ve­de br­zu i efi­ka­snu is­tra­gu o smr­ti i ne­stan­ku gru­pe Ro­ma iz Sr­bi­je pri­li­kom bro­do­lo­ma u bli­zi­ni cr­no­gor­ske oba­le 1999. go­di­ne, u slu­ča­ju po­zna­tom kao „Mis Pat“. Su­di­je evrop­skog su­da utvr­di­le su da je cr­no­gor­ska vlast pre­kr­ši­la Evrop­sku po­ve­lju o ljud­skim pra­vi­ma.
      Na­kon vi­še raz­li­či­tih pre­su­da, Bu­dva­nin Sa­ša Bo­re­ta osu­đen je ove go­di­ne u Ape­la­ci­o­nom su­du na osam go­di­na za­tvo­ra jer je sa umi­šlja­jem iza­zvao opa­snost po put­ni­ke bro­da. Na se­dam go­di­na osu­đen je Re­fik Ho­džić ko­ji je u bjek­stvu, dok su po šest go­di­na za­tvo­ra do­bi­li Ismet Ba­lja i Agim Ga­ši. Zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, op­tu­žbe su oslo­bo­đe­ni Jo­ko Ni­ka­je­vić i Ra­ma­dan Ba­lja. U sud­skom po­stup­ku Ape­la­ci­o­ni sud je utvr­dio da su Sa­ša Bo­re­ta i sa­da po­koj­ni Go­ran Đu­rič­ko­vić ku­pi­li brod za tu na­mje­nu i da su an­ga­žo­va­li ne­struč­no li­ce, Re­fi­ka Ho­dži­ća, da upra­vlja nji­me.
      Sud u Stra­zbu­ru je na­lo­žio Vla­di da pod­no­si­o­cu pred­stav­ke u slu­ča­ju „Mis Pat“ Be­gi­ju Ga­ši­ju, či­ji su brat i sna­ha ne­sta­li sa bro­da „Mis Pat“ av­gu­sta 1999. go­di­ne, is­pla­ti 12.500 eura, na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te i tro­ško­va po­stup­ka. Pred­stav­ku je pod­ni­je­lo 13 apli­ka­na­ta, ali je sud od­lu­čio na­sta­vi­ti raz­ma­tra­nje slu­ča­ja u od­no­su na jed­nog pod­no­si­o­ca – Be­gi­ja Ga­ši­ja, ko­ji je po za­htje­vi­ma su­da re­a­go­vao u tra­že­nom ro­ku, dok je za osta­le kon­sta­to­va­no od­ba­ci­va­nje pri­ja­va, od­no­sno da su od nje od­u­sta­li.
      Gru­pa Ro­ma ukr­ca­la se na brod na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­da­le­ko od oba­le, brod je po­to­nuo.
      U ju­če­ra­šnjoj pre­su­di Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je jed­no­gla­sno utvr­dio da je do­šlo do kr­še­nja čla­na 2 (pra­vo na ži­vot – is­tra­gu) Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma.
      – Sud je za­klju­čio da Vla­da ni­je uspje­la da oprav­da tra­ja­nje kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji je tra­jao vi­še od de­set go­di­na i se­dam mje­se­ci na­kon što je no­va op­tu­žni­ca po­dig­nu­ta 2006. go­di­ne – sa­op­šte­no je iz su­da.
      Po­zi­va­ju­ći se na sud­sku prak­su, sud je po­seb­no na­gla­sio da je pro­la­zak vre­me­na ne­iz­bje­žno ugro­zio ko­li­či­nu i kva­li­tet do­stup­nih do­ka­za, te da ne­do­sta­tak mar­lji­vo­sti iza­zi­va sum­nju u „do­bru vje­ru“ is­tra­žnih na­po­ra. Su­di­je su oci­je­ni­le da je du­go­tra­jan po­stu­pak pro­du­žio te­ži­nu za čla­no­ve po­ro­di­ca ne­sta­lih i stra­da­lih.
      Slu­čaj je pred Stra­zbu­rom po­kre­nut pred­stav­kom 13 pod­no­si­la­ca pri­ja­va ko­ji su dr­ža­vlja­ni Sr­bi­je. U obra­zlo­že­nju pre­su­de se na­vo­di da su ro­đa­ci pod­no­si­la­ca pred­stav­ke bi­li u gru­pi od oko 70 Ro­ma ko­ji su se ukr­ca­li na ča­mac u no­ći 15. av­gu­sta 1999. go­di­ne sa na­mje­rom da stig­nu do Ita­li­je. Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, brod je po­to­nuo, zbog pre­op­te­re­će­nja bro­jem put­ni­ka. Je­dan put­nik je pre­ži­vio ne­sre­ću, a 35 ti­je­la je pro­na­đe­no u mo­ru.
      U sep­tem­bru 1999. go­di­ne otvo­re­na je sud­ska is­tra­ga pro­tiv se­dam li­ca zbog ile­gal­nog pre­la­ska grad­ni­ce i ugro­ža­va­nja si­gur­no­sti. U ok­to­bru 1999. dr­žav­ni tu­ži­lac u Ba­ru pod­nio je op­tu­žni­cu pr­vo­ste­pe­nom su­du u tom gra­du pro­tiv se­dam osum­nji­če­nih. Na­kon vi­še sa­slu­ša­nja, slu­čaj je pre­ba­čen Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci u apri­lu 2004. go­di­ne.
      – No­va is­tra­ga otvo­re­na je u no­vem­bru 2004. a no­va op­tu­žni­ca je pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, pro­tiv osam okri­vlje­nih, ko­ji su se te­re­ti­li za ugro­ža­va­nje put­ni­ka. Sud je 2008. go­di­ne od­ba­cio op­tu­žni­cu u ve­zi sa jed­nim od op­tu­že­nih. Ka­sni­je je od­lu­če­no da će dvo­ji­ci op­tu­že­nih ko­ji su ži­vje­li iz­van Cr­ne Go­re bi­ti su­đe­no u od­su­stvu.
      – Na­kon broj­nih od­la­ga­nja, na­ro­či­to uzro­ko­va­nih od­la­ga­njem vi­še sa­slu­ša­nja, Vi­ši sud ih je u ju­lu 2014. go­di­ne oslo­bo­dio op­tu­žbe zbog ne­do­stat­ka do­ka­za. Tu­ži­lac je pod­nio žal­bu pro­tiv te pre­su­de – na­vo­di se u pre­su­di.
      Kon­sta­to­va­no je da je Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da u de­cem­bru 2009. go­di­ne kon­sta­to­vao da je neo­prav­da­no tra­ja­nje po­stup­ka vi­še od 10 go­di­na. Su­di­je su na­ve­le i da je pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u ju­nu 2011. go­di­ne za­tra­žio od Mi­ni­star­stva prav­de da ime­nu­je stal­nog sud­skog tu­ma­ča za rom­ski je­zik, na­gla­ša­va­ju­ći da je je­dan od raz­lo­ga za du­go tra­ja­nje po­stup­ka bi­lo i od­su­stvo ta­kvog tu­ma­ča.
      Pri­ja­va je pod­ne­se­na Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va 23. mar­ta 2011. go­di­ne.
      –U pe­ri­o­du ka­da je no­va is­tra­ga for­mal­no otvo­re­na u no­vem­bru 2004. i no­va op­tu­žni­ca pod­ni­je­ta u ok­to­bru 2006. go­di­ne, do­bi­jen je sa­mo je­dan do­kaz, tj. struč­no mi­šlje­nje o ka­pa­ci­te­tu bro­da. Sud ni­je shva­tao za­što je za to dr­žav­nim vla­sti­ma tre­ba­lo vi­še od jed­ne go­di­ne i če­ti­ri mje­se­ca. Iz­me­đu 2009. i 2014. go­di­ne odr­ža­no je 15 sa­slu­ša­nja, dok su ukup­no 22 ras­pra­ve od­lo­že­ne iz ra­znih raz­lo­ga – pi­še u pre­su­di.
      Pred­met se na po­čet­ku na­la­zio u bar­skom tu­ži­la­štvu, ko­je je po­di­glo op­tu­žni­cu u ok­to­bru 1999. go­di­ne. Do 25. de­cem­bra 2002. go­di­ne ni­je za­ka­zi­van glav­ni pre­tres, da bi na­kon pre­kva­li­fi­ka­ci­je op­tu­žbe 2004. slu­čaj pre­u­ze­lo Vi­še dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci. Op­tu­žni­ca je po­dig­nu­ta tek 2006. go­di­ne.
      A.O.

