Online:


    • Hronika
      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

    • Hronika

      2017-11-22

      Marović

      ZBOG NEPOŠTOVANJA SPORAZUMA, TUŽILAŠTVO PLIJENI IMOVINU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana


      Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci će na ro­či­štu za­ka­za­nom za 12. de­cem­bar ove go­di­ne od­lu­či­va­ti po za­htje­vu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva za traj­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća.
      Vi­ši sud je pri­vre­me­no od­u­zeo kom­plet­nu imo­vi­nu Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, nje­gove su­pru­ge Đor­đi­ne, nji­ho­vog si­na Mi­lo­ša i nje­go­ve po­ro­di­ce. Sud je na taj na­čin pri­hva­tio za­htjev Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva da se imo­vi­na Ma­ro­vi­ća za­mr­zne dok se ne ozva­ni­če re­zul­ta­ti fi­nan­sij­ske is­tra­ge, kao do­kaz da su broj­ni sta­no­vi, ku­će i ze­mlji­šta ste­če­ni kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma.
      Tu­ži­la­štvo tra­ži da se Ma­ro­vi­ću odu­zme ze­mlja u Pri­je­vo­ru, stan u Bu­dvi, stan ko­ji se vo­di na nje­go­vu su­pru­gu i stan i po­slov­ni pro­stor nje­go­vog šu­re.
      Ma­ro­vi­ći su ne­ke od ne­kret­ni­na pro­da­li, a me­đu imo­vi­nom ko­ju dr­ža­va pla­ni­ra da za­pli­je­ni na­la­ze se stan od 90 kva­dra­ta kod Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la Đor­đi­ne Ma­ro­vić u bu­dvan­skom na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa – man­sar­da od 193 kva­dra­ta, upi­sa­na na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, 10.000 kva­dra­ta ze­mlje u Mr­če­vom po­lju ko­ja je ta­ko­đe u vla­sni­štvu mla­đeg Ma­ro­vi­ća, dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj i po­slov­ni pro­sto­ri.
      Za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem ras­pi­sa­na je In­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za.
      On i nje­gov sin se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je.
      Mla­đi Ma­ro­vić je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz tog mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000 eura.Pre­su­da mu je iz­re­če­na kra­jem ju­la, na­kon što je Vi­ši sud pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce u ovom pred­me­tu.
      VJ.D.

      Vođa kriminalne grupe

      Ma­ro­vić je pri­hva­tio na­vo­de tu­ži­la­štva da je bio vo­đa kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju su či­ni­li biv­ši čel­ni­ci op­šti­ne Bu­dva i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci, a ko­ja je ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma na­ni­je­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu op­štin­skom bu­dže­tu.
      Slo­bo­de je li­šen zbog sum­nje da je iz­vr­šio pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem pod­stre­ka­va­nja, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. Slo­bo­de je li­šen po na­lo­gu spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.



    • Hronika
      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VLADA IMA ROK OD 10 DANA DA OKONČA ISPLATE PO TUŽBAMA VIŠE OD 200 HRVATSKIH DRŽAVLJANA

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Postupci su pravosnažno okončani i u toku je postupak izvršenja, odnosno naplate oko 1,4 miliona eura – kazao je advokat Zdravko Begović, dodajući da je nezadovoljan iznosom i da će reviziju i pravdu tražiti pred sudom u Strazburu


      Na­kon što su pre­su­de za na­kna­du šte­te po­sta­le pra­vo­sna­žne, dr­ža­va će žr­tva­ma „Mo­ri­nja” mo­ra­ti da is­pla­ti oko 1.430.000 eura.
      Nji­hov advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić ka­zao je da je u ve­li­kom bro­ju pred­me­ta po­če­la is­pla­ta, ali je iz­ra­zio ne­za­do­volj­stvo zbog do­su­đe­nih iz­no­sa.
      – Sma­tra­mo da su iz­no­si ko­ji su is­pla­će­ni ma­li i za­to tra­ži­mo re­vi­zi­ju, a spre­ma­mo i pred­stav­ke za sud u Stra­zbu­ru – re­kao je Be­go­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da se u ovom slu­ča­ju ra­di o rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma iz Mo­ri­nja ko­ji su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
      – Po­stup­ci su pra­vo­sna­žno okon­ča­ni i u to­ku je po­stu­pak iz­vr­še­nja od oko 1,2 mi­li­o­na eura – re­kao je Be­go­vić i do­dao da to još uvi­jek ni­je či­tav iz­nos.
      Dr­ža­va je usvo­ji­la sko­ro sve tu­žbe­ne za­htje­ve žr­ta­va, pa je do­ne­se­na od­lu­ka za is­pla­tu od­š­te­ta.
      Presude su postale pravosnažne, a Vlada ima rok od deset dana da isplati novac po presudama koje su u međuvremenu postale pravosnažne.
      Oko 250 lju­di ko­ji su bo­ra­vi­li u voj­nom cen­tru „Mo­rinj” pod­ni­je­li su tu­žbe na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud od­bi­jo žal­be Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ali i bra­ni­la­ca osu­đe­nih Iva Goj­ni­ća, Špi­ra Lu­či­ća, Iva Men­ze­li­na i Bo­ra Gli­gi­ća. Na taj na­čin je okon­ča­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u ovom pred­me­tu.
      Pre­su­du u slu­ča­ju „Mo­rinj” iz­re­klo je vi­je­će su­di­je  Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Mi­len­ke Ži­žić. Po toj pre­su­di, Goj­nić, Lu­čić, Men­za­lin i Gli­gić ogla­še­ni su kri­vim zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv rat­nih za­ro­blje­ni­ka, od­no­sno ne­čo­vječ­no po­stu­pa­nje. Goj­nić je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, Lu­čić na tri, Men­za­lin na če­ti­ri, a Gli­gić na tri go­di­ne ro­bi­je. U ovom pred­me­tu bi­le su iz­re­če­ne još dvi­je pre­su­de, ali ih je Ape­la­ci­o­ni sud obo­rio.
      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca, ko­ji su ta­ko­đe bi­li op­tu­že­ni, oslo­bo­đe­ni su kri­vi­ce.
      Op­tu­žni­ca u ovom pred­me­tu po­dig­nu­ta je u av­gu­stu 2008. go­di­ne.
      – Op­tu­že­ni su kao pri­pad­ni­ci re­ze­rv­nog sa­sta­va JNA od 3. ok­to­bra 1991. do 18. av­gu­sta 1992. go­di­ne, za vri­je­me oru­ža­nog su­ko­ba u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj iz­me­đu JNA i hr­vat­skih or­ga­ni­zo­va­nih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, u Cen­tru za pri­hvat za­ro­blje­ni­ka u mje­stu Mo­rinj, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va utvr­đe­na Že­nev­skom kon­ven­ci­jom o po­stu­pa­nju sa rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma, pre­ma nji­ma ne­čo­vječ­no po­stu­pa­li –pi­še u op­tu­žni­ci. M.V.R.

      I op­tu­že­ni tu­ži­li dr­ža­vu

      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca su ta­ko­đe tu­ži­li dr­ža­vu zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i do­bi­li su te spo­ro­ve. Tar­le je dru­go­ste­pe­nom pre­su­dom do­bio 60.000 eura, kao i Go­ve­da­ri­ca. Pr­vom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, Tar­leu je bi­lo do­su­đe­no 80.500 eura zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de i du­šev­nih bo­lo­va, kao i zbog pat­nje. Od­lu­ku je pre­i­na­čio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci na­kon žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih po­slo­va i do­su­dio mu 60.000 eura.



    • Vijest dana
      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

    • Vijest dana

      2017-11-22

      Đukanović

      I NEKADAŠNJI DRŽAVNICI IZ OKRUŽENJA NAŠLI ZAPOSLENJE NA UNIVERZITETU BIVŠEG PREMIJERA CRNE GORE

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na UDG, čiji je jedan od suvlasnika Milo Đukanović, kao redovni i vanredni profesori rade i bivši ministri iz Makedonije, Slovenije, Kosova, Albanije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Taki Fiti, Anton Grizold, Muhamet Mustafa, Zef Preci, Milivoj Solar, Zoran Stojanović, Petar Ivanović, Milorad Katnić, Vladimir Kavarić i Igor Lukšić


      Na plat­nom spi­sku Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca (UDG), ko­ji je di­je­lom u vla­sni­štvu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­la­zi se i de­set biv­ših mi­ni­sta­ra iz se­dam dr­ža­va. To se mo­že vi­dje­ti u po­da­ci­ma o van­red­nim i re­dov­nim pro­fe­so­ri­ma tog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta.
      Kao re­dov­ni pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG) vo­di se Ta­ki Fi­ti, biv­ši mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je. Fi­ti pre­da­je na Fa­kul­te­tu za me­đu­na­rod­nu eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bi­znis, ko­ji funk­ci­o­ni­še u sklo­pu Đu­ka­no­vi­će­vog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta. Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je bio je od fe­bru­a­ra 1996. do no­vem­bra 1998. go­di­ne.
      Na saj­tu UDG mo­že se vi­dje­ti da su sfe­re Fi­ti­je­vog na­uč­nog in­te­re­so­va­nja – eko­no­mi­ja, eko­nom­ski rast i raz­voj, dr­žav­na re­gu­la­ci­ja...
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i An­ton Gri­zold, biv­ši mi­ni­star od­bra­ne Slo­ve­ni­je. Na tu dr­žav­nič­ku funk­ci­ju iza­bran je na če­tvo­ro­go­di­šnji man­da­t 2000. go­di­ne.
      – Vo­đa je is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta, od ko­jih iz­dva­ja­mo: Is­tra­ži­va­nje me­ha­ni­za­ma i in­stru­me­na­ta za spre­ča­va­nje i rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma (stu­di­ja pri­mje­ra kon­flik­ta 2001. u Ma­ke­do­ni­ji) i Glo­ba­li­za­ci­ja i bez­bjed­no­sna pa­ra­dig­ma u 21 vi­je­ku. Ob­ja­vio je pre­ko 400 na­uč­nih i struč­nih čla­na­ka iz obla­sti bez­bjed­no­sti, stu­di­ja mi­ra, od­bram­be­nih stu­di­ja i rje­ša­va­nja kon­fli­ka­ta, ko­ji su ob­ja­vlje­ni u do­ma­ćim i stra­nim re­vi­ja­ma, zbor­ni­ci­ma i knji­ga­ma – pi­še u Gri­zol­do­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG, gdje pre­da­je na Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma.
      Na UDG kao van­red­ni pro­fe­sor ra­di i Mu­ha­met Mu­sta­fa, ko­ji je od 1984. do 1986. go­di­ne bio mi­ni­star za raz­voj Vla­de Ko­so­va. Od ju­la 2014. do ma­ja ove go­di­ne Mu­sta­fa je bio na li­sti po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Ko­so­va.
      – Dok­tor je eko­nom­skih na­u­ka, pro­fes­or pred­me­ta ko­ji se od­no­se na upra­vlja­nje raz­vo­jem. Post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio je u Ame­ri­ci, En­gle­skoj i Bel­gi­ji – pi­še, iz­me­đu osta­log, u bi­o­gra­fi­ji Mu­sta­fe na saj­tu Skup­šti­ne Ko­so­va.
      Na uni­ver­zi­te­tu Đu­ka­no­vi­ća pre­da­vač je i Zef Pre­ci, eko­nom­ski eks­pert i biv­ši mi­ni­star za jav­nu eko­no­mi­ju i pri­va­ti­za­ci­ju u Al­ba­ni­ji. Pre­ci sa­da po­kri­va i funk­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra al­ban­skog Cen­tra za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja.
      Na uni­ver­zi­te­tu u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca pro­fe­sor je i Mi­li­voj So­lar, ko­ji je od 1987. do 1990. go­di­ne bio mi­ni­star pro­svje­te i kul­tu­re u Hr­vat­skoj.
      – Ob­ja­vio je broj­ne ra­do­ve u znan­stve­nim knji­žev­nim i struč­nim ča­so­pi­si­ma, a za ras­pra­ve iz knji­žev­ne te­o­ri­je do­bio je Na­gra­du gra­da Za­gre­ba 1972. go­di­ne, te na­gra­de „Bo­ži­dar Adži­ja” 1975. i „Vla­di­mir Na­zor” 1977. go­di­ne. O nje­go­vim ra­do­vi­ma ob­ja­vlje­no je sto­ti­njak pri­ka­za i osvr­ta u knji­ga­ma, te do­ma­ćim i stra­nim ča­so­pi­si­ma i no­vi­na­ma – pi­še u bi­o­gra­fi­ji So­la­ra.
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i Be­o­gra­đa­nin Zo­ran Sto­ja­no­vić, ko­ji je bio sa­ve­zni mi­ni­star prav­de od 1993. do 1994. go­di­ne. Sto­ja­no­vić je bio i pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o zlo­či­ni­ma pro­tiv čovječnosti i me­đu­na­rod­nog pra­va. Ta­ko­đe, vo­lon­ter­ski je oba­vljao funk­ci­ju potpredsjednika Skup­šti­ne Gra­da No­vog Sa­da.
      Kao va­nrd­ni pro­fe­sor na UDG ra­di i biv­ši mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re, Pe­tar Iva­no­vić.
      Iva­no­vić ni­je je­di­ni biv­ši mi­ni­star iz Cr­ne Go­re ko­ji je na plat­nom spi­sku na uni­ver­zi­te­tu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra. Tu je i Mi­lo­rad Kat­nić, ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja i sa­vjet­nik Đu­ka­no­vi­ća. Kat­nić je ina­če bra­ta­nić spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca (SDT) Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća.
      Na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca ra­di i Vla­di­mir Ka­va­rić, biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Cr­ne Go­re.
      U dru­štvu pro­fe­so­ra, ne­ka­da vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca je i Igor Luk­šić, biv­ši pre­mi­jer Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja.
      Vl.O.

      Pre­da­je i Ki­li­bar­da

      Kao re­dov­ni pro­fe­sor kod Đu­ka­no­vi­ća ra­di i No­vak Ki­li­bar­da, ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re.
      – Kao po­li­ti­čar bio je pred­sjed­nik i osni­vač Na­rod­ne stran­ke Cr­ne Go­re i pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re. Kao di­plo­ma­ta bio je šef in­for­ma­tiv­no-tr­go­vin­ske mi­si­je Vla­de Cr­ne Go­re u Sa­ra­je­vu i mi­ni­star – sa­vjet­nik za po­li­tič­ka pi­ta­nja u Am­ba­sa­di DZSCG u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Bio je po­sla­nik u skup­šti­na­ma Cr­ne Go­re, SFRJ, SRJ i DZSCG – pi­še u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG.



    • Drustvo
      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

    • Drustvo

      2017-11-22

      NA ODLUKU ASK DA JE ČLAN NADZORNOG TIJELA TUŽILAŠTVA U SUKOBU SA PROPISOM IZOSTALA REAKCIJA NADLEŽNIH

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      ASK je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za prošlu godinu


      Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) tvrdi da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković navodno prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije predao imovinski karton za prošlu godinu. Laković je u izjašnjenju pred Agencijom kazao da izvještaje o imovini i prihodima nije podnosio jer nije znao da je javni funkcioner.
      Agencija za sprečavanje korupcije je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković izabran iz reda uglednih pravnika prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za 2016. godinu
      Laković je 12. juna na usmenoj raspravi pred Agencijom kazao da nije znao da je kao član Tužilačkog savjeta javni funkcioner i da podliježe obavezi prijavljivanja imovine.
      Agen­ci­ja je oba­vi­je­sti­la Tu­ži­lač­ki sa­vjet, na čijem je čelu vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, da tre­ba u ro­ku od 60 da­na da pre­du­zme mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti i oba­vi­je­sti je šta su uči­ni­li. Do da­nas ni­je po­zna­to da li je Tu­ži­lač­ki sa­vjet po­stu­pio po od­lu­ci ASK. O rad­nja­ma ko­je su pred­u­ze­li u slu­ča­ju La­ko­vi­ća tre­ba­lo je da oba­vi­je­ste i Skup­šti­nu, kao or­gan ko­ji ga je ime­no­vao za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta.
      Laković je u izjavi za „Dan“ kazao da se Tužilački savjet izjašnjavao o odluci ASK da je prekršio zakon, te da je utvrdio da apsolutno ne postoje razlozi za njegovo razrješenje. On je dodao da se član Savjeta može razriješiti kada se nađe u sukobu interesa zbog funkcije koju obavlja ili ako počini krivično djelo. To na njegovom primjeru, kako je rekao, nije bio slučaj.
      Istakao je da u njegovom slučaju nijesu ispunjeni propisani uslovi za razrješenje.
      - Tužilački savjet se ljetos, ubrzo nakon što sam dao iskaz u Agenciji, odredio prema ovoj odluci i ocijenjeno je da apsolutno nema razloga za mojim razrješenjem – kazao je Laković za „Dan“, pojašnjavajući da ga samo Skupština može razriješiti, na predlog Tužilačkog savjeta.
      On je dodao da je u Tužilački savjet izabran na upražnjeno mjesto, ne od početka mandata rada ovog tijela, te da nije bio upoznat da podliježe obavezi prijavljivanja imovine. Naglašava da je izvještaj predao odmah nakon što ga je ASK na to upozorila.
      Iz Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta ju­če ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” šta su ura­di­li po­vo­dom ta­kve od­lu­ke ASK, i da li će La­ko­vi­ća di­sci­plin­ski ka­zni­ti, raz­ri­je­ši­ti ili su­spen­do­va­ti.
      U od­lu­ci ASK se na­vo­di da je po­stu­pak pro­tiv La­ko­vi­ća po­kre­nu­la po slu­žbe­noj du­žno­sti.
      – Uvi­dom u slu­žbe­nu evi­den­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je utvr­đe­no je da No­vak Be­go La­ko­vić, član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, ni­je do­sta­vio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za pro­šlu go­di­nu u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ro­ku, tj. do kra­ja mar­ta te­ku­će za pret­hod­nu go­di­nu. Sa­gla­sno čla­nu 34 za­ko­na, Agen­ci­ja je La­ko­vi­ću upu­ti­la za­htjev 15. ma­ja ove go­di­ne da se u po­stup­ku pred ASK, u pi­sa­noj for­mi, iz­ja­sni na či­nje­ni­ce i okol­no­sti iz pod­ne­se­nog za­htje­va, upo­zna­ju­ći ga isto­vre­me­no da u skla­du sa čla­nom 36 istog za­ko­na mo­že pri­stu­pi­ti u svoj­stvu stran­ke usme­noj ras­pra­vi ra­di za­šti­te pra­va, od­no­sno prav­nih in­te­re­sa – na­vo­di se u od­lu­ci ASK.
      La­ko­vić je na usme­noj ras­pra­vi, ko­ja je odr­ža­na 12. ju­na, ka­zao da ni­je znao da pod­li­je­že oba­ve­za­ma ko­je pro­pi­su­je Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će na­knad­no pre­da­ti iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni. On je po­tom pod­nio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu ASK.
      Za­ko­nom o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu je pro­pi­sa­no da će se član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta raz­ri­je­ši­ti ako oba­vlja svo­ju du­žnost ne­sa­vje­sno i ne­pro­fe­si­o­nal­no, a pod tim se pod­ra­zu­mi­je­va ne­is­pu­nja­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih oba­ve­za.
      La­ko­vić je za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta iza­bran u ju­lu pro­šle go­di­ne.
      Tu­ži­lač­ki sa­vjet ima pred­sjed­ni­ka i de­set čla­no­va. Pred­sjed­nik Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac. Sa­stav Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta pro­gla­ša­va pred­sjed­nik Cr­ne Go­re. (Član 84 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.) Man­dat Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je če­ti­ri go­di­ne. (Član 85 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.)
      Čla­no­vi Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta su vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, ko­ji je pred­sjed­nik sa­vje­ta. Čla­no­vi iz re­da dr­žav­nih tu­ži­la­ca su Sto­jan­ka Ra­do­vić, Dra­žen Bu­rić, Lji­lja­na La­kić, Na­da Bu­ga­rin i Ka­ta­ri­na Klja­je­vić. Iz re­da ugled­nih prav­ni­ka čla­no­vi su Ve­se­lin Rac­ko­vić, Ha­ki­ja Lje­šnja­nin, No­vak Be­go La­ko­vić i Ve­sna Rat­ko­vić. Is­pred Mi­ni­star­stva prav­de član Sa­vje­ta je Na­ta­ša Ra­do­njić.
      A.O.

      Po­stup­ci pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta

      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne­dav­no je po­kre­nu­la po­stup­ke pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta RTCG, zbog ne­pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja o pri­ho­di­ma. Po­stup­ci su po­kre­nu­ti pro­tiv Per­ka Vu­ko­ti­ća, Mi­ma Dra­ško­vi­ća, Dra­ga­ne Trip­ko­vić i Vla­di­mi­ra Pa­vi­će­vi­ća, ko­ji su ka­za­li da ni­je­su zna­li da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri, te da zbog to­ga ni­je­su pod­no­si­li iz­vje­šta­je.
      Od­bor je ne­dav­no pred­lo­žio ra­zr­je­še­nje čla­na Sa­vje­ta RTCG Ni­ko­le Vuk­če­vi­ća, op­tu­žu­ju­ći ga da je pod­re­dio jav­ni in­te­res pri­vat­nom jer je kao re­di­telj za­ra­dio ho­no­rar u iz­no­su od 2.600 eura. On je ta­da pred Od­bo­rom ka­zao da imo­vi­nu i pri­ho­de ni­je pod­no­sio jer ga ASK ni­ka­da ni­je upo­zna­la da je jav­ni funk­ci­o­ner, te da je Sa­vjet RTCG ne­za­vi­sno ti­je­lo.