      Brod re­gi­stro­van za šest put­ni­ka

      Brod „Mis Pat“ mo­gao je da pre­ve­ze šest put­ni­ka, da bi se sre­di­nom av­gu­sta 1999. go­di­ne na nje­ga ukr­ca­lo 70 Ro­ma iz­bje­glih sa Ko­so­va, ka­ko bi iz Cr­ne Go­re ile­gal­no do­šli do Ita­li­je. Sud je u pre­su­di utvr­dio da su op­tu­že­ni od ošte­će­nih uzi­ma­li no­vac uz obe­ća­nje da će ih bro­dom pre­ve­sti za Ita­li­ju.



    • Hronika
      Inspektori izmislili otmicu

      Inspektori izmislili otmicu

    • Hronika

      2017-09-20

      Poturak

      AUSTRALIJSKI DRŽAVLJANIN FEHO POTURAK OGORČEN NA POLICIJU I TUŽILAŠTVO

      Inspektori izmislili otmicu


      Austra­lij­ski dr­ža­vlja­nin Fe­ho Po­tu­rak sa­op­štio je tu­ži­o­cu da ga Mi­li­ca Po­po­vić, ko­ja je ne­dav­no bi­la uhap­še­na, ni­je ote­la i da se ra­di­lo o ne­spo­ra­zu­mu. Po­tu­rak je to po­tvr­dio u iz­ja­vi za „Dan”, na­vo­de­ći da je Po­po­vi­će­va neo­sno­va­no uhap­še­na i u pri­tvo­ru pro­ve­la vi­še od 20 da­na.
      Po­li­ci­ja je ra­ni­je sa­op­šti­la da je Mi­li­ca Po­po­vić ote­la Po­tu­ra­ka i da ga je ucje­nji­va­la da joj pla­ti 11.000 eura.
      – Ka­ko se sum­nja, Po­po­vi­će­va je upo­zna­la Po­tu­ra­ka ta­ko što mu je ne­ko­li­ko da­na pri­je ot­mi­ce pri­šla u jed­noj rad­nji. On ju je svo­jim vo­zi­lom pre­ve­zao do ku­će, a ona ga je na dan ot­mi­ce po­zva­la te­le­fo­nom da se vi­de. Po­tom je, ka­ko se sum­nja, do­šla do sta­na u ko­jem on bo­ra­vi, u cen­tru Pod­go­ri­ce, oda­kle se za­tim sa njim, upra­vlja­ju­ći nje­go­vim vo­zi­lom, od­ve­zla do sta­na na Bu­le­va­ru Džor­dža Va­šing­to­na, ko­ji iz­najm­lju­je. Po­što su ne­ko vri­je­me bo­ra­vi­li u tom sta­nu, Po­po­vi­će­va je iza­šla i za­klju­ča­la Po­tu­ra­ka u sta­nu – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je na­kon hap­še­nja Po­po­vi­će­ve.
      Po­tu­rak tvr­di da je sve to laž.
      – Mi­li­ca i ja sa­mo se krat­ko po­zna­va­li i bi­li smo u pri­ja­telj­skim od­no­si­ma, bez ika­kve dru­ge na­mje­re. Ni­ka­da me ni­je ucje­nji­va­la ni­ti mi je pri­je­ti­la. Ni­ka­da ni­je­sam iz­ja­vio da je že­lje­la da me ot­me, ni­ti je to bio slu­čaj. Mi­li­cu sam do­ži­vio kao vr­lo do­bru oso­bu, što sam ka­zao i tu­ži­o­cu, ka­zao je za „Dan” Po­tu­rak.
      On je is­ta­kao da je šo­ki­ran kon­tek­stom u ko­jem se nje­go­vo ime po­mi­nje i tvr­di da je sva­ka či­nje­ni­ca iz­vr­nu­ta i na po­gre­šan na­čin in­ter­pre­ti­ra­na.
      –Isti­na je sa­mo da sam kla­u­stro­fo­bi­čan i da sam zbog to­ga po­zvao po­li­ci­ju. Uhva­ti­la me je pa­ni­ka ka­da sam vi­dio da je Mi­li­ca ne­ho­ti­ce za­klju­ča­la vra­ta. Sa­da ža­lim što sam uop­šte po­zvao po­li­ci­ju. Ni­sam mo­gao da vje­ru­jem u šta se pre­tvo­rio je­dan obi­čan ne­spo­ra­zum. Pre­tr­pio sam stres i du­šev­ne bo­lo­ve, raz­dor u fa­mi­li­ji i u bra­ku. Ogor­če­na sam po­na­ša­njem vla­sti u Cr­noj Go­ri. Mo­ji pri­ja­te­lji su ta­ko­đe šo­ki­ra­ni, a do­bio sam in­for­ma­ci­ju da je i Po­po­vi­će­va do­ži­vje­la ve­li­ki šok i da je za­vr­ši­la na kli­ni­ci – re­kao je Po­tu­rak.
      On sma­tra da je ne­ko že­lio da pro­fi­ti­ra kom­pro­mi­tu­ju­ći Mi­li­cu Po­po­vić.
      – Mi­slim da je to ve­li­ki gri­jeh. Ne že­lim da se vra­tim u Austra­li­ju, a da ov­dje osta­ne mr­lja. Raz­o­ča­ran sam zbog anar­hi­je u Cr­noj Go­ri, ogor­čen po­stup­ci­ma po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, od­u­zi­ma­njem mo­bil­nog te­le­fo­na, a naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da je na­stra­da­la ne­du­žna dje­voj­ka – na­gla­sio je Po­tu­rak.
      Nje­go­vu pri­ču po­tvr­dio je i bra­ni­lac okri­vlje­ne Ve­li­bor Mar­ko­vić.
      -Pri­su­stvo­vao sam sa­slu­ša­nju ovog svje­do­ka. Pred osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem je na­veo da ni­je bio ugro­žen i da po­zna­je Mi­li­cu Po­po­vić, te da je do­šlo do ne­spo­ra­zu­ma – na­veo je Mar­ko­vić.
      M.V.R

      Po­li­ci­ju zvao zbog kla­u­stro­fo­bi­je

      Advo­kat Ve­li­bor Mar­ko­vić tvr­di da je Po­tu­rak u svom is­ka­zu na­veo da ga je okri­vlje­na vi­še pu­ta zva­la i da ni­jed­nom ni­je re­kla da se ne­će vra­ti­ti ili  da je stan za­klju­ča­la na­mjer­no.
      – Na mo­ja di­rekt­na pi­ta­nja iz­ja­vio je da ne sma­tra da je bio otet, da to ni­je sma­trao ni u tom tre­nut­ku, već je oči­gled­no bio u sta­nju pa­ni­ke jer je kla­u­stro­fo­bi­čan, pa je iz tih raz­lo­ga zvao po­li­ci­ju, mi­sle­ći da ga je okri­vlje­na na­mjer­no za­klju­ča­la, iako je, po­na­vljam, ona to ura­di­la ma­hi­nal­no dok je iz­la­zi­la iz sta­na – ka­zao je Mar­ko­vić.



    • Hronika
      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem

    • Hronika

      2017-09-20

      Božović

      SPECIJALNI TUŽILAC ZATRAŽIO DA SE BIVŠEM INSPEKTORU ZLATKU SAMARDŽIĆU I ILIJI DEDOVIĆU SUDI SA OSTALIM OPTUŽENIM „KAVČANIMA“

      Raspisana potjernica za Igorom Božovićem


      Pro­ces pro­tiv na­vod­nih čla­no­va krim­nal­ne gru­pe „kav­ča­ni” ju­če je po­no­vo od­lo­žen jer je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić pod­nio za­htjev da se taj pred­met, u ko­me se 15 okri­vlje­nih te­re­ti za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja, pro­da­ju dro­ge, da­va­nje mi­ta i pra­nje nov­ca, spo­ji sa ne­dav­no po­tvr­đe­nom op­tu­žni­com pro­tiv biv­šeg po­li­cij­skog in­spek­to­ra iz Ko­to­ra Zlat­ka Sa­mar­dži­ća i Ili­je De­do­vi­ća, ko­ji su bi­li uhap­še­ni za­jed­no sa osta­lim op­tu­že­ni­ma. Osim to­ga, pred­sjed­nik vi­je­ća su­di­ja Dra­go­je Jo­vić od­lo­žio je su­đe­nje i zbog či­nje­ni­ce da se na ro­či­štu ni­je po­ja­vio op­tu­že­ni Igor Bo­žo­vić, za ko­jim je u me­đu­vre­me­nu ras­pi­sa­na po­tjer­ni­ca. Pre­ma sa­zna­nju „Da­na“, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci po­tvr­dio je pri­je dva dana op­tu­žni­cu pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća i taj pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji Bi­lja­ni Usko­ko­vić. Toj dvo­ji­ci Ko­to­ra­na se sta­vlja na te­ret kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, a Sa­mar­džić se te­re­ti i za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. S ob­zi­rom da pro­ces pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na” još ni­je po­čeo, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac je pod­nio za­htjev da se te dvi­je op­tu­žni­ce ob­je­di­ne u je­dan po­stu­pak jer se ra­di o is­toj kri­vič­noj stva­ri.
      Op­tu­žni­ca pro­tiv Sa­mar­dži­ća i De­do­vi­ća je po­dig­nu­ta na­kon što je nji­hov spo­ra­zum o pri­za­nju kri­vi­ce po­vu­čen.
      U op­tu­žni­ci pro­tiv pet­na­e­sto­ro „kav­ča­na”, Slo­bo­dan Ka­šće­lan je ozna­čen kao vo­đa tog kla­na, a istim op­tu­žnim ak­tom su ob­u­hva­će­ni i Alek­san­dar Đu­ri­šić, Vla­di­mir Bo­žo­vić, Si­ni­ša Vla­ho­vić, Igor Đu­ri­šić, Da­vor Pre­le­vić i Mi­loš Ra­do­njić, ko­ji su u bjek­stvu. Op­tu­že­ni su i Ste­fan Br­no­vić iz Pod­go­ri­ce, Đerđ Ca­maj, Alek­san­dra Bog­da­no­vić, Ni­ko­la An­drić, Igor An­drić, Tri­po Mo­škov, Go­ran Lju­ba­to­vić i Igor Bo­žo­vić.
      Bo­žo­vić se u vri­je­me po­di­za­nja op­tu­žni­ce na­la­zio u ZIKS-u, gdje je slu­žio ka­znu za­tvo­ra. On je iz za­tvo­ra iza­šao 4. av­gu­sta, a tek ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je su­du je sti­gao pred­log spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se Bo­žo­vić po­ša­lje u is­tra­žni za­tvor. Či­ni se da se ra­di­lo o za­ka­snje­loj re­ak­ci­ji jer je taj Ko­to­ra­nin, ka­ko se vje­ru­je, is­ko­ri­stio taj pro­pust tu­ži­la­štva i po­bje­gao iz Cr­ne Go­re.
      U op­tu­žni­ci se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da su Ka­šće­lan i Igor Bo­žo­vić kra­jem ma­ja 2010. go­di­ne or­ga­ni­zo­va­li kri­mi­nal­nu gru­pu, a za­tim vr­bo­va­li osta­le čla­no­ve ka­ko bi se ba­vi­li ze­le­na­štvom, šver­com dro­ge i pra­njem nov­ca. Njih dvo­ji­ca su, pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, bi­li za­du­že­ni za pla­ni­ra­nje i vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, ali i za da­va­nje uput­sta­va i na­red­bi osta­lim čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Alek­san­dar Đu­ri­šić je bio za­du­žen za pri­mje­nji­va­nje na­si­lja i za­stra­ši­va­nje dru­gih oso­ba pri­li­kom iz­nu­de, kao i da skla­di­šti i ču­va oruž­je i eks­plo­ziv­ne na­pra­ve, te da obez­bje­đu­je sta­no­ve, a slič­nu ulo­gu je imao i Vla­di­mir Bo­žo­vić. On je bio za­du­žen za pre­no­še­nje uput­sta­va osta­lim čla­no­vi­ma gru­pe, ali i Sa­mar­dži­ću, u slu­ča­ju da ne­ko od nji­ho­vih čla­no­va bu­de li­šen slo­bo­de.
      – Za­da­tak okri­vlje­nih Si­ni­še Vla­ho­vi­ća i Da­vo­ra Pre­le­vi­ća bio je da kao pro­dav­ci mo­bil­nih te­le­fo­na obez­bi­je­de ne­re­gi­stro­va­ne SIM kar­ti­ce čla­no­vi­ma kri­mi­nal­ne gru­pe, ko­ji su ih ko­ri­sti­li za upu­ći­va­nje pri­jet­nji oso­ba­ma od ko­jih su iz­nu­đi­va­li no­vac. Ta­ko­đe, oni su bi­li za­du­že­ni i za skla­di­šte­nje oruž­ja, eks­plo­ziv­nih sred­sta­va i pan­ci­ra. Mi­loš Ra­do­njić je omo­gu­ća­vao uži­va­nje dro­ge oso­ba­ma ko­ji su oba­vlja­li ne­ke po­slo­ve kao pro­tiv­u­slu­ge, a bio je za­du­žen i za bez­bjed­nost čla­no­va gru­pe, kao i za uti­caj na sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja – pi­še u op­tu­žni­ci.
      VJ.D.

      Od­bi­jen za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra

      Vi­ši sud je ju­če od­bio za­htjev za uki­da­nje pri­tvo­ra op­tu­že­ni­ma Ni­ko­li i Igo­ru An­dri­ću, ko­ji je u nji­ho­vo ime pod­nio advo­kat Ste­van Da­mja­no­vić, kao i op­tu­že­ni­ma Tri­pu Mo­ško­vu i Go­ra­nu Lju­ba­to­vi­ću, ko­je za­stu­pa­ju advo­ka­ti Mar­ko Ra­do­vić i No­vi­ca Ka­šće­lan.
      Advo­ka­ti su na­ve­li da su raz­lo­zi za pri­tva­ra­nje okri­vlje­nih odav­no pre­sta­li, ta­ko da ne­ma raz­lo­ga da nji­ho­vi kli­jen­ti i da­lje bu­du u za­tvo­ru. Me­đu­tim, su­di­ja Jo­vić je ka­zao da ni­je­su pre­sta­li raz­lo­zi zbog ko­jih je pri­tvor ra­ni­je od­re­đen i pro­du­ža­van.