    • Politika
      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

    • Politika

      2017-11-22

      Konvencija BS u Petnjici

      ZAVRŠNA KONVENCIJA BOŠNJAČKE STRANKE

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića


      Pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke i pot­pred­sjed­nik Vla­de za re­gi­o­nal­ni raz­voj Ra­fet Hu­so­vić ka­zao je na za­vr­šnoj kon­ven­ci­ji u Pet­nji­ci da je ta par­ti­ja od sa­mog osni­va­nja po­dr­ža­la sve de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. Hu­so­vić je po­zvao Bi­hor­ce da po­dr­že Ad­na­na Mu­ho­vi­ća za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne.
      – Po­ka­za­li smo da su nam in­te­re­si Pet­nji­ce, Bi­ho­ra i Bo­šnja­ka iz­nad lič­nih in­te­re­sa, za raz­li­ku od na­šeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, ko­ji­ma su in­te­re­si bo­šnjač­kog na­ro­da bi­li i bi­će na po­sled­njem mje­stu – ka­zao je no­si­lac li­ste Bo­šnjač­ke stran­ke u Pet­nji­ci Ad­nan Mu­ho­vić.
      – Oni i da­nas vri­je­đa­ju Bo­šnja­ke. Za­mi­sli­te, ho­će da vra­te krst na Sa­hat- ku­lu, a Sa­hat-ku­la ni­je za­du­žbi­na ni Pe­tro­vi­ća ni Ne­ma­nji­ća, ne­go va­kuf Osma­na­gi­ća. I sad oni do­đu ov­dje, a mno­gi od njih ne umi­ju ni da do­đu, ne­go im tre­ba na­vi­ga­ci­ja, i tra­že gla­so­ve Bo­šnja­ka, a vri­je­đa­ju osje­ća­nja mu­sli­ma­na, a po­seb­no osje­ća­nja nas Bo­šnja­ka, i pi­ta­mo ih – ko ugro­ža­va mul­ti­na­ci­o­nal­nu i mul­ti­et­nič­ku Cr­nu Go­ru – mi ili oni – upi­tao je Mu­ho­vić.
      Ri­fat Ago­vić je ka­zao da su pred BS u Pet­nji­ci no­vi iza­zo­vi jer ak­tu­el­na iz­vr­šna vlast, bri­nu­ći se o fo­te­lja­ma i pla­ta­ma, op­stru­i­ra br­ži raz­voj Pet­nji­ce i rje­ša­va­nje svih ozbilj­nih pro­ble­ma“.
      `Od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Pet­nji­ca, član glav­nog od­bo­ra BS i kan­di­dat za od­bor­ni­ka lo­kal­nog par­la­men­ta Al­din Mu­ra­to­vić je re­kao da se, za raz­li­ku od BS, dru­gi ne mo­gu po­hva­li­ti ra­dom već sa­mo pra­znim obe­ća­nji­ma.
      – Obe­ća­še nam fa­bri­ku na­mje­šta­ja na Bo­ru, obe­ća­še fa­bri­ku pe­ški­ra ta­ko­đe na Bo­ru, obe­ća­še nam fa­bri­ku za pro­iz­vod­nju ću­mu­ra, iz­grad­nju vo­do­vo­da Mu­rov­sko vre­lo-Rad­man­ce–Jo­ho­vi­ce–Go­do­če­lje–Tu­ca­nje–Ba­re da se za­vr­ši do 2016. go­di­ne. To su vam obe­ća­va­li ovi ko­ji vas ob­ma­nju­ju 30 go­di­na, a od to­ga ne­ma ni­šta – re­kao je Mu­ra­to­vić.
      A.O.



    • Hronika
      Kalićima 33.000 eura

      Kalićima 33.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VIŠI SUD UMANJIO NAKNADU BRATU KONTROVERZNOG ROŽAJCA

      Kalićima 33.000 eura


      Ro­žaj­ci Mer­su­din i Ami­na Ka­lić, brat i su­pru­ga kon­tro­verz­nog ro­žaj­skog bi­zni­sme­na Sa­fe­ta Ka­li­ća, do­bi­će ne­što vi­še od 33.000 eura, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nih 46.500 eura, zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja. Ta­kvu od­lu­ku juče je do­nio Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju.
      Pr­vo­ste­pe­nom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju od­lu­če­no je da je tu­že­na dr­ža­va Cr­na Go­ra oba­ve­za­na da Mer­su­di­nu Ka­li­ću na ime na­kna­de šte­te zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nog iz­no­sa od 32.500 eura, is­pla­ti 19.260 eura, sa za­kon­skom ka­ma­tom. Na taj na­čin je nje­go­va na­kna­da na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te sma­nje­na za ne­što vi­še od 13.000 eura.
      Od­lu­ka o na­kna­di zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja Ami­ne Ka­lić osta­la je ista.
      – Što se ti­če pred­me­ta pod­no­si­o­ca tu­žbe Ka­lić Ami­ne, Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju je do­nio dru­go­ste­pe­nu pre­su­du Gž.br.2153/17 od 9.10.2017.go­di­ne ko­jom su žal­be tu­ži­o­ca i tu­že­ne od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne i po­tvr­đe­na je pre­su­da Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju P.br.5/17 od 7.7.2017.go­di­ne. Na­po­mi­nje­mo da je pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom dje­li­mič­no usvo­jen tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­o­ca, pa je tu­že­na oba­ve­za­na da tu­ži­o­cu na ime na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve zbog po­vre­de ugle­da, ča­sti, slo­bo­de i pra­va lič­no­sti, a zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de u pe­ri­o­du od 28.7.2011.go­di­ne do 05.3.2012.go­di­ne, is­pla­ti iz­nos od 14.000,00 eura, sa pri­pa­da­ju­ćom za­kon­skom ka­ma­tom, po­čev od da­na 7.7.2017.go­di­ne kao da­na pre­su­đe­nja pa do ko­nač­ne is­pla­te – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju.
      Tu­žba po­vo­dom neo­sno­va­nog hap­še­nja pod­ne­se­na je na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio pre­su­du ko­jom su Sa­fet, Ami­na i Mer­su­din Ka­lić oslo­bo­đe­ni op­tu­žbi za pra­nje pa­ra.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­li­ći su se od 2005. do ju­na 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, iz­vr­še­nim od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić. U op­tu­žni­ci pi­še da su ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura.
      M.V.P.



    • Ekonomija
      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

    • Ekonomija

      2017-11-22

      MANJINSKI AKCIONARI BARSKE PLOVIDBE TVRDE DA JE NOVI ČLAN BORDA U KONFLIKTU INTERESA

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Manjinski akcionari traže da država smijeni La zarevića jer je, kako tvrde, prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Lazarević je naveo da nije u konfliktu interesa, jer nije naređivao inspektorima da kontrolišu brod „Sveti Stefan 2”, niti ga je on pregledao


      Dio ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Bar­ske plo­vid­be pi­sao je vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća i tra­žio ra­zr­je­še­nje Ra­do­ji­ce La­za­re­vi­ća sa po­zi­ci­je čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra Bar­ske plo­vid­be. Oni tvr­de da je nje­go­vim iz­bo­rom gru­bo pre­kr­šen član 31, tač­ka 4. Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Ovim čla­nom je od­re­đe­no da jav­ni funk­ci­o­ner ne mo­že u pe­ri­o­du od dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja u prav­nom li­cu u ko­jem su, naj­ma­nje jed­nu go­di­nu pri­je pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, nje­go­ve du­žno­sti bi­le po­ve­za­ne sa su­per­vi­zor­skim ili kon­trol­nim po­slo­vi­ma.
      – Du­žno­sti La­za­re­vi­ća su u pe­ri­o­du dok je bio luč­ki ka­pe­tan (jav­ni fuk­nci­o­ner) i te ka­ko bi­le po­ve­za­ne sa kon­trol­nim po­slo­vi­ma u Bar­skoj plo­vid­bi u ko­joj on od 20. ok­to­bra, kao član od­bo­ra di­rek­to­ra, oba­vlja po­slo­ve upra­vlja­nja. Zna­či, Laza­re­vić ne mo­že dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je, od­no­sno dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku funk­ci­je luč­kog ka­pe­ta­na, oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja, od­no­sno čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra u Bar­skoj plo­vid­bi, či­ji je brod „Sve­ti Ste­fan 2” Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Bar kon­tro­li­sa­la u pe­ri­o­du kad je on bio na nje­nom če­lu – na­ve­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri u pi­smu vla­sni­ci­ma.
      Ve­ćin­ski vla­snik Bar­ske plo­vid­be, ko­ja je ne­dav­no pro­mi­je­ni­la sve čla­no­ve bor­da, osim Mi­lo­ša Ra­i­če­vi­ća, pred­stav­ni­ka ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, je dr­ža­va pre­ko fon­do­va (PIO, IRF) i Za­vo­da.
      – Zbog na­ve­de­nog, mo­li­mo da u što kra­ćem ro­ku raz­ri­je­ši­te du­žno­sti La­za­re­vi­ća jer će­mo u su­prot­nom bi­ti pri­nu­đe­ni da za­šti­tu za­ko­na i in­te­re­sa kom­pa­ni­je tra­ži­mo od dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Na neo­p­hod­nost što hit­ni­je re­ak­ci­je dr­ža­ve kao ve­ćin­skog vla­sni­ka uka­zu­je­mo i za­to što će sve od­lu­ke, u či­jem do­no­še­nju u na­red­nom pe­ri­o­du bu­de uče­stvo­vao La­za­re­vić, bi­ti ne­za­ko­ni­te, či­me će se kom­pa­ni­ji na­ni­je­ti ne­sa­gle­di­va šte­ta – po­ru­či­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri ko­ji ne­ma­ju do­vo­ljan broj ak­ci­ja da sa­zo­vu skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra na ovu te­mu.
      La­za­re­vić je za „Dan” ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa.
      – Je­sam bio luč­ki ka­pe­tan, ali nji­hov brod „Sve­ti Ste­fan” su pre­gle­da­li in­spek­to­ri si­gur­no­sne po­mor­ske plo­vid­be ko­ji su ne­za­vi­sni od Luč­ke ka­pe­ta­ni­je. Zna­či, ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa tim bro­do­vi­ma. Ni­sam ja pre­gle­dao već in­spek­to­ri, ko­ji su ne­za­vi­sni pri­li­kom pre­gle­da bro­do­va i ne pi­ta­ju me­ne šta će da ra­de – re­kao je La­za­re­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da kao ru­ko­vo­di­lac Luč­ke ka­pe­ta­ni­je ni­je na­re­đi­vao in­spek­to­ri­ma da vr­še pre­gle­de.
      – In­spek­to­ri su sa­mo­stal­ni i ja im ne na­re­đu­jem ko­ga će kon­tro­li­sa­ti. Oni su sa­mo­stal­ni u oda­bi­ru bro­do­va ko­je će kon­tro­li­sa­ti – za­klju­čio je La­za­re­vić.
      On je u bor­du u ime Fon­da PIO.D.M.



    • Hronika
      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

    • Hronika

      2017-11-22

      POTVRĐENA PRESUDA ZA UBISTVO LUKE MILIĆA

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci


      Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re po­tvr­di­le su pre­su­du ko­jom je Ne­ma­nja Vid­mar osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu od tri­na­est go­di­na i pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog ubi­stva Lu­ke Mi­li­ća u Pod­go­ri­ci i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du je u ju­nu ove go­di­ne u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci iz­re­kla su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol.
      Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Vid­mar je 30. ju­na 2015. sa umi­šlja­jem ubio Mi­li­ća.
      Ko­mi­si­ja lje­ka­ra vje­šta­ka to­kom su­đe­nje je na­ve­la dvi­je va­ri­jan­te psi­hič­kog sta­nja op­tu­že­nog Vid­ma­ra. Vi­ši tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić ka­zao je da mu je ne­ja­san za­klju­čak vje­šta­ka da se u vri­je­me ubi­stva Vid­mar na­la­zio u afek­tu raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta, te da je na­kon pret­hod­nog od­la­ska ku­ći do­šlo do ras­te­re­će­nja u bla­gi in­ten­zi­tet.
      Pred­stav­nik ti­ma vje­šta­ka ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske stru­ke po­ja­snio je da je od­la­zak okri­vlje­nog do ku­će bio do­vo­ljan da se afe­kat raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta ras­te­re­ti i do­stig­ne ste­pen bla­gog in­ten­zi­te­ta.
      Psi­ho­log Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić ka­za­la je da Vid­mar is­po­lja­va simp­to­me emo­ci­o­nal­ne ne­sta­bil­no­sti i da je oso­ba sklo­na pre­pir­ci i do­ka­zi­va­nju.VJ.D.



    • Politika
      DPS je obmanuo Bošnjake

      DPS je obmanuo Bošnjake

    • Politika

      2017-11-22

      Kalač

      ČELNIK BOŠNJAČKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE HAZBIJA KALAČ ZA „DAN” OCIJENIO

      DPS je obmanuo Bošnjake

      Obećanja vladajućeg DPS-a koja se odnose na ugovorene obaveze iz predreferendumskog perioda nisu ostvarena, ako se ne računa zapošljavanje partijskih kadrova BS-a u Podgorici – istakao je Kalač


      Bo­šnjač­ka stran­ka Cr­ne Go­re po­sta­la je kla­sič­ni bi­ro ra­da i iz­gu­bi­la je po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo, oci­je­nio je pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (BDZ) u Cr­noj Go­ri Ha­zbi­ja Ka­lač. On je re­kao da obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na.
      Ka­lač je za „Dan” re­kao da bi se za idu­će lo­kal­ne iz­bo­re u Pet­nji­ci mo­glo re­ći da shod­no bro­ju li­sta ima­mo zna­čaj­nu po­li­tič­ku po­nu­du.
      – Ipak, ta ukup­na po­nu­da, shod­no pro­fi­li­ma pri­ja­vlje­nih iz­bor­nih li­sta, mo­gla bi se svr­sta­ti u tri po­li­tič­ke ko­lo­ne: vla­da­ju­ći DPS, par­ti­je vla­sti – sve one ko­je su bi­le ili su sa­da po­dr­ža­va­o­ci po­li­ti­ke DPS-a, i no­ve par­ti­je ko­je na po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re i na lo­kal­nom ni­vou že­le uni­je­ti dru­ga­či­ju po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju. Sva­ka­ko da se BDZ na­la­zi u ovoj tre­ćoj gru­pa­ci­ji po­li­tič­ke po­nu­de. Naš iz­bor­ni mo­to na ovim iz­bo­ri­ma u Pet­nji­ci gla­si – za ži­vot u Pet­nji­ci. To je vi­še­stru­ka po­ru­ka ko­jom po­zi­va­mo sve Pet­nji­ča­ne da pro­mi­je­ne od­nos pre­ma se­bi i svo­me do­mu – re­kao je Ka­lač.
      On je ka­zao da gra­đa­ni te op­šti­ne tre­ba da ci­je­ne svoj glas i da ni­ka­da vi­še svo­je po­vje­re­nje ne da­ju oni­ma ko­ji su u broj­nim ra­ni­jim iz­bor­nim pro­ce­si­ma ko­ri­sti­li Bi­hor sa­mo za pot­ku­su­ri­va­nje i bez ika­kve oba­ve­ze u smi­slu stva­ra­nja uslo­va za ži­vot i osta­ja­nje u Bi­ho­ru.
      – Na­ša po­ru­ka je isto­vre­me­no naš od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma ove op­šti­ne, za ko­je se bo­ri­mo i ko­je ne­će­mo iz­ne­vje­ri­ti zbog ne­kih po­je­di­nač­nih ili grup­nih in­te­re­sa u Pod­go­ri­ci ili bi­lo gdje. Bi­hor­ci ne tre­ba da se se­le ni pre­ma ju­gu dr­ža­ve ni pre­ma za­pad­noj Evro­pi. Ne po­sto­ji ljep­še mje­sto za ži­vot od Bi­ho­ra. Oni ko­ji su oti­šli to do­bro zna­ju. Na­ša ulo­ga je da na­đe­mo na­čin da se mla­di za­po­sle i da pri­stoj­no ži­ve od svo­ga ra­da u svom Bi­ho­ru – po­ru­čio je Ka­lač.
      On je re­kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje šta je ga­ran­ci­ja gra­đa­ni­ma Pet­nji­ce da li­sta BDZ-a ni­je ista kao li­ste onih ko­ji se sva­ke če­ti­ri go­di­ne vra­ća­ju sa istom pri­čom i istim obe­ća­nji­ma, bez ika­kvog sti­da što se od tih obe­ća­nja sko­ro ni­šta i ni­ka­da ne ostva­ri.
      – Ga­ran­ci­ja su lju­di ko­ji su se iz­dvo­ji­li iz po­sto­je­će „vla­da­lač­ke” struk­tu­re kroz no­vu po­li­ti­ku plat­for­mu, od­re­kli se lič­nih in­te­re­sa i pri­vi­le­gi­ja i do­ka­za­li da na po­li­ti­ku i pre­u­ze­te oba­ve­ze gle­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­je. Vje­ru­je­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti na­šu do­sled­nost, na­še struč­ne spo­sob­no­sti, mo­ral­ni dig­ni­tet i sve osta­lo što nas po­zi­tiv­no iz­dva­ja od osta­lih, i po­dr­ža­ti nas u bro­ju ko­ji će nam obez­bi­je­di­ti man­da­te bez ko­jih se ne­će mo­ći kon­sti­tu­i­sa­ti bu­du­ća vlast u Pet­nji­ci – is­ta­kao je Ka­lač.
      On je do­dao da su nji­ho­va is­ku­stva u ve­zi sa ra­dom svih vla­da na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, a po­vo­dom sta­tu­sa ma­nji­na, po­seb­no pi­ta­nja Bo­šnja­ka, ta­kva da upu­ću­ju na za­klju­čak da se vo­di po­gre­šna po­li­ti­ka.
      – Po­ka­za­lo se da za raz­voj san­džač­kog sje­ver­nog re­gi­o­na ne pred­sta­vlja ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju ni to što je pot­pred­sjed­nik Vla­de, za­du­žen za urav­no­te­že­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Cr­ne Go­re, čo­vjek iz bo­šnjač­kog kor­pu­sa. Na­pro­tiv, ima­mo ubr­za­nu pri­vred­nu stag­na­ci­ju i ubr­za­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva, ko­je se upra­vo po­kla­pa sa pe­ri­o­dom vla­da­vi­ne ovih „na vlast pret­pla­će­nih” Bo­šnja­ka – re­kao je Ka­lač.
      Čel­nik BDZ-a je na­gla­sio da je na sce­ni alar­man­tan pro­ces ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re.
      – Obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na, ako se ne ra­ču­na za­po­šlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va BS-a u Pod­go­ri­ci, ko­je će se po­ka­za­ti kao pre­vi­so­ka ci­je­na oprav­da­nog za­htje­va sra­zmjer­ne za­stu­plje­no­sti bo­šnjač­kog na­ro­da u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ovo „ugo­nje­nje” mla­dih lju­di u par­ti­ju ko­ja je po­sta­la kla­sič­ni bi­ro ra­da i ko­ja je iz­gu­bi­la po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo već se od­ra­zi­lo kroz alar­mant­ne pro­ce­se ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re – uka­zao je Ka­lač.
      M.V.

      Oprav­dan za­htjev opo­zi­ci­je

      Ka­lač je ka­zao da uslo­vi ko­je opo­zi­ci­ja tra­ži u ve­zi sa pre­ki­dom boj­ko­ta par­la­men­ta pred­sta­vlja­ju le­gi­tim­ne za­htje­ve.
      – Ne mo­že se ospo­ri­ti za­htjev po­lo­vi­ne gra­đa­na ove dr­ža­ve, tim pri­je jer se ra­di o za­htje­vu za odr­ža­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ko­jim bi se, uz iz­mi­je­nje­no iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo, stvo­ri­li uslo­vi za odr­ža­va­nje de­mo­krat­skih iz­bo­ra i po­ni­šta­va­nja ve­li­ke sjen­ke ba­če­ne na re­gu­lar­nost po­sljed­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra spro­ve­de­nih u uslo­vi­ma van­red­nog sta­nja u dr­ža­vi – sma­tra Ka­lač.



-
    • Hronika
      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

    • Hronika

      2017-11-22

      Marović

      ZBOG NEPOŠTOVANJA SPORAZUMA, TUŽILAŠTVO PLIJENI IMOVINU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana


      Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci će na ro­či­štu za­ka­za­nom za 12. de­cem­bar ove go­di­ne od­lu­či­va­ti po za­htje­vu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva za traj­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća.
      Vi­ši sud je pri­vre­me­no od­u­zeo kom­plet­nu imo­vi­nu Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, nje­gove su­pru­ge Đor­đi­ne, nji­ho­vog si­na Mi­lo­ša i nje­go­ve po­ro­di­ce. Sud je na taj na­čin pri­hva­tio za­htjev Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva da se imo­vi­na Ma­ro­vi­ća za­mr­zne dok se ne ozva­ni­če re­zul­ta­ti fi­nan­sij­ske is­tra­ge, kao do­kaz da su broj­ni sta­no­vi, ku­će i ze­mlji­šta ste­če­ni kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma.
      Tu­ži­la­štvo tra­ži da se Ma­ro­vi­ću odu­zme ze­mlja u Pri­je­vo­ru, stan u Bu­dvi, stan ko­ji se vo­di na nje­go­vu su­pru­gu i stan i po­slov­ni pro­stor nje­go­vog šu­re.
      Ma­ro­vi­ći su ne­ke od ne­kret­ni­na pro­da­li, a me­đu imo­vi­nom ko­ju dr­ža­va pla­ni­ra da za­pli­je­ni na­la­ze se stan od 90 kva­dra­ta kod Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la Đor­đi­ne Ma­ro­vić u bu­dvan­skom na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa – man­sar­da od 193 kva­dra­ta, upi­sa­na na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, 10.000 kva­dra­ta ze­mlje u Mr­če­vom po­lju ko­ja je ta­ko­đe u vla­sni­štvu mla­đeg Ma­ro­vi­ća, dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj i po­slov­ni pro­sto­ri.
      Za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem ras­pi­sa­na je In­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za.
      On i nje­gov sin se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je.
      Mla­đi Ma­ro­vić je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz tog mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000 eura.Pre­su­da mu je iz­re­če­na kra­jem ju­la, na­kon što je Vi­ši sud pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce u ovom pred­me­tu.
      VJ.D.