    • Hronika
      Policija na tragu napadaču

      Policija na tragu napadaču

    • Hronika

      2017-09-20

      SUDSKI VJEŠTACI OSUDILI NAPAD NA LAZARA VUKADINOVIĆA

      Policija na tragu napadaču


      In­spek­to­ri pod­go­rič­ke po­li­ci­je na pu­tu su da ra­svi­je­tle na­pad na sud­skog vje­šta­ka La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća, ko­jeg je pre­kju­če ma­ski­ra­ni na­pa­dač pre­tu­kao bej­zbol pa­li­com. Po­li­ci­ja je do­šla do sum­nje da je mo­tiv na­pad vje­šta­če­nje u jed­nom pred­me­tu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Ne­ko­li­ko okri­vlje­nih u tom pred­me­tu po­ku­ša­lo je da uti­če na vje­šta­ka, a po­što je on to od­bio, sum­nja se da su or­ga­ni­zo­va­li na­pad na nje­ga. Iz po­li­ci­je je „Da­nu” sa­op­šte­no da je slu­čaj go­to­vo ri­je­šen, ali da če­ka­ju ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze iz Fo­ren­zič­kog cen­tra u Da­ni­lov­gra­du.
      Iz Udru­že­nje sud­skih vje­šta­ka Cr­ne Go­re je sa­op­šte­no da naj­o­štri­je osu­đu­je na­pad na La­za­ra Vu­ka­di­no­vi­ća.
      – Vr­še­ći svo­ju ča­snu du­žnost, ra­de­ći od­go­vor­no i sa­vje­sno, sud­ski vje­štak u sud­skom pro­ce­su svo­jim struč­nim na­la­zom po­ma­že da sud do­ne­se pra­vič­nu pre­su­du. On da­je struč­no mi­šlje­nje o ras­po­lo­ži­vim do­ka­zi­ma, a ne utvr­đu­je či­nje­ni­ce, ka­ko če­sto ima­mo pri­li­ke da vi­di­mo da je mi­šlje­nje stra­na­ka.  U sud­skom spo­ru jed­na stra­na ne­ri­jet­ko osta­ne ne­za­do­volj­na i sa mi­šlje­njem da je us­kra­će­na za ostva­re­nje ne­kih svo­jih pra­va. Svo­ja ne­za­do­volj­stva stran­ke ima­ju pra­vo da is­ka­žu kroz an­ga­žo­va­nje dru­gog vje­šta­ka, su­per vje­šta­če­njem i re­a­go­va­njem kroz pri­tu­žbu Su­du ča­sti Udru­že­nja na ne­sa­vje­stan i ne­e­tič­ki rad sud­skog vje­šta­ka. Svim sud­skim vje­šta­ci­ma je od ve­li­kog in­te­re­sa i zna­ča­ja da se ugled i do­sto­jan­stvo ko­ji su ste­če­ni struč­nim ra­dom i ve­li­kim zna­njem ne uka­lja­ju ne­či­jim ne­sa­vje­snim ra­dom. Ape­lu­je­mo na gra­đa­ne da svo­je ne­za­dovljstvo iz­ra­ža­va­ju pi­sa­nim pred­stav­ka­ma. Uko­li­ko po­sto­je va­lid­ni ar­gu­men­ti, Udru­že­nje je volj­no da se za­u­zme za pre­sta­nak ra­da ne­sa­vje­snog i ne­struč­nog ko­le­ge. Me­đu­tim, u sko­ro svim pri­ja­vlje­nim slu­ča­je­vi­ma su­sre­će­mo se sa lič­nim ani­mo­zi­te­tom pre­ma sud­skom vje­šta­ku od stra­ne kli­jen­ta i sa ne­za­do­volj­stvom zbog gu­bit­ka spo­ra, uz odstsu­tvo va­lid­nih do­ka­za i ar­gu­me­na­ta da je po­vri­je­đe­na eti­ka ili da je struč­ni na­laz po­gre­šan, od­no­sno da ni­je u skla­du sa sa­vre­me­nim do­stig­nu­ći­ma na­u­ke u obla­sti u ko­joj vje­štak vje­šta­či. Upo­tre­ba fi­zič­ke si­le ni­ka­da ni­je, ni­ti će bi­ti, rje­še­nje za ne­su­gla­si­ce, i za nje­nu pri­mje­nu ne­ma opra­va­da­nje.
      Na­da­mo se da će po­či­ni­lac ovog dje­la bi­ti br­zo iden­ti­fi­ko­van i pro­ce­su­i­ran – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Udru­že­nja sud­skih vje­šta­ka.VJ.D.



    • Drustvo
      Skidanjem krsta šire mržnju

      Skidanjem krsta šire mržnju

    • Drustvo

      2017-09-20

      MITROPOLIT AMFILOHIJE POVODOM UKLANJANJA OBILJEŽJA SA SAHAT KULE PORUČIO

      Skidanjem krsta šire mržnju

      Nadam se da oni što su danas na vlasti u Podgorici neće dozvoliti da se desi najstrašniji zločin protiv Crne Gore i protiv oslobodilaca Podgorice, kazao je mitropolit Amfilohije


      Ski­da­nje spo­men-kr­sta sa Sa­hat-ku­le u Pod­go­ri­ci je ob­na­vlja­nje mr­žnje i to je isto kad bi hri­šća­ni sa­da kre­nu­li da ru­še dža­mi­ju u Sta­roj va­ro­ši ko­ja je po­dig­nu­ta na cr­kve­nim te­me­lji­ma, po­ru­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je ju­če ka­zao da je krst sa pod­go­rič­ke Sa­hat-ku­le, oko či­jeg vra­ća­nja se vo­di po­le­mi­ka, nad­gr­ob­ni spo­me­nik oni­ma ko­ji su oslo­bo­di­li Pod­go­ri­cu za vri­je­me knja­za Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Sad se, vi­dim, na­ga­đa­ju ho­će li ga vra­ti­ti ili ne­će. A ustva­ri, oni ko­ji su ga ski­nu­li do­šli su iz Tur­ske. Sva­ka čast, do­šli su ov­dje da ob­no­ve ne­ke stva­ri, da Cr­no­gor­ci za­ra­de ma­lo pa­ra. Sve je to do­bro, ali to ne zna­či da tre­ba da ru­še sve­ti­nje, da ru­še spo­men-krst po­dig­nut oslo­bo­di­o­ci­ma Pod­go­ri­ce iz 1877. go­di­ne – re­kao je mi­tro­po­lit u li­tur­gij­skoj be­sje­di u Cr­kvi Sve­tih ar­han­ge­la u se­lu Du­pi­lo u Crm­ni­ci.
      Mi­tro­po­lit je do­dao da je „če­sti­ta po­ro­di­ca Đe­če­vi­ća, ko­ja je pri­mi­la islam u vri­je­me se­o­be pod Ar­se­ni­jem Čar­no­je­vi­ćem, pam­ti da su joj pre­ci bi­li voj­vo­de ca­ra Du­ša­na“.
      – Ko je gla­dan bio, go­vo­rio mi je po­koj­ni Ha­lit Đe­če­vić, taj se po­tur­čio. Do­šli su u Ma­na­stir Sve­tog Mar­ka, ko­ji je naj­sta­ri­ja sve­ti­nja hri­šćan­ska u Pod­go­ri­ci, i tu se na­se­li­li. Pri­mi­li su islam, ali su to za­pam­ti­li ovi če­sti­ti lju­di, pa su sve­ti­nje ko­je su tu bi­le, me­đu ko­ji­ma je i sve­ta lo­ba­nja Sve­te mu­če­ni­ce Fe­vro­ni­je, ne­gdje iz­me­đu dva ra­ta pre­da­li ce­tinj­skoj Mi­tro­po­li­ji. Pre­da­li su i je­dan krst i mo­šti Sve­tog Te­o­do­ra Stra­ti­la­ta. Sve to je ču­va­no u Ma­na­sti­ru Sve­to­ga Mar­ka – iz­ja­vio je vla­di­ka.
      On je na­gla­sio da i da­nas u po­dru­mu ku­će Đe­če­vi­ća po­sto­je sa­ču­va­ne fre­ske iz tog vre­me­na.
      – Ako bi­smo mi ura­di­li ono što su ski­da­njem kr­sta sa Sa­hat-ku­le, na­ža­lost, ura­di­li na­ma, a na­da­mo se u Bo­ga da bez­u­mlje ne­će pre­vla­da­ti da se ski­ne taj krst, on­da bi tre­ba­lo da sru­ši­mo dža­mi­ju da bi­smo vra­ti­li cr­kvu, da sru­ši­mo ku­ću Đe­če­vi­ća da bi­smo vra­ti­li sve­ti­nju Mar­ko­vog ma­na­sti­ra. Ni­je to do­bro i ja se na­dam u Bo­ga da će da pre­vla­da ra­zum kod ovih što su sa­da na vla­sti u Pod­go­ri­ci – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      Do­dao je da se na­da da oni ne­će do­zvo­li­ti da se de­si naj­stra­šni­ji zlo­čin pro­tiv Cr­ne Go­re i pro­tiv oslo­bo­di­la­ca Pod­go­ri­ce.
      – To bi bi­lo ob­na­vlja­nje mr­žnje. A ni­je vri­je­me za to, pre­vi­še ima­mo mr­žnje. Bo­lje je da kao bra­ća sa­ču­va­mo sve ono što se do­ga­đa­lo, da pra­šta­mo jed­ni dru­gi­ma, da se ne vra­ća­mo zlo­či­ni­ma i zlo­čin­ci­ma ne­go da se vra­ća­mo ži­vo­me Bo­gu i jed­ni dru­gi­ma. A u isto vri­je­me mi hri­šća­ni da po­štu­je­mo i cje­li­va­mo mo­šti i sve­te kr­sto­ve po­dig­nu­te u sla­vu Bo­ži­ju na gro­bo­vi­ma onih ko­ji su po­lo­ži­li ži­vo­te za vje­ru, Krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu – za­klju­čio je vla­di­ka.A.O.



    • Vijest dana
      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

    • Vijest dana

      2017-09-20

      Drašković, Pavlović sinoć nakon puštanja na slobodu i Radunović

      NOVA PRIVOĐENJA U ISTRAZI O PRANJU NOVCA

      Pavlović: Protiv nas se vodi specijalni rat

      Po nalogu specijalnog tužioca, privedeni su glavna urednica TV Budva Iva Pavlović, koja je puštena da se brani sa slobode, Luka Radunović, sin poslanika DF-a Slavena Radunovića, i Petar Drašković iz DF-a Osumnjičenima se na teret stavlja da su oprali oko 3.000 dolara, od čega Radunović 1200, a Pavlovićeva i Drašković oko 1800, tako što su ih zamijenili za eure


      Po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca a u okvi­ru pro­ši­re­ne is­tra­ge o na­vod­nom pra­nju nov­ca, po­li­ci­ja je ju­če pri­ve­la v.d. glav­nog ured­ni­ka TV Bu­dva Ivu Pa­vlo­vić, Lu­ku Ra­du­no­vi­ća, si­na po­sla­ni­ka Sla­ve­na Ra­du­no­vi­ća, i funk­ci­o­ne­ra De­mo­krat­skog fron­ta Pe­tra Dra­ško­vi­ća.
      Pa­vlo­vi­će­va je po­sli­je sa­slu­ša­nja pu­šte­na da se bra­ni sa slo­bo­de, a ovaj čin is­tra­žnih or­ga­na oka­rak­te­ri­sa­la je kao na­sta­vak spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić vo­di pro­tiv DF-a. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je­su bi­li sa­slu­ša­ni. Na te­ret im se sta­vlja da su opra­li oko 3.000 do­la­ra, od če­ga Ra­du­no­vić 1200, a Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić oko 1800, ta­ko što su ih ban­ci zami­jeni­li za eure.
      Pred­stav­ni­ci DF-a su si­noć or­ga­ni­zo­va­li pres-kon­fe­ren­ci­ju is­pred tu­ži­la­štva po­vo­dom hap­še­nja nji­ho­vih ak­ti­vi­sta. Tu im se pri­dru­ži­la Iva Pa­vlo­vić, ko­ja je sa­op­šti­la da od apri­la ove go­di­ne i zva­nič­no ni­je član Po­kre­ta za pr­o­mje­ne, ali da je po­no­sna što je bi­la dio te stran­ke i DF-a.
      – Po­no­sna sam što sam bi­la sa­bo­rac ča­snim i po­šte­nim lju­di­ma ko­ji su ulo­ži­li trud i na­por da se do­go­de ne­ke pro­mje­ne u ze­mlji. Ja sam se ci­je­log ži­vo­ta bo­ri­la za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru i da­nas sam se osje­ti­la po­ra­že­nom ka­da su me kao kri­mi­nal­ca uve­li kod tu­ži­o­ca. Da­na­šnje hap­še­nje je sa­mo po­tvr­da spe­ci­jal­nog ra­ta ko­ji se vo­di pro­tiv DF-a, a spe­ci­jal­ni tu­ži­lac se pre­va­rio uko­li­ko sma­tra da sam ja ta ko­ja će pot­ka­zi­va­ti svo­je ko­le­ge. Ako već po­sto­ji ne­ka vlast u ovoj dr­ža­vi ko­ja ima le­gi­ti­mi­tet, za­mo­li­la bih pre­mi­je­ra da pro­či­ta moj is­kaz, ka­že šta mi­sli o nje­mu i ka­že da li mo­že sta­ti na put ovom lu­di­lu – ka­za­la je Pa­vlo­vi­će­va.
      Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra, ona je ka­za­la da ne mo­že da go­vo­ri o de­ta­lji­ma sa sa­slu­ša­nja jer je upo­zo­re­na da je is­tra­ga taj­na.
      Njen advo­kat Dra­žen Me­do­je­vić je ka­zao da je ovo hap­še­nje pri­mjer su­ro­ve prak­se spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da se oso­be okri­vlju­ju bez ika­kvog osno­va.
      – Da li ima iko u ovoj ze­mlji da is­kon­tro­li­še rad spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca? Put ko­jim Cr­na Go­ra ide u su­prot­no­sti je sa prak­som u ozbi­ljim de­mo­krat­skim ze­mlja­ma ko­ji­ma te­ži­mo. Moj uti­sak je da je Pa­vlo­vi­će­va uhap­še­na sa­mo za­to što je bi­la za­po­sle­na u Po­kre­tu za pro­mje­ne i ak­tiv­no uče­stvo­va­la u kam­pa­nji De­mo­krat­skog fron­ta. Svi gra­đa­ni gu­be op­štu prav­nu si­gur­nost i svi mo­gu bi­ti iz­lo­že­ni ova­kvom pro­go­nu i slič­nim pro­go­ni­ma – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
      Iz tu­ži­la­štva su sa­op­šti­li da su Ra­du­no­vić, Dra­ško­vić i Pa­vlo­vi­će­va pri­ve­de­ni zbog sum­nje da su čla­no­vi kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju je for­mi­rao li­der Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
      Spe­ci­jal­na tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić sum­nji­či ih da su po na­lo­gu Ne­boj­še Me­do­je­vi­ća i bi­zni­sme­na Mo­mi­ra Ni­ko­li­ća pra­li ne­za­ko­ni­to ste­čen no­vac.
      Ra­ni­je su zbog istog kri­vič­nog dje­la uhap­še­ne če­ti­ri oso­be.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, Ra­du­no­vić je to­kom sa­slu­ša­nja ne­gi­rao da je po­či­nio kr­ivič­no dje­lo ko­je mu tu­ži­la­štvo sta­vlja na te­ret. On je sa­slu­ša­van na okol­no­sti kon­ver­to­va­nja 1200 do­la­ra u eure. Ra­du­no­vić je ob­ja­snio da se ra­di­lo o nov­cu ko­ji je za­ra­dio, te da je vi­še pu­ta pu­to­vao u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i da je bi­lo nor­mal­no da ko­ri­sti tu va­lu­tu. I Pa­vlo­vi­će­va i Dra­ško­vić su ne­gi­ra­li iz­vr­še­nje kri­vič­nih dje­la, tvr­de­ći da ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa pra­njem nov­ca. Ra­du­no­vić i Dra­ško­vić bi da­nas tre­ba­lo da bu­du pri­ve­de­ni tu­ži­o­cu.M.V.RAK­ČE­VIĆ

      Ra­du­no­vić:Hap­si, sve ti je dža­be

      Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić je oci­je­nio da već da­ni­ma te­če ak­ci­ja po­li­cij­skog i tu­ži­lač­kog sa­slu­ša­va­nja i ucje­nji­va­nja čla­no­va, sim­pa­ti­ze­ra i pri­ja­te­lja DF-a.
      – Ra­di se o ak­ti­vi­sti­ma i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u fe­no­me­nal­noj iz­bor­noj kam­pa­nji 2016, ko­jom je re­žim na­tje­ran da in­sce­ni­ra „dr­žav­ni udar” ka­ko bi za­dr­žao vlast. Pret­hod­nih da­na Kat­ni­će­vi isled­ni­ci su se za­dr­ža­va­li sa­mo na pre­pa­da­nju, a da­nas su se od­lu­či­li da pre­đu na sle­de­ći ni­vo re­pre­si­je i ne­za­ko­ni­to­sti u ra­du. Uhap­si­li su Ivu Baj­ko­vić Pa­vlo­vić, he­ro­i­nu iz ok­to­bar­skih pro­te­sta, Pe­tra Dra­ško­vi­ća, mla­dog, pa­met­nog i obra­zo­va­nog čla­na IO NSD, kao i mog si­na Lu­ku Ra­du­no­vi­ća. U ze­mlji ko­jom vla­da­ju kri­mi­nal­ci – i iz Vla­de i iz pod­ze­mlja – hap­se se lju­di ko­je ti isti ne mo­gu da upla­še ili okre­nu na svo­ju stra­nu. Ali, tvrd je orah voć­ka čud­no­va­ta, Đu­ka­no­vi­ću i Kat­ni­ću – na­pi­sao je Ra­du­no­vić, na svom fjes­bu­ku pro­fi­lu.
      On je imao i po­ru­ku za ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.
      – Da li i da­lje sma­tra­te da je sve ovo far­sa do­go­vo­re­na iz­me­đu DPS-a i DF-a? Mi­sli­te li da hap­si­mo svo­ju dje­cu da bi­smo po­di­gli rej­ting – upi­tao je Ra­du­no­vić ko­le­ge iz opo­zi­ci­je.