      Vođa kriminalne grupe

      Ma­ro­vić je pri­hva­tio na­vo­de tu­ži­la­štva da je bio vo­đa kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju su či­ni­li biv­ši čel­ni­ci op­šti­ne Bu­dva i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci, a ko­ja je ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma na­ni­je­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu op­štin­skom bu­dže­tu.
      Slo­bo­de je li­šen zbog sum­nje da je iz­vr­šio pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem pod­stre­ka­va­nja, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. Slo­bo­de je li­šen po na­lo­gu spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.



    • Hronika
      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VLADA IMA ROK OD 10 DANA DA OKONČA ISPLATE PO TUŽBAMA VIŠE OD 200 HRVATSKIH DRŽAVLJANA

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Postupci su pravosnažno okončani i u toku je postupak izvršenja, odnosno naplate oko 1,4 miliona eura – kazao je advokat Zdravko Begović, dodajući da je nezadovoljan iznosom i da će reviziju i pravdu tražiti pred sudom u Strazburu


      Na­kon što su pre­su­de za na­kna­du šte­te po­sta­le pra­vo­sna­žne, dr­ža­va će žr­tva­ma „Mo­ri­nja” mo­ra­ti da is­pla­ti oko 1.430.000 eura.
      Nji­hov advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić ka­zao je da je u ve­li­kom bro­ju pred­me­ta po­če­la is­pla­ta, ali je iz­ra­zio ne­za­do­volj­stvo zbog do­su­đe­nih iz­no­sa.
      – Sma­tra­mo da su iz­no­si ko­ji su is­pla­će­ni ma­li i za­to tra­ži­mo re­vi­zi­ju, a spre­ma­mo i pred­stav­ke za sud u Stra­zbu­ru – re­kao je Be­go­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da se u ovom slu­ča­ju ra­di o rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma iz Mo­ri­nja ko­ji su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
      – Po­stup­ci su pra­vo­sna­žno okon­ča­ni i u to­ku je po­stu­pak iz­vr­še­nja od oko 1,2 mi­li­o­na eura – re­kao je Be­go­vić i do­dao da to još uvi­jek ni­je či­tav iz­nos.
      Dr­ža­va je usvo­ji­la sko­ro sve tu­žbe­ne za­htje­ve žr­ta­va, pa je do­ne­se­na od­lu­ka za is­pla­tu od­š­te­ta.
      Presude su postale pravosnažne, a Vlada ima rok od deset dana da isplati novac po presudama koje su u međuvremenu postale pravosnažne.
      Oko 250 lju­di ko­ji su bo­ra­vi­li u voj­nom cen­tru „Mo­rinj” pod­ni­je­li su tu­žbe na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud od­bi­jo žal­be Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ali i bra­ni­la­ca osu­đe­nih Iva Goj­ni­ća, Špi­ra Lu­či­ća, Iva Men­ze­li­na i Bo­ra Gli­gi­ća. Na taj na­čin je okon­ča­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u ovom pred­me­tu.
      Pre­su­du u slu­ča­ju „Mo­rinj” iz­re­klo je vi­je­će su­di­je  Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Mi­len­ke Ži­žić. Po toj pre­su­di, Goj­nić, Lu­čić, Men­za­lin i Gli­gić ogla­še­ni su kri­vim zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv rat­nih za­ro­blje­ni­ka, od­no­sno ne­čo­vječ­no po­stu­pa­nje. Goj­nić je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, Lu­čić na tri, Men­za­lin na če­ti­ri, a Gli­gić na tri go­di­ne ro­bi­je. U ovom pred­me­tu bi­le su iz­re­če­ne još dvi­je pre­su­de, ali ih je Ape­la­ci­o­ni sud obo­rio.
      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca, ko­ji su ta­ko­đe bi­li op­tu­že­ni, oslo­bo­đe­ni su kri­vi­ce.
      Op­tu­žni­ca u ovom pred­me­tu po­dig­nu­ta je u av­gu­stu 2008. go­di­ne.
      – Op­tu­že­ni su kao pri­pad­ni­ci re­ze­rv­nog sa­sta­va JNA od 3. ok­to­bra 1991. do 18. av­gu­sta 1992. go­di­ne, za vri­je­me oru­ža­nog su­ko­ba u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj iz­me­đu JNA i hr­vat­skih or­ga­ni­zo­va­nih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, u Cen­tru za pri­hvat za­ro­blje­ni­ka u mje­stu Mo­rinj, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va utvr­đe­na Že­nev­skom kon­ven­ci­jom o po­stu­pa­nju sa rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma, pre­ma nji­ma ne­čo­vječ­no po­stu­pa­li –pi­še u op­tu­žni­ci. M.V.R.

      I op­tu­že­ni tu­ži­li dr­ža­vu

      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca su ta­ko­đe tu­ži­li dr­ža­vu zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i do­bi­li su te spo­ro­ve. Tar­le je dru­go­ste­pe­nom pre­su­dom do­bio 60.000 eura, kao i Go­ve­da­ri­ca. Pr­vom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, Tar­leu je bi­lo do­su­đe­no 80.500 eura zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de i du­šev­nih bo­lo­va, kao i zbog pat­nje. Od­lu­ku je pre­i­na­čio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci na­kon žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih po­slo­va i do­su­dio mu 60.000 eura.



    • Vijest dana
      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

    • Vijest dana

      2017-11-22

      Đukanović

      I NEKADAŠNJI DRŽAVNICI IZ OKRUŽENJA NAŠLI ZAPOSLENJE NA UNIVERZITETU BIVŠEG PREMIJERA CRNE GORE

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na UDG, čiji je jedan od suvlasnika Milo Đukanović, kao redovni i vanredni profesori rade i bivši ministri iz Makedonije, Slovenije, Kosova, Albanije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Taki Fiti, Anton Grizold, Muhamet Mustafa, Zef Preci, Milivoj Solar, Zoran Stojanović, Petar Ivanović, Milorad Katnić, Vladimir Kavarić i Igor Lukšić


      Na plat­nom spi­sku Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca (UDG), ko­ji je di­je­lom u vla­sni­štvu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­la­zi se i de­set biv­ših mi­ni­sta­ra iz se­dam dr­ža­va. To se mo­že vi­dje­ti u po­da­ci­ma o van­red­nim i re­dov­nim pro­fe­so­ri­ma tog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta.
      Kao re­dov­ni pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG) vo­di se Ta­ki Fi­ti, biv­ši mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je. Fi­ti pre­da­je na Fa­kul­te­tu za me­đu­na­rod­nu eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bi­znis, ko­ji funk­ci­o­ni­še u sklo­pu Đu­ka­no­vi­će­vog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta. Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je bio je od fe­bru­a­ra 1996. do no­vem­bra 1998. go­di­ne.
      Na saj­tu UDG mo­že se vi­dje­ti da su sfe­re Fi­ti­je­vog na­uč­nog in­te­re­so­va­nja – eko­no­mi­ja, eko­nom­ski rast i raz­voj, dr­žav­na re­gu­la­ci­ja...
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i An­ton Gri­zold, biv­ši mi­ni­star od­bra­ne Slo­ve­ni­je. Na tu dr­žav­nič­ku funk­ci­ju iza­bran je na če­tvo­ro­go­di­šnji man­da­t 2000. go­di­ne.
      – Vo­đa je is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta, od ko­jih iz­dva­ja­mo: Is­tra­ži­va­nje me­ha­ni­za­ma i in­stru­me­na­ta za spre­ča­va­nje i rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma (stu­di­ja pri­mje­ra kon­flik­ta 2001. u Ma­ke­do­ni­ji) i Glo­ba­li­za­ci­ja i bez­bjed­no­sna pa­ra­dig­ma u 21 vi­je­ku. Ob­ja­vio je pre­ko 400 na­uč­nih i struč­nih čla­na­ka iz obla­sti bez­bjed­no­sti, stu­di­ja mi­ra, od­bram­be­nih stu­di­ja i rje­ša­va­nja kon­fli­ka­ta, ko­ji su ob­ja­vlje­ni u do­ma­ćim i stra­nim re­vi­ja­ma, zbor­ni­ci­ma i knji­ga­ma – pi­še u Gri­zol­do­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG, gdje pre­da­je na Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma.
      Na UDG kao van­red­ni pro­fe­sor ra­di i Mu­ha­met Mu­sta­fa, ko­ji je od 1984. do 1986. go­di­ne bio mi­ni­star za raz­voj Vla­de Ko­so­va. Od ju­la 2014. do ma­ja ove go­di­ne Mu­sta­fa je bio na li­sti po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Ko­so­va.
      – Dok­tor je eko­nom­skih na­u­ka, pro­fes­or pred­me­ta ko­ji se od­no­se na upra­vlja­nje raz­vo­jem. Post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio je u Ame­ri­ci, En­gle­skoj i Bel­gi­ji – pi­še, iz­me­đu osta­log, u bi­o­gra­fi­ji Mu­sta­fe na saj­tu Skup­šti­ne Ko­so­va.
      Na uni­ver­zi­te­tu Đu­ka­no­vi­ća pre­da­vač je i Zef Pre­ci, eko­nom­ski eks­pert i biv­ši mi­ni­star za jav­nu eko­no­mi­ju i pri­va­ti­za­ci­ju u Al­ba­ni­ji. Pre­ci sa­da po­kri­va i funk­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra al­ban­skog Cen­tra za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja.
      Na uni­ver­zi­te­tu u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca pro­fe­sor je i Mi­li­voj So­lar, ko­ji je od 1987. do 1990. go­di­ne bio mi­ni­star pro­svje­te i kul­tu­re u Hr­vat­skoj.
      – Ob­ja­vio je broj­ne ra­do­ve u znan­stve­nim knji­žev­nim i struč­nim ča­so­pi­si­ma, a za ras­pra­ve iz knji­žev­ne te­o­ri­je do­bio je Na­gra­du gra­da Za­gre­ba 1972. go­di­ne, te na­gra­de „Bo­ži­dar Adži­ja” 1975. i „Vla­di­mir Na­zor” 1977. go­di­ne. O nje­go­vim ra­do­vi­ma ob­ja­vlje­no je sto­ti­njak pri­ka­za i osvr­ta u knji­ga­ma, te do­ma­ćim i stra­nim ča­so­pi­si­ma i no­vi­na­ma – pi­še u bi­o­gra­fi­ji So­la­ra.
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i Be­o­gra­đa­nin Zo­ran Sto­ja­no­vić, ko­ji je bio sa­ve­zni mi­ni­star prav­de od 1993. do 1994. go­di­ne. Sto­ja­no­vić je bio i pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o zlo­či­ni­ma pro­tiv čovječnosti i me­đu­na­rod­nog pra­va. Ta­ko­đe, vo­lon­ter­ski je oba­vljao funk­ci­ju potpredsjednika Skup­šti­ne Gra­da No­vog Sa­da.
      Kao va­nrd­ni pro­fe­sor na UDG ra­di i biv­ši mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re, Pe­tar Iva­no­vić.
      Iva­no­vić ni­je je­di­ni biv­ši mi­ni­star iz Cr­ne Go­re ko­ji je na plat­nom spi­sku na uni­ver­zi­te­tu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra. Tu je i Mi­lo­rad Kat­nić, ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja i sa­vjet­nik Đu­ka­no­vi­ća. Kat­nić je ina­če bra­ta­nić spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca (SDT) Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća.
      Na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca ra­di i Vla­di­mir Ka­va­rić, biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Cr­ne Go­re.
      U dru­štvu pro­fe­so­ra, ne­ka­da vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca je i Igor Luk­šić, biv­ši pre­mi­jer Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja.
      Vl.O.

      Pre­da­je i Ki­li­bar­da

      Kao re­dov­ni pro­fe­sor kod Đu­ka­no­vi­ća ra­di i No­vak Ki­li­bar­da, ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re.
      – Kao po­li­ti­čar bio je pred­sjed­nik i osni­vač Na­rod­ne stran­ke Cr­ne Go­re i pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re. Kao di­plo­ma­ta bio je šef in­for­ma­tiv­no-tr­go­vin­ske mi­si­je Vla­de Cr­ne Go­re u Sa­ra­je­vu i mi­ni­star – sa­vjet­nik za po­li­tič­ka pi­ta­nja u Am­ba­sa­di DZSCG u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Bio je po­sla­nik u skup­šti­na­ma Cr­ne Go­re, SFRJ, SRJ i DZSCG – pi­še u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG.



    • Drustvo
      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

    • Drustvo

      2017-11-22

      NA ODLUKU ASK DA JE ČLAN NADZORNOG TIJELA TUŽILAŠTVA U SUKOBU SA PROPISOM IZOSTALA REAKCIJA NADLEŽNIH

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      ASK je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za prošlu godinu


      Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) tvrdi da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković navodno prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije predao imovinski karton za prošlu godinu. Laković je u izjašnjenju pred Agencijom kazao da izvještaje o imovini i prihodima nije podnosio jer nije znao da je javni funkcioner.
      Agencija za sprečavanje korupcije je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković izabran iz reda uglednih pravnika prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za 2016. godinu
      Laković je 12. juna na usmenoj raspravi pred Agencijom kazao da nije znao da je kao član Tužilačkog savjeta javni funkcioner i da podliježe obavezi prijavljivanja imovine.
      Agen­ci­ja je oba­vi­je­sti­la Tu­ži­lač­ki sa­vjet, na čijem je čelu vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, da tre­ba u ro­ku od 60 da­na da pre­du­zme mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti i oba­vi­je­sti je šta su uči­ni­li. Do da­nas ni­je po­zna­to da li je Tu­ži­lač­ki sa­vjet po­stu­pio po od­lu­ci ASK. O rad­nja­ma ko­je su pred­u­ze­li u slu­ča­ju La­ko­vi­ća tre­ba­lo je da oba­vi­je­ste i Skup­šti­nu, kao or­gan ko­ji ga je ime­no­vao za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta.
      Laković je u izjavi za „Dan“ kazao da se Tužilački savjet izjašnjavao o odluci ASK da je prekršio zakon, te da je utvrdio da apsolutno ne postoje razlozi za njegovo razrješenje. On je dodao da se član Savjeta može razriješiti kada se nađe u sukobu interesa zbog funkcije koju obavlja ili ako počini krivično djelo. To na njegovom primjeru, kako je rekao, nije bio slučaj.
      Istakao je da u njegovom slučaju nijesu ispunjeni propisani uslovi za razrješenje.
      - Tužilački savjet se ljetos, ubrzo nakon što sam dao iskaz u Agenciji, odredio prema ovoj odluci i ocijenjeno je da apsolutno nema razloga za mojim razrješenjem – kazao je Laković za „Dan“, pojašnjavajući da ga samo Skupština može razriješiti, na predlog Tužilačkog savjeta.
      On je dodao da je u Tužilački savjet izabran na upražnjeno mjesto, ne od početka mandata rada ovog tijela, te da nije bio upoznat da podliježe obavezi prijavljivanja imovine. Naglašava da je izvještaj predao odmah nakon što ga je ASK na to upozorila.
      Iz Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta ju­če ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” šta su ura­di­li po­vo­dom ta­kve od­lu­ke ASK, i da li će La­ko­vi­ća di­sci­plin­ski ka­zni­ti, raz­ri­je­ši­ti ili su­spen­do­va­ti.
      U od­lu­ci ASK se na­vo­di da je po­stu­pak pro­tiv La­ko­vi­ća po­kre­nu­la po slu­žbe­noj du­žno­sti.
      – Uvi­dom u slu­žbe­nu evi­den­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je utvr­đe­no je da No­vak Be­go La­ko­vić, član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, ni­je do­sta­vio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za pro­šlu go­di­nu u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ro­ku, tj. do kra­ja mar­ta te­ku­će za pret­hod­nu go­di­nu. Sa­gla­sno čla­nu 34 za­ko­na, Agen­ci­ja je La­ko­vi­ću upu­ti­la za­htjev 15. ma­ja ove go­di­ne da se u po­stup­ku pred ASK, u pi­sa­noj for­mi, iz­ja­sni na či­nje­ni­ce i okol­no­sti iz pod­ne­se­nog za­htje­va, upo­zna­ju­ći ga isto­vre­me­no da u skla­du sa čla­nom 36 istog za­ko­na mo­že pri­stu­pi­ti u svoj­stvu stran­ke usme­noj ras­pra­vi ra­di za­šti­te pra­va, od­no­sno prav­nih in­te­re­sa – na­vo­di se u od­lu­ci ASK.
      La­ko­vić je na usme­noj ras­pra­vi, ko­ja je odr­ža­na 12. ju­na, ka­zao da ni­je znao da pod­li­je­že oba­ve­za­ma ko­je pro­pi­su­je Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će na­knad­no pre­da­ti iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni. On je po­tom pod­nio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu ASK.
      Za­ko­nom o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu je pro­pi­sa­no da će se član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta raz­ri­je­ši­ti ako oba­vlja svo­ju du­žnost ne­sa­vje­sno i ne­pro­fe­si­o­nal­no, a pod tim se pod­ra­zu­mi­je­va ne­is­pu­nja­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih oba­ve­za.
      La­ko­vić je za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta iza­bran u ju­lu pro­šle go­di­ne.
      Tu­ži­lač­ki sa­vjet ima pred­sjed­ni­ka i de­set čla­no­va. Pred­sjed­nik Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac. Sa­stav Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta pro­gla­ša­va pred­sjed­nik Cr­ne Go­re. (Član 84 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.) Man­dat Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je če­ti­ri go­di­ne. (Član 85 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.)
      Čla­no­vi Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta su vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, ko­ji je pred­sjed­nik sa­vje­ta. Čla­no­vi iz re­da dr­žav­nih tu­ži­la­ca su Sto­jan­ka Ra­do­vić, Dra­žen Bu­rić, Lji­lja­na La­kić, Na­da Bu­ga­rin i Ka­ta­ri­na Klja­je­vić. Iz re­da ugled­nih prav­ni­ka čla­no­vi su Ve­se­lin Rac­ko­vić, Ha­ki­ja Lje­šnja­nin, No­vak Be­go La­ko­vić i Ve­sna Rat­ko­vić. Is­pred Mi­ni­star­stva prav­de član Sa­vje­ta je Na­ta­ša Ra­do­njić.
      A.O.

      Po­stup­ci pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta

      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne­dav­no je po­kre­nu­la po­stup­ke pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta RTCG, zbog ne­pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja o pri­ho­di­ma. Po­stup­ci su po­kre­nu­ti pro­tiv Per­ka Vu­ko­ti­ća, Mi­ma Dra­ško­vi­ća, Dra­ga­ne Trip­ko­vić i Vla­di­mi­ra Pa­vi­će­vi­ća, ko­ji su ka­za­li da ni­je­su zna­li da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri, te da zbog to­ga ni­je­su pod­no­si­li iz­vje­šta­je.
      Od­bor je ne­dav­no pred­lo­žio ra­zr­je­še­nje čla­na Sa­vje­ta RTCG Ni­ko­le Vuk­če­vi­ća, op­tu­žu­ju­ći ga da je pod­re­dio jav­ni in­te­res pri­vat­nom jer je kao re­di­telj za­ra­dio ho­no­rar u iz­no­su od 2.600 eura. On je ta­da pred Od­bo­rom ka­zao da imo­vi­nu i pri­ho­de ni­je pod­no­sio jer ga ASK ni­ka­da ni­je upo­zna­la da je jav­ni funk­ci­o­ner, te da je Sa­vjet RTCG ne­za­vi­sno ti­je­lo.



    • Politika
      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

    • Politika

      2017-11-22

      Konvencija BS u Petnjici

      ZAVRŠNA KONVENCIJA BOŠNJAČKE STRANKE

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića


      Pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke i pot­pred­sjed­nik Vla­de za re­gi­o­nal­ni raz­voj Ra­fet Hu­so­vić ka­zao je na za­vr­šnoj kon­ven­ci­ji u Pet­nji­ci da je ta par­ti­ja od sa­mog osni­va­nja po­dr­ža­la sve de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. Hu­so­vić je po­zvao Bi­hor­ce da po­dr­že Ad­na­na Mu­ho­vi­ća za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne.
      – Po­ka­za­li smo da su nam in­te­re­si Pet­nji­ce, Bi­ho­ra i Bo­šnja­ka iz­nad lič­nih in­te­re­sa, za raz­li­ku od na­šeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, ko­ji­ma su in­te­re­si bo­šnjač­kog na­ro­da bi­li i bi­će na po­sled­njem mje­stu – ka­zao je no­si­lac li­ste Bo­šnjač­ke stran­ke u Pet­nji­ci Ad­nan Mu­ho­vić.
      – Oni i da­nas vri­je­đa­ju Bo­šnja­ke. Za­mi­sli­te, ho­će da vra­te krst na Sa­hat- ku­lu, a Sa­hat-ku­la ni­je za­du­žbi­na ni Pe­tro­vi­ća ni Ne­ma­nji­ća, ne­go va­kuf Osma­na­gi­ća. I sad oni do­đu ov­dje, a mno­gi od njih ne umi­ju ni da do­đu, ne­go im tre­ba na­vi­ga­ci­ja, i tra­že gla­so­ve Bo­šnja­ka, a vri­je­đa­ju osje­ća­nja mu­sli­ma­na, a po­seb­no osje­ća­nja nas Bo­šnja­ka, i pi­ta­mo ih – ko ugro­ža­va mul­ti­na­ci­o­nal­nu i mul­ti­et­nič­ku Cr­nu Go­ru – mi ili oni – upi­tao je Mu­ho­vić.
      Ri­fat Ago­vić je ka­zao da su pred BS u Pet­nji­ci no­vi iza­zo­vi jer ak­tu­el­na iz­vr­šna vlast, bri­nu­ći se o fo­te­lja­ma i pla­ta­ma, op­stru­i­ra br­ži raz­voj Pet­nji­ce i rje­ša­va­nje svih ozbilj­nih pro­ble­ma“.
      `Od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Pet­nji­ca, član glav­nog od­bo­ra BS i kan­di­dat za od­bor­ni­ka lo­kal­nog par­la­men­ta Al­din Mu­ra­to­vić je re­kao da se, za raz­li­ku od BS, dru­gi ne mo­gu po­hva­li­ti ra­dom već sa­mo pra­znim obe­ća­nji­ma.
      – Obe­ća­še nam fa­bri­ku na­mje­šta­ja na Bo­ru, obe­ća­še fa­bri­ku pe­ški­ra ta­ko­đe na Bo­ru, obe­ća­še nam fa­bri­ku za pro­iz­vod­nju ću­mu­ra, iz­grad­nju vo­do­vo­da Mu­rov­sko vre­lo-Rad­man­ce–Jo­ho­vi­ce–Go­do­če­lje–Tu­ca­nje–Ba­re da se za­vr­ši do 2016. go­di­ne. To su vam obe­ća­va­li ovi ko­ji vas ob­ma­nju­ju 30 go­di­na, a od to­ga ne­ma ni­šta – re­kao je Mu­ra­to­vić.
      A.O.