      Ne­kon­tro­li­sa­no lu­di­lo

      Funk­ci­o­ner GP URA Lu­ka Rak­če­vić oštro je osu­dio hap­še­nje Lu­ke Ra­du­no­vi­ća.
      – Dok ti po­la iz­vr­šne vla­sti, na­o­či­gled svih, pljač­ka dr­žav­ne i op­štin­ske re­sur­se, a osu­đe­ni Sve­to i Mi­loš naj­jef­ti­ni­jim tri­ko­vi­ma i da­lje iz­bje­ga­va­ju za­tvor­sku ka­znu, ti sen­za­ci­o­nal­no hap­siš i pri­tva­raš mom­ka za­du­že­nog za dru­štve­ne mre­že jed­ne opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke par­ti­je ka­ko bi iz­vr­šio pri­ti­sak na nje­go­vog oca u dru­gom, ne­po­ve­za­nom sud­skom pro­ce­su. Iako se sa DF-om sla­žem ko­li­ko i sa po­kre­tom Dve­ri, hr­vat­skim HDZ-om ili Do­di­ko­vim „So­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma”, ova­kvo dje­lo­va­nje pra­vo­sud­nih or­ga­na ci­lja­no ci­je­pa gra­đan­sko bi­će dru­štva i po­li­tič­ki ži­vot uvo­di u sta­nje (ne)kon­tro­li­sa­nog lu­di­la. Fa­ši­sti, pu­sti­te mom­ka da igra tan­go i pi­še re­cen­zi­je lo­ših fil­mo­va – po­ru­čio je Rak­če­vić.



    • Politika
      Petar Porobić podnio ostavku

      Petar Porobić podnio ostavku

    • Politika

      2017-09-20

      Porobić

      NOVI ODLAZAK IZ POSLANIČKOG KLUBA DPS-A

      Petar Porobić podnio ostavku


      Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Pe­tar Po­ro­bić pod­nio je ju­če ostav­ku na tu funk­ci­ju i o to­me je zva­nič­nim do­pi­som oba­vi­je­stio Skup­šti­nu Cr­ne Go­re.
      – Pod­no­sim ostav­ku na funk­ci­ju po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re sa li­ste „Si­gur­nim ko­ra­kom – DPS – Mi­lo Đu­ka­no­vić”.Ostav­ku pod­no­sim zbog ne­spo­ji­vo­sti funk­ci­je po­sla­ni­ka sa funk­ci­jom ko­ju že­lim da oba­vljam u na­red­nom pe­ri­o­du, kao pro­fe­si­o­nal­ni tre­ner u va­ter­po­lu. Funk­ci­ju pro­fe­si­o­nal­nog tre­ne­ra u va­ter­po­lu ću oba­vlja­ti kao šef struč­nog šta­ba svih mu­ških na­ci­o­nal­nih se­lek­ci­ja Na­rod­ne Re­pu­bli­ke Ki­ne – na­veo je Po­ro­bić u do­pi­su do­sta­vlje­nom pred­sjed­ni­ku cr­no­gor­skog par­la­men­ta Iva­nu Bra­jo­vi­ću.
      Skup­šti­na će, u skla­du sa za­ko­nom, oba­vi­je­sti­ti Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju o Po­ro­bi­će­voj ostav­ci ra­di po­pu­ne upra­žnje­nog po­sla­nič­kog mje­sta sa iz­bo­r­ne li­ste DPS-a.
      V.R.



    • Podgoricom
      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

    • Podgoricom

      2017-09-20

      OPOZICIJA POZIVA NADLEŽNE DA PREISPITAJU PLANIRAJU REORGANIZACIJE KOMUNALNIH PREDUZEĆA MIMO SKUPŠTINE GLAVNOG GRADA

      Jesu li Migo i 10 direktora iznad zakona

      Reorganizacija deset komunalnih preduzeća koja će naredne godine biti urađena na osnovu ugovora koje će, kako su najavili iz Glavnog grada, direktori preduzeća potpisati sa gradonačelnikom Slavoljubom Stijepovićem, a mimo Skupštine Glavnog grada kao njihovog osnivača, posao je za tužioca, ocijenio je Zoran Lakušić


      Re­or­ga­ni­za­ci­ja de­set pred­u­ze­ća Glav­nog gra­da ko­ja će na­red­ne go­di­ne bi­ti ura­đe­na na osno­vu ugo­vo­ra ko­je će, ka­ko su na­ja­vi­li iz Glav­nog gra­da, pot­pi­sa­ti di­rek­to­ri pred­u­ze­ća sa Sla­vo­lju­bom Sti­je­po­vi­ćem, gra­do­na­čel­ni­kom, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da kao nji­ho­vog osni­va­ča, je po­sao za tu­ži­o­ca, oci­je­nio je Zo­ran La­ku­šić, od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta. La­ku­šić na­vo­di da je pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti u na­red­ne tri go­di­ne iz­me­đu di­rek­to­ra pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­ni­ka, su­prot­na od­lu­ci o nji­ho­vom osni­va­nju.
      Re­or­ga­ni­za­ci­ju će na­red­ne go­di­ne, shod­no Za­ko­nu o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, pre­tr­pje­ti pred­u­ze­ća ko­ja su pod in­ge­ren­ci­jom Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, a to su Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja, Či­sto­ća, Po­greb­ne uslu­ge, Ko­mu­nal­ne uslu­ge, Tr­žni­ce i pi­ja­ce, De­po­ni­ja, Ze­le­ni­lo, Pu­te­vi, Par­king i Agen­ci­ja za sta­no­va­nje. To zna­či da će od mo­men­ta pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra nji­ma bi­ti po­vje­re­ni po­slo­vi oba­vlja­nja ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti, a na­kon to­ga bi­će ras­pi­san ten­der na ko­jem će za ove po­slo­ve mo­ći da kon­ku­ri­šu i pri­vat­ni­ci.
      -Po­sao ko­ji je pred­vi­dio Glav­ni grad je na­sta­vak far­se oko ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća. Re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća je ura­đe­na pri­je de­set go­di­na i ta­da je re­če­no da će ona bi­ti sa­mo­stal­na. Na­ža­lost, ci­je­lo vri­je­me su fi­nan­si­ra­na ili su­fi­nan­si­ra­ni iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da jer se ni­je­su mo­gli sa­mi fi­nan­si­ra­ti. Kraj­nje je ne­ko­rekt­no i su­prot­no od­lu­ci o osni­va­nju pred­u­ze­ća da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce skla­pa ugo­vo­re sa di­rek­to­ri­ma pred­u­ze­ća, a da se iz­u­zi­ma grad­ski par­la­ment kao naj­ve­će za­ko­no­dav­no ti­je­lo na ni­vou Glav­nog gra­da ko­je bi tre­ba­lo da raz­ma­tra ugo­vo­re. Sa ovim se stva­ra ne­ki vid ko­rup­ci­je jer šta pi­še u ugo­vo­ri­ma zna­će sa­mo di­rek­to­ri i gra­do­na­čel­nik. Zna­mo da je ko­rup­ci­ja pri­sut­na u ra­du pred­u­ze­ća kao i u or­ga­ni­ma Glav­nog gra­da, pa je sa­mim tim ovan na­čin re­or­ga­ni­za­ci­je ne­pri­hva­tljiv. Ugo­vo­ri bi mo­ra­li da bu­du tran­spa­ren­ni, a po­što ne­će bi­ti, ovo bi mo­ra­lo bi­ti pred­met dr­žav­nih or­ga­na jer ni­je u skla­du sa za­ko­nom- re­kao je La­ku­šić.
      Na­ja­vlje­na i već ne­tran­spa­rent­na re­or­ga­ni­za­ci­ja grad­skih pred­u­ze­ća, ko­ju na­la­že Za­kon o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma, je­ste za­vr­šni uda­rac op­te­re­će­nim i pre­na­tr­pa­nim grad­skim pred­u­ze­ći­ma, kao i uvod u pri­va­ti­za­ci­ju pre­o­sta­lih re­sur­sa Glav­nog gra­da, sa­op­štio je Lu­ka Rak­če­vić, ne­za­vi­sni od­bor­nik. Rak­če­vić je na­veo da će im­ple­men­ta­ci­ja ovog za­ko­na ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na po­slo­va­nje Glav­nog gra­da i dru­gih cr­no­gor­skih op­šti­na.
      -Pr­vo, sam za­kon je u ran­gu naj­go­rih i naj­be­smi­sle­ni­jih za­ko­na ko­je je Skup­šti­na Cr­ne Go­re ika­da usvo­ji­la. Na nje­ga smo če­ka­li još od 1995. go­di­ne, a za tih ne­ko­li­ko go­di­na ko­li­ko je bio u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri, već je po­stao star, ne­funk­ci­o­na­lan i zreo za mi­je­nja­nje. To­me svje­do­či i ogro­man broj amand­ma­na ko­ji su pra­ti­li pro­ces usva­ja­nja, ali i ini­ci­ja­ti­va za ocje­nu ustav­no­sti ko­ju raz­ma­tra Ustav­ni sud. Dru­go, grad­ska pred­u­ze­ća su u ogrom­noj mje­ri op­te­re­će­na vi­so­kom te­ku­ćom po­tro­šnjom, iza­zva­nom par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma i neo­d­go­vor­nim upra­vlja­njem DPS ka­dro­va, pa bi sva­ki iz­la­zak na ten­der bio ka­ta­stro­fa­lan. I tre­će, ugo­vo­ri ko­je je lo­kal­na upra­va du­žna da pri­pre­mi se ne smi­ju pot­pi­sa­ti bez pret­hod­nog raz­ma­tra­nja u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da, jer je ona osni­vač svih grad­skih pred­u­ze­ća - na­veo je Rak­če­vić.
      Rak­če­vić je pod­sje­tio da su pred­u­ze­ća op­te­re­će­na par­tij­skim za­po­šlja­va­nji­ma, pa 96 od­sto od ukup­nog pri­ho­da Par­king ser­vi­sa od­la­zi na za­ra­de za­po­sle­nih, dok Vo­do­vod za­po­šlja­va sto­ti­ne no­vih rad­ni­ka i tro­ši sko­ro šest mi­li­o­na eura go­di­šnje, za is­pla­ći­va­nje za­ra­da.
      -Sa­mo u po­sljed­njih pet go­di­na, Glav­ni grad je sop­stve­nim pred­u­ze­ći­ma pre­ba­cio sko­ro 40 mi­li­o­na eura, za vr­še­nje jav­ne funk­ci­je, jer ona ni­su bi­la u sta­nju da ser­vi­si­ra­ju sop­stve­ne tro­ško­ve. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj Glav­ni grad tro­ši sko­ro 35 mi­li­o­na eura go­di­šnje za za­ra­de svo­jih za­po­sle­nih, od če­ga grad­ska pred­u­ze­ća sko­ro 23 mi­li­o­na, smi­je­šno je go­vo­ri­ti o uklju­či­va­nju na tr­ži­šnu utak­mi­cu i pa­ri­ra­nju pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, ko­je će sju­tra ko­ri­sti­ti na­še re­sur­se i iz ko­mu­nal­nih po­slo­va iz­vla­či­ti ogro­man pro­fit. Za­po­sle­ni u grad­skim pred­u­ze­ći­ma mo­ra­ju ima­ti u vi­du da sva­kim gla­som za DPS, su­štin­ski pot­pi­su­ju pri­va­ti­za­ci­ju svo­jih pred­u­ze­ća, a vr­lo mo­gu­će i svo­ja ot­ka­zna rje­še­nja - na­veo je Rak­če­vić.
      Na­ja­vlje­na re­or­ga­ni­za­ci­ja pred­u­ze­ća za Dra­ga­na Iva­no­vi­ća, od­bor­ni­ka SNP-a, je ko­rak ka pri­va­ti­za­ci­ji.
      -Ka­da je su jav­na pred­u­ze­ća pre­šla u dru­štva sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću ta­da sam re­kao da sve ide ka nji­ho­voj pri­va­ti­za­ci­ji. To što su na­u­mi­li da ugo­vo­re pot­pi­su­ju di­rek­to­ri pred­u­ze­ća i gra­do­na­čel­nik, a mi­mo Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, je do­kaz za to. Me­đu­tim, to ne­će­mo do­zvo­li­ti jer grad­ski par­la­ment mo­ra da ima in­ge­ren­ci­ju nad svim dru­štvi­ma sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću jer je Skup­šti­na Glav­nog gra­da nji­hov osni­vač. Mi­slim da je van sva­ke pa­me­ti iz­bje­ći da o sve­mu to­me od­lu­ču­je Skup­šti­na Glav­nog gra­da - sma­tra Iva­no­vić.
      Od­bor­nik De­mo­sa Ma­ja Vu­če­lić uka­zu­je da je Skup­šti­na Glav­nog gra­da osni­vač pred­u­ze­ća, pa zbog to­ga mo­ra bi­ti upo­zna­ta sa svim od­lu­ka­ma ko­ja se njih i ti­ču.
      -Ugo­vo­ri ne­će bi­ti pre­zen­to­va­ni jav­no­sti. Oči­gled­na je na­mje­ra lo­kal­ne vla­sti da se jav­no­sti one­mo­gu­ći uvid u sa­dr­žaj ugo­vo­ra što pred­sta­vlja na­sta­vak ne­de­mo­krat­ske prak­se taj­nog ugo­va­ra­nja od stra­ne grad­ske vla­sti - po­ru­či­la je Vu­če­lić.
      N.S.

      De­mo­kra­te traže pre­i­spi­ti­va­nje za­ko­na

      De­mor­ka­te su uka­za­le da za­kon ni­je pred­vi­dio ko će kon­tro­li­sa­ti pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra o po­vje­ra­va­nju po­slo­va, zbog če­ga je su na­ja­vi­li da će po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­ti pred­log za ocje­nu ustav­no­sti kom­plet­nog Za­ko­na o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma.

      Ca­no­vić: Ne pla­ši­mo se kon­ku­ren­ci­je

      Di­rek­tor pred­u­ze­ća Par­king ser­vis Nu­sret Ca­no­vić sa­op­štio je da su sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju. On ni­je znao da pri­bli­ži šta je na­zna­če­no u ugo­voru ko­ji će pot­pi­sa­ti sa gra­do­na­čel­ni­kom.
      - Ko­li­ko ja znam ugo­vo­ri su pri­pre­mlje­ni i ne mo­gu pri­bli­ži­ti šta pi­še u nje­mu jer ga ni­sam po­gle­dao. To je pi­ta­nje za Se­kre­ta­ri­jat za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj. Mo­gu da ka­žem da smo sprem­ni za re­or­ga­ni­za­ci­ju i mi­slim da ne­će bi­ti pro­ble­ma. Ima­će­mo kon­ku­ren­ci­ju, ne pla­ši­mo se nje. Kon­ku­ren­ci­ja je čak do­bra stvar jer je to je­dan plus za po­di­za­nje ni­voa uslu­ga i sa­rad­nje sa kli­jen­ti­ma - na­veo je Ca­no­vić.