    • Hronika
      Kalićima 33.000 eura

      Kalićima 33.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VIŠI SUD UMANJIO NAKNADU BRATU KONTROVERZNOG ROŽAJCA

      Kalićima 33.000 eura


      Ro­žaj­ci Mer­su­din i Ami­na Ka­lić, brat i su­pru­ga kon­tro­verz­nog ro­žaj­skog bi­zni­sme­na Sa­fe­ta Ka­li­ća, do­bi­će ne­što vi­še od 33.000 eura, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nih 46.500 eura, zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja. Ta­kvu od­lu­ku juče je do­nio Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju.
      Pr­vo­ste­pe­nom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju od­lu­če­no je da je tu­že­na dr­ža­va Cr­na Go­ra oba­ve­za­na da Mer­su­di­nu Ka­li­ću na ime na­kna­de šte­te zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nog iz­no­sa od 32.500 eura, is­pla­ti 19.260 eura, sa za­kon­skom ka­ma­tom. Na taj na­čin je nje­go­va na­kna­da na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te sma­nje­na za ne­što vi­še od 13.000 eura.
      Od­lu­ka o na­kna­di zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja Ami­ne Ka­lić osta­la je ista.
      – Što se ti­če pred­me­ta pod­no­si­o­ca tu­žbe Ka­lić Ami­ne, Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju je do­nio dru­go­ste­pe­nu pre­su­du Gž.br.2153/17 od 9.10.2017.go­di­ne ko­jom su žal­be tu­ži­o­ca i tu­že­ne od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne i po­tvr­đe­na je pre­su­da Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju P.br.5/17 od 7.7.2017.go­di­ne. Na­po­mi­nje­mo da je pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom dje­li­mič­no usvo­jen tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­o­ca, pa je tu­že­na oba­ve­za­na da tu­ži­o­cu na ime na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve zbog po­vre­de ugle­da, ča­sti, slo­bo­de i pra­va lič­no­sti, a zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de u pe­ri­o­du od 28.7.2011.go­di­ne do 05.3.2012.go­di­ne, is­pla­ti iz­nos od 14.000,00 eura, sa pri­pa­da­ju­ćom za­kon­skom ka­ma­tom, po­čev od da­na 7.7.2017.go­di­ne kao da­na pre­su­đe­nja pa do ko­nač­ne is­pla­te – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju.
      Tu­žba po­vo­dom neo­sno­va­nog hap­še­nja pod­ne­se­na je na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio pre­su­du ko­jom su Sa­fet, Ami­na i Mer­su­din Ka­lić oslo­bo­đe­ni op­tu­žbi za pra­nje pa­ra.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­li­ći su se od 2005. do ju­na 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, iz­vr­še­nim od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić. U op­tu­žni­ci pi­še da su ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura.
      M.V.P.



    • Ekonomija
      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

    • Ekonomija

      2017-11-22

      MANJINSKI AKCIONARI BARSKE PLOVIDBE TVRDE DA JE NOVI ČLAN BORDA U KONFLIKTU INTERESA

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Manjinski akcionari traže da država smijeni La zarevića jer je, kako tvrde, prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Lazarević je naveo da nije u konfliktu interesa, jer nije naređivao inspektorima da kontrolišu brod „Sveti Stefan 2”, niti ga je on pregledao


      Dio ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Bar­ske plo­vid­be pi­sao je vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća i tra­žio ra­zr­je­še­nje Ra­do­ji­ce La­za­re­vi­ća sa po­zi­ci­je čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra Bar­ske plo­vid­be. Oni tvr­de da je nje­go­vim iz­bo­rom gru­bo pre­kr­šen član 31, tač­ka 4. Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Ovim čla­nom je od­re­đe­no da jav­ni funk­ci­o­ner ne mo­že u pe­ri­o­du od dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja u prav­nom li­cu u ko­jem su, naj­ma­nje jed­nu go­di­nu pri­je pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, nje­go­ve du­žno­sti bi­le po­ve­za­ne sa su­per­vi­zor­skim ili kon­trol­nim po­slo­vi­ma.
      – Du­žno­sti La­za­re­vi­ća su u pe­ri­o­du dok je bio luč­ki ka­pe­tan (jav­ni fuk­nci­o­ner) i te ka­ko bi­le po­ve­za­ne sa kon­trol­nim po­slo­vi­ma u Bar­skoj plo­vid­bi u ko­joj on od 20. ok­to­bra, kao član od­bo­ra di­rek­to­ra, oba­vlja po­slo­ve upra­vlja­nja. Zna­či, Laza­re­vić ne mo­že dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je, od­no­sno dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku funk­ci­je luč­kog ka­pe­ta­na, oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja, od­no­sno čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra u Bar­skoj plo­vid­bi, či­ji je brod „Sve­ti Ste­fan 2” Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Bar kon­tro­li­sa­la u pe­ri­o­du kad je on bio na nje­nom če­lu – na­ve­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri u pi­smu vla­sni­ci­ma.
      Ve­ćin­ski vla­snik Bar­ske plo­vid­be, ko­ja je ne­dav­no pro­mi­je­ni­la sve čla­no­ve bor­da, osim Mi­lo­ša Ra­i­če­vi­ća, pred­stav­ni­ka ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, je dr­ža­va pre­ko fon­do­va (PIO, IRF) i Za­vo­da.
      – Zbog na­ve­de­nog, mo­li­mo da u što kra­ćem ro­ku raz­ri­je­ši­te du­žno­sti La­za­re­vi­ća jer će­mo u su­prot­nom bi­ti pri­nu­đe­ni da za­šti­tu za­ko­na i in­te­re­sa kom­pa­ni­je tra­ži­mo od dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Na neo­p­hod­nost što hit­ni­je re­ak­ci­je dr­ža­ve kao ve­ćin­skog vla­sni­ka uka­zu­je­mo i za­to što će sve od­lu­ke, u či­jem do­no­še­nju u na­red­nom pe­ri­o­du bu­de uče­stvo­vao La­za­re­vić, bi­ti ne­za­ko­ni­te, či­me će se kom­pa­ni­ji na­ni­je­ti ne­sa­gle­di­va šte­ta – po­ru­či­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri ko­ji ne­ma­ju do­vo­ljan broj ak­ci­ja da sa­zo­vu skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra na ovu te­mu.
      La­za­re­vić je za „Dan” ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa.
      – Je­sam bio luč­ki ka­pe­tan, ali nji­hov brod „Sve­ti Ste­fan” su pre­gle­da­li in­spek­to­ri si­gur­no­sne po­mor­ske plo­vid­be ko­ji su ne­za­vi­sni od Luč­ke ka­pe­ta­ni­je. Zna­či, ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa tim bro­do­vi­ma. Ni­sam ja pre­gle­dao već in­spek­to­ri, ko­ji su ne­za­vi­sni pri­li­kom pre­gle­da bro­do­va i ne pi­ta­ju me­ne šta će da ra­de – re­kao je La­za­re­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da kao ru­ko­vo­di­lac Luč­ke ka­pe­ta­ni­je ni­je na­re­đi­vao in­spek­to­ri­ma da vr­še pre­gle­de.
      – In­spek­to­ri su sa­mo­stal­ni i ja im ne na­re­đu­jem ko­ga će kon­tro­li­sa­ti. Oni su sa­mo­stal­ni u oda­bi­ru bro­do­va ko­je će kon­tro­li­sa­ti – za­klju­čio je La­za­re­vić.
      On je u bor­du u ime Fon­da PIO.D.M.



    • Hronika
      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

    • Hronika

      2017-11-22

      POTVRĐENA PRESUDA ZA UBISTVO LUKE MILIĆA

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci


      Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re po­tvr­di­le su pre­su­du ko­jom je Ne­ma­nja Vid­mar osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu od tri­na­est go­di­na i pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog ubi­stva Lu­ke Mi­li­ća u Pod­go­ri­ci i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du je u ju­nu ove go­di­ne u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci iz­re­kla su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol.
      Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Vid­mar je 30. ju­na 2015. sa umi­šlja­jem ubio Mi­li­ća.
      Ko­mi­si­ja lje­ka­ra vje­šta­ka to­kom su­đe­nje je na­ve­la dvi­je va­ri­jan­te psi­hič­kog sta­nja op­tu­že­nog Vid­ma­ra. Vi­ši tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić ka­zao je da mu je ne­ja­san za­klju­čak vje­šta­ka da se u vri­je­me ubi­stva Vid­mar na­la­zio u afek­tu raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta, te da je na­kon pret­hod­nog od­la­ska ku­ći do­šlo do ras­te­re­će­nja u bla­gi in­ten­zi­tet.
      Pred­stav­nik ti­ma vje­šta­ka ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske stru­ke po­ja­snio je da je od­la­zak okri­vlje­nog do ku­će bio do­vo­ljan da se afe­kat raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta ras­te­re­ti i do­stig­ne ste­pen bla­gog in­ten­zi­te­ta.
      Psi­ho­log Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić ka­za­la je da Vid­mar is­po­lja­va simp­to­me emo­ci­o­nal­ne ne­sta­bil­no­sti i da je oso­ba sklo­na pre­pir­ci i do­ka­zi­va­nju.VJ.D.



    • Politika
      DPS je obmanuo Bošnjake

      DPS je obmanuo Bošnjake

    • Politika

      2017-11-22

      Kalač

      ČELNIK BOŠNJAČKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE HAZBIJA KALAČ ZA „DAN” OCIJENIO

      DPS je obmanuo Bošnjake

      Obećanja vladajućeg DPS-a koja se odnose na ugovorene obaveze iz predreferendumskog perioda nisu ostvarena, ako se ne računa zapošljavanje partijskih kadrova BS-a u Podgorici – istakao je Kalač


      Bo­šnjač­ka stran­ka Cr­ne Go­re po­sta­la je kla­sič­ni bi­ro ra­da i iz­gu­bi­la je po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo, oci­je­nio je pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (BDZ) u Cr­noj Go­ri Ha­zbi­ja Ka­lač. On je re­kao da obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na.
      Ka­lač je za „Dan” re­kao da bi se za idu­će lo­kal­ne iz­bo­re u Pet­nji­ci mo­glo re­ći da shod­no bro­ju li­sta ima­mo zna­čaj­nu po­li­tič­ku po­nu­du.
      – Ipak, ta ukup­na po­nu­da, shod­no pro­fi­li­ma pri­ja­vlje­nih iz­bor­nih li­sta, mo­gla bi se svr­sta­ti u tri po­li­tič­ke ko­lo­ne: vla­da­ju­ći DPS, par­ti­je vla­sti – sve one ko­je su bi­le ili su sa­da po­dr­ža­va­o­ci po­li­ti­ke DPS-a, i no­ve par­ti­je ko­je na po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re i na lo­kal­nom ni­vou že­le uni­je­ti dru­ga­či­ju po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju. Sva­ka­ko da se BDZ na­la­zi u ovoj tre­ćoj gru­pa­ci­ji po­li­tič­ke po­nu­de. Naš iz­bor­ni mo­to na ovim iz­bo­ri­ma u Pet­nji­ci gla­si – za ži­vot u Pet­nji­ci. To je vi­še­stru­ka po­ru­ka ko­jom po­zi­va­mo sve Pet­nji­ča­ne da pro­mi­je­ne od­nos pre­ma se­bi i svo­me do­mu – re­kao je Ka­lač.
      On je ka­zao da gra­đa­ni te op­šti­ne tre­ba da ci­je­ne svoj glas i da ni­ka­da vi­še svo­je po­vje­re­nje ne da­ju oni­ma ko­ji su u broj­nim ra­ni­jim iz­bor­nim pro­ce­si­ma ko­ri­sti­li Bi­hor sa­mo za pot­ku­su­ri­va­nje i bez ika­kve oba­ve­ze u smi­slu stva­ra­nja uslo­va za ži­vot i osta­ja­nje u Bi­ho­ru.
      – Na­ša po­ru­ka je isto­vre­me­no naš od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma ove op­šti­ne, za ko­je se bo­ri­mo i ko­je ne­će­mo iz­ne­vje­ri­ti zbog ne­kih po­je­di­nač­nih ili grup­nih in­te­re­sa u Pod­go­ri­ci ili bi­lo gdje. Bi­hor­ci ne tre­ba da se se­le ni pre­ma ju­gu dr­ža­ve ni pre­ma za­pad­noj Evro­pi. Ne po­sto­ji ljep­še mje­sto za ži­vot od Bi­ho­ra. Oni ko­ji su oti­šli to do­bro zna­ju. Na­ša ulo­ga je da na­đe­mo na­čin da se mla­di za­po­sle i da pri­stoj­no ži­ve od svo­ga ra­da u svom Bi­ho­ru – po­ru­čio je Ka­lač.
      On je re­kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje šta je ga­ran­ci­ja gra­đa­ni­ma Pet­nji­ce da li­sta BDZ-a ni­je ista kao li­ste onih ko­ji se sva­ke če­ti­ri go­di­ne vra­ća­ju sa istom pri­čom i istim obe­ća­nji­ma, bez ika­kvog sti­da što se od tih obe­ća­nja sko­ro ni­šta i ni­ka­da ne ostva­ri.
      – Ga­ran­ci­ja su lju­di ko­ji su se iz­dvo­ji­li iz po­sto­je­će „vla­da­lač­ke” struk­tu­re kroz no­vu po­li­ti­ku plat­for­mu, od­re­kli se lič­nih in­te­re­sa i pri­vi­le­gi­ja i do­ka­za­li da na po­li­ti­ku i pre­u­ze­te oba­ve­ze gle­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­je. Vje­ru­je­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti na­šu do­sled­nost, na­še struč­ne spo­sob­no­sti, mo­ral­ni dig­ni­tet i sve osta­lo što nas po­zi­tiv­no iz­dva­ja od osta­lih, i po­dr­ža­ti nas u bro­ju ko­ji će nam obez­bi­je­di­ti man­da­te bez ko­jih se ne­će mo­ći kon­sti­tu­i­sa­ti bu­du­ća vlast u Pet­nji­ci – is­ta­kao je Ka­lač.
      On je do­dao da su nji­ho­va is­ku­stva u ve­zi sa ra­dom svih vla­da na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, a po­vo­dom sta­tu­sa ma­nji­na, po­seb­no pi­ta­nja Bo­šnja­ka, ta­kva da upu­ću­ju na za­klju­čak da se vo­di po­gre­šna po­li­ti­ka.
      – Po­ka­za­lo se da za raz­voj san­džač­kog sje­ver­nog re­gi­o­na ne pred­sta­vlja ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju ni to što je pot­pred­sjed­nik Vla­de, za­du­žen za urav­no­te­že­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Cr­ne Go­re, čo­vjek iz bo­šnjač­kog kor­pu­sa. Na­pro­tiv, ima­mo ubr­za­nu pri­vred­nu stag­na­ci­ju i ubr­za­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva, ko­je se upra­vo po­kla­pa sa pe­ri­o­dom vla­da­vi­ne ovih „na vlast pret­pla­će­nih” Bo­šnja­ka – re­kao je Ka­lač.
      Čel­nik BDZ-a je na­gla­sio da je na sce­ni alar­man­tan pro­ces ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re.
      – Obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na, ako se ne ra­ču­na za­po­šlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va BS-a u Pod­go­ri­ci, ko­je će se po­ka­za­ti kao pre­vi­so­ka ci­je­na oprav­da­nog za­htje­va sra­zmjer­ne za­stu­plje­no­sti bo­šnjač­kog na­ro­da u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ovo „ugo­nje­nje” mla­dih lju­di u par­ti­ju ko­ja je po­sta­la kla­sič­ni bi­ro ra­da i ko­ja je iz­gu­bi­la po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo već se od­ra­zi­lo kroz alar­mant­ne pro­ce­se ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re – uka­zao je Ka­lač.
      M.V.

      Oprav­dan za­htjev opo­zi­ci­je

      Ka­lač je ka­zao da uslo­vi ko­je opo­zi­ci­ja tra­ži u ve­zi sa pre­ki­dom boj­ko­ta par­la­men­ta pred­sta­vlja­ju le­gi­tim­ne za­htje­ve.
      – Ne mo­že se ospo­ri­ti za­htjev po­lo­vi­ne gra­đa­na ove dr­ža­ve, tim pri­je jer se ra­di o za­htje­vu za odr­ža­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ko­jim bi se, uz iz­mi­je­nje­no iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo, stvo­ri­li uslo­vi za odr­ža­va­nje de­mo­krat­skih iz­bo­ra i po­ni­šta­va­nja ve­li­ke sjen­ke ba­če­ne na re­gu­lar­nost po­sljed­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra spro­ve­de­nih u uslo­vi­ma van­red­nog sta­nja u dr­ža­vi – sma­tra Ka­lač.



    • Hronika
      Trubljaninu 31 mjesec robije

      Trubljaninu 31 mjesec robije

    • Hronika

      2017-11-22

      BJELOPOLJAC OSUĐEN ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Trubljaninu 31 mjesec robije


      Bje­lo­po­ljac Er­nad Tru­blja­nin osu­đen je ju­če na 31 mje­sec za­tvo­ra zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nih dje­la po­ku­šaj ubi­stva i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja. Za po­ku­šaj ubi­stva osu­đen je na dvi­je i po go­di­ne, a za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja na dva mje­se­ca. Ka­zna je uma­nje­na u od­no­su na onu ko­ja je op­tu­že­nom iz­re­če­na u od­su­stvu.
      Ka­ko je obra­zlo­žio su­di­ja, po­sle­di­ce dje­la su uma­nje­ne, jer ni­je, ka­ko je pr­vo bi­lo utvr­đe­no, na­ni­je­to pet ra­na, već tri ra­ne. Ta­ko­đe, kao olak­ša­va­ju­ća okol­nost uze­te su po­ro­dič­ne pri­li­ke op­tu­že­nog i to što se u me­đu­vre­me­nu ože­nio.
      Vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju ko­jim je pred­sje­da­vao su­di­ja Vu­ko­mir Bo­ško­vić do­ni­je­lo je 26.12.2016.go­di­ne pre­su­du ko­jom je Tru­blja­nin u od­su­stvu osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu za­tvo­ra u ta­ja­nju od tri i po go­di­ne za­tvo­ra. Op­tu­že­ni je me­đu­vre­me­nu uhap­šen, pa je po­čeo no­vi sud­ski po­stu­pak.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Tru­blja­nin je ra­nio biv­šeg ze­ta Er­vi­na Ka­ra­li­ća u cen­tru Bi­je­log Po­lja. Pred ve­li­kim bro­jem pro­la­zni­ka, on je iz pi­što­lja za­pu­cao na su­gra­đa­ni­na, na­kon če­ga je po­bje­gao.
      M.N.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Hronika
      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

    • Hronika

      2017-11-22

      Marović

      ZBOG NEPOŠTOVANJA SPORAZUMA, TUŽILAŠTVO PLIJENI IMOVINU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana


      Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci će na ro­či­štu za­ka­za­nom za 12. de­cem­bar ove go­di­ne od­lu­či­va­ti po za­htje­vu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva za traj­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća.
      Vi­ši sud je pri­vre­me­no od­u­zeo kom­plet­nu imo­vi­nu Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, nje­gove su­pru­ge Đor­đi­ne, nji­ho­vog si­na Mi­lo­ša i nje­go­ve po­ro­di­ce. Sud je na taj na­čin pri­hva­tio za­htjev Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva da se imo­vi­na Ma­ro­vi­ća za­mr­zne dok se ne ozva­ni­če re­zul­ta­ti fi­nan­sij­ske is­tra­ge, kao do­kaz da su broj­ni sta­no­vi, ku­će i ze­mlji­šta ste­če­ni kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma.
      Tu­ži­la­štvo tra­ži da se Ma­ro­vi­ću odu­zme ze­mlja u Pri­je­vo­ru, stan u Bu­dvi, stan ko­ji se vo­di na nje­go­vu su­pru­gu i stan i po­slov­ni pro­stor nje­go­vog šu­re.
      Ma­ro­vi­ći su ne­ke od ne­kret­ni­na pro­da­li, a me­đu imo­vi­nom ko­ju dr­ža­va pla­ni­ra da za­pli­je­ni na­la­ze se stan od 90 kva­dra­ta kod Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la Đor­đi­ne Ma­ro­vić u bu­dvan­skom na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa – man­sar­da od 193 kva­dra­ta, upi­sa­na na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, 10.000 kva­dra­ta ze­mlje u Mr­če­vom po­lju ko­ja je ta­ko­đe u vla­sni­štvu mla­đeg Ma­ro­vi­ća, dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj i po­slov­ni pro­sto­ri.
      Za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem ras­pi­sa­na je In­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za.
      On i nje­gov sin se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je.
      Mla­đi Ma­ro­vić je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz tog mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000 eura.Pre­su­da mu je iz­re­če­na kra­jem ju­la, na­kon što je Vi­ši sud pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce u ovom pred­me­tu.
      VJ.D.

      Vođa kriminalne grupe

      Ma­ro­vić je pri­hva­tio na­vo­de tu­ži­la­štva da je bio vo­đa kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju su či­ni­li biv­ši čel­ni­ci op­šti­ne Bu­dva i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci, a ko­ja je ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma na­ni­je­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu op­štin­skom bu­dže­tu.
      Slo­bo­de je li­šen zbog sum­nje da je iz­vr­šio pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem pod­stre­ka­va­nja, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. Slo­bo­de je li­šen po na­lo­gu spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.



    • Hronika
      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VLADA IMA ROK OD 10 DANA DA OKONČA ISPLATE PO TUŽBAMA VIŠE OD 200 HRVATSKIH DRŽAVLJANA

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Postupci su pravosnažno okončani i u toku je postupak izvršenja, odnosno naplate oko 1,4 miliona eura – kazao je advokat Zdravko Begović, dodajući da je nezadovoljan iznosom i da će reviziju i pravdu tražiti pred sudom u Strazburu


      Na­kon što su pre­su­de za na­kna­du šte­te po­sta­le pra­vo­sna­žne, dr­ža­va će žr­tva­ma „Mo­ri­nja” mo­ra­ti da is­pla­ti oko 1.430.000 eura.
      Nji­hov advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić ka­zao je da je u ve­li­kom bro­ju pred­me­ta po­če­la is­pla­ta, ali je iz­ra­zio ne­za­do­volj­stvo zbog do­su­đe­nih iz­no­sa.
      – Sma­tra­mo da su iz­no­si ko­ji su is­pla­će­ni ma­li i za­to tra­ži­mo re­vi­zi­ju, a spre­ma­mo i pred­stav­ke za sud u Stra­zbu­ru – re­kao je Be­go­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da se u ovom slu­ča­ju ra­di o rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma iz Mo­ri­nja ko­ji su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
      – Po­stup­ci su pra­vo­sna­žno okon­ča­ni i u to­ku je po­stu­pak iz­vr­še­nja od oko 1,2 mi­li­o­na eura – re­kao je Be­go­vić i do­dao da to još uvi­jek ni­je či­tav iz­nos.
      Dr­ža­va je usvo­ji­la sko­ro sve tu­žbe­ne za­htje­ve žr­ta­va, pa je do­ne­se­na od­lu­ka za is­pla­tu od­š­te­ta.
      Presude su postale pravosnažne, a Vlada ima rok od deset dana da isplati novac po presudama koje su u međuvremenu postale pravosnažne.
      Oko 250 lju­di ko­ji su bo­ra­vi­li u voj­nom cen­tru „Mo­rinj” pod­ni­je­li su tu­žbe na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud od­bi­jo žal­be Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ali i bra­ni­la­ca osu­đe­nih Iva Goj­ni­ća, Špi­ra Lu­či­ća, Iva Men­ze­li­na i Bo­ra Gli­gi­ća. Na taj na­čin je okon­ča­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u ovom pred­me­tu.
      Pre­su­du u slu­ča­ju „Mo­rinj” iz­re­klo je vi­je­će su­di­je  Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Mi­len­ke Ži­žić. Po toj pre­su­di, Goj­nić, Lu­čić, Men­za­lin i Gli­gić ogla­še­ni su kri­vim zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv rat­nih za­ro­blje­ni­ka, od­no­sno ne­čo­vječ­no po­stu­pa­nje. Goj­nić je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, Lu­čić na tri, Men­za­lin na če­ti­ri, a Gli­gić na tri go­di­ne ro­bi­je. U ovom pred­me­tu bi­le su iz­re­če­ne još dvi­je pre­su­de, ali ih je Ape­la­ci­o­ni sud obo­rio.
      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca, ko­ji su ta­ko­đe bi­li op­tu­že­ni, oslo­bo­đe­ni su kri­vi­ce.
      Op­tu­žni­ca u ovom pred­me­tu po­dig­nu­ta je u av­gu­stu 2008. go­di­ne.
      – Op­tu­že­ni su kao pri­pad­ni­ci re­ze­rv­nog sa­sta­va JNA od 3. ok­to­bra 1991. do 18. av­gu­sta 1992. go­di­ne, za vri­je­me oru­ža­nog su­ko­ba u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj iz­me­đu JNA i hr­vat­skih or­ga­ni­zo­va­nih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, u Cen­tru za pri­hvat za­ro­blje­ni­ka u mje­stu Mo­rinj, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va utvr­đe­na Že­nev­skom kon­ven­ci­jom o po­stu­pa­nju sa rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma, pre­ma nji­ma ne­čo­vječ­no po­stu­pa­li –pi­še u op­tu­žni­ci. M.V.R.

      I op­tu­že­ni tu­ži­li dr­ža­vu

      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca su ta­ko­đe tu­ži­li dr­ža­vu zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i do­bi­li su te spo­ro­ve. Tar­le je dru­go­ste­pe­nom pre­su­dom do­bio 60.000 eura, kao i Go­ve­da­ri­ca. Pr­vom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, Tar­leu je bi­lo do­su­đe­no 80.500 eura zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de i du­šev­nih bo­lo­va, kao i zbog pat­nje. Od­lu­ku je pre­i­na­čio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci na­kon žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih po­slo­va i do­su­dio mu 60.000 eura.



    • Vijest dana
      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

    • Vijest dana

      2017-11-22

      Đukanović

      I NEKADAŠNJI DRŽAVNICI IZ OKRUŽENJA NAŠLI ZAPOSLENJE NA UNIVERZITETU BIVŠEG PREMIJERA CRNE GORE

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na UDG, čiji je jedan od suvlasnika Milo Đukanović, kao redovni i vanredni profesori rade i bivši ministri iz Makedonije, Slovenije, Kosova, Albanije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Taki Fiti, Anton Grizold, Muhamet Mustafa, Zef Preci, Milivoj Solar, Zoran Stojanović, Petar Ivanović, Milorad Katnić, Vladimir Kavarić i Igor Lukšić


      Na plat­nom spi­sku Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca (UDG), ko­ji je di­je­lom u vla­sni­štvu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­la­zi se i de­set biv­ših mi­ni­sta­ra iz se­dam dr­ža­va. To se mo­že vi­dje­ti u po­da­ci­ma o van­red­nim i re­dov­nim pro­fe­so­ri­ma tog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta.
      Kao re­dov­ni pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG) vo­di se Ta­ki Fi­ti, biv­ši mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je. Fi­ti pre­da­je na Fa­kul­te­tu za me­đu­na­rod­nu eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bi­znis, ko­ji funk­ci­o­ni­še u sklo­pu Đu­ka­no­vi­će­vog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta. Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je bio je od fe­bru­a­ra 1996. do no­vem­bra 1998. go­di­ne.
      Na saj­tu UDG mo­že se vi­dje­ti da su sfe­re Fi­ti­je­vog na­uč­nog in­te­re­so­va­nja – eko­no­mi­ja, eko­nom­ski rast i raz­voj, dr­žav­na re­gu­la­ci­ja...
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i An­ton Gri­zold, biv­ši mi­ni­star od­bra­ne Slo­ve­ni­je. Na tu dr­žav­nič­ku funk­ci­ju iza­bran je na če­tvo­ro­go­di­šnji man­da­t 2000. go­di­ne.
      – Vo­đa je is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta, od ko­jih iz­dva­ja­mo: Is­tra­ži­va­nje me­ha­ni­za­ma i in­stru­me­na­ta za spre­ča­va­nje i rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma (stu­di­ja pri­mje­ra kon­flik­ta 2001. u Ma­ke­do­ni­ji) i Glo­ba­li­za­ci­ja i bez­bjed­no­sna pa­ra­dig­ma u 21 vi­je­ku. Ob­ja­vio je pre­ko 400 na­uč­nih i struč­nih čla­na­ka iz obla­sti bez­bjed­no­sti, stu­di­ja mi­ra, od­bram­be­nih stu­di­ja i rje­ša­va­nja kon­fli­ka­ta, ko­ji su ob­ja­vlje­ni u do­ma­ćim i stra­nim re­vi­ja­ma, zbor­ni­ci­ma i knji­ga­ma – pi­še u Gri­zol­do­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG, gdje pre­da­je na Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma.
      Na UDG kao van­red­ni pro­fe­sor ra­di i Mu­ha­met Mu­sta­fa, ko­ji je od 1984. do 1986. go­di­ne bio mi­ni­star za raz­voj Vla­de Ko­so­va. Od ju­la 2014. do ma­ja ove go­di­ne Mu­sta­fa je bio na li­sti po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Ko­so­va.
      – Dok­tor je eko­nom­skih na­u­ka, pro­fes­or pred­me­ta ko­ji se od­no­se na upra­vlja­nje raz­vo­jem. Post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio je u Ame­ri­ci, En­gle­skoj i Bel­gi­ji – pi­še, iz­me­đu osta­log, u bi­o­gra­fi­ji Mu­sta­fe na saj­tu Skup­šti­ne Ko­so­va.
      Na uni­ver­zi­te­tu Đu­ka­no­vi­ća pre­da­vač je i Zef Pre­ci, eko­nom­ski eks­pert i biv­ši mi­ni­star za jav­nu eko­no­mi­ju i pri­va­ti­za­ci­ju u Al­ba­ni­ji. Pre­ci sa­da po­kri­va i funk­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra al­ban­skog Cen­tra za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja.
      Na uni­ver­zi­te­tu u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca pro­fe­sor je i Mi­li­voj So­lar, ko­ji je od 1987. do 1990. go­di­ne bio mi­ni­star pro­svje­te i kul­tu­re u Hr­vat­skoj.
      – Ob­ja­vio je broj­ne ra­do­ve u znan­stve­nim knji­žev­nim i struč­nim ča­so­pi­si­ma, a za ras­pra­ve iz knji­žev­ne te­o­ri­je do­bio je Na­gra­du gra­da Za­gre­ba 1972. go­di­ne, te na­gra­de „Bo­ži­dar Adži­ja” 1975. i „Vla­di­mir Na­zor” 1977. go­di­ne. O nje­go­vim ra­do­vi­ma ob­ja­vlje­no je sto­ti­njak pri­ka­za i osvr­ta u knji­ga­ma, te do­ma­ćim i stra­nim ča­so­pi­si­ma i no­vi­na­ma – pi­še u bi­o­gra­fi­ji So­la­ra.
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i Be­o­gra­đa­nin Zo­ran Sto­ja­no­vić, ko­ji je bio sa­ve­zni mi­ni­star prav­de od 1993. do 1994. go­di­ne. Sto­ja­no­vić je bio i pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o zlo­či­ni­ma pro­tiv čovječnosti i me­đu­na­rod­nog pra­va. Ta­ko­đe, vo­lon­ter­ski je oba­vljao funk­ci­ju potpredsjednika Skup­šti­ne Gra­da No­vog Sa­da.
      Kao va­nrd­ni pro­fe­sor na UDG ra­di i biv­ši mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re, Pe­tar Iva­no­vić.
      Iva­no­vić ni­je je­di­ni biv­ši mi­ni­star iz Cr­ne Go­re ko­ji je na plat­nom spi­sku na uni­ver­zi­te­tu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra. Tu je i Mi­lo­rad Kat­nić, ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja i sa­vjet­nik Đu­ka­no­vi­ća. Kat­nić je ina­če bra­ta­nić spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca (SDT) Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća.
      Na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca ra­di i Vla­di­mir Ka­va­rić, biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Cr­ne Go­re.
      U dru­štvu pro­fe­so­ra, ne­ka­da vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca je i Igor Luk­šić, biv­ši pre­mi­jer Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja.
      Vl.O.

      Pre­da­je i Ki­li­bar­da

      Kao re­dov­ni pro­fe­sor kod Đu­ka­no­vi­ća ra­di i No­vak Ki­li­bar­da, ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re.
      – Kao po­li­ti­čar bio je pred­sjed­nik i osni­vač Na­rod­ne stran­ke Cr­ne Go­re i pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re. Kao di­plo­ma­ta bio je šef in­for­ma­tiv­no-tr­go­vin­ske mi­si­je Vla­de Cr­ne Go­re u Sa­ra­je­vu i mi­ni­star – sa­vjet­nik za po­li­tič­ka pi­ta­nja u Am­ba­sa­di DZSCG u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Bio je po­sla­nik u skup­šti­na­ma Cr­ne Go­re, SFRJ, SRJ i DZSCG – pi­še u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG.



    • Drustvo
      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

    • Drustvo

      2017-11-22

      NA ODLUKU ASK DA JE ČLAN NADZORNOG TIJELA TUŽILAŠTVA U SUKOBU SA PROPISOM IZOSTALA REAKCIJA NADLEŽNIH

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      ASK je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za prošlu godinu


      Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) tvrdi da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković navodno prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije predao imovinski karton za prošlu godinu. Laković je u izjašnjenju pred Agencijom kazao da izvještaje o imovini i prihodima nije podnosio jer nije znao da je javni funkcioner.
      Agencija za sprečavanje korupcije je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković izabran iz reda uglednih pravnika prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za 2016. godinu
      Laković je 12. juna na usmenoj raspravi pred Agencijom kazao da nije znao da je kao član Tužilačkog savjeta javni funkcioner i da podliježe obavezi prijavljivanja imovine.
      Agen­ci­ja je oba­vi­je­sti­la Tu­ži­lač­ki sa­vjet, na čijem je čelu vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, da tre­ba u ro­ku od 60 da­na da pre­du­zme mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti i oba­vi­je­sti je šta su uči­ni­li. Do da­nas ni­je po­zna­to da li je Tu­ži­lač­ki sa­vjet po­stu­pio po od­lu­ci ASK. O rad­nja­ma ko­je su pred­u­ze­li u slu­ča­ju La­ko­vi­ća tre­ba­lo je da oba­vi­je­ste i Skup­šti­nu, kao or­gan ko­ji ga je ime­no­vao za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta.
      Laković je u izjavi za „Dan“ kazao da se Tužilački savjet izjašnjavao o odluci ASK da je prekršio zakon, te da je utvrdio da apsolutno ne postoje razlozi za njegovo razrješenje. On je dodao da se član Savjeta može razriješiti kada se nađe u sukobu interesa zbog funkcije koju obavlja ili ako počini krivično djelo. To na njegovom primjeru, kako je rekao, nije bio slučaj.
      Istakao je da u njegovom slučaju nijesu ispunjeni propisani uslovi za razrješenje.
      - Tužilački savjet se ljetos, ubrzo nakon što sam dao iskaz u Agenciji, odredio prema ovoj odluci i ocijenjeno je da apsolutno nema razloga za mojim razrješenjem – kazao je Laković za „Dan“, pojašnjavajući da ga samo Skupština može razriješiti, na predlog Tužilačkog savjeta.
      On je dodao da je u Tužilački savjet izabran na upražnjeno mjesto, ne od početka mandata rada ovog tijela, te da nije bio upoznat da podliježe obavezi prijavljivanja imovine. Naglašava da je izvještaj predao odmah nakon što ga je ASK na to upozorila.
      Iz Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta ju­če ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” šta su ura­di­li po­vo­dom ta­kve od­lu­ke ASK, i da li će La­ko­vi­ća di­sci­plin­ski ka­zni­ti, raz­ri­je­ši­ti ili su­spen­do­va­ti.
      U od­lu­ci ASK se na­vo­di da je po­stu­pak pro­tiv La­ko­vi­ća po­kre­nu­la po slu­žbe­noj du­žno­sti.
      – Uvi­dom u slu­žbe­nu evi­den­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je utvr­đe­no je da No­vak Be­go La­ko­vić, član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, ni­je do­sta­vio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za pro­šlu go­di­nu u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ro­ku, tj. do kra­ja mar­ta te­ku­će za pret­hod­nu go­di­nu. Sa­gla­sno čla­nu 34 za­ko­na, Agen­ci­ja je La­ko­vi­ću upu­ti­la za­htjev 15. ma­ja ove go­di­ne da se u po­stup­ku pred ASK, u pi­sa­noj for­mi, iz­ja­sni na či­nje­ni­ce i okol­no­sti iz pod­ne­se­nog za­htje­va, upo­zna­ju­ći ga isto­vre­me­no da u skla­du sa čla­nom 36 istog za­ko­na mo­že pri­stu­pi­ti u svoj­stvu stran­ke usme­noj ras­pra­vi ra­di za­šti­te pra­va, od­no­sno prav­nih in­te­re­sa – na­vo­di se u od­lu­ci ASK.
      La­ko­vić je na usme­noj ras­pra­vi, ko­ja je odr­ža­na 12. ju­na, ka­zao da ni­je znao da pod­li­je­že oba­ve­za­ma ko­je pro­pi­su­je Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će na­knad­no pre­da­ti iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni. On je po­tom pod­nio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu ASK.
      Za­ko­nom o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu je pro­pi­sa­no da će se član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta raz­ri­je­ši­ti ako oba­vlja svo­ju du­žnost ne­sa­vje­sno i ne­pro­fe­si­o­nal­no, a pod tim se pod­ra­zu­mi­je­va ne­is­pu­nja­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih oba­ve­za.
      La­ko­vić je za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta iza­bran u ju­lu pro­šle go­di­ne.
      Tu­ži­lač­ki sa­vjet ima pred­sjed­ni­ka i de­set čla­no­va. Pred­sjed­nik Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac. Sa­stav Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta pro­gla­ša­va pred­sjed­nik Cr­ne Go­re. (Član 84 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.) Man­dat Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je če­ti­ri go­di­ne. (Član 85 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.)
      Čla­no­vi Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta su vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, ko­ji je pred­sjed­nik sa­vje­ta. Čla­no­vi iz re­da dr­žav­nih tu­ži­la­ca su Sto­jan­ka Ra­do­vić, Dra­žen Bu­rić, Lji­lja­na La­kić, Na­da Bu­ga­rin i Ka­ta­ri­na Klja­je­vić. Iz re­da ugled­nih prav­ni­ka čla­no­vi su Ve­se­lin Rac­ko­vić, Ha­ki­ja Lje­šnja­nin, No­vak Be­go La­ko­vić i Ve­sna Rat­ko­vić. Is­pred Mi­ni­star­stva prav­de član Sa­vje­ta je Na­ta­ša Ra­do­njić.
      A.O.

      Po­stup­ci pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta

      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne­dav­no je po­kre­nu­la po­stup­ke pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta RTCG, zbog ne­pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja o pri­ho­di­ma. Po­stup­ci su po­kre­nu­ti pro­tiv Per­ka Vu­ko­ti­ća, Mi­ma Dra­ško­vi­ća, Dra­ga­ne Trip­ko­vić i Vla­di­mi­ra Pa­vi­će­vi­ća, ko­ji su ka­za­li da ni­je­su zna­li da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri, te da zbog to­ga ni­je­su pod­no­si­li iz­vje­šta­je.
      Od­bor je ne­dav­no pred­lo­žio ra­zr­je­še­nje čla­na Sa­vje­ta RTCG Ni­ko­le Vuk­če­vi­ća, op­tu­žu­ju­ći ga da je pod­re­dio jav­ni in­te­res pri­vat­nom jer je kao re­di­telj za­ra­dio ho­no­rar u iz­no­su od 2.600 eura. On je ta­da pred Od­bo­rom ka­zao da imo­vi­nu i pri­ho­de ni­je pod­no­sio jer ga ASK ni­ka­da ni­je upo­zna­la da je jav­ni funk­ci­o­ner, te da je Sa­vjet RTCG ne­za­vi­sno ti­je­lo.



    • Politika
      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

    • Politika

      2017-11-22

      Konvencija BS u Petnjici

      ZAVRŠNA KONVENCIJA BOŠNJAČKE STRANKE

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića


      Pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke i pot­pred­sjed­nik Vla­de za re­gi­o­nal­ni raz­voj Ra­fet Hu­so­vić ka­zao je na za­vr­šnoj kon­ven­ci­ji u Pet­nji­ci da je ta par­ti­ja od sa­mog osni­va­nja po­dr­ža­la sve de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. Hu­so­vić je po­zvao Bi­hor­ce da po­dr­že Ad­na­na Mu­ho­vi­ća za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne.
      – Po­ka­za­li smo da su nam in­te­re­si Pet­nji­ce, Bi­ho­ra i Bo­šnja­ka iz­nad lič­nih in­te­re­sa, za raz­li­ku od na­šeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, ko­ji­ma su in­te­re­si bo­šnjač­kog na­ro­da bi­li i bi­će na po­sled­njem mje­stu – ka­zao je no­si­lac li­ste Bo­šnjač­ke stran­ke u Pet­nji­ci Ad­nan Mu­ho­vić.
      – Oni i da­nas vri­je­đa­ju Bo­šnja­ke. Za­mi­sli­te, ho­će da vra­te krst na Sa­hat- ku­lu, a Sa­hat-ku­la ni­je za­du­žbi­na ni Pe­tro­vi­ća ni Ne­ma­nji­ća, ne­go va­kuf Osma­na­gi­ća. I sad oni do­đu ov­dje, a mno­gi od njih ne umi­ju ni da do­đu, ne­go im tre­ba na­vi­ga­ci­ja, i tra­že gla­so­ve Bo­šnja­ka, a vri­je­đa­ju osje­ća­nja mu­sli­ma­na, a po­seb­no osje­ća­nja nas Bo­šnja­ka, i pi­ta­mo ih – ko ugro­ža­va mul­ti­na­ci­o­nal­nu i mul­ti­et­nič­ku Cr­nu Go­ru – mi ili oni – upi­tao je Mu­ho­vić.
      Ri­fat Ago­vić je ka­zao da su pred BS u Pet­nji­ci no­vi iza­zo­vi jer ak­tu­el­na iz­vr­šna vlast, bri­nu­ći se o fo­te­lja­ma i pla­ta­ma, op­stru­i­ra br­ži raz­voj Pet­nji­ce i rje­ša­va­nje svih ozbilj­nih pro­ble­ma“.
      `Od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Pet­nji­ca, član glav­nog od­bo­ra BS i kan­di­dat za od­bor­ni­ka lo­kal­nog par­la­men­ta Al­din Mu­ra­to­vić je re­kao da se, za raz­li­ku od BS, dru­gi ne mo­gu po­hva­li­ti ra­dom već sa­mo pra­znim obe­ća­nji­ma.
      – Obe­ća­še nam fa­bri­ku na­mje­šta­ja na Bo­ru, obe­ća­še fa­bri­ku pe­ški­ra ta­ko­đe na Bo­ru, obe­ća­še nam fa­bri­ku za pro­iz­vod­nju ću­mu­ra, iz­grad­nju vo­do­vo­da Mu­rov­sko vre­lo-Rad­man­ce–Jo­ho­vi­ce–Go­do­če­lje–Tu­ca­nje–Ba­re da se za­vr­ši do 2016. go­di­ne. To su vam obe­ća­va­li ovi ko­ji vas ob­ma­nju­ju 30 go­di­na, a od to­ga ne­ma ni­šta – re­kao je Mu­ra­to­vić.
      A.O.