    • Hronika
      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom

      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom

    • Hronika

      2017-09-20

      Dikić

      NEIZVJESTAN NASTAVAK SUĐENJA OPTUŽENIMA ZA „DRŽAVNI UDAR”

      Dikiću ukazivana pomoć u Kliničkom


      Advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić, ko­ji za­stu­pa biv­šeg ko­man­dan­ta srp­ske žan­dar­me­ri­je Bra­ti­sla­va Di­ki­ća u slu­ča­ju „Dr­žav­ni udar”, sa­op­štio je za „Dan” da ga su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša ju­če oba­vi­je­sti­la da je nje­gov bra­nje­nik iz ZIKS-a upu­ćen u Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re na li­je­če­nje.
      – Po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju o nje­go­vom even­tu­al­nom zbri­nja­va­nju i li­je­če­nju ko­je je neo­p­hod­no pred­u­ze­ti još uvi­jek ne­mam – ka­zao je Pe­tro­vić za „Dan”.
      Na­sta­vak su­đe­nja, ko­ji je, po sve­mu su­de­ći, ne­iz­vje­stan, za­ka­zan je za da­nas.
      Po­sled­nji pre­tres, 13. sep­tem­bra, odr­žan je na Di­ki­će­vo in­si­sti­ra­nje, ali je pre­ki­nut u 12.20 jer je op­tu­že­ni re­kao da vi­še ne mo­že da tr­pi bo­lo­ve.
      Advo­kat Mi­lan Pe­tro­vić is­ta­kao je da je od­bra­na do­sta­vi­li su­du Di­ki­će­vu me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju sa VMA, sa ocje­nom lje­ka­ra Zo­ra­na Mir­ko­vi­ća, ko­ji je ra­ni­je ope­ri­sao Di­ki­ća, da je biv­šem ko­man­dan­tu srp­ske žan­dar­me­ri­je hit­no po­treb­na hi­rur­ška in­ter­ven­ci­ja.
      – Taj pod­ne­sak smo do­sta­vi­li su­du. Sum­nje su po­tvr­đe­ne i tra­ži­mo da se okri­vlje­ni Di­kić hit­no zbri­ne i hit­no pod­vrg­ne hi­rur­škoj in­ter­ven­ci­ji ka­ko bi mu bio spa­sen ži­vot. Tra­ži­mo hit­no od­ga­đa­nje i pre­kid su­đe­nja jer sva­ko od­la­ga­nje ope­ra­ci­je mo­že do­ve­sti do na­glog po­gor­ša­nja Di­ki­će­vog zdrav­stve­nog sta­nja – na­gla­sio je Pe­tro­vić.
      Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša je na­ve­la da će za­tvor­ski dok­tor upu­ti­ti Di­ki­ća u jav­nu zdrav­stve­nu usta­no­vu u ko­joj po­sto­je od­go­va­ra­ju­ći uslo­vi, te da će o to­me od­mah oba­vi­je­sti­ti di­rek­to­ra za­tvo­ra i pred­sjed­ni­ka Vi­šeg su­da, ko­ji je ovla­šćen da vr­ši nad­zor nad pri­tvo­re­nim li­cem.
      Advo­kat Go­ran Pe­tro­ni­je­vić ka­zao je su­di­ji Mu­go­ši da ne­će ima­ti ko­me da su­di uko­li­ko Di­kić ne bu­de hit­no ho­spi­ta­li­zo­van.
      – Mo­li­mo Vas da ovo ozbilj­no uz­me­te u raz­ma­tra­nje. Htje­li smo da su­đe­nje za­poč­ne, a Di­kić či­ni iz­van­re­dan na­por da to ta­ko bu­de, ali ovo pre­la­zi u tor­tu­ru svih nas pro­tiv nje­ga. Haj­de ne­ka iz­dr­ži bo­lo­ve, ali ovo je si­tu­a­ci­ja u ko­joj je po­treb­na hit­na in­ter­ven­ci­ja – ka­zao je advo­kat Pe­tro­ni­je­vić su­di­ji.
      Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je u pred­me­tu „Dr­žav­ni udar” po­di­glo op­tu­žni­cu pro­tiv 14 li­ca, me­đu ko­ji­ma su dvo­ji­ca Ru­sa, li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić i Mi­lan Kne­že­vić, Mandićev vo­zač Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić i de­vet srp­skih dr­ža­vlja­na.
      Tu­ži­la­štvo tu gru­pu te­re­ti da je u ok­to­bru pro­šle go­di­ne pla­ni­ra­la na­sil­nu smje­nu vla­sti u Cr­noj Go­ri s ci­ljem da spri­je­či ula­zak ze­mlje u NA­TO. Ru­skog dr­ža­vlja­ni­na Edvar­da Ši­šma­ko­va op­tu­ži­li su za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­ku­šaj te­ro­ri­zma i pod­stre­ka­va­nje na ru­še­nje ustav­nog po­ret­ka i si­gur­no­sti Cr­ne Go­re, a nje­go­vog ze­mlja­ka Vla­di­mi­ra Po­po­va za kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju. Oni su za­sad ne­do­stup­ni cr­no­gor­skim or­ga­ni­ma go­nje­nja.
      Srp­ske dr­ža­vlja­ne Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, Ne­ma­nju Ri­sti­ća i Pre­dra­ga Bo­gi­će­vi­ća tu­ži­la­štvo te­re­ti za stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je i kri­vič­no dje­lo te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju. Sr­bi­ja je od­bi­la da iz­ru­či Cr­noj Go­ri Bo­gi­će­vi­ća i Ri­sti­ća, dok je Di­kić u pri­tvo­ru u Spu­žu.
      Li­de­re De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ju Man­di­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća, te Man­di­će­vog vo­za­ča Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća i još šest srp­skih dr­ža­vlja­na tu­ži­la­štvo te­re­ti za kri­vič­no dje­lo stva­ra­nje kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je.
      Pre­ma op­tu­žni­ci Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, oni su na­mje­ra­va­li da 16. ok­to­bra, u iz­bor­noj no­ći, uz upo­tre­bu oruž­ja na­pad­nu gra­đa­ne oku­plje­ne is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re i po­li­ci­ju, spro­ve­du ši­ro­ke te­ro­ri­stič­ke na­pa­de na spe­ci­jal­ne po­li­cij­ske je­di­ni­ce, za­u­zmu par­la­ment, pro­gla­se po­bje­du De­mo­krat­skog fron­ta, li­še slo­bo­de ili li­kvi­di­ra­ju ta­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      VJ.DA­MJA­NO­VIĆ

      Mo­guć di­sci­plin­ski po­stu­pak pro­tiv Mu­go­še

      Pred­sjed­nik Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Bo­ris Sa­vić iz­ja­snio se o pri­tu­žbi na rad su­di­je Su­za­ne Mu­go­še ko­ju je pod­nio advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić.
      Iz Sud­skog sa­vje­ta, ko­ji je Sa­vi­ću pro­sli­je­dio Jo­va­no­vi­će­vu pri­tu­žbu, na­vo­de da će se o pri­tu­žbi pr­vo iz­ja­sni­ti su­di­ja Mu­go­ša, a pred­sjed­nik Vi­šeg su­da će is­pi­ta­ti da li je ona osno­va­na.
      – Ako na­kon pro­vje­ra za­klju­či da ima osno­va za po­kre­ta­nje di­sci­plin­skog po­stup­ka, pred­sjed­nik su­da će cje­lo­kup­ne spi­se, sa pred­lo­gom za utvr­đi­va­nje di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti, do­sta­vi­ti Sud­skom sa­vje­tu – sa­op­šte­no je iz se­kre­ta­ri­ja­ta Sud­skog sa­vje­ta.
      U me­đu­vre­me­nu je Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci oba­vio svoj dio po­sla i Sa­vić se iz­ja­snio po­vo­dom pri­tu­žbe na rad su­di­je Mu­go­še. Da­lje po­stu­pa­nje Sud­skog sa­vje­ta za­vi­si od ocje­ne ko­ju je Sa­vić dao ve­za­no za pri­tu­žbu advo­ka­ta Jo­va­no­vi­ća.