    • Hronika
      Kalićima 33.000 eura

      Kalićima 33.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VIŠI SUD UMANJIO NAKNADU BRATU KONTROVERZNOG ROŽAJCA

      Kalićima 33.000 eura


      Ro­žaj­ci Mer­su­din i Ami­na Ka­lić, brat i su­pru­ga kon­tro­verz­nog ro­žaj­skog bi­zni­sme­na Sa­fe­ta Ka­li­ća, do­bi­će ne­što vi­še od 33.000 eura, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nih 46.500 eura, zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja. Ta­kvu od­lu­ku juče je do­nio Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju.
      Pr­vo­ste­pe­nom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju od­lu­če­no je da je tu­že­na dr­ža­va Cr­na Go­ra oba­ve­za­na da Mer­su­di­nu Ka­li­ću na ime na­kna­de šte­te zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nog iz­no­sa od 32.500 eura, is­pla­ti 19.260 eura, sa za­kon­skom ka­ma­tom. Na taj na­čin je nje­go­va na­kna­da na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te sma­nje­na za ne­što vi­še od 13.000 eura.
      Od­lu­ka o na­kna­di zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja Ami­ne Ka­lić osta­la je ista.
      – Što se ti­če pred­me­ta pod­no­si­o­ca tu­žbe Ka­lić Ami­ne, Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju je do­nio dru­go­ste­pe­nu pre­su­du Gž.br.2153/17 od 9.10.2017.go­di­ne ko­jom su žal­be tu­ži­o­ca i tu­že­ne od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne i po­tvr­đe­na je pre­su­da Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju P.br.5/17 od 7.7.2017.go­di­ne. Na­po­mi­nje­mo da je pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom dje­li­mič­no usvo­jen tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­o­ca, pa je tu­že­na oba­ve­za­na da tu­ži­o­cu na ime na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve zbog po­vre­de ugle­da, ča­sti, slo­bo­de i pra­va lič­no­sti, a zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de u pe­ri­o­du od 28.7.2011.go­di­ne do 05.3.2012.go­di­ne, is­pla­ti iz­nos od 14.000,00 eura, sa pri­pa­da­ju­ćom za­kon­skom ka­ma­tom, po­čev od da­na 7.7.2017.go­di­ne kao da­na pre­su­đe­nja pa do ko­nač­ne is­pla­te – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju.
      Tu­žba po­vo­dom neo­sno­va­nog hap­še­nja pod­ne­se­na je na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio pre­su­du ko­jom su Sa­fet, Ami­na i Mer­su­din Ka­lić oslo­bo­đe­ni op­tu­žbi za pra­nje pa­ra.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­li­ći su se od 2005. do ju­na 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, iz­vr­še­nim od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić. U op­tu­žni­ci pi­še da su ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura.
      M.V.P.



    • Ekonomija
      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

    • Ekonomija

      2017-11-22

      MANJINSKI AKCIONARI BARSKE PLOVIDBE TVRDE DA JE NOVI ČLAN BORDA U KONFLIKTU INTERESA

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Manjinski akcionari traže da država smijeni La zarevića jer je, kako tvrde, prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Lazarević je naveo da nije u konfliktu interesa, jer nije naređivao inspektorima da kontrolišu brod „Sveti Stefan 2”, niti ga je on pregledao


      Dio ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Bar­ske plo­vid­be pi­sao je vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća i tra­žio ra­zr­je­še­nje Ra­do­ji­ce La­za­re­vi­ća sa po­zi­ci­je čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra Bar­ske plo­vid­be. Oni tvr­de da je nje­go­vim iz­bo­rom gru­bo pre­kr­šen član 31, tač­ka 4. Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Ovim čla­nom je od­re­đe­no da jav­ni funk­ci­o­ner ne mo­že u pe­ri­o­du od dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja u prav­nom li­cu u ko­jem su, naj­ma­nje jed­nu go­di­nu pri­je pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, nje­go­ve du­žno­sti bi­le po­ve­za­ne sa su­per­vi­zor­skim ili kon­trol­nim po­slo­vi­ma.
      – Du­žno­sti La­za­re­vi­ća su u pe­ri­o­du dok je bio luč­ki ka­pe­tan (jav­ni fuk­nci­o­ner) i te ka­ko bi­le po­ve­za­ne sa kon­trol­nim po­slo­vi­ma u Bar­skoj plo­vid­bi u ko­joj on od 20. ok­to­bra, kao član od­bo­ra di­rek­to­ra, oba­vlja po­slo­ve upra­vlja­nja. Zna­či, Laza­re­vić ne mo­že dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je, od­no­sno dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku funk­ci­je luč­kog ka­pe­ta­na, oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja, od­no­sno čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra u Bar­skoj plo­vid­bi, či­ji je brod „Sve­ti Ste­fan 2” Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Bar kon­tro­li­sa­la u pe­ri­o­du kad je on bio na nje­nom če­lu – na­ve­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri u pi­smu vla­sni­ci­ma.
      Ve­ćin­ski vla­snik Bar­ske plo­vid­be, ko­ja je ne­dav­no pro­mi­je­ni­la sve čla­no­ve bor­da, osim Mi­lo­ša Ra­i­če­vi­ća, pred­stav­ni­ka ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, je dr­ža­va pre­ko fon­do­va (PIO, IRF) i Za­vo­da.
      – Zbog na­ve­de­nog, mo­li­mo da u što kra­ćem ro­ku raz­ri­je­ši­te du­žno­sti La­za­re­vi­ća jer će­mo u su­prot­nom bi­ti pri­nu­đe­ni da za­šti­tu za­ko­na i in­te­re­sa kom­pa­ni­je tra­ži­mo od dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Na neo­p­hod­nost što hit­ni­je re­ak­ci­je dr­ža­ve kao ve­ćin­skog vla­sni­ka uka­zu­je­mo i za­to što će sve od­lu­ke, u či­jem do­no­še­nju u na­red­nom pe­ri­o­du bu­de uče­stvo­vao La­za­re­vić, bi­ti ne­za­ko­ni­te, či­me će se kom­pa­ni­ji na­ni­je­ti ne­sa­gle­di­va šte­ta – po­ru­či­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri ko­ji ne­ma­ju do­vo­ljan broj ak­ci­ja da sa­zo­vu skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra na ovu te­mu.
      La­za­re­vić je za „Dan” ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa.
      – Je­sam bio luč­ki ka­pe­tan, ali nji­hov brod „Sve­ti Ste­fan” su pre­gle­da­li in­spek­to­ri si­gur­no­sne po­mor­ske plo­vid­be ko­ji su ne­za­vi­sni od Luč­ke ka­pe­ta­ni­je. Zna­či, ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa tim bro­do­vi­ma. Ni­sam ja pre­gle­dao već in­spek­to­ri, ko­ji su ne­za­vi­sni pri­li­kom pre­gle­da bro­do­va i ne pi­ta­ju me­ne šta će da ra­de – re­kao je La­za­re­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da kao ru­ko­vo­di­lac Luč­ke ka­pe­ta­ni­je ni­je na­re­đi­vao in­spek­to­ri­ma da vr­še pre­gle­de.
      – In­spek­to­ri su sa­mo­stal­ni i ja im ne na­re­đu­jem ko­ga će kon­tro­li­sa­ti. Oni su sa­mo­stal­ni u oda­bi­ru bro­do­va ko­je će kon­tro­li­sa­ti – za­klju­čio je La­za­re­vić.
      On je u bor­du u ime Fon­da PIO.D.M.



    • Hronika
      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

    • Hronika

      2017-11-22

      POTVRĐENA PRESUDA ZA UBISTVO LUKE MILIĆA

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci


      Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re po­tvr­di­le su pre­su­du ko­jom je Ne­ma­nja Vid­mar osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu od tri­na­est go­di­na i pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog ubi­stva Lu­ke Mi­li­ća u Pod­go­ri­ci i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du je u ju­nu ove go­di­ne u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci iz­re­kla su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol.
      Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Vid­mar je 30. ju­na 2015. sa umi­šlja­jem ubio Mi­li­ća.
      Ko­mi­si­ja lje­ka­ra vje­šta­ka to­kom su­đe­nje je na­ve­la dvi­je va­ri­jan­te psi­hič­kog sta­nja op­tu­že­nog Vid­ma­ra. Vi­ši tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić ka­zao je da mu je ne­ja­san za­klju­čak vje­šta­ka da se u vri­je­me ubi­stva Vid­mar na­la­zio u afek­tu raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta, te da je na­kon pret­hod­nog od­la­ska ku­ći do­šlo do ras­te­re­će­nja u bla­gi in­ten­zi­tet.
      Pred­stav­nik ti­ma vje­šta­ka ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske stru­ke po­ja­snio je da je od­la­zak okri­vlje­nog do ku­će bio do­vo­ljan da se afe­kat raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta ras­te­re­ti i do­stig­ne ste­pen bla­gog in­ten­zi­te­ta.
      Psi­ho­log Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić ka­za­la je da Vid­mar is­po­lja­va simp­to­me emo­ci­o­nal­ne ne­sta­bil­no­sti i da je oso­ba sklo­na pre­pir­ci i do­ka­zi­va­nju.VJ.D.



    • Politika
      DPS je obmanuo Bošnjake

      DPS je obmanuo Bošnjake

    • Politika

      2017-11-22

      Kalač

      ČELNIK BOŠNJAČKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE HAZBIJA KALAČ ZA „DAN” OCIJENIO

      DPS je obmanuo Bošnjake

      Obećanja vladajućeg DPS-a koja se odnose na ugovorene obaveze iz predreferendumskog perioda nisu ostvarena, ako se ne računa zapošljavanje partijskih kadrova BS-a u Podgorici – istakao je Kalač


      Bo­šnjač­ka stran­ka Cr­ne Go­re po­sta­la je kla­sič­ni bi­ro ra­da i iz­gu­bi­la je po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo, oci­je­nio je pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (BDZ) u Cr­noj Go­ri Ha­zbi­ja Ka­lač. On je re­kao da obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na.
      Ka­lač je za „Dan” re­kao da bi se za idu­će lo­kal­ne iz­bo­re u Pet­nji­ci mo­glo re­ći da shod­no bro­ju li­sta ima­mo zna­čaj­nu po­li­tič­ku po­nu­du.
      – Ipak, ta ukup­na po­nu­da, shod­no pro­fi­li­ma pri­ja­vlje­nih iz­bor­nih li­sta, mo­gla bi se svr­sta­ti u tri po­li­tič­ke ko­lo­ne: vla­da­ju­ći DPS, par­ti­je vla­sti – sve one ko­je su bi­le ili su sa­da po­dr­ža­va­o­ci po­li­ti­ke DPS-a, i no­ve par­ti­je ko­je na po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re i na lo­kal­nom ni­vou že­le uni­je­ti dru­ga­či­ju po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju. Sva­ka­ko da se BDZ na­la­zi u ovoj tre­ćoj gru­pa­ci­ji po­li­tič­ke po­nu­de. Naš iz­bor­ni mo­to na ovim iz­bo­ri­ma u Pet­nji­ci gla­si – za ži­vot u Pet­nji­ci. To je vi­še­stru­ka po­ru­ka ko­jom po­zi­va­mo sve Pet­nji­ča­ne da pro­mi­je­ne od­nos pre­ma se­bi i svo­me do­mu – re­kao je Ka­lač.
      On je ka­zao da gra­đa­ni te op­šti­ne tre­ba da ci­je­ne svoj glas i da ni­ka­da vi­še svo­je po­vje­re­nje ne da­ju oni­ma ko­ji su u broj­nim ra­ni­jim iz­bor­nim pro­ce­si­ma ko­ri­sti­li Bi­hor sa­mo za pot­ku­su­ri­va­nje i bez ika­kve oba­ve­ze u smi­slu stva­ra­nja uslo­va za ži­vot i osta­ja­nje u Bi­ho­ru.
      – Na­ša po­ru­ka je isto­vre­me­no naš od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma ove op­šti­ne, za ko­je se bo­ri­mo i ko­je ne­će­mo iz­ne­vje­ri­ti zbog ne­kih po­je­di­nač­nih ili grup­nih in­te­re­sa u Pod­go­ri­ci ili bi­lo gdje. Bi­hor­ci ne tre­ba da se se­le ni pre­ma ju­gu dr­ža­ve ni pre­ma za­pad­noj Evro­pi. Ne po­sto­ji ljep­še mje­sto za ži­vot od Bi­ho­ra. Oni ko­ji su oti­šli to do­bro zna­ju. Na­ša ulo­ga je da na­đe­mo na­čin da se mla­di za­po­sle i da pri­stoj­no ži­ve od svo­ga ra­da u svom Bi­ho­ru – po­ru­čio je Ka­lač.
      On je re­kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje šta je ga­ran­ci­ja gra­đa­ni­ma Pet­nji­ce da li­sta BDZ-a ni­je ista kao li­ste onih ko­ji se sva­ke če­ti­ri go­di­ne vra­ća­ju sa istom pri­čom i istim obe­ća­nji­ma, bez ika­kvog sti­da što se od tih obe­ća­nja sko­ro ni­šta i ni­ka­da ne ostva­ri.
      – Ga­ran­ci­ja su lju­di ko­ji su se iz­dvo­ji­li iz po­sto­je­će „vla­da­lač­ke” struk­tu­re kroz no­vu po­li­ti­ku plat­for­mu, od­re­kli se lič­nih in­te­re­sa i pri­vi­le­gi­ja i do­ka­za­li da na po­li­ti­ku i pre­u­ze­te oba­ve­ze gle­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­je. Vje­ru­je­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti na­šu do­sled­nost, na­še struč­ne spo­sob­no­sti, mo­ral­ni dig­ni­tet i sve osta­lo što nas po­zi­tiv­no iz­dva­ja od osta­lih, i po­dr­ža­ti nas u bro­ju ko­ji će nam obez­bi­je­di­ti man­da­te bez ko­jih se ne­će mo­ći kon­sti­tu­i­sa­ti bu­du­ća vlast u Pet­nji­ci – is­ta­kao je Ka­lač.
      On je do­dao da su nji­ho­va is­ku­stva u ve­zi sa ra­dom svih vla­da na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, a po­vo­dom sta­tu­sa ma­nji­na, po­seb­no pi­ta­nja Bo­šnja­ka, ta­kva da upu­ću­ju na za­klju­čak da se vo­di po­gre­šna po­li­ti­ka.
      – Po­ka­za­lo se da za raz­voj san­džač­kog sje­ver­nog re­gi­o­na ne pred­sta­vlja ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju ni to što je pot­pred­sjed­nik Vla­de, za­du­žen za urav­no­te­že­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Cr­ne Go­re, čo­vjek iz bo­šnjač­kog kor­pu­sa. Na­pro­tiv, ima­mo ubr­za­nu pri­vred­nu stag­na­ci­ju i ubr­za­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva, ko­je se upra­vo po­kla­pa sa pe­ri­o­dom vla­da­vi­ne ovih „na vlast pret­pla­će­nih” Bo­šnja­ka – re­kao je Ka­lač.
      Čel­nik BDZ-a je na­gla­sio da je na sce­ni alar­man­tan pro­ces ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re.
      – Obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na, ako se ne ra­ču­na za­po­šlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va BS-a u Pod­go­ri­ci, ko­je će se po­ka­za­ti kao pre­vi­so­ka ci­je­na oprav­da­nog za­htje­va sra­zmjer­ne za­stu­plje­no­sti bo­šnjač­kog na­ro­da u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ovo „ugo­nje­nje” mla­dih lju­di u par­ti­ju ko­ja je po­sta­la kla­sič­ni bi­ro ra­da i ko­ja je iz­gu­bi­la po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo već se od­ra­zi­lo kroz alar­mant­ne pro­ce­se ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re – uka­zao je Ka­lač.
      M.V.

      Oprav­dan za­htjev opo­zi­ci­je

      Ka­lač je ka­zao da uslo­vi ko­je opo­zi­ci­ja tra­ži u ve­zi sa pre­ki­dom boj­ko­ta par­la­men­ta pred­sta­vlja­ju le­gi­tim­ne za­htje­ve.
      – Ne mo­že se ospo­ri­ti za­htjev po­lo­vi­ne gra­đa­na ove dr­ža­ve, tim pri­je jer se ra­di o za­htje­vu za odr­ža­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ko­jim bi se, uz iz­mi­je­nje­no iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo, stvo­ri­li uslo­vi za odr­ža­va­nje de­mo­krat­skih iz­bo­ra i po­ni­šta­va­nja ve­li­ke sjen­ke ba­če­ne na re­gu­lar­nost po­sljed­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra spro­ve­de­nih u uslo­vi­ma van­red­nog sta­nja u dr­ža­vi – sma­tra Ka­lač.



-
    • Hronika
      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana

    • Hronika

      2017-11-22

      Marović

      ZBOG NEPOŠTOVANJA SPORAZUMA, TUŽILAŠTVO PLIJENI IMOVINU BIVŠEG POTPREDSJEDNIKA DPS-A

      Sveta prinudno iseljavaju iz stana


      Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci će na ro­či­štu za­ka­za­nom za 12. de­cem­bar ove go­di­ne od­lu­či­va­ti po za­htje­vu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva za traj­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća.
      Vi­ši sud je pri­vre­me­no od­u­zeo kom­plet­nu imo­vi­nu Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, nje­gove su­pru­ge Đor­đi­ne, nji­ho­vog si­na Mi­lo­ša i nje­go­ve po­ro­di­ce. Sud je na taj na­čin pri­hva­tio za­htjev Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva da se imo­vi­na Ma­ro­vi­ća za­mr­zne dok se ne ozva­ni­če re­zul­ta­ti fi­nan­sij­ske is­tra­ge, kao do­kaz da su broj­ni sta­no­vi, ku­će i ze­mlji­šta ste­če­ni kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma.
      Tu­ži­la­štvo tra­ži da se Ma­ro­vi­ću odu­zme ze­mlja u Pri­je­vo­ru, stan u Bu­dvi, stan ko­ji se vo­di na nje­go­vu su­pru­gu i stan i po­slov­ni pro­stor nje­go­vog šu­re.
      Ma­ro­vi­ći su ne­ke od ne­kret­ni­na pro­da­li, a me­đu imo­vi­nom ko­ju dr­ža­va pla­ni­ra da za­pli­je­ni na­la­ze se stan od 90 kva­dra­ta kod Osnov­ne ško­le „Ste­fan Mi­trov Lju­bi­ša”, če­tvo­ro­sprat­na vi­la Đor­đi­ne Ma­ro­vić u bu­dvan­skom na­se­lju Ba­bin do, dio pent­ha­u­sa – man­sar­da od 193 kva­dra­ta, upi­sa­na na ime Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, 10.000 kva­dra­ta ze­mlje u Mr­če­vom po­lju ko­ja je ta­ko­đe u vla­sni­štvu mla­đeg Ma­ro­vi­ća, dio stam­be­ne zgra­de u ti­vat­skom na­se­lju Ka­li­manj i po­slov­ni pro­sto­ri.
      Za Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem ras­pi­sa­na je In­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca jer je pre­su­dom Vi­šeg su­da osu­đen na jed­no­go­di­šnju ka­znu za­tvo­ra zbog uče­šća u mal­ver­za­ci­ja­ma pri­li­kom pre­pro­da­je op­štin­skog ze­mlji­šta u mje­stu Pri­je­vor iz­nad Ja­za.
      On i nje­gov sin se i da­lje na­la­ze u Be­o­gra­du, gdje Mi­loš ima sta­tus slo­bod­nog gra­đa­ni­na. Nje­mu je pre­sta­lo da va­ži dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re i sa­da je zva­nič­no dr­ža­vlja­nin Sr­bi­je.
      Mla­đi Ma­ro­vić je pod­nio za­htjev Mi­ni­star­stvu prav­de Cr­ne Go­re da ka­znu iz­dr­ža­va u Sr­bi­ji. Me­đu­tim, iz tog mi­ni­star­stva su ra­ni­je sa­op­šti­li da je on du­žan da ka­znu iz­dr­ža­va u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma na­god­bi ko­ju je pot­pi­sao sa tu­ži­la­štvom 30. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, po­red ka­zne za­tvo­ra, on je pri­hva­tio i da dr­ža­vi pla­ti 380.000 eura.Pre­su­da mu je iz­re­če­na kra­jem ju­la, na­kon što je Vi­ši sud pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce u ovom pred­me­tu.
      VJ.D.

      Vođa kriminalne grupe

      Ma­ro­vić je pri­hva­tio na­vo­de tu­ži­la­štva da je bio vo­đa kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ju su či­ni­li biv­ši čel­ni­ci op­šti­ne Bu­dva i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci, a ko­ja je ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma na­ni­je­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu op­štin­skom bu­dže­tu.
      Slo­bo­de je li­šen zbog sum­nje da je iz­vr­šio pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem pod­stre­ka­va­nja, iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. Slo­bo­de je li­šen po na­lo­gu spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.



    • Hronika
      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VLADA IMA ROK OD 10 DANA DA OKONČA ISPLATE PO TUŽBAMA VIŠE OD 200 HRVATSKIH DRŽAVLJANA

      Logorašima iz Morinja odšteta 1.430.000 eura

      Postupci su pravosnažno okončani i u toku je postupak izvršenja, odnosno naplate oko 1,4 miliona eura – kazao je advokat Zdravko Begović, dodajući da je nezadovoljan iznosom i da će reviziju i pravdu tražiti pred sudom u Strazburu


      Na­kon što su pre­su­de za na­kna­du šte­te po­sta­le pra­vo­sna­žne, dr­ža­va će žr­tva­ma „Mo­ri­nja” mo­ra­ti da is­pla­ti oko 1.430.000 eura.
      Nji­hov advo­kat Zdrav­ko Be­go­vić ka­zao je da je u ve­li­kom bro­ju pred­me­ta po­če­la is­pla­ta, ali je iz­ra­zio ne­za­do­volj­stvo zbog do­su­đe­nih iz­no­sa.
      – Sma­tra­mo da su iz­no­si ko­ji su is­pla­će­ni ma­li i za­to tra­ži­mo re­vi­zi­ju, a spre­ma­mo i pred­stav­ke za sud u Stra­zbu­ru – re­kao je Be­go­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da se u ovom slu­ča­ju ra­di o rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma iz Mo­ri­nja ko­ji su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne.
      – Po­stup­ci su pra­vo­sna­žno okon­ča­ni i u to­ku je po­stu­pak iz­vr­še­nja od oko 1,2 mi­li­o­na eura – re­kao je Be­go­vić i do­dao da to još uvi­jek ni­je či­tav iz­nos.
      Dr­ža­va je usvo­ji­la sko­ro sve tu­žbe­ne za­htje­ve žr­ta­va, pa je do­ne­se­na od­lu­ka za is­pla­tu od­š­te­ta.
      Presude su postale pravosnažne, a Vlada ima rok od deset dana da isplati novac po presudama koje su u međuvremenu postale pravosnažne.
      Oko 250 lju­di ko­ji su bo­ra­vi­li u voj­nom cen­tru „Mo­rinj” pod­ni­je­li su tu­žbe na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud od­bi­jo žal­be Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ali i bra­ni­la­ca osu­đe­nih Iva Goj­ni­ća, Špi­ra Lu­či­ća, Iva Men­ze­li­na i Bo­ra Gli­gi­ća. Na taj na­čin je okon­ča­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u ovom pred­me­tu.
      Pre­su­du u slu­ča­ju „Mo­rinj” iz­re­klo je vi­je­će su­di­je  Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Mi­len­ke Ži­žić. Po toj pre­su­di, Goj­nić, Lu­čić, Men­za­lin i Gli­gić ogla­še­ni su kri­vim zbog kri­vič­nog dje­la rat­ni zlo­čin pro­tiv rat­nih za­ro­blje­ni­ka, od­no­sno ne­čo­vječ­no po­stu­pa­nje. Goj­nić je osu­đen na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra, Lu­čić na tri, Men­za­lin na če­ti­ri, a Gli­gić na tri go­di­ne ro­bi­je. U ovom pred­me­tu bi­le su iz­re­če­ne još dvi­je pre­su­de, ali ih je Ape­la­ci­o­ni sud obo­rio.
      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca, ko­ji su ta­ko­đe bi­li op­tu­že­ni, oslo­bo­đe­ni su kri­vi­ce.
      Op­tu­žni­ca u ovom pred­me­tu po­dig­nu­ta je u av­gu­stu 2008. go­di­ne.
      – Op­tu­že­ni su kao pri­pad­ni­ci re­ze­rv­nog sa­sta­va JNA od 3. ok­to­bra 1991. do 18. av­gu­sta 1992. go­di­ne, za vri­je­me oru­ža­nog su­ko­ba u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj iz­me­đu JNA i hr­vat­skih or­ga­ni­zo­va­nih oru­ža­nih for­ma­ci­ja, u Cen­tru za pri­hvat za­ro­blje­ni­ka u mje­stu Mo­rinj, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va utvr­đe­na Že­nev­skom kon­ven­ci­jom o po­stu­pa­nju sa rat­nim za­ro­blje­ni­ci­ma, pre­ma nji­ma ne­čo­vječ­no po­stu­pa­li –pi­še u op­tu­žni­ci. M.V.R.

      I op­tu­že­ni tu­ži­li dr­ža­vu

      Zlat­ko Tar­le i Mla­đen Go­ve­da­ri­ca su ta­ko­đe tu­ži­li dr­ža­vu zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja i do­bi­li su te spo­ro­ve. Tar­le je dru­go­ste­pe­nom pre­su­dom do­bio 60.000 eura, kao i Go­ve­da­ri­ca. Pr­vom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci, Tar­leu je bi­lo do­su­đe­no 80.500 eura zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de i du­šev­nih bo­lo­va, kao i zbog pat­nje. Od­lu­ku je pre­i­na­čio Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci na­kon žal­be za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih po­slo­va i do­su­dio mu 60.000 eura.



    • Vijest dana
      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

    • Vijest dana

      2017-11-22

      Đukanović

      I NEKADAŠNJI DRŽAVNICI IZ OKRUŽENJA NAŠLI ZAPOSLENJE NA UNIVERZITETU BIVŠEG PREMIJERA CRNE GORE

      Na Milovom platnom spisku deset bivših ministara iz sedam država

      Na UDG, čiji je jedan od suvlasnika Milo Đukanović, kao redovni i vanredni profesori rade i bivši ministri iz Makedonije, Slovenije, Kosova, Albanije, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Taki Fiti, Anton Grizold, Muhamet Mustafa, Zef Preci, Milivoj Solar, Zoran Stojanović, Petar Ivanović, Milorad Katnić, Vladimir Kavarić i Igor Lukšić


      Na plat­nom spi­sku Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca (UDG), ko­ji je di­je­lom u vla­sni­štvu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­la­zi se i de­set biv­ših mi­ni­sta­ra iz se­dam dr­ža­va. To se mo­že vi­dje­ti u po­da­ci­ma o van­red­nim i re­dov­nim pro­fe­so­ri­ma tog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta.
      Kao re­dov­ni pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca (UDG) vo­di se Ta­ki Fi­ti, biv­ši mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je. Fi­ti pre­da­je na Fa­kul­te­tu za me­đu­na­rod­nu eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bi­znis, ko­ji funk­ci­o­ni­še u sklo­pu Đu­ka­no­vi­će­vog pri­vat­nog uni­ver­zi­te­ta. Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ma­ke­do­ni­je bio je od fe­bru­a­ra 1996. do no­vem­bra 1998. go­di­ne.
      Na saj­tu UDG mo­že se vi­dje­ti da su sfe­re Fi­ti­je­vog na­uč­nog in­te­re­so­va­nja – eko­no­mi­ja, eko­nom­ski rast i raz­voj, dr­žav­na re­gu­la­ci­ja...
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i An­ton Gri­zold, biv­ši mi­ni­star od­bra­ne Slo­ve­ni­je. Na tu dr­žav­nič­ku funk­ci­ju iza­bran je na če­tvo­ro­go­di­šnji man­da­t 2000. go­di­ne.
      – Vo­đa je is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta, od ko­jih iz­dva­ja­mo: Is­tra­ži­va­nje me­ha­ni­za­ma i in­stru­me­na­ta za spre­ča­va­nje i rje­ša­va­nje kon­fli­ka­ta u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma (stu­di­ja pri­mje­ra kon­flik­ta 2001. u Ma­ke­do­ni­ji) i Glo­ba­li­za­ci­ja i bez­bjed­no­sna pa­ra­dig­ma u 21 vi­je­ku. Ob­ja­vio je pre­ko 400 na­uč­nih i struč­nih čla­na­ka iz obla­sti bez­bjed­no­sti, stu­di­ja mi­ra, od­bram­be­nih stu­di­ja i rje­ša­va­nja kon­fli­ka­ta, ko­ji su ob­ja­vlje­ni u do­ma­ćim i stra­nim re­vi­ja­ma, zbor­ni­ci­ma i knji­ga­ma – pi­še u Gri­zol­do­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG, gdje pre­da­je na Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma.
      Na UDG kao van­red­ni pro­fe­sor ra­di i Mu­ha­met Mu­sta­fa, ko­ji je od 1984. do 1986. go­di­ne bio mi­ni­star za raz­voj Vla­de Ko­so­va. Od ju­la 2014. do ma­ja ove go­di­ne Mu­sta­fa je bio na li­sti po­sla­ni­ka u Skup­šti­ni Ko­so­va.
      – Dok­tor je eko­nom­skih na­u­ka, pro­fes­or pred­me­ta ko­ji se od­no­se na upra­vlja­nje raz­vo­jem. Post­di­plom­ske stu­di­je za­vr­šio je u Ame­ri­ci, En­gle­skoj i Bel­gi­ji – pi­še, iz­me­đu osta­log, u bi­o­gra­fi­ji Mu­sta­fe na saj­tu Skup­šti­ne Ko­so­va.
      Na uni­ver­zi­te­tu Đu­ka­no­vi­ća pre­da­vač je i Zef Pre­ci, eko­nom­ski eks­pert i biv­ši mi­ni­star za jav­nu eko­no­mi­ju i pri­va­ti­za­ci­ju u Al­ba­ni­ji. Pre­ci sa­da po­kri­va i funk­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra al­ban­skog Cen­tra za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja.
      Na uni­ver­zi­te­tu u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca pro­fe­sor je i Mi­li­voj So­lar, ko­ji je od 1987. do 1990. go­di­ne bio mi­ni­star pro­svje­te i kul­tu­re u Hr­vat­skoj.
      – Ob­ja­vio je broj­ne ra­do­ve u znan­stve­nim knji­žev­nim i struč­nim ča­so­pi­si­ma, a za ras­pra­ve iz knji­žev­ne te­o­ri­je do­bio je Na­gra­du gra­da Za­gre­ba 1972. go­di­ne, te na­gra­de „Bo­ži­dar Adži­ja” 1975. i „Vla­di­mir Na­zor” 1977. go­di­ne. O nje­go­vim ra­do­vi­ma ob­ja­vlje­no je sto­ti­njak pri­ka­za i osvr­ta u knji­ga­ma, te do­ma­ćim i stra­nim ča­so­pi­si­ma i no­vi­na­ma – pi­še u bi­o­gra­fi­ji So­la­ra.
      Re­dov­ni pro­fe­sor na UDG je i Be­o­gra­đa­nin Zo­ran Sto­ja­no­vić, ko­ji je bio sa­ve­zni mi­ni­star prav­de od 1993. do 1994. go­di­ne. Sto­ja­no­vić je bio i pred­sjed­nik Ko­mi­te­ta za pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka o zlo­či­ni­ma pro­tiv čovječnosti i me­đu­na­rod­nog pra­va. Ta­ko­đe, vo­lon­ter­ski je oba­vljao funk­ci­ju potpredsjednika Skup­šti­ne Gra­da No­vog Sa­da.
      Kao va­nrd­ni pro­fe­sor na UDG ra­di i biv­ši mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re, Pe­tar Iva­no­vić.
      Iva­no­vić ni­je je­di­ni biv­ši mi­ni­star iz Cr­ne Go­re ko­ji je na plat­nom spi­sku na uni­ver­zi­te­tu biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra. Tu je i Mi­lo­rad Kat­nić, ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja i sa­vjet­nik Đu­ka­no­vi­ća. Kat­nić je ina­če bra­ta­nić spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca (SDT) Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća.
      Na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca ra­di i Vla­di­mir Ka­va­rić, biv­ši mi­ni­star eko­no­mi­je Cr­ne Go­re.
      U dru­štvu pro­fe­so­ra, ne­ka­da vi­so­kih dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, na Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca je i Igor Luk­šić, biv­ši pre­mi­jer Cr­ne Go­re i ne­ka­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja.
      Vl.O.

      Pre­da­je i Ki­li­bar­da

      Kao re­dov­ni pro­fe­sor kod Đu­ka­no­vi­ća ra­di i No­vak Ki­li­bar­da, ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re.
      – Kao po­li­ti­čar bio je pred­sjed­nik i osni­vač Na­rod­ne stran­ke Cr­ne Go­re i pot­pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re. Kao di­plo­ma­ta bio je šef in­for­ma­tiv­no-tr­go­vin­ske mi­si­je Vla­de Cr­ne Go­re u Sa­ra­je­vu i mi­ni­star – sa­vjet­nik za po­li­tič­ka pi­ta­nja u Am­ba­sa­di DZSCG u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Bio je po­sla­nik u skup­šti­na­ma Cr­ne Go­re, SFRJ, SRJ i DZSCG – pi­še u nje­go­voj bi­o­gra­fi­ji na saj­tu UDG.



    • Drustvo
      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

    • Drustvo

      2017-11-22

      NA ODLUKU ASK DA JE ČLAN NADZORNOG TIJELA TUŽILAŠTVA U SUKOBU SA PROPISOM IZOSTALA REAKCIJA NADLEŽNIH

      Laković krši zakon, Tužilački savjet ćuti

      ASK je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za prošlu godinu


      Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) tvrdi da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković navodno prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije predao imovinski karton za prošlu godinu. Laković je u izjašnjenju pred Agencijom kazao da izvještaje o imovini i prihodima nije podnosio jer nije znao da je javni funkcioner.
      Agencija za sprečavanje korupcije je još 29. juna konačnom odlukom utvrdila da je član Tužilačkog savjeta Novak Bego Laković izabran iz reda uglednih pravnika prekršio Zakon o sprečavanju korupcije jer nije prijavio Agenciji izvještaj o prihodima i imovini za 2016. godinu
      Laković je 12. juna na usmenoj raspravi pred Agencijom kazao da nije znao da je kao član Tužilačkog savjeta javni funkcioner i da podliježe obavezi prijavljivanja imovine.
      Agen­ci­ja je oba­vi­je­sti­la Tu­ži­lač­ki sa­vjet, na čijem je čelu vrhovni državni tužilac Ivica Stanković, da tre­ba u ro­ku od 60 da­na da pre­du­zme mje­re iz svo­je nad­le­žno­sti i oba­vi­je­sti je šta su uči­ni­li. Do da­nas ni­je po­zna­to da li je Tu­ži­lač­ki sa­vjet po­stu­pio po od­lu­ci ASK. O rad­nja­ma ko­je su pred­u­ze­li u slu­ča­ju La­ko­vi­ća tre­ba­lo je da oba­vi­je­ste i Skup­šti­nu, kao or­gan ko­ji ga je ime­no­vao za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta.
      Laković je u izjavi za „Dan“ kazao da se Tužilački savjet izjašnjavao o odluci ASK da je prekršio zakon, te da je utvrdio da apsolutno ne postoje razlozi za njegovo razrješenje. On je dodao da se član Savjeta može razriješiti kada se nađe u sukobu interesa zbog funkcije koju obavlja ili ako počini krivično djelo. To na njegovom primjeru, kako je rekao, nije bio slučaj.
      Istakao je da u njegovom slučaju nijesu ispunjeni propisani uslovi za razrješenje.
      - Tužilački savjet se ljetos, ubrzo nakon što sam dao iskaz u Agenciji, odredio prema ovoj odluci i ocijenjeno je da apsolutno nema razloga za mojim razrješenjem – kazao je Laković za „Dan“, pojašnjavajući da ga samo Skupština može razriješiti, na predlog Tužilačkog savjeta.
      On je dodao da je u Tužilački savjet izabran na upražnjeno mjesto, ne od početka mandata rada ovog tijela, te da nije bio upoznat da podliježe obavezi prijavljivanja imovine. Naglašava da je izvještaj predao odmah nakon što ga je ASK na to upozorila.
      Iz Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta ju­če ni­je­su od­go­va­ra­li na pi­ta­nja „Da­na” šta su ura­di­li po­vo­dom ta­kve od­lu­ke ASK, i da li će La­ko­vi­ća di­sci­plin­ski ka­zni­ti, raz­ri­je­ši­ti ili su­spen­do­va­ti.
      U od­lu­ci ASK se na­vo­di da je po­stu­pak pro­tiv La­ko­vi­ća po­kre­nu­la po slu­žbe­noj du­žno­sti.
      – Uvi­dom u slu­žbe­nu evi­den­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je utvr­đe­no je da No­vak Be­go La­ko­vić, član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta, ni­je do­sta­vio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za pro­šlu go­di­nu u za­ko­nom pro­pi­sa­nom ro­ku, tj. do kra­ja mar­ta te­ku­će za pret­hod­nu go­di­nu. Sa­gla­sno čla­nu 34 za­ko­na, Agen­ci­ja je La­ko­vi­ću upu­ti­la za­htjev 15. ma­ja ove go­di­ne da se u po­stup­ku pred ASK, u pi­sa­noj for­mi, iz­ja­sni na či­nje­ni­ce i okol­no­sti iz pod­ne­se­nog za­htje­va, upo­zna­ju­ći ga isto­vre­me­no da u skla­du sa čla­nom 36 istog za­ko­na mo­že pri­stu­pi­ti u svoj­stvu stran­ke usme­noj ras­pra­vi ra­di za­šti­te pra­va, od­no­sno prav­nih in­te­re­sa – na­vo­di se u od­lu­ci ASK.
      La­ko­vić je na usme­noj ras­pra­vi, ko­ja je odr­ža­na 12. ju­na, ka­zao da ni­je znao da pod­li­je­že oba­ve­za­ma ko­je pro­pi­su­je Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je, te da će na­knad­no pre­da­ti iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni. On je po­tom pod­nio iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni, ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu ASK.
      Za­ko­nom o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu je pro­pi­sa­no da će se član Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta raz­ri­je­ši­ti ako oba­vlja svo­ju du­žnost ne­sa­vje­sno i ne­pro­fe­si­o­nal­no, a pod tim se pod­ra­zu­mi­je­va ne­is­pu­nja­va­nje za­ko­nom pro­pi­sa­nih oba­ve­za.
      La­ko­vić je za čla­na Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta iza­bran u ju­lu pro­šle go­di­ne.
      Tu­ži­lač­ki sa­vjet ima pred­sjed­ni­ka i de­set čla­no­va. Pred­sjed­nik Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac. Sa­stav Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta pro­gla­ša­va pred­sjed­nik Cr­ne Go­re. (Član 84 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.) Man­dat Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta je če­ti­ri go­di­ne. (Član 85 Za­kon o dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, „Slu­žbe­ni list RCG”, br. 69/2003 i „Slu­žbe­ni list CG”, br. 40/2008, 39/2011 i 46/2013.)
      Čla­no­vi Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta su vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Ivi­ca Stan­ko­vić, ko­ji je pred­sjed­nik sa­vje­ta. Čla­no­vi iz re­da dr­žav­nih tu­ži­la­ca su Sto­jan­ka Ra­do­vić, Dra­žen Bu­rić, Lji­lja­na La­kić, Na­da Bu­ga­rin i Ka­ta­ri­na Klja­je­vić. Iz re­da ugled­nih prav­ni­ka čla­no­vi su Ve­se­lin Rac­ko­vić, Ha­ki­ja Lje­šnja­nin, No­vak Be­go La­ko­vić i Ve­sna Rat­ko­vić. Is­pred Mi­ni­star­stva prav­de član Sa­vje­ta je Na­ta­ša Ra­do­njić.
      A.O.

      Po­stup­ci pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta

      Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ne­dav­no je po­kre­nu­la po­stup­ke pro­tiv čla­no­va Sa­vje­ta RTCG, zbog ne­pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja o pri­ho­di­ma. Po­stup­ci su po­kre­nu­ti pro­tiv Per­ka Vu­ko­ti­ća, Mi­ma Dra­ško­vi­ća, Dra­ga­ne Trip­ko­vić i Vla­di­mi­ra Pa­vi­će­vi­ća, ko­ji su ka­za­li da ni­je­su zna­li da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri, te da zbog to­ga ni­je­su pod­no­si­li iz­vje­šta­je.
      Od­bor je ne­dav­no pred­lo­žio ra­zr­je­še­nje čla­na Sa­vje­ta RTCG Ni­ko­le Vuk­če­vi­ća, op­tu­žu­ju­ći ga da je pod­re­dio jav­ni in­te­res pri­vat­nom jer je kao re­di­telj za­ra­dio ho­no­rar u iz­no­su od 2.600 eura. On je ta­da pred Od­bo­rom ka­zao da imo­vi­nu i pri­ho­de ni­je pod­no­sio jer ga ASK ni­ka­da ni­je upo­zna­la da je jav­ni funk­ci­o­ner, te da je Sa­vjet RTCG ne­za­vi­sno ti­je­lo.



    • Politika
      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića

    • Politika

      2017-11-22

      Konvencija BS u Petnjici

      ZAVRŠNA KONVENCIJA BOŠNJAČKE STRANKE

      Nije Sahat-kula zadužbina Petrovića, nego vakuf Osmanagića


      Pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke i pot­pred­sjed­nik Vla­de za re­gi­o­nal­ni raz­voj Ra­fet Hu­so­vić ka­zao je na za­vr­šnoj kon­ven­ci­ji u Pet­nji­ci da je ta par­ti­ja od sa­mog osni­va­nja po­dr­ža­la sve de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. Hu­so­vić je po­zvao Bi­hor­ce da po­dr­že Ad­na­na Mu­ho­vi­ća za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne.
      – Po­ka­za­li smo da su nam in­te­re­si Pet­nji­ce, Bi­ho­ra i Bo­šnja­ka iz­nad lič­nih in­te­re­sa, za raz­li­ku od na­šeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, ko­ji­ma su in­te­re­si bo­šnjač­kog na­ro­da bi­li i bi­će na po­sled­njem mje­stu – ka­zao je no­si­lac li­ste Bo­šnjač­ke stran­ke u Pet­nji­ci Ad­nan Mu­ho­vić.
      – Oni i da­nas vri­je­đa­ju Bo­šnja­ke. Za­mi­sli­te, ho­će da vra­te krst na Sa­hat- ku­lu, a Sa­hat-ku­la ni­je za­du­žbi­na ni Pe­tro­vi­ća ni Ne­ma­nji­ća, ne­go va­kuf Osma­na­gi­ća. I sad oni do­đu ov­dje, a mno­gi od njih ne umi­ju ni da do­đu, ne­go im tre­ba na­vi­ga­ci­ja, i tra­že gla­so­ve Bo­šnja­ka, a vri­je­đa­ju osje­ća­nja mu­sli­ma­na, a po­seb­no osje­ća­nja nas Bo­šnja­ka, i pi­ta­mo ih – ko ugro­ža­va mul­ti­na­ci­o­nal­nu i mul­ti­et­nič­ku Cr­nu Go­ru – mi ili oni – upi­tao je Mu­ho­vić.
      Ri­fat Ago­vić je ka­zao da su pred BS u Pet­nji­ci no­vi iza­zo­vi jer ak­tu­el­na iz­vr­šna vlast, bri­nu­ći se o fo­te­lja­ma i pla­ta­ma, op­stru­i­ra br­ži raz­voj Pet­nji­ce i rje­ša­va­nje svih ozbilj­nih pro­ble­ma“.
      `Od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Pet­nji­ca, član glav­nog od­bo­ra BS i kan­di­dat za od­bor­ni­ka lo­kal­nog par­la­men­ta Al­din Mu­ra­to­vić je re­kao da se, za raz­li­ku od BS, dru­gi ne mo­gu po­hva­li­ti ra­dom već sa­mo pra­znim obe­ća­nji­ma.
      – Obe­ća­še nam fa­bri­ku na­mje­šta­ja na Bo­ru, obe­ća­še fa­bri­ku pe­ški­ra ta­ko­đe na Bo­ru, obe­ća­še nam fa­bri­ku za pro­iz­vod­nju ću­mu­ra, iz­grad­nju vo­do­vo­da Mu­rov­sko vre­lo-Rad­man­ce–Jo­ho­vi­ce–Go­do­če­lje–Tu­ca­nje–Ba­re da se za­vr­ši do 2016. go­di­ne. To su vam obe­ća­va­li ovi ko­ji vas ob­ma­nju­ju 30 go­di­na, a od to­ga ne­ma ni­šta – re­kao je Mu­ra­to­vić.
      A.O.



    • Hronika
      Kalićima 33.000 eura

      Kalićima 33.000 eura

    • Hronika

      2017-11-22

      VIŠI SUD UMANJIO NAKNADU BRATU KONTROVERZNOG ROŽAJCA

      Kalićima 33.000 eura


      Ro­žaj­ci Mer­su­din i Ami­na Ka­lić, brat i su­pru­ga kon­tro­verz­nog ro­žaj­skog bi­zni­sme­na Sa­fe­ta Ka­li­ća, do­bi­će ne­što vi­še od 33.000 eura, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nih 46.500 eura, zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja. Ta­kvu od­lu­ku juče je do­nio Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju.
      Pr­vo­ste­pe­nom od­lu­kom Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju od­lu­če­no je da je tu­že­na dr­ža­va Cr­na Go­ra oba­ve­za­na da Mer­su­di­nu Ka­li­ću na ime na­kna­de šte­te zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de, umje­sto pr­vo­bit­no do­su­đe­nog iz­no­sa od 32.500 eura, is­pla­ti 19.260 eura, sa za­kon­skom ka­ma­tom. Na taj na­čin je nje­go­va na­kna­da na ime ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te sma­nje­na za ne­što vi­še od 13.000 eura.
      Od­lu­ka o na­kna­di zbog neo­sno­va­nog hap­še­nja Ami­ne Ka­lić osta­la je ista.
      – Što se ti­če pred­me­ta pod­no­si­o­ca tu­žbe Ka­lić Ami­ne, Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju je do­nio dru­go­ste­pe­nu pre­su­du Gž.br.2153/17 od 9.10.2017.go­di­ne ko­jom su žal­be tu­ži­o­ca i tu­že­ne od­bi­je­ne kao neo­sno­va­ne i po­tvr­đe­na je pre­su­da Osnov­nog su­da u Bi­je­lom Po­lju P.br.5/17 od 7.7.2017.go­di­ne. Na­po­mi­nje­mo da je pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom dje­li­mič­no usvo­jen tu­žbe­ni za­htjev tu­ži­o­ca, pa je tu­že­na oba­ve­za­na da tu­ži­o­cu na ime na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve zbog po­vre­de ugle­da, ča­sti, slo­bo­de i pra­va lič­no­sti, a zbog neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de u pe­ri­o­du od 28.7.2011.go­di­ne do 05.3.2012.go­di­ne, is­pla­ti iz­nos od 14.000,00 eura, sa pri­pa­da­ju­ćom za­kon­skom ka­ma­tom, po­čev od da­na 7.7.2017.go­di­ne kao da­na pre­su­đe­nja pa do ko­nač­ne is­pla­te – sa­op­šte­no je „Da­nu” iz Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju.
      Tu­žba po­vo­dom neo­sno­va­nog hap­še­nja pod­ne­se­na je na­kon što je Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­dio pre­su­du ko­jom su Sa­fet, Ami­na i Mer­su­din Ka­lić oslo­bo­đe­ni op­tu­žbi za pra­nje pa­ra.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­li­ći su se od 2005. do ju­na 2011. go­di­ne udru­ži­li da pu­tem ban­kar­skog i fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja pri­kri­ju na­čin pri­ba­vlja­nja nov­ca za ko­ji su zna­li da je pri­ba­vljen kri­vič­nim dje­lom neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga, iz­vr­še­nim od stra­ne kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je či­ji je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra bio Mer­su­din Ka­lić. U op­tu­žni­ci pi­še da su ta­ko ste­čen no­vac uvo­di­li u le­gal­ne nov­ča­ne to­ko­ve pre­ko ban­kar­skih ra­ču­na fir­mi či­ji su osni­va­či okri­vlje­ni i nji­ho­vi bli­ski srod­ni­ci, či­me su pri­kri­li po­ri­je­klo nov­ca u ukup­nom iz­no­su od 7.773.127,06 eura.
      M.V.P.



    • Ekonomija
      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

    • Ekonomija

      2017-11-22

      MANJINSKI AKCIONARI BARSKE PLOVIDBE TVRDE DA JE NOVI ČLAN BORDA U KONFLIKTU INTERESA

      Traže smjenu kapetana Lazarevića

      Manjinski akcionari traže da država smijeni La zarevića jer je, kako tvrde, prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Lazarević je naveo da nije u konfliktu interesa, jer nije naređivao inspektorima da kontrolišu brod „Sveti Stefan 2”, niti ga je on pregledao


      Dio ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Bar­ske plo­vid­be pi­sao je vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća i tra­žio ra­zr­je­še­nje Ra­do­ji­ce La­za­re­vi­ća sa po­zi­ci­je čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra Bar­ske plo­vid­be. Oni tvr­de da je nje­go­vim iz­bo­rom gru­bo pre­kr­šen član 31, tač­ka 4. Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Ovim čla­nom je od­re­đe­no da jav­ni funk­ci­o­ner ne mo­že u pe­ri­o­du od dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja u prav­nom li­cu u ko­jem su, naj­ma­nje jed­nu go­di­nu pri­je pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je, nje­go­ve du­žno­sti bi­le po­ve­za­ne sa su­per­vi­zor­skim ili kon­trol­nim po­slo­vi­ma.
      – Du­žno­sti La­za­re­vi­ća su u pe­ri­o­du dok je bio luč­ki ka­pe­tan (jav­ni fuk­nci­o­ner) i te ka­ko bi­le po­ve­za­ne sa kon­trol­nim po­slo­vi­ma u Bar­skoj plo­vid­bi u ko­joj on od 20. ok­to­bra, kao član od­bo­ra di­rek­to­ra, oba­vlja po­slo­ve upra­vlja­nja. Zna­či, Laza­re­vić ne mo­že dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku jav­ne funk­ci­je, od­no­sno dvi­je go­di­ne po pre­stan­ku funk­ci­je luč­kog ka­pe­ta­na, oba­vlja­ti po­slo­ve upra­vlja­nja, od­no­sno čla­na od­bo­ra di­rek­to­ra u Bar­skoj plo­vid­bi, či­ji je brod „Sve­ti Ste­fan 2” Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Bar kon­tro­li­sa­la u pe­ri­o­du kad je on bio na nje­nom če­lu – na­ve­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri u pi­smu vla­sni­ci­ma.
      Ve­ćin­ski vla­snik Bar­ske plo­vid­be, ko­ja je ne­dav­no pro­mi­je­ni­la sve čla­no­ve bor­da, osim Mi­lo­ša Ra­i­če­vi­ća, pred­stav­ni­ka ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, je dr­ža­va pre­ko fon­do­va (PIO, IRF) i Za­vo­da.
      – Zbog na­ve­de­nog, mo­li­mo da u što kra­ćem ro­ku raz­ri­je­ši­te du­žno­sti La­za­re­vi­ća jer će­mo u su­prot­nom bi­ti pri­nu­đe­ni da za­šti­tu za­ko­na i in­te­re­sa kom­pa­ni­je tra­ži­mo od dru­gih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Na neo­p­hod­nost što hit­ni­je re­ak­ci­je dr­ža­ve kao ve­ćin­skog vla­sni­ka uka­zu­je­mo i za­to što će sve od­lu­ke, u či­jem do­no­še­nju u na­red­nom pe­ri­o­du bu­de uče­stvo­vao La­za­re­vić, bi­ti ne­za­ko­ni­te, či­me će se kom­pa­ni­ji na­ni­je­ti ne­sa­gle­di­va šte­ta – po­ru­či­li su ma­njin­ski ak­ci­o­na­ri ko­ji ne­ma­ju do­vo­ljan broj ak­ci­ja da sa­zo­vu skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra na ovu te­mu.
      La­za­re­vić je za „Dan” ka­zao da ni­je u kon­flik­tu in­te­re­sa.
      – Je­sam bio luč­ki ka­pe­tan, ali nji­hov brod „Sve­ti Ste­fan” su pre­gle­da­li in­spek­to­ri si­gur­no­sne po­mor­ske plo­vid­be ko­ji su ne­za­vi­sni od Luč­ke ka­pe­ta­ni­je. Zna­či, ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa tim bro­do­vi­ma. Ni­sam ja pre­gle­dao već in­spek­to­ri, ko­ji su ne­za­vi­sni pri­li­kom pre­gle­da bro­do­va i ne pi­ta­ju me­ne šta će da ra­de – re­kao je La­za­re­vić za „Dan”.
      On je po­ja­snio da kao ru­ko­vo­di­lac Luč­ke ka­pe­ta­ni­je ni­je na­re­đi­vao in­spek­to­ri­ma da vr­še pre­gle­de.
      – In­spek­to­ri su sa­mo­stal­ni i ja im ne na­re­đu­jem ko­ga će kon­tro­li­sa­ti. Oni su sa­mo­stal­ni u oda­bi­ru bro­do­va ko­je će kon­tro­li­sa­ti – za­klju­čio je La­za­re­vić.
      On je u bor­du u ime Fon­da PIO.D.M.



    • Hronika
      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci

    • Hronika

      2017-11-22

      POTVRĐENA PRESUDA ZA UBISTVO LUKE MILIĆA

      Vidmaru trinaest godina i pet mjeseci


      Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re po­tvr­di­le su pre­su­du ko­jom je Ne­ma­nja Vid­mar osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu od tri­na­est go­di­na i pet mje­se­ci za­tvo­ra zbog ubi­stva Lu­ke Mi­li­ća u Pod­go­ri­ci i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du je u ju­nu ove go­di­ne u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci iz­re­kla su­di­ja Ve­sna Mo­štro­kol.
      Pre­ma na­vo­di­ma iz op­tu­žni­ce, Vid­mar je 30. ju­na 2015. sa umi­šlja­jem ubio Mi­li­ća.
      Ko­mi­si­ja lje­ka­ra vje­šta­ka to­kom su­đe­nje je na­ve­la dvi­je va­ri­jan­te psi­hič­kog sta­nja op­tu­že­nog Vid­ma­ra. Vi­ši tu­ži­lac Mi­loš Šo­škić ka­zao je da mu je ne­ja­san za­klju­čak vje­šta­ka da se u vri­je­me ubi­stva Vid­mar na­la­zio u afek­tu raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta, te da je na­kon pret­hod­nog od­la­ska ku­ći do­šlo do ras­te­re­će­nja u bla­gi in­ten­zi­tet.
      Pred­stav­nik ti­ma vje­šta­ka ne­u­rop­si­hi­ja­trij­ske stru­ke po­ja­snio je da je od­la­zak okri­vlje­nog do ku­će bio do­vo­ljan da se afe­kat raz­dra­že­no­sti sred­njeg in­ten­zi­te­ta ras­te­re­ti i do­stig­ne ste­pen bla­gog in­ten­zi­te­ta.
      Psi­ho­log Bran­ka Ste­pa­no­vić Ilić ka­za­la je da Vid­mar is­po­lja­va simp­to­me emo­ci­o­nal­ne ne­sta­bil­no­sti i da je oso­ba sklo­na pre­pir­ci i do­ka­zi­va­nju.VJ.D.



    • Politika
      DPS je obmanuo Bošnjake

      DPS je obmanuo Bošnjake

    • Politika

      2017-11-22

      Kalač

      ČELNIK BOŠNJAČKE DEMOKRATSKE ZAJEDNICE HAZBIJA KALAČ ZA „DAN” OCIJENIO

      DPS je obmanuo Bošnjake

      Obećanja vladajućeg DPS-a koja se odnose na ugovorene obaveze iz predreferendumskog perioda nisu ostvarena, ako se ne računa zapošljavanje partijskih kadrova BS-a u Podgorici – istakao je Kalač


      Bo­šnjač­ka stran­ka Cr­ne Go­re po­sta­la je kla­sič­ni bi­ro ra­da i iz­gu­bi­la je po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo, oci­je­nio je pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce (BDZ) u Cr­noj Go­ri Ha­zbi­ja Ka­lač. On je re­kao da obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na.
      Ka­lač je za „Dan” re­kao da bi se za idu­će lo­kal­ne iz­bo­re u Pet­nji­ci mo­glo re­ći da shod­no bro­ju li­sta ima­mo zna­čaj­nu po­li­tič­ku po­nu­du.
      – Ipak, ta ukup­na po­nu­da, shod­no pro­fi­li­ma pri­ja­vlje­nih iz­bor­nih li­sta, mo­gla bi se svr­sta­ti u tri po­li­tič­ke ko­lo­ne: vla­da­ju­ći DPS, par­ti­je vla­sti – sve one ko­je su bi­le ili su sa­da po­dr­ža­va­o­ci po­li­ti­ke DPS-a, i no­ve par­ti­je ko­je na po­li­tič­ku sce­nu Cr­ne Go­re i na lo­kal­nom ni­vou že­le uni­je­ti dru­ga­či­ju po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju. Sva­ka­ko da se BDZ na­la­zi u ovoj tre­ćoj gru­pa­ci­ji po­li­tič­ke po­nu­de. Naš iz­bor­ni mo­to na ovim iz­bo­ri­ma u Pet­nji­ci gla­si – za ži­vot u Pet­nji­ci. To je vi­še­stru­ka po­ru­ka ko­jom po­zi­va­mo sve Pet­nji­ča­ne da pro­mi­je­ne od­nos pre­ma se­bi i svo­me do­mu – re­kao je Ka­lač.
      On je ka­zao da gra­đa­ni te op­šti­ne tre­ba da ci­je­ne svoj glas i da ni­ka­da vi­še svo­je po­vje­re­nje ne da­ju oni­ma ko­ji su u broj­nim ra­ni­jim iz­bor­nim pro­ce­si­ma ko­ri­sti­li Bi­hor sa­mo za pot­ku­su­ri­va­nje i bez ika­kve oba­ve­ze u smi­slu stva­ra­nja uslo­va za ži­vot i osta­ja­nje u Bi­ho­ru.
      – Na­ša po­ru­ka je isto­vre­me­no naš od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma ove op­šti­ne, za ko­je se bo­ri­mo i ko­je ne­će­mo iz­ne­vje­ri­ti zbog ne­kih po­je­di­nač­nih ili grup­nih in­te­re­sa u Pod­go­ri­ci ili bi­lo gdje. Bi­hor­ci ne tre­ba da se se­le ni pre­ma ju­gu dr­ža­ve ni pre­ma za­pad­noj Evro­pi. Ne po­sto­ji ljep­še mje­sto za ži­vot od Bi­ho­ra. Oni ko­ji su oti­šli to do­bro zna­ju. Na­ša ulo­ga je da na­đe­mo na­čin da se mla­di za­po­sle i da pri­stoj­no ži­ve od svo­ga ra­da u svom Bi­ho­ru – po­ru­čio je Ka­lač.
      On je re­kao da se po­sta­vlja pi­ta­nje šta je ga­ran­ci­ja gra­đa­ni­ma Pet­nji­ce da li­sta BDZ-a ni­je ista kao li­ste onih ko­ji se sva­ke če­ti­ri go­di­ne vra­ća­ju sa istom pri­čom i istim obe­ća­nji­ma, bez ika­kvog sti­da što se od tih obe­ća­nja sko­ro ni­šta i ni­ka­da ne ostva­ri.
      – Ga­ran­ci­ja su lju­di ko­ji su se iz­dvo­ji­li iz po­sto­je­će „vla­da­lač­ke” struk­tu­re kroz no­vu po­li­ti­ku plat­for­mu, od­re­kli se lič­nih in­te­re­sa i pri­vi­le­gi­ja i do­ka­za­li da na po­li­ti­ku i pre­u­ze­te oba­ve­ze gle­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­je. Vje­ru­je­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti na­šu do­sled­nost, na­še struč­ne spo­sob­no­sti, mo­ral­ni dig­ni­tet i sve osta­lo što nas po­zi­tiv­no iz­dva­ja od osta­lih, i po­dr­ža­ti nas u bro­ju ko­ji će nam obez­bi­je­di­ti man­da­te bez ko­jih se ne­će mo­ći kon­sti­tu­i­sa­ti bu­du­ća vlast u Pet­nji­ci – is­ta­kao je Ka­lač.
      On je do­dao da su nji­ho­va is­ku­stva u ve­zi sa ra­dom svih vla­da na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, a po­vo­dom sta­tu­sa ma­nji­na, po­seb­no pi­ta­nja Bo­šnja­ka, ta­kva da upu­ću­ju na za­klju­čak da se vo­di po­gre­šna po­li­ti­ka.
      – Po­ka­za­lo se da za raz­voj san­džač­kog sje­ver­nog re­gi­o­na ne pred­sta­vlja ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju ni to što je pot­pred­sjed­nik Vla­de, za­du­žen za urav­no­te­že­nje re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Cr­ne Go­re, čo­vjek iz bo­šnjač­kog kor­pu­sa. Na­pro­tiv, ima­mo ubr­za­nu pri­vred­nu stag­na­ci­ju i ubr­za­no ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva, ko­je se upra­vo po­kla­pa sa pe­ri­o­dom vla­da­vi­ne ovih „na vlast pret­pla­će­nih” Bo­šnja­ka – re­kao je Ka­lač.
      Čel­nik BDZ-a je na­gla­sio da je na sce­ni alar­man­tan pro­ces ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re.
      – Obe­ća­nja vla­da­ju­ćeg DPS-a ko­ja se od­no­se na ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz pred­re­fe­ren­dum­skog pe­ri­o­da ni­su ostva­re­na, ako se ne ra­ču­na za­po­šlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va BS-a u Pod­go­ri­ci, ko­je će se po­ka­za­ti kao pre­vi­so­ka ci­je­na oprav­da­nog za­htje­va sra­zmjer­ne za­stu­plje­no­sti bo­šnjač­kog na­ro­da u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ovo „ugo­nje­nje” mla­dih lju­di u par­ti­ju ko­ja je po­sta­la kla­sič­ni bi­ro ra­da i ko­ja je iz­gu­bi­la po­li­tič­ko do­sto­jan­stvo već se od­ra­zi­lo kroz alar­mant­ne pro­ce­se ra­se­lja­va­nja bo­šnjač­kog na­ro­da iz Cr­ne Go­re – uka­zao je Ka­lač.
      M.V.

      Oprav­dan za­htjev opo­zi­ci­je

      Ka­lač je ka­zao da uslo­vi ko­je opo­zi­ci­ja tra­ži u ve­zi sa pre­ki­dom boj­ko­ta par­la­men­ta pred­sta­vlja­ju le­gi­tim­ne za­htje­ve.
      – Ne mo­že se ospo­ri­ti za­htjev po­lo­vi­ne gra­đa­na ove dr­ža­ve, tim pri­je jer se ra­di o za­htje­vu za odr­ža­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra ko­jim bi se, uz iz­mi­je­nje­no iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo, stvo­ri­li uslo­vi za odr­ža­va­nje de­mo­krat­skih iz­bo­ra i po­ni­šta­va­nja ve­li­ke sjen­ke ba­če­ne na re­gu­lar­nost po­sljed­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra spro­ve­de­nih u uslo­vi­ma van­red­nog sta­nja u dr­ža­vi – sma­tra Ka­lač.



    • Hronika
      Trubljaninu 31 mjesec robije

      Trubljaninu 31 mjesec robije

    • Hronika

      2017-11-22

      BJELOPOLJAC OSUĐEN ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Trubljaninu 31 mjesec robije


      Bje­lo­po­ljac Er­nad Tru­blja­nin osu­đen je ju­če na 31 mje­sec za­tvo­ra zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nih dje­la po­ku­šaj ubi­stva i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja. Za po­ku­šaj ubi­stva osu­đen je na dvi­je i po go­di­ne, a za ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja na dva mje­se­ca. Ka­zna je uma­nje­na u od­no­su na onu ko­ja je op­tu­že­nom iz­re­če­na u od­su­stvu.
      Ka­ko je obra­zlo­žio su­di­ja, po­sle­di­ce dje­la su uma­nje­ne, jer ni­je, ka­ko je pr­vo bi­lo utvr­đe­no, na­ni­je­to pet ra­na, već tri ra­ne. Ta­ko­đe, kao olak­ša­va­ju­ća okol­nost uze­te su po­ro­dič­ne pri­li­ke op­tu­že­nog i to što se u me­đu­vre­me­nu ože­nio.
      Vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju ko­jim je pred­sje­da­vao su­di­ja Vu­ko­mir Bo­ško­vić do­ni­je­lo je 26.12.2016.go­di­ne pre­su­du ko­jom je Tru­blja­nin u od­su­stvu osu­đen na je­din­stve­nu ka­znu za­tvo­ra u ta­ja­nju od tri i po go­di­ne za­tvo­ra. Op­tu­že­ni je me­đu­vre­me­nu uhap­šen, pa je po­čeo no­vi sud­ski po­stu­pak.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Tru­blja­nin je ra­nio biv­šeg ze­ta Er­vi­na Ka­ra­li­ća u cen­tru Bi­je­log Po­lja. Pred ve­li­kim bro­jem pro­la­zni­ka, on je iz pi­što­lja za­pu­cao na su­gra­đa­ni­na, na­kon če­ga je po­bje­gao.
      M.N